Evropske reči ili dela; obraćanje direktorke Crte Pododboru za ljudska prava Evropskog parlamenta

Direktorka Crte Vukosava Crnjanski se obratila članovima Pododbora za ljudska prava Evropskog parlamenta u četvrtak, 7. maja 2026. godine.

U nastavku pročitajte obraćanje u celosti.

---

 

Poštovani poslanici Evropskog parlamenta, uvaženi gosti,

Ukazana mi je velika čast kad mi je data prilika da vas, u ime Crte, ukratko upoznam sa stanjem ljudskih prava i demokratije u Srbiji. Sve je neizvesno; izbora možda hoće, a možda i neće biti ove godine, a ako i budu raspisani, integritet im nije unapred garantovan. 

Dozvolite mi da budem sasvim jasna: više ne možemo da govorimo o  kršenju ljudskih prava kao o pojedinačnim slučajevima. Na delu je sistematsko urušavanju uslova za ostvarivanje ljudskih prava i demokratsku participaciju. Nije u pitanju samo nazadovanje demokratije. Nasilje više nije sporadično. Postaje sistemsko. Nasilje nije nuspojava nego bitan instrument političke moći.

Nasilje se normalizuje. 

Toleriše se, a njegovi vinovnici i inspiratori sve češće prolaze bez posledica. Na meti su građani, aktivisti, novinari, studenti i posmatrači izbora. Reakcija vlasti ne deluje tek indolentno. Ponekad se ne može izbeći utisak prećutnog, taktičkog podsticanja nasilja.

Nasiljem se građanima šalje poruka, a izostanak odgovornosti je deo te poruke.

Tokom prošlogodišnjih i ovogodišnjih lokalnih izbora jedan posmatrač Crte fizički je napadnut nakon što je snimio moguću izbornu nepravilnosti. U drugom slučaju, posmatračice u jasno obeleženom vozilu opkolila je grupa agresivnih muškaraca, i to u vidokrugu policajaca koji su se ponašali kao da ništa ne vide. To nisu izolovani propusti policije. To su signali o tome ko uživa zaštitu sistema, a ko ne.

Fizička sila nije jedino sredstvo zastrašivanja. Aktivistkinjama prete objavljivanjem AI generisanog eksplicitnog sadržaja kako bi ih ućutkali i isključili iz javnog života.

Kongres lokalnih i regionalnih vlasti, telo Saveta Evrope, izvestio je već o nasilju, tenzijama i neidentifikovanim grupama koje stvaraju atmosferu straha. Obrazac je uvek isti: prijave se podnose, istrage stagniraju, a odgovornost ne utvrđuje.

Nastavlja se ono čemu smo na ulici svedočili tokom prošle godine – prekomerna upotrebe sile, mnoštvo nasilnih incidenata, ponižavajuće postupanje prema demonstrantima, kampanja dehumanizacije, koordinisano širenje dezinformacija… Podsetiću vas da je prošle godine zvučnim uređajem dejstvovano protiv više od 300.000 građana okupljenih na mirnom protestu. Represija je prodrla u svaku poru  društva.

Sistemski se urušava vladavina prava.

Nekažnjivost ne proizlazi samo iz slabih ili sporih institucija, već iz svesne  političke odluke. U dva teška slučaja nasilja nad studentima nasilinici su dobili predsedničko pomilovanje za lomljenje vilice i gaženje kolima studentkinja. Poruka je bila nedvosmislena: pravda se primenjuje selektivno.

Logika selektivne pravde sada bi mogla da postane institucionalizovana. Izmene pravosudnih zakona dodatno slabe samostalnost tužilaštva i sužavaju prostor za nezavisno delovanje u politički osetljivim predmetima. I Venecijanska komisija i Evropska komisija upozorile su da takve promene produbljuju postojeće sistemske slabosti.

Srbija nastavlja formalno da usklađuje zakonodavstvo s evropskim standardima, ali ključne preporuke ODIHR-a ostaju neprimenjene. Problem nije u nedostacima normi. Problem je nedostatak političke volje da se norme primene.

Uništavaju se i  poslednji prostori u kojima je drugačiji stav moguć.

Krenula je nova faza dugotrajnog procesa zarobljavanja države kojim su zahvaćene sve institucije koje bi trebalo da obezbede odgovorno postupanje vlasti. Počelo je s bezbednosnim aparatom koji je lišen efektivnog parlamentarnog nadzora. Nastavilo se slabljenjem nezavisnih kontrolnih tela i potiskivanjem političkih aktera sposobnih da budu stvarna konkurencija.

Vremenom je i informativni prostor stavljen pod kontrolu pritiscima na nezavisne medije, preuzimanjem ključne medijske infrastrukture i nametanjem režimskih lojalista. Na red je došlo i civilno društvo, da bude napadnuto kampanjama diskreditacije, finansijskim pritiscima i institucionalnom zastrašivanju.

Donedavno su univerziteti odolevali kao sfera pluralizma u Srbiji – autonomni po zakonu, spremni da u javnosti budu glas savesti u službi  javnog interesa. Upravo zato su postali meta.

Upad policije u Rektorat Univerziteta u Beogradu nije bio incident ili izuzetak. Bio je logičan korak u datom procesu. I nije bio bez presedana. Godinu dana ranije naoružana policija upala je u prostorije organizacija civilnog društva, uključujući i Crtu, bez jasnog pravnog osnova, zaplenivši hiljade dokumenata.

Ni u jednom od takvih slučajeva nije usledio bilo kakav smislen pravni epilog. Cilj nije bio istraga. Cilj je bio da se nepodobni zastraše. Kada takva logika stigne do univerziteta, više nije ugrožena samo institucionalna autonomija. U pitanju je opstanak kritičkog mišljenja i građanske hrabrosti.

Iz perspektive ljudi koji svakodnevno žive ovu stvarnost, nekoliko stvari je od ključne važnosti.

Nasilje ne sme nestati iz fokusa kada se ugase reflektori i promene naslovne strane. Nezavisno posmatranje izbora mora imati jasnu i doslednu podršku. Nastavak saradnje s civilnim društvom, akademskom zajednicom i svima koji brane demokratske standarde u Srbiji ostaje od suštinskog značaja.

Već duže od godinu i po dana studenti, profesori, građani, novinari i aktivisti trpe pritiske, nasilje i institucionalni progon, ne zato što su kršili zakon, već zato što nisu pristali da ćute pred bezakonjem.

Na kocki više nije samo zaštita individualnih prava. Pitanje je sposobnosti demokratskih društava da odbrane principe pluralizma, odgovornosti i kritičkog mišljenja.

Evropa je i dalje važna Srbiji. Kredibilitet Evrope zavisi od toga da li će demokratske vrednosti ona braniti samo rečima ili i delima.