Medijska i funkcionerska kampanja pre izborne kampanje
Iako su beogradski izbori raspisani 15. januara, izborna kampanja počela je nezvanično još na jesen jer je u prethodna tri meseca svakodnevno objavljivano u proseku oko 20 medijskih priloga koji su se bavili temom beogradskih izbora.
Od ukupno 2.215 analiziranih objava, u periodu od 2. oktobra 2017. godine do 15. januara 2018. godine, predstavnici vlasti bili su zastupljeni skoro četiri puta više u medijima nego predstavnici opozicije, dok su zableženi i slučajevi tzv. “funkcionerske kampanje” pokazala je analiza medijskog izveštavanja koju je sprovela CRTA.
“U prethodnim izbornim ciklusima, kao i u posmatranom periodu tri meseca pre beogradskih izbora, zabeležena je izrazito nejednaka zastupljenost aktera izbornog procesa u medijima. Imajući u vidu da je medijska slika veoma važan pokazatelj slobodnih i fer izbornih uslova, od velike je važnosti da Regulatorno telo za elektronske medije reaguje na kršenja Zakona o elektronskim medijima i, u skladu sa svojim obavezama i ovlašćenjima, obezbedi političkim subjektima jednaku zastupljenost u elektronskim medijima. Takođe, važno je i da Agencija za borbu protiv korupcije po službenoj dužnosti, koristeći svoja ovlašćenja, utiče na sprečavanje pojave funkcionerske kampanje, dok je izborni proces još u toku, i time doprinese uspostavljanju vladavini prava i slobodnim i fer izborima.” izjavio je Raša Nedeljkov, šef CRTA posmatračke misije.
Predstavnici vlasti su dominatno koristili medijski prostor za promociju rezultata rada i predizborna obećanja dok je opozicija, značajno manji prostor koji je imala na raspolaganju, uglavnom koristila za slanje negativnih poruka o vladajućoj većini. Dragan Đilas i Aleksandar Šapić su bili najčešća meta negativne kampanje vladajuće većine, dok je opozicija najviše negativno govorila o gradskoj vlasti i Srpskoj naprednoj stranici.
Vladajuća većina najčešće je govorila o infrastrukturnim projektima i novim investicijama dok se opozicija najviše bavila državnom politikom i medijima.
“Imajući u vidu nejednakost prisustva u medijima, kao i različitost tonaliteta priloga od strane vodećih medija, smatramo da ne postoji medijski pluralizam i da je građanima teško da formiraju mišljenje zasnovano na nepristrasnom izveštavanju ” izjavila je Tamara Skrozza, novinarka i članica Upravnog odbora CRTE.
Iako Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u članu 29 propisuje da javni funkcioner “ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata” i da je “dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke”, u periodu od tri meseca pre raspisivanja izbora zabeleženi su i slučajevi koju ukazuju na pojavu funkcionerske kampanje. Od ukupno 55 odsto medijskih nastupa u kojima su javni funkcioneri najavljeni kao republički ili gradski funkcioneri, a ne kao stranački, svaki četvrti put su davali izborna obećanja, a svaki šesti put napadali protivkandidate.
Analizom su obuhvaćeni sledeći mediji: RTS – Dnevnik 2, jutarnji program i beogradska hronika, TV PINK – Nacionalni dnevnik i jutarnji program, TV PRVA – dnevnik, TV N1 – dnevnik i jutranji program, TV Studio B – vesti, Blic, Večernje novosti, Politika, Kurir, Informer, blic.rs, b92.net, kurir.rs.
CRTA još jednom podseća i na preporuke koje je izradila u cilju unapređenja kvaliteta izbornog procesa u pogledu obezbeđivanja medijske ravnopravnosti i sprečavanja “funkcionerske kampanje” i koje je i u prethodna dva izborna ciklusa dostavljala institucijama nadležnim za obezbeđivanje uslova za slobodne i fer izbore.
