U okviru Samita Zapadnog Balkana u Poznanu, koji je u sklopu Berlinskog procesa organizovan od 3. do 5. jula 2019. godine, održan je sastanak između šest predstavnika organizacija civilnog društva iz regiona i ministara spoljnih poslova država Zapadnog Balkana i Evropske unije. Tema sastanka bili su ključni izazovi sa kojima se region suočava. Sastanak je moderirala Aleksandra Tomanić, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan. Predstavnici civilnog društva – Jovana Marović (Politikon mreža), Vukosava Crnjanski (CRTA), Adnan Huskić (Centar za izborne studije), Gjergij Vurmo (Institut za demokratiju i medijaciju), Naim Raish (Balkanska grupa za istraživanje javnih politika) i Marko Trosanovski (Institut za demokratiju Societas Civilis) – izneli su ministrima ključne regionalne probleme i izazove, ali i poruke u pogledu stanja demokratije, vladavine prava, bilateralnih sporova, evropskih integracija, slobode medija i izražavanja i budućnosti Berlinskog procesa.

Vukosava Crnjanski je upozorila da su zapaljiva retorika i slabe demokratske institucije pretnja saradnji i stabilnosti regiona. Ona je pozvala na veću ulogu parlamenata u procesu evropskih integracija. Njeno izlaganje, na srpskom i na engleskom, prenosimo u celosti.

 


 

Poštovani ministri, koleginice i kolege iz civilnog društva,

Počinjem svoje obraćanje podsećanjem da je Evropska unija pre svega mirovni projekat, utemeljen u vrednostima demokratije, solidarnosti i ljudskih prava.

Imajući to u vidu, pozivam sve političke elite u regionu zapadnog Balkana da pokažu suštinsku posvećenost modelu koji svojom strateškom odlukom pratimo i usvajamo. U tom smislu, od izuzetne je važnosti da se političke elite suzdrže od zapaljive retorike koja širom regiona neprestano podstiče govor mržnje, populizam i širenje dezinformacija, te sužava prostor za dijalog.

Sledeća tema na koju želim da skrenem pažnju je hitna potreba za obnavljanjem uloge parlamenata kao ključnih demokratskih institucija u regionu. Parlamenti moraju biti transformisani iz “glasačkih mašina” u prostore u kojima se neguje dijalog, sprovodi nadzor nad izvršnom vlašću, a o zakonima odlučuje na osnovu činjenica. Parlamenti bi morali da imaju i jedan od najznačajnijih, suštinskih glasova u procesu evropskih integracija, i to tako što bi njihova uloga u sprovođenju nadzora nad napretkom bila proaktivnija, ali i tako što bi aktivno učestvovali u inicijativama kao što je Berlinski proces.

Zaključujući svoje obraćanje želim jasno da kažem: Ako ne uspemo da održimo iskrenu posvećenost u odbrani evropskih vrednosti, govor mržnje, slabljenje demokratskih institucija, nepoverenje i nezainteresovanost građana da učestvuju u demokratskim procesima nastaviće da podrivaju regionalnu saradnju i ozbiljno ugrožavaju regionalnu stabilnost.

Moramo pokazati posvećenost demokratiji i Evropskoj uniji kao našim ključnim strateškim prioritetima, kako kroz konkretne akcije tako i kroz svakodnevne zvanične narative.

 


 

Dear ministers, dear colleagues from the civil society,

First I would like to remind us all that the European Union is first and foremost a peace project, that is grounded in values of democracy, solidarity and human rights.

Having this in mind, I would like to call the political elites in the region to show substantial commitment to this model we have strategically chosen to follow. This means to restrain from using the inflammatory rhetoric that continuously produces hate speech across the region, fuels populism and disinformation, and narrows the space for dialogue.

Another issue that I would like to address is the urgent need to restore parliaments as pivotal democratic institutions in the region. Parliaments need to be transformed from “voting machines” into genuine spaces for nurturing dialogue, overseeing the executive and deciding on laws based on facts and evidence. Parliaments should have a substantial voice in the European integration process, by taking a more proactive role in scrutiny over the progress and through active involvement in initiatives such as the Berlin process.

I would like to conclude with the following. If we fail to maintain sincere commitment in defending democratic values – hate speech, undemocratic performance of institutions and lack of citizen trust and engagement will continue to undermine regional cooperation, seriously threatening regional stability.

We have to show dedication to democracy and European Union as our key strategic priorities both through concrete actions and the official everyday narrative.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Misija OEBS-a u Srbiji  organizuju panel diskusiju “Dva ugla – ima li dijaloga među nama?” u okviru završnog događaja i dodele diploma polaznicima treće generacije Akademije demokratije.

 

Završni događaj i panel diskusiju otvoriće Nj.E. Ambasador OSCE Misije u Srbiji Andrea Oricio i direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost Vukosava Crnjanski.

 

Panelisti, Dejan Radenković, narodni poslanik, Gordana Čomić, narodna poslanica kao i dvoje polaznika ovogodišnje Akademije demokratije, Katarina Senić i Nikola Tamburkovski, će pokušati da odgovore na pitanja šta se danas nudi mladim ljudima u Srbiji ali i koje novine budući lideri imaju da ponude građanima. Pored toga, cilj nam je da na ovaj način podstaknemo diskusiju o preko potrebnom društvenom i političkom dijalogu u Srbiji ali i uključivanju mladih generacija u društvene i političke procese.

 

Akademija demokratije je jednogodišnji studijski program namenjen predstavnicima omladine političkih partija, civilnog društva kao i mladim studentima i novinara. Tokom prethodne tri godine preko 70 mladih akademaca učestvovalo je na programu.

 

Kampanja “Inspiring Girls Srbija” predstavljena je na konferenciji “Teen Talk 2018” u organizaciji Color Press Group.

Ideja o organizovanju konferencije posvećene tinejdžerima nastala je 2013.godine, kada je i održan prvi Teen Talk. Konferencija ima za cilj skretanje pažnje i osvešćenost mladih ljudi, srednjoškolaca, o njihovim problemima, preprekama i svakodnevnom životu. Kako je cilj globalne kampanje “Inspiring girls” osnaživanje devojčica, zajedno sa ambicioznim ljudima u okviru Teen Talk-a,  motivisali smo mlade i svestrane ljude da sanjaju i ne odustaju od svojih snova.

U okviru drugog panela, prisutne tinejdžerke  i tinejdžeri su imali priliku da se upoznaju sa kampanjom i da razmene svoje ideje, poglede i prepreke sa kojima se susreću. Kroz razgovor sa publikom, kampanju su predstavile Vukosava Crnjanski, predstavnica kampanje u Srbiji, Jelena Ćuruvija, glumica i volonterka kampanje i Marija Lubardić, učenica OŠ “Drinka Pavlović”.

Istraživanja pokazuju da se i devojčice i dečaci u Srbiji češće odlučuju za zanimanja koja se smatraju „tipičnim“ za njihov pol. Podaci takođe pokazuju da devojčice u Srbiji završavaju srednje škole i fakultete više nego dečaci, ali se žene kasnije u životu ređe nalaze na pozicijama odlučivanja. Iako se nalaze na istim pozicijama i obavljaju iste poslove, žene su manje plaćene od muškaraca. Podela na tzv. „muške“ i „ženske“ profesije i zanimanja i dalje dominira.

“Ovakav vid podrške je veoma važan, jer pruža sigurnost mladim ljudima u kasnijem odabiru njihovog profesionalnog i životnog puta. Kada je reč o devojčicama, nigde nije zapisano da je žena manje vredna. Takvu sliku stičemo na osnovu okruženja, kulture i rodnih stereotipa koji preovlađuju. Budite svesne da ste snažne, jake i da možete biti sve što poželite. Bitno je da volite sebe i spolja i iznutra”, istakla je Jelena Ćuruvija.

“Inspiring Girls Srbija“ poziva žene različitih profesija da posvete sat vremena godišnje i vrate se u osnovne škole kako bi devojčicama, uzrasta od 10 do 14 godina, kroz sopstveni primer približile različite mogućnosti u životu i karijeri ali i da bi inspirisale devojčice da teže ostvarenju svojih životnih izbora. Cilj kampanje je da se i što veći broj osnovnih škola priključi i organizuje susrete uspešnih žena i devojčica.

“Ova kampanja me je ohrabrila da pratim svoje snove i razjasnila mnoge ciljeve koje želim da ostvarim u svojoj budućnosti. Takođe, smatram da je bitno da se što više dece upozna sa kampanjom, jer će vam pomoći u izgradnji vaših odluka i ciljeva“, izjavila je Marija Lubardić.

Kasnije, tinejdžerke su provele vreme u razgovoru sa uspešnim ženama različitih profesija, sa kojima su pričale o njihovim iskustvima, savetima, ciljevima i preprekama. Sa devojčicama su razgovarale Jelena Ćuruvija-glumica, Anđelka Janković-direktorka agencije KULTURIFIK, dir.marketinga Bitefa i 2i Film Srbija, Brankica Treskavica-novinarka Color Press Group-a i Jelena Vukić-osnivačica portala Mravinjak.me.

Devojčicama su panelistkinje poručile da neprestano uče, putuju, budu hrabre, veruju u sebe i u svoje snove. Sve učesnice uključujući i panelistkinje i učenice nakon ovog interaktivnog događaja osećale su se osnaženo, inspirisano i naučile su nešto novo.

“Ne plašite se svojih izbora. Nije strašno odustati od neke ideje i preusmeriti se u drugom pravcu, ako vas to ne čini srećnim. Najbitnije da se osećate ispunjenima i sve ono što radite danas i u budućnosti je deo vaše sreće. Zato je potrebna podrška i sloboda, kako biste ostvarili svoje snove “, zaključila je Vukosava Crnjanski.

Kampanja „Inspiring girls“ , koja je započela u Velikoj Britaniji, je za četiri godine okupila 26 hiljada volonterki i uključila 300 hiljada devojčica.U kampanju u Srbiji aktivno su uključeni i dečaci jer je važno da i oni budu upoznati sa čime se sve u svojoj karijeri i životu susreću žene – njihove drugarice, sestre, mame…kako bi spremno učestovali u izgradnji ravnopravnog društva.

U okviru ove kampanje, slični događaji su organizovani i u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kraljevu i Kikindi, kao i u saradnji sa mnogobrojnim organizacijama poput Rails Girls Beograd i Designathon Works Serbia.

 

Ništa.

 

Kao i do sad.

 

Ništa.

 

I mogla bih ovde slobodno da završim, i da se razumem sa najvećim brojem ljudi koji ovo budu čitali. Nastaviću samo zato što mi se u poslednje vreme previše puta dešavalo da sam u ozbiljnoj manjini onih koji su spremni da javno govore o onome što većina ljudi vidi oko sebe, na poslu, u saobraćaju, pročita u novinama. Većina ćuti, iz straha. A slobodan čovek nije onaj koji ćuti. Zemlja u kojoj se vlada strahom, nije slobodna. A sasvim sigurno nije demokratska.

 

Licitira se u javnosti koliko će ministara biti zamenjeno. Licitira se brojem i imenima. I eto zabave za sve. Pa kombinacija je previše. A retki su oni koji pitaju – pa čekajte, zašto ih menjate i na osnovu čega? Koji su to kriterijumi koji su korišćeni za ocenu uspeha ministrovanja? Da li je urađena procena stanja u oblasti delovanja ministarstva, analizirana implementacija postojećih zakona, ili su možda predložene njihove promene pa nismo zadovoljni učinkom, urađeno je nedovoljno da budemo bliži EU kao strateškom opredeljenju naše zemlje, nisu dobro osmišljeni neki od silnih, bombastičnih projekata? Nešto bar. Neki kriterijum? Kriterijumčić? Ništa.

 

Kao i mnogo puta do sada, vanredni izbori ili rekonstrukcije vlade koriste se za dodatno zamajavanje ljudi. Oproban recept za nastavak kampanje u kojoj se izbegavaju odgovori na ozbiljne probleme, stvaranje privida da se ipak nešto dešava, kreiranje utiska da se Srbija kreće u dobrom pravcu. A u stvarnosti, ne da stojimo u mestu, nego smo ubacili u rikverc i dali gas. Za sad smo izgrebali i iščukali ovu Srbiju vozeći u rikverc, ali je pitanje trenutka kad ćemo se slupati. A nikog ni na vidiku da postavi bar neke bankine da se ne survamo u provaliju.

 

Osim zamajavanja svih nas, na delu je i vladavina strahom. Jasan mehanizam koji deluje kroz konstantan pritisak na državni aparat, gde u svakom trenutku, bez objašnjenja i bez jasnih kriterijuma, svako može biti promenjen, zamenjen, smenjen. Mi, trenutno, kroz rekonstrukciju možemo samo da vidimo 20 ministara čija je glava na panju (21. je pre dva dana sam podneo ostavku iz ličnih razloga kako nam je saopšteno) – ali poruka je jasna – gledajte šta radim njima, ako mogu tako njima, šta tek mogu svima vama koji ste negde niže u sistemu. Svi ucenjeni, svi zaglavljeni, svi uplašeni. Pa ko normalan pod takvim pritiskom može da se bavi svojim poslom? Ciničniji od mene će reći pa što su se upuštali u to kolo, sami su tražili. Ja neću. Danas su oni, sutra smo svi mi. Verujem da ipak među njima ima i poštenog sveta koji želi da se bavi politikom i misli da su dovoljno stasali da mogu da doprinesu društvu kroz zaštitu javnog interesa, kreiranje i vođenje pravednijih politika, da radi u interesu svih građana. I sigurno sam naivna, ali pustite me. Nisam još uvek spremna da dignem ruke od svega i mislim samo na sebe. A vi?

 

A šta bih zapravo ja – ja bih da kao javnost postavimo pitanje na osnovu kojih kriterijuma se biraju ministri. Da li su to najbolji među nama, da li su sposobniji, uspešniji? Koji su planovi za delovanje Vlade, da se iz obećanja u kampanji (sve znam, ovo je tema za drugi blog) i ekspozea premijera formulišu jasni ciljevi delovanja, da se mere prolazna vremena, merne tačke, da se zna kad i na osnovu čega se meri uspeh, i da javnost ima uvid u sve to, da nam se položi račun, jer mi smo ih tamo doveli našim glasom. Na kraju, da razumemo da ako ulazimo u proces rekonstrukcije Vlade gde nas on vodi i šta nam se novo nudi. Zašto rekonstrukcija, a ne novi izbori? I mislim da ne tražim mnogo, ovo i deca pre škole nauče, postoje kriterijumi i ocenjivanje, jasna su pravila, a i posledice za njihovo nepoštovanje. Deca znaju. Šta se desi tokom odrastanja?

 

I da se vratim na početak. Od ove rekonstrukcije Vlade ne očekujem ništa. Jer im se tako može. Jer mi pristajemo.