Imamo li izbora bez kulture i obrazovanja?
Ako biramo obrazovanje i kulturu, moći ćemo da biramo i sve drugo – poruka je panela pod nazivom “Imagine there’s no…”.
Književna istoričarka, antropološkinja, klasična filološkinja i književnica Svetlana Slapšak, član upravnog odbora Centra za odbranu ljudskih prava “Memorijal” Aleksandar Čerkasov i kreativni direktor Crte Radovan Kupres razgovarali su o današnjoj i nekadašnjoj Rusiji, moći nacionalizma, zaljubljivanju u politiku, trasama promena.
Čerkasov, kao predstavnik jedne od najstarijih i najuglednijih organizacija za ljudska prava u Rusiji, bio je jasan: “Mogu da zamislim Rusiju bez Putina, ali moram da vas razočaram – Rusija posle Putina može biti opasna. Rat menja Rusiju. Biće potrebna intenzivna posvećenost i rad nakon Putina u Rusiji.”
A može li se zamisliti nešto bez izbora – ili je politika već takva da nam ne ostavlja izbor ni da se u nekoga od njenih aktera zaljubimo?
“Mi smo izgubili mogućnost da merimo koliko su nam važni izbori. Glasanje se svodi na to da li ćemo kupiti šampon s roze ili svetloplavom etiketom”, rekla je Svetlana Slapšak.
Čerkasov je ocenio da ne postoji problem s izbornom ponudom, već je problem s informacijama o toj ponudi.
“Što se tiče izbora, problem nije u kvalitetu ponude, već u dostupnosti informacija. Ljudima je onemogućeno da donesu informisane odluke. U stvarnosti – izbora nema.”
Glavni teret preobraćanja, istakla je Slapšak, nosi kultura. I to ne samo ona koja se odnosi na koncerte, pesmu i igru, već i kultura razumevanja i razmišljanja.
“Ta promena treba da dođe od evropske zajednice, promena načina razmišljanja i svesti da govorimo pevajući je ključna za razumevanje politike”, dodala je Slapšak.
Čerkasov je pažnju skrenuo i na kulturu prihvatanja sopstevnih grešaka. On je, ponovo ističući značaj izbora rekao i:
“Mi govorimo o izborima kao sprintu, a imamo maraton. I u maratonu se dešava da su važni obrazovanje, kultura, ono što definiše čoveka kada se za njega pojavljuje mogućnost da odabere.”
Svetlana Slapšak je napomenula da su obrazovanje i kultura na 42. kilometru tog maratona, da borba protiv revizionizma i za promene traje, ali i da su za čitav taj put ključne žene i njihova moć da razgovaraju sa svima.
