Skupštine Srbije i Vojvodine beleže pad stepena otvorenosti
Narodna skupština Republike Srbije i Skupština Autonomne pokrajine Vojovodine beleže pad otvorenosti u odnosu na 2016. godinu i ispunjavaju tek nešto više od polovine indikatora kojima se meri otvorenost institucija. Ove dve institucije u 2017. godini ispunjavaju 55 odsto indikatora otvorenosti, što je za 4 odsto manje nego 2016. godine, zaključak je istraživanja “Otvorenost parlamenta u Srbiji u 2017.godini”.
Ovo istraživanje, koje meri stepen otvorenosti na osnovu četiri principa: transparentnosti, pristupačnosti, integriteta i delotvornosti, sprovela je CRTA, u saradnji sa partnerima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE“ u periodu od januara do kraja aprila 2018. godine.
U pogledu transparentnosti, utvrđeno je da organi zakonodavne vlasti u Srbiji ispunjavaju tek polovinu zadatih parametara. Usvajanje republičkog budžeta za 2018. godinu je pored kašnjenja u dostavljanju predloga poslanicima, po prvi put proteklo i bez rasprave, što je nastavak urušavanja institucije parlamenta kao najvišeg predstavničkog tela.
Republički i pokrajinski parlament ažuriraju svoje internet strane na kojima postoje sve relevantne informacije o poslanicima, ustrojstvu institucija i godišnjim izveštajima o radu. Godišnji plan rada institucija zakonodavne vlasti u Srbiji, nije dostupan na njihovim sajtovima.
Kada je reč o pristupačnosti, oba predstavnička tela uglavnom poštuju odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Međutim postoji manjak proaktivnosti ovih organa da učine dostupnim svoj rad tako što bi različita dokumenta, na čije ih objavljivanje Zakon eksplicitno ne obavezuje, samoinicijativno objavljivala. Institucije zakonodavne vlasti u Srbiji ispunjavaju svega tek četvrtinu indikatora otvorenosti kada je u pitanju interakcija sa građanima. Pomaka nema ni u interakciji putem interneta, a društvene mreže praktično ne postoje. Takođe, veome je nizak skor i kada su u pitanju konsultacije sa građanima.
Na polju integriteta nema napretka, jer ni republička ni pokrajinska skupština nisu usvojile Etički kodeks, a ni lobiranje nije još pravno regulisano. Nijedno od dva predstavnička tela nema na svojim internet prezentacijama objavljen plan integriteta.
U domenu delotvornosti, ocenjene kroz indikatore koji se odnose na parlamentarni nadzor i strateško planiranje, zakonodavna vlast u Srbiji ispunjava 62 odsto indikatora. Iako u Srbiji postoji pravni okvir koji uspostavlja dobre osnove za vršenje parlamentarnog nadzora, neophodno je da se ova funkcija parlamenta ostvaruje i u praksi.
U republičkom parlamentu se nastavio negativan trend održavanja javnih slušanja, čime se narušava učešće građana u razmatranju akata u proceduri i efekata zakona koji su na snazi. Tokom 2017. godine održano je svega jedno javno slušanje, dok je u 2016. godini održano 7, a 2015. godine 14. Takođe, poslanici su tokom 2017. godine imali priliku da u parlamentu postave pitanja članovima Vlade svega jednom, što je identično praksi iz 2016. godine. Treću godinu za redom, izveštaji nezavisnih tela nisu razmatrani na plenarnim sednicama Narodne skupštine.
Kada je reč o oceni strateškog planiranja, u ovoj oblasti organi zakonodavne vlasti u Srbiji u 2017. godini nisu ispunili nijedan indikator otvorenosti.
Kompletno istraživanje “Otvorenost parlamenta u Srbiji u 2017.godini” dostupno je na ovom linku.
