Obraćanje Crte na sednici Odbora za kulturu i medije Bundestaga 15. maja
Pročitajte ceo govor Raše Nedeljkova, Programskog direktora Crte i šefa Posmatračke misije Crte, na sednici Odbora za kulturu i medije Bundestaga održanog 15. maja 2024. godine u okviru diskusije na temu “Dezinformacije u kontekstu sukoba na Bliskom Istoku, Ukrajini i Zapadnom Balkanu”.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi, dame i gospodo,
Mnoge zemlje se nalaze u izazovnoj situaciji u kojoj njihove vlade nisu dovoljno sposobne da se bore protiv kampanja dezinformacija. Ali u Srbiji postoji mnogo složeniji problem – sama Vlada koristi dezinformacije kao dominantno sredstvo upravljanja. Ovi narativi se prvenstveno šire kroz provladine mejnstrim medije.
Zakoni o medijima i medijski regulatorni okvir u Srbiji su fasada, koja skriva vladin stisak nad slobodom medija. Medijsko regulatorno telo rutinski zanemaruje svoju osnovnu funkciju nadzora nad medijima pod svojom nadležnošću, kao i građanske apele za odgovornošću.
Ovaj kontekst zahteva hitne, odlučne i inovativne akcije – kao što je demonetizacija manipulacije informacijama. Nedavni primer je odluka Lidla da povuče svoje reklame iz srpskih medija koji šire eksplicitnu propagandu, prekidajući finansijsku podršku takvim medijima. Ovaj potez dokazuje efikasnost javnog zastupanja u preoblikovanju korporativne moći ka društvenoj odgovornosti.
Želim da iskoristim ovu priliku da zahvalim članovima Bundestaga koji su javno podržali ovu inicijativu u borbi protiv dezinformacija u Srbiji i pomogli našim naporima da ih demonetizujemo i delegitimizujemo.
Uprkos ovim skromnim pomacima, veliki izazovi ostaju pred nama. Narativi koji demonizuju Zapad, susede Srbije i protivnike vlasti, negujući kult ličnosti umesto demokratskih institucija, prevladavaju u srpskom političkom diskursu. Zapadne institucije su nedavno predstavljene kao “kolektivni Zapad” koji kolektivno kažnjava srpski narod zbog genocida u Srebrenici ili kao antagonističke sile koje žele da podriju suverenitet Srbije. Istovremeno, rusko vođstvo i politike se glorifikuju.
Najčešće – Kosovo, Srebrenica i kontroverze oko komemoracije žrtava i ratnih zločina u regionu služe za podsticanje straha i oživljavanje nacionalizma. Politički lideri i mejnstrim mediji u Srbiji eksploatišu nezadovoljstva i sukobe iz prošlosti kako bi izmišljali spoljne i unutrašnje neprijatelje. Na novinskim naslovnim stranama u periodu od šest meseci pojavilo se preko 100 upozorenja na rat, kroz spekulacije o riziku eskalacije tenzija na Balkanu.
Pomak ka ekstremno desnoj agendi prožeo je politički diskurs. Desničarske stranke su česti koalicioni partneri vladajuće stranke. Njihovi lideri dolaze sa ekstremističkim stavovima ili ratnim zločinačkim prošlostima i česti su sagovornici na nacionalnim TV kanalima. Najistaknutiji je Vojislav Šešelj, osuđeni ratni zločinac i lider Srpske radikalne stranke, koji se samo u 2024. godini 22 puta pojavio na TV kanalima sa nacionalnom pokrivenošću.
Uticaj Vlade na medije oblikuje percepcije ljudi. Na primer, 2000. godine, odmah nakon NATO bombardovanja, 14% građana je videlo članstvo u alijansi kao održivu opciju. Do 2022. godine, ova podrška je pala na samo 1%. Crtino istraživanje javnog mnjenja takođe pokazuje da građani Rusiju doživljavaju kao glavnog političkog i bezbednosnog partnera Srbije; štaviše, građani su skloni da prioritet daju održavanju jakih veza sa Rusijom u odnosu na nastavak procesa evropskih integracija.
Činjenica je da Vlada Srbije koristi propagandni priručnik Kremlja. Neki od vodećih koordinisanih napora između ruske i srpske vlade ogledaju se u narativima o “obojenoj revoluciji” ili “Maidanu”, “stranim agentima”, ili anti-zapadnim narativima. Predstavnici ruske Vlade često se pojavljuju u srpskim mejnstrim medijima kako bi podržali stavove i mišljenja Vlade Srbije.
Pored Rusije, Vlada Srbije promoviše i produbljuje partnerstva sa Kinom, uz nove zabrinjavajuće okolnosti. Glavne provladine medijske kuće potpisale su sporazume sa kineskim državnim kompanijama povodom posete predsednika Xi-ja 8. maja.
Da zaključim, prezir prema liberalnoj demokratiji ide ruku pod ruku sa srpskim nacionalizmom, koji je u osnovi tekućih medijskih manipulacija. On podriva društveno i demokratsko tkivo i institucionalni integritet… stavlja snažno autoritarno vođstvo iznad podele vlasti… kolektivitet iznad pojedinca… jedan glas iznad pluralizma… i mit o srpskom Kosovu iznad evropske budućnosti. Potrebna nam je evropska budućnost i tražimo vašu pomoć u borbi protiv toksične ideologije koja se koristi za geopolitičku dobit, umesto da služi istinskim interesima građana Srbije.
