Više od nezavisnosti, manje od zakona – još jedna REM faza

Vladana Jaraković / 11.12.2019.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) otvorilo je javnu raspravu povodom usvajanja obavezujućeg podzakonskog akta o tome kako javni medijski servisi – RTS i RTV – treba da izvršavaju ono na šta ih zakon obavezuje tokom predizborne kampanje. REM je istovremeno odlučio da komercijalnim medijima preporuči kako da se ponašaju, umesto da uradi svoj posao i osigura da i oni poštuju zakon. Oba dokumenta koja je REM nameren da usvoji sadrže suštinske propuste o kojima moramo javno da razgovaramo.

 

Raniji pravilnik, koji je REM stavio van snage početkom ove godine, sadržao je odredbe koje su se odnosile kako na javne medijske servise, tako i na komercijalne emitere. Stari pravilnik niti je bio idealan, niti ga je iko  primenjivao.. Neosporno je da je novi bio neophodan. Meseci koji su usledili bili su ispunjeni razgovorima o izbornim uslovima i REM je, ukoliko je to ranije propustio, tokom čitavog leta i jeseni mogao da čuje veoma ozbiljne i argumentovane kritike na svoj rad. Još važnije od kritika, REM-u je upućen i niz konstruktivnih preporuka čijim bi usvajanjem ovo telo i suštinski ispunilo svoju ulogu u izbornom procesu.

 

Umesto toga, u REM-u nisu odstupili od stava da nisu učesnici izbornog procesa.  U skladu s tim ni dva dokumenta koja su objavili na svom sajtu ne pokazuju stvarnu zainteresovanost da se obaveze elektronskih medija a tokom izborne kampanje urede na način koji suštinski doprinosi ravnopravnosti svih učesnika izbora.

 

Da će obaveze komercijalnih emitera biti uređene neobavezujućim preporukama bilo je jasno još pre više od mesec danakada je Olivera Zekić izjavila da će  televizijama u privatnom vlasništvu biti upućena preporuka da daju isti prostor svim učesnicima izbora. Ona je dodala da „preporuka ne može biti obvezujuća, jer mi nismo urednici programa, niti postoji zakonska sankcija ukoliko ih se neko ne pridržava“. Međutim, naš zakonodavac nije ulogu REM-a sveo na davanje mišljenja i preporuka. Dao mu je stvarna regulatorna ovlašćenja da donosi opšta podzakonska akta kojima se detaljnije utvrđuju pravila po kojima pružaoci medijskih usluga moraju da izvrše zakonske obaveze u odnosu na programske sadržaje (član 60. ZEM).

 

REM nema ovlašćenje da standarde postavlja ispod onih koje propisuje Zakon. Svi komercijalni pružaoci medijskih usluga, kao i javni medijski servisi, dužni su da poštuju nekoliko opštih obaveza koje je predvideo sam zakonodavac. Tako je, između ostalog, svaki pružalac medijske usluge dužan da obezbedi slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje, kao i da u toku predizborne kampanje registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbedi zastupljenost bez diskriminacije. Ne smemo da zaboravimo da ovo nisu standardi koje REM po svom nahođenju može ustanovljavati i ukidati.

 

Uloga Regulatora, naročito tokom kampanje, nikako nije jednostavna – upravo je on taj koji treba da pronađe balans između poštovanja uređivačke nezavisnosti, s jedne, i potrebe za poštovanjem pravila koja garantuju ravnomernu zastupljenost kandidata u medjima, s druge strane. Pravo da budemo pravovremeno, istinito, potpuno i objektivno obavešteni o programima i aktivnostima podnosilaca izbornih lista i kandidatima s tih lista sastavni je deo izbornog prava svakog od nas, a Regulator je nadležan da nam omogući okruženje u kome ćemo u punom kapacitetu moći da ostvarujemo svoja Ustavom garantovana prava ‒ pravo na obaveštenost i izborno pravo.

 

Ograđivanje od ove nadležnosti, koja nedvosmisleno proizlazi iz Zakona o elektronskim medijima, jasno ukazuje na to da REM svom zadatku nije dorastao. Pravilnik i preporuke koje su objavili, i  formom i sadržinom, služe isključivo tome da se u medijima zadrži status quo, čije su posledice sasvim predvidive.

 

 

*tekst je nastao u okviru projekta „Rule of Law Reform in the Western Balkans: Reinventing the Rules of the Game“ koji sprovodi Politikon mreža u saradnji sa CRTA i Tim Institutom, uz podršku Evropskog fonda za Balkan.