Freedom House kao svetska nezavisna organizacija, za 2018.godinu objavila je da je status Srbije iz slobodne promenjen u zemlju sa ograničenom slobodom.  Svedoci smo prilično značajne i brze centralizacije moći u rukama jedne grane vlasti, tj. izvršne vlasti, kao i zatvaranja institucija pred javnim interesom. Institucije u Srbiji i mehanizmi koji su osmišljeni kako bi štitili građane i javni interes, u stvari služe nekim drugim uticajima“, izjavio je Raša Nedeljkov programski direktor Centra za istraživanje, odgovornost i transparentnost (CRTA) i otvorio drugi dan međunarodne konferencije „Civilno društvo za odgovornu vlast“ u Beogradu.

Predsednik Upravnog odbora Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobodu Filipe Markeš rekao je da demokratija prolazi kroz krizu i da je pitanje koju reformu primeniti kako bi ona postala bolja. „Sudska vlast je najranjivija od sve tri grane vlasti i  treba je štiti, jer bez nezavisnog sudstva koje će štiti pojedinačna prava građana demokratija nije moguća”, istakao je Markeš.

Govorilo se i o problematičnoj medijskoj situaciji u Srbiji, gde mediji sve češće predstavljaju odskočne daske za lične interese nosilaca moći.  „Mediji su napustili svoju publiku, a to su građani i građanke Srbije. Zato su građani izgubili poverenje i oslonac, što rezultira činjenicom da ne osećaju potrebu da brane medije. Nekadašnju značajnu ulogu medija kao četvrtog stuba demokratije, već dugi niz godina zamenila je uloga prvog stuba vlasti ”, izjavila je Danica Vučenić.

„Srbija mora postati svesna da jedino ako građani pokažu volju i interesovanje da promene institucije i obezbede vladavinu prava to će biti i ostvareno, jer država postoji zbog građana, a ne građani zbog države”, naglasio je Florian Biber, koordinator Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) i profesor u Centru za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu.

Posebna pažnja bila je usmerena na izmenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. „Pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji nije bio loš, ali bolje je zadržati stari zakon u toj oblasti nego usvajati nova rešenja koja nisu u skladu sa demokratskim vrednostima, jer predviđaju da privredna društva koja se finansiraju iz budžeta ne moraju da dostavljaju tražene podatke”, ocenio je Primož Vehar viši savetnik SIGMA iz Slovenije.

Konferencija je zatvorena panelom u okviru koga su učesnici predstavili svoje zaključke do kojih su došli kroz radne grupe, pokrivajući pet različitih tema značajnih za razvoj demokratije: kontrolna i zakonodavna uloga Parlamenta, uloga i uticaj nezavisnih institucija, proces ustavnih promena, slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštita javnog interesa i medijski pluralizam.

Novak Pešić programski koordinator Crte je istakao da građani više nemaju pristup parlamentu kroz mehanizme koji su ranije postojali i da je  potrebno stvoriti jače veze među poslanicima i građanima, kao i povratiti međusobno poverenje. Takođe, viša savetnica za analizu javnih politika A11 inicijative za ekonomska i socijalna prava Milica Marinković, dodala je da je potrebna bolja saradnja i povezanost institucija i građana,  kao i veća transparentnost kada je u pitanju unutrašnji rad institucija.

Zamenica predsednika Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja Vida Petrović Škero je naglasila da je apsolutno neophodna šira promena ustava, jer ako se samo deo ustava menja, to ne donosi sklad. Zlata Đorđević kao projektna koordinatorka Transparentnosti Srbija je dodala da bi Poverenik u svojstvu nezavisne i odgovorne institucije, trebalo da ima i inspekcijska ovlašćenja, kao i ovlašćenje da  pokreće prekršaje, sankcije i kazne.

Panel je završen osvrtom na medijsku scenu u okviru koga je izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije Ivana Stevanović, izjavila da spona između građana i javnih medijskih servisa nije funkcionalna u ovom trenutku, a da je neophodno definisanje medijskog pluralizma u smislu medijskog sadržaja koji nije dovoljno utemeljen u zakonu.

Međunarodna konferencija je okupila preko stotinu domaćih i regionalnih stručnjaka. Na skupu su predstavljeni i nalazi pet istraživanja u različitim oblastima. Konferencija je deo projekta koji CRTA sprovodi zajedno sa Transparentnost SrbijaCentrom za pravosudna istraživanjaFondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu.

 

Celokupni snimak prvog panela možete pogledati ovde.

„Demokratiju treba shvatiti kao kretanje, kao jedan proces, a ne kao monolit. Svi koji pokušavaju da se približe idealu demokratskog sistema zapadaju u frustraciju, jer smatraju da je neće dostići kao takvu. Do jake i stabilne demokratije ima mnogo stepenica i koraka, jer demokratija je napredak“, izjavio je Dušan Reljić šef briselske kancelarije  iz Nemačkog instituta za međunarodnu saradnju i bezbednost i time otvorio konferenciju „Civilno društvo za odgovornu vlast“.

Prvi dan konferencije započet je panelom „Demokratija: jedina igra u gradu?“, u okviru koga su se govornici Marika Đolai – konsultatkinja za međunarodni razvoj i politička analitičarka za Zapadni Balkan i Evroaziju, Srđan Cvijić – viši analitičar javnih politika Instituta za evropske politike Fondacije za otvoreno društvo, Jovana Marović – izvršna direktorka Politikon mreže i Dušan Reljić – šef briselske kancelarije Nemački institut za međunarodnu saradnju i bezbednost, složili da je opalo poverenje u organizacije civilnog društva, da je potrebno da se radi direktno sa građanima, kao i da do 2025. godine institucije treba da budu nezavisne, a mediji slobodni, pri čemu fokus treba pomeriti sa donošenja na sprovođenja zakona.

„Ideja ovog okupljanja je da nakon širokog kruga konsultacija, dođemo do okvira koji može poslužiti da shvatimo kakvo demokratsko društvo želimo i to u perspektivi za 2025.godinu. Zato ćemo govoriti o receptu za demokratiju, o kreiranju dijaloga i pokušati da pokrenemo što više tema koje se tiču razvoja demokratskog društva. Takođe, u okviru ove inicijative, analizirali smo stanje demokratije kroz pet oblasti, što je dodatno doprinelo razumevanju problema i izazova sa kojima se demokratija danas suočava“, izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka Crte.

Konferencija je deo inicijative, koju CRTA sprovodi zajedno sa četiri partnerske organizacije –  Transparentnost Srbija, Centrom za pravosudna istraživanja, Fondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu.

Glavne teme diskusija tokom dvodnevne konferencije su savremeni izazovi koji utiču na smanjenje kvaliteta demokratije – poput narušavanja nezavisnosti pravosuđa, opadanja kvaliteta rada parlamenta, pogoršanja položaja nezavisnih organa, kršenja slobode medija i ograničavanja prava na informacije od javnog značaja.

Cilj konferencije je da pokrene dijalog u vezi sa aktuelnim stanjem demokratije u Srbiji, regionu i Evropi, sa namerom da se razviju preporuke za prevazilaženje postojećih problema. Skup okuplja predstavnike civilnog društva, akademske zajednice, eksperte iz oblasti javnih politika, sudije, novinare, predstavnike  javnih institucija i međunarodne zajednice koji su spremni da aktivno zagovaraju demokratsku i odgovornu javnu vlast.

U okviru drugog panela „Stanje demokratije u Srbiji“,  Tara Tepavac ispred Crte, Danilo Ćurčić – programski koordinator A11 Inicijative za ekonomska i socijalna prava, Vida Petrović Škero – zamenica predsednika Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja, Nemanja Nenadić – programski direktor Transparentnosti Srbija i Rade Đurić ispred Slavko Ćuruvija fondacije, predstavili su najveće neregularnosti koje utiču na razvoj i jačanje demokratskog sistema u Srbiji.

Ukazano je na to da je republički parlament u potpunosti u rukama izvršne vlasti, da je donošenje zakona po hitnoj proceduri postala ustaljena praksa, kao i da se primećuje znatan izostanak debate, javnog slušanja a i podnošenje brojnih amandmana na zakone i u postavljanju poslaničkih pitanja.

Zatim, istaknuto je da u pisanju amandmana na Ustav u oblasti pravosuđa, „prvi put u istoriji Srbije“ nisu učestvovali eksperti, da se zapravo ne zna ko ih je pisao, osim da je to urađeno u Ministarstvu pravosuđa.

Takođe, Parlament nije zainteresovan za saradnju sa nezavisnim institucijama i od 2014. ne razmatra njihove izveštaje o radu, niti prihvata njihove predloge zakona.

Aktuelna tema oko izbora Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je još jednom pokazala svoj značaj, jer je istaknuto da su određene izmene Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja vrlo sporne, jer tim izmenama Povereniku prestaje mogućnost da državnim organima izriče novčane kazne zbog nepoštovanja rešenja te institucije.

Zaključak ovih analiza završen je celokupnim pregledom medijske sfere u Srbiji u kojoj izostaje ozbiljan nadzor kontrole rada medija i obezbeđivanja medijskog pluralizma od strane Ministarstva kulture, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i REM-a.

Treći panel je okupio već pomenute stručnjake koji su zajedno sa Ivanom Jovanovićem – šef deska u Blicu, izneli svoje zaključke i neophodne mere koje bi trebalo preduzeti kako bi se ostvarili zamišljeni ciljevi u kreiranju demokratskog društva.

Zaključci prvog dana biće detaljnije razmatrani u okviru pet radnih grupa tokom drugog dana konferencije, sa ciljem da  se različiti predlozi i perspektive uključe u finalni izveštaj sa konferencije o stanju demokratije.

Centar za istraživanje, odgovornost i transparentnost (CRTA) organizuje konferenciju “Civilno društvo za odgovornu vlast”, koja se održava 4. i 5. februara 2019. godine u Hotelu Metropol u Beogradu. Konferencija je deo projekta koji CRTA sprovodi zajedno sa četiri partnerske organizacije, Transparentnost Srbija, Centrom za pravosudna istraživanja, Fondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu.

 

Održavanjem konferencije želi se podstaći otvoren,  participativan  i  na  činjenicama  zasnovan  dijalog  o  javnim politikama koje se tiču tema od ključnog značaja za procese demokratizacije i evropeizacije. Poseban fokus biće usmeren ka identifikovanju stanja demokratije u Srbiji, faktora koji utiču na opadanje njenog kvaliteta, kao i iskustvima iz uporedne prakse, kako bi se podstakao razvoj novih narativa o demokratiji.

 

Savremeni  izazovi  koji  doprinose  smanjenju  kvaliteta  demokratije  u  Srbiji  –  poput  narušavanja  nezavisnosti pravosuđa  putem  ustavnih  promena,  opadanja  kvaliteta  rada  parlamenta,  pogoršanja  položaja  nezavisnih  organa, kršenja slobode medija i prava na  informacije od javnog značaja – biće glavne teme diskusije. Vodeći se nalazima istraživanja  sprovedenih  u  okviru  ovog  projekta,  želimo  da  pokrenemo  dijalog  u  vezi  sa  aktuelnim  stanjem  sa namerom da razvijemo preporuke za prevazilaženje problema u ovim oblastima.

 

Ko brani demokratiju? Kako  je možemo odbraniti,  i šta  preporučiti institucijama i kreatorima javnih politika? Cilj  ove konferencije jeste da okupi različite aktere u potrazi za ovim ne tako jednostavnim odgovorima, uključujući predstavnike civilnog društva i akademske zajednice, sudije, novinare, eksperte iz oblasti javnih politika, predstavnike javnih institucija i međunarodne  zajednice  kako  iz  Srbije,  tako  i širom  Evrope,  koji  su  spremni da  aktivno  zagovaraju demokratsku  i odgovornu javnu vlast.

 

Konferencija  će  biti  podeljena  u  dva  dela,  sa  prvim  delom  koji  će  prvog  dana  uključiti  učesnike  u  dijalog  o  stanju demokratije, identifikovati ključne probleme i ponuditi moguće pristupe za podršku odgovornoj vlasti. Zaključci sa prvog dana biće  detaljnije razmatrani  u okviru  pet radnih grupa tokom drugog  dana konferencije, sa ciljem da  se različiti predlozi i perspektive uključe u finalni izveštaj sa konferencije o stanju demokratije.

 

Građani drugu godinu zaredom nisu imali prilike da u Skupštini čuju sveobuhvatnu raspravu o budžetu. Poslanici vladajuće većine su zloupotrebom parlamentarnih procedura onemogućili debatu o budžetskim planovima za sledeću godinu.

Spajanjem rasprave o 62 tačke dnevnog reda poslanicima je umesto 5 sati diskusije u načelu po svakoj tački dnevnog reda, zapravo ostavljeno po 5 minuta. Dodatno, podnošenjem 550 amandmana na dva zakona koja su prethodila Zakonu o budžetu, vreme za raspravu u pojedinostima je u potpunosti potrošeno, čime se potvrdila namera vlasti da suštinski ukine raspravu o budžetu Republike Srbije.

Pored toga, poslanici ni ove godine nisu imali dovoljno vremena da se pripreme za raspravu o budžetu s obzirom na to da je Vlada budžet dostavila Skupštini sa 23 dana zakašnjenja. Predlog Zakona o budžetu, koji ima više od hiljadu strana, je već sutradan uvršten na dnevni red sednice.

„Ovakvo ponašanje vladajuće većine nije nikako u duhu demokratije i duboko je zabrinjavajuće. Parlament bi trebalo da je mesto u kom izabrani predstavnici kroz raspravu zastupaju interese građana i unapređuju zakone. Krajnji ishod ovakve rasprave bi bio budžet koji odgovara potrebama građana. Bez rasprave, ovaj budžet je budžet Vlade, a ne Parlamenta i građana“, izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Inicijativa Otvoreni parlament podseća da je celokupno prolećno i jesenje skupštinsko zasedanje obeleženo opstrukcijom rasprave podnošenjem stotina nesuštinskih amandmana na prve tačke dnevnog reda, kao i objedinjavanjem tačaka dnevnog reda sednica. Narodna skupština je po istom principu usvojila i Zakon o budžetu za 2018. godinu, zbog čega je Otvoreni parlament protestvovao i tom prilikom zatamnio svoj portal.

Podsećamo da je Evropski parlament u rezoluciji o Srbiji koju je usvojio 29. novembra skrenuo pažnju na ovu lošu praksu koja onemogućava raspravu i međupartijski dijalog unutar Skupštine Srbije.

 

Osam organizacija za digitalna prava širom Evrope je poslalo pismo Narodnoj skupštini Republike Srbije, tražeći transparentan proces izbora novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Mandat trenutnog Poverenika ističe uskoro i uzimajući u obzir da novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti počinje da se primenjuje od avgusta 2019, kao i da je u toku reforma Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, od izuzetnog značaja je da novi Poverenik bude imenovan što pre, kroz transparentan postupak u skladu sa zakonom, kao i da se funkcija dodeli najboljem kandidatu.


Organizacije pozivaju Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine da:

 

 

 

 

 

Organizacije su pozvale Narodnu skupštinu, koja bira Poverenika, da obezbedi najviše standarde prilikom izbora i imenovanja novog Poverenika kako bi se poštovali temelji slobodnog, inovativnog i otvorenog digitalnog društva koje će uspostaviti najviši nivo zaštite podataka o ličnosti u Srbiji, u skladu sa Opštom uredbom EU o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) i Konvencijom 108 Saveta Evrope.

Potpisnice:

European Digital Rights (EDRi) – Evropa

Access Now – Evropa

Association for Technology and Internet (APTI) – Rumunija

Electronic Frontier Norway – Norveška

Epicenter.works – Austrija

Homo Digitalis – Grčka

Open Rights Group – Ujedinjeno Kraljevstvo

Privacy International – Ujedinjeno Kraljevstvo

Narodna skupština Republike Srbije i Skupština Autonomne pokrajine Vojovodine beleže pad otvorenosti u odnosu na 2016. godinu i ispunjavaju tek nešto više od polovine indikatora kojima se meri otvorenost institucija. Ove dve institucije u 2017. godini ispunjavaju 55 odsto indikatora otvorenosti, što je za 4 odsto manje nego  2016. godine, zaključak je istraživanja  “Otvorenost parlamenta u Srbiji u 2017.godini”.

Ovo istraživanje, koje meri stepen otvorenosti na osnovu četiri principa: transparentnosti, pristupačnosti, integriteta i delotvornosti, sprovela je CRTA, u saradnji sa partnerima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE u periodu od januara do kraja aprila 2018. godine.

U pogledu transparentnosti, utvrđeno je da organi zakonodavne vlasti u Srbiji ispunjavaju tek polovinu zadatih parametara. Usvajanje republičkog budžeta za 2018. godinu je pored kašnjenja u dostavljanju predloga poslanicima, po prvi put proteklo i bez rasprave, što je nastavak urušavanja institucije parlamenta kao najvišeg predstavničkog tela.

Republički i pokrajinski parlament ažuriraju svoje internet strane na kojima postoje sve relevantne informacije o poslanicima, ustrojstvu institucija i godišnjim izveštajima o radu. Godišnji plan rada institucija zakonodavne vlasti u Srbiji, nije dostupan na njihovim sajtovima.

Kada je reč o pristupačnosti, oba predstavnička tela uglavnom poštuju odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Međutim postoji manjak proaktivnosti ovih organa da učine dostupnim svoj rad tako što bi različita dokumenta, na čije ih objavljivanje Zakon eksplicitno ne obavezuje, samoinicijativno objavljivala. Institucije zakonodavne vlasti u Srbiji ispunjavaju svega tek četvrtinu indikatora otvorenosti kada je u pitanju interakcija sa građanima. Pomaka nema ni u interakciji putem interneta, a društvene mreže praktično ne postoje. Takođe, veome je nizak skor i kada su u pitanju konsultacije sa građanima.

Na polju integriteta nema  napretka,  jer ni republička ni pokrajinska skupština nisu usvojile Etički kodeks, a ni lobiranje nije još pravno regulisano. Nijedno od dva predstavnička tela nema na svojim internet prezentacijama objavljen plan integriteta.

U domenu delotvornosti, ocenjene kroz indikatore koji se odnose na parlamentarni nadzor i strateško planiranje, zakonodavna vlast u Srbiji ispunjava 62 odsto indikatora. Iako u Srbiji postoji pravni okvir koji uspostavlja dobre osnove za vršenje parlamentarnog nadzora, neophodno je da se ova funkcija parlamenta ostvaruje i u praksi.

U republičkom parlamentu se nastavio negativan trend održavanja javnih slušanja, čime se narušava učešće građana u razmatranju akata u proceduri i efekata zakona koji su na snazi. Tokom 2017. godine  održano je svega jedno javno slušanje, dok je u 2016. godini održano 7, a 2015. godine 14. Takođe, poslanici su tokom 2017. godine imali priliku da u parlamentu postave pitanja članovima Vlade svega jednom, što je identično praksi iz 2016. godine. Treću godinu za redom, izveštaji nezavisnih tela nisu razmatrani na plenarnim sednicama Narodne skupštine.

Kada je reč o oceni strateškog planiranja, u ovoj oblasti organi zakonodavne vlasti u Srbiji u 2017. godini nisu ispunili nijedan indikator otvorenosti. 

Kompletno istraživanje “Otvorenost parlamenta u Srbiji u 2017.godini” dostupno je na ovom linku.

Pomalo nezapaženo u javnosti prošla je vest o sastanku predsednika Izvršnog odbora SNS-a Darka Glišića sa članovima smederevskog Gradskog odbora. Kako je preneo portal Podunavlje.info zaključak ovog sastanka je da će ubuduće sve odluke o funkcionisanju grada, lokalne administracije i javnih preduzeća i ustanova donositi Gradski odbor SNS-a, a ne kao do sada.” Trebalo bi da su do sada odluke donosili oni koje su građani izbarali i dali im mandat da odlučuju u njihovo ime. Bar je tako u demokratskim državama. Ali u Srbiji izgleda da treba da se klanjamo – “njenom visočanstvu – stranci”.

 

Pitam se – da li mi živimo u paralelnoj stvarnosti u kojoj zakon propisuje da jedna stranka na stranačkim organima odlučuje kako će da funkcioniše jedna lokalna samouprava?

 

Zakoni kažu ne. Član 11. Statuta Grada Smedereva propisuje : “Grad samostalno odlučuje o poslovima iz svoje nadležnosti, u skladu sa svojim pravima i dužnostima utvrđenim Ustavom, zakonom, drugim propisima i Statutom. Građani koji imaju biračko pravo i prebivalište na teritoriji Grada učestvuju u vršenju poslova iz nadležnosti Grada, preko svojih izabranih predstavnika u Skupštini grada, putem referenduma, građanske inicijative i zbora građana, u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom.”

 

U nedelju 17. juna 2018. godine održani su izbori za Komoru medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije. Prema saznanjima portala Voice članovi komore su bili izloženi pritiscima i pretnjama otkazima ako ne glasaju za kandidate Srpske napredne stranke. Kako navodi portal jednoj kandidatkinji je rečeno da mora da povuče kandidaturu jer time “ugrožava Vladu Srbije i Aleksandra Vučića”. Nekoliko dana pred izbore, u pritiske se uključio i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo koji je u dopisima direktorima domova zdravlja naložio za koga treba da se glasa.

 

Ovi primeri su dokaz onoga što se odavno zna. Izbori u Srbiji su postali farsa jer se odluke više ne donose u institucijama nego u jednoj stranci. Stranka odlučuje o tome ko će biti direktor nekog javnog preduzeća u Smederevu, ko će biti članovi komore medicinskih sestara, ko će biti ministar finasija, novi gradonačelnik Beograda, selektor fudbalske reprezentacije…Koja je onda svrha izbora u Srbiji? Da li su izbori stvarno praznik demokratije kada je svaki naredni izborni ciklus sve manje u skladu sa standardima za fer i slobodne izbore? Kako možemo da budemo sigurni da će oni za koje smo glasali da nas zastupaju kada je od poslednjih lokalnih izbora 2016. godine stranku promenio 531 odbornik?

 

Možda je rešenje da ukinemo i izbore i institucije ako se već odluke donose u nekim glavnim i gradskim odborima. Budžetu Srbije bi se to veoma svidelo, a i stranci koja njime raspolaže. Možemo i da se pravimo da ne postoji član 5. Ustava Srbije i da u njemu ne piše da političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast niti je potčiniti sebi. A možemo i Ustav da ukinemo, šta će nam.

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović 

Neophodno je da građani ne odustaju od svojih prava i da postanu svesni da u njihovim rukama leži moć,  zaključak je Istinomer foruma pod nazivom “Ko mrsi konce građanima Kruševca?“ održanom večeras u Kruševcu u organizaciji CRTE i Istinomera.

Učesnici foruma novinar i aktivista Centra za istraživačko novinarstvo u Kruševcu Slaviša Milenković, autor video projekta Ciklotron Dušan Čavić, novinarka Nada Budimović, glumac i aktivista Branislav Trifunović i šef pravnog tima CRTE Pavle Dimitrijević složili su se da je neophodno da građani u lokalnim sredinama udruže snage i zajedno se aktiviraju kako bi ostvarili željene promene.

“Obećanja koja su data građanima Kruševca nisu ispunjena. Sadašnja vlast je obećavala da će ispitati privatizaciju preduzeća, da će pokrenuti proizvodnju u fabrikama, međutim ništa se od toga nije desilo. Govorilo se  i o različitim stranim investitorima, ali dolazimo do podatka da je tek svako 7 obećanje ispunjeno” izjavio je Slaviša Milenković, novinar i aktivista Centra za istraživačko novinarstvo u Kruševcu.

Poslednjih pet godina u Kruševcu, oko 2.500 ljudi je ostalo bez posla. Otprilike samo 600 ljudi je ponovo zaposleno, što znači da je Kruševac za dve hiljade radnih mesta i dalje u minusu.

U ovoj zemlji, dobijanje radnog mesta vam nažalost ne garantuje pristojan život. i dalje tražimo odgovore na pitanja: Čiji su naši životi, čija su naša radna mesta i čija su naša politička uverenja? Jer da biste dobili radno mesto definitivno je potrebno članstvo u stranci” naglasila je novinarka Nada Budimović.

“Suštinski problem je što vlast računa da te “njihove” ljude može da kupi. Onog trenutka kada bi im se jedan po jedan čovek suprotstavio, tada bi im iz ruku izmaklo njihovo glavno oružje. Poteškoća se ogleda u nedovoljno obrazovanim ljudima koji se mogu lako “prodati” i kojima se lako može manipulisati” dodao je glumac i aktivista Branislav Trifunović.

“Kroz medije čujem da su ugrožena prava radnika. Ali ne vidim nikakve sindikate koja se bore za njihova prava, ne vidim apsolutno ništa. Dokle god ne dođe do podizanja standarda prosečnog zaposlenog lica, do tada ćemo se boriti za osnovna lična prava koja su nam data, što je sasvim besmisleno”, izjavio je
Dušan Čavić, autor video projekta Ciklotron.

“Dokle god znamo da prepoznamo šta je dobro, a šta loše-postoji šansa da se borimo protiv partijskog zapošljavanja. Potrebno je da ljudi budu osvešćeni i odgovorni prema sebi i drugima” izjavio je Pavle Dimitirijević, šef pravnog tima Crte.

Istinomer forum je pokrenuo razgovor o odgovornosti javnih vlasti, pravima građana na slobodne medije i učešće u demokratskim procesima.

Snimak celokupne debate možete pogledati na Istinomer YouTube kanalu na ovom link-u.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA i Istinomer, održali su forum „Ko mrsi konce građanima Kruševca?“ u prostorijama Caffe-a Arabika u Kruševcu.

 

Čije je moje radno mesto? Kako funkcioniše politika zapošljavanja na lokalu?

Kako se troše pare građana i kome idu sredstva iz lokalnih budžeta?

Da li nam treba “jaka ruka”? – model privatne države i privatnih gradova

Koliko su građani zaista aktivni i spremni da preduzmu konkretne akcije?

Šta guši aktivizam na lokalu?

 

Odgovore na ova pitanja imali su priliku da čuju svi zainteresovani za političku scenu Srbije. Istinomer je otvorio vrata građanima i građankama i pozvao ih na razgovor o odgovornosti javnih vlasti i učešću u demokratskim procesima.

 

Na Istinomer forumu govorili su:

 

o   Slaviša Milenković, novinar i aktivista Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac

o   Nada Budimović, novinarka

o   Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTE

o   Dušan Čavić, Ciklotron, autor video projekta “Marka Žvaka”

o   Branislav Trifunović, glumac i aktivista (Kruševljanin)

 

Moderatorka: Mihaela Šljukić Bandović, novinarka Istinomera

 

Inicijativa organizacije CRTE “Otvoreni parlament”, koja od 2012. godine prati rad Narodne skupštine i informiše javnost o radu i aktivnostima poslanika, nakon protesta, nastavlja praćenje rada parlamenta sa fokusom na stepen demokratičnosti i odgovornosti narodnih poslanika. Od početka Prolećnog zasedanja građanima će biti dostupne informacije o kvalitetu debate u plenumu, o efikasnosti kontrolne funkcije i odgovornosti za javno izgovorenu reč narodnih poslanika.

Da podsetimo, sredinom decembra zbog zloupotrebe parlamentarnih procedura prilikom usvajanja najvažnijeg zakona – Zakona o budžetu, inicijativa “Otvoreni parlament” je u znak protesta zatamnila sajt.

Polazeći od toga da parlament ima odgovornost da usklađuje suprotstavljene interese i očekivanja različitih društvenih grupa putem demokratskog dijaloga, da prilagođava zakone potrebama društva i da obezbeđuje da Vlada u potpunosti polaže račune građanima, inicijativa “Otvoreni parlament” će nadalje još aktivnije zahtevati odgovorno ponašanje izabranih predstavnika. Inicijativa “Otvoreni parlament” će skretati pažnju javnosti na sve slučajeve zloupotrebe parlamentarnih procedura i kršenja Poslovnika,” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Statistički podaci o radu i aktivnostima narodnih poslanika biće i dalje dostupni javnosti na sajtu Otvorenog parlamenta, ali će biti samo jedno od merila efikasnosti rada predstavnika građana u najvišem zakonodavnom telu. U aktuelnom skupštinskom sazivu, za nepuna 22 meseca, poslanici su usvojili ukupno 89 zakona ali većinu po hitnom postupku dok su održane samo dve sednice sa “Poslaničkim pitanjima” na kojima su poslanici postavljali pitanja predstavnicima Vlade.