Država je spustila zavesu, ali nezavisni umetnici ne žele da ostanu iza nje

Gde su nezavisni umetnici na kulturnoj mapi Srbije? Gde su oni koji nisu stalno zaposleni u nekoj kulturnoj ustanovi, već sami grade put između svog stvaralaštva i publike? Najverovatnije su tamo gde je Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, koja od 2011. godine okuplja organizacije, inicijative i pojedince u oblasti kulture i umetnosti, šalje poruku da je svaki segment ove sfere važan i da rad svakog umetnika zaslužuje pažnju i države i građana.

„Vrlo često se dešava u kulturi i umetnosti pogotovo, da rad jednostavno nije prepoznat kao rad, nego kao neki hobi ili kao nešto što jednostavno ne treba da bude plaćeno. Nije dovoljno vrednovan na nivou nekog rada, iako ljudi zapravo ulažu ozbiljno vreme, znanje, iskustvo, da bi napravili neku vrstu umetnosti ili da bi delovali u kulturi“, kaže Ana Vuković, koordinatorka Nezavisne kulturne scene Srbije (NKSS).

Ova asocijacija, sa više od 100 članova, kroz naočare aktivizma pre svega gleda ka institucijama i zakonima i trudi se da utiče na kulturnu politiku i druge javne politike koje su s njom u vezi. 

„Mi trenutno najviše pokušavamo da utičemo na nadležne institucije, koje, ne samo da ne prepoznaju rad nezavisne scene i njenu važnost, već aktivno pokušavaju da je stave u drugi plan i na marginu, što im sistemskim, decenijskim uništavanjem zapravo i uspeva. Tako da je ta borba nekako konstantna i vrlo neizvesna“, naglašava Vuković i dodaje da su neka od sredstava u toj borbi do sada bili i javni performansi, kojima su skretali pažnju na to da ih ima, da su releventni akteri i da iznad svega, u borbi za javni interes građani imaju moć.

 

Rad institucija pod budnim umetničkim okom

Osim za promociju inovativnih i kritičkih umetničkih praksi, članovi NKSS-a uvek nađu vreme i da prate poteze državnih institucija. Tako od 2015. godine analiziraju konkurse koje raspisuju Ministarstvo kulture i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, a od pre nekoliko godina i one konkurse koji su u nadležnosti pokrajinskog Sekretarijata i Grada Novog Sada. 

Ovaj mehanizam kontrole NKSS kroz svoje članove širi i na druge gradove, kako bi i na lokalnom i na nacionalnom nivou imali što jasniju sliku koje organizacije i na koji način dobijaju sredstva iz budžeta opštine, grada, države – sredstva svih građana.

A ta slika je izgleda daleko od prihvatljive. Ana Vuković, kao koordinatorka NKSS-a, navodi da je asocijacija i ove godine radila analizu rezultata konkursa Ministarstva kulture i da su ti rezultati „prilično loši”, „možda gori nego ikada“. U te „prilično loše“ rezultate ona ubraja nejednako raspodeljena sredstva, velike novčane iznose namenjene privilegovanim organizacijama, ali i onim koje su tek nedavno osnovane i samim tim ne ispunjavaju uslove konkursa.

Za Nezavisnu kulturnu scenu Srbije nisu problematični samo rezultati ovih konkursa, već i njihov kalendar sprovođenja. Sporno je, poručuju iz ove asocijacije, to što se konkursi za projekte raspisuju u godini kada se očekuje njihovo sprovođenje i rezultati objavljuju na početku letnje pauze, a često i kasnije. Sve se na kraju svede, kako je NKSS navela u jednom od obraćanja Ministarstvu kulture, na realizaciju projekata i programa bez finansija ili kroz ulaganje sopstvenih sredstava umetnika i organizacija, bez garancije da će im to biti refundirano.

Iz tog razloga su prošle godine članovi ove asocijacije pokrenuli i kampanju „Za dostojanstven rad u kulturi!“, čiji je fokus bio na tome da Ministarstvo i lokalne samouprave sprovedu konkurse u onom trenutku koji svim organizacijama i pojedincima ostavlja dovoljno vremena da planiraju i da realizuju svoje programe.

Ni vremena, ni prostora

 

Još jedna prepreka između Nezavisne kulturne scene i publike koja bi se približila njenom stvaralaštvu je nedostatak prostora.

„Mislim da je jako velika boljka nezavisne scene, koja se sve više povećava u poslednje vreme, upravo nedostatak prostora i nemogućnost da se na neki način opredele prostori koji će biti ne samo za nezavisnu scenu nego za svakog aktera koji ima potrebu da na neki način napravi neki kulturni sadržaj“, tvrdi Ana Vuković.

I do tih prostora, kažu iz NKSS-a, može se doći kroz decentralizaciju kulture i informisanjem ljudi da postoji niz kulturnih sadržaja koji bi mogli da budu proizvedeni uz veća ulaganja države.

 

Zajedničkim snagama i do države i do građana

 

Cilj Nezavisne kulturne scene Srbije je da u narednom periodu svom delovanju pridruži još više aktera – samostalnih umetnika, reprezentativnih udruženja, sindikata, medija, profesora sa umetničkih fakulteta i univerziteta. 

„To je plan – da okupimo sada malo širi front i da onda javne institucije i nadležni organi jednostavno nemaju izbora, osim da uđu u ozbiljan dijalog sa nama, koji će dovesti do nekih rezultata, a ne samo obećanja“, poručuje Vuković.

Sa širom koalicijom od trenutne, Nezavisna kulturna scena Srbije će pokrenuti nove akcije kako bi došla do većeg broja građana i izvršila dodatni pritisak na Ministarstvo kulture, ali i druge institucije koje mogu da doprinesu boljem položaju umetnika. 

 

Inicijativa je podržana u okviru projekta „Snaga aktivizma” koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovode Trag fondacija i partnerske organizacije CRTA, Krovna organizacija mladih Srbije, BeFem, Slavko Ćuruvija fondacija i Srpski filantropski forum.