Organizacije civilnog društva upozoravaju da se danas navršava tri meseca otkako je bivšem povereniku Rodoljubu Šabiću istekao mandat, a nadležni skupštinski Odbor za kulturu i informisanje nije otpočeo postupak izbora novog poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Proces izbora novog poverenika bi trebalo da počne bez odlaganja jer je to u interesu građana, institucije, države i sveobuhvatno vladavine prava.

Podsećamo da je inicijativu za otvaranje transparentnog procesa izbora novog poverenika, još u novembru prošle godine, pokrenulo 70 organizacija civilnog društva, medija, predstavnika poslovne, stručne i naučne zajednice. Upućeni javni zahtev je Odbor za kulturu i informisanje odbio da razmotri, iako su organizacije ponudile i predlog jasno definisanih kriterijuma za izbor kandidata. U predlogu kriterijuma je navedeno da svi kandidati treba da poseduju relevatno stručno znanje i iskustvo u oblasti zaštite podataka o ličnosti i pristupa informacijama od javnog značaja, da nisu povezani ni sa jednom političkom strankom, niti su kršili zakone, profesionalne standarde ni pravila struke.

Imajući u vidu da je institucija Poverenika mehanizam demokratskog društva uspostavljen da štiti interes i prava građana, smatramo da odlaganje izbora novog poverenika predstavlja izraz nepoštovanja ne samo prema toj instituciji, već i prema građanima čija ustavna i zakonska prava ona štiti. S druge strane, odlaganje izbora poverenika u nedogled, ili izbor novog poverenika koji bi zavisio isključivo od političke podrške a ne i stručnosti kandidata, mogao bi da ugrozi ostvarivanje njene uloge.

Nevladine organizacije, koje se primarno zalažu za zaštitu prava građana, ponovo pozivaju skupštinski Odbor za kulturu i informisanje da u najkraćem roku započne postupak izbora novog poverenika, koji će privatnost i prava građana Srbije na pristup informacijama o radu organa vlasti da štiti narednih sedam godina.

Potpisnici ovog saopštenja su:

Partneri za demokratske promene Srbija

Transparentnost Srbija

SHARE fondacija

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)

Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)

Biro za društvena istraživanja (BIRODI)

Fondacija za otvoreno društvo Srbija

CRTA

Presudom Prekršajnog suda u Beogradu ministar odbrane Aleksandar Vulin osuđen je kao odgovorno lice u Ministarstvu odbrane – Vojnobezbednosnoj agenciji (VBA), koje Crti nije odgovorilo na zahteve upućene po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja.

 

Ministar Vulin osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 10.000 dinara i obavezan da na ime troškova prekršajnog postupka plati iznos od 1.000 dinara.

 

Ova presuda je važna jer šalje poruku da se ne može na osnovu samovolje odlučivati da li javnost ima pravo da zna kako postupaju državni organi. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja garantuje građanima da imaju pravo na uvid u rad državnih organa i propisuje koje su informacije od javnog značaja” izjavio je Raša Nedeljkov, programski direktor Crte koji je i bio tražilac informacije.

 

Presuda je stigla u trenutku kada je Crta počela sa obeležavnjem prve Nedelje prava javnosti da zna u okviru kampanje “Srbija do informacija” pokrenute kao reakciju na Nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji ukazuje na nameru države da javnosti oteža uvid u rad javnih institucija.

 

Informacije koje je Crta tražila odnose se na incident koji se dogodio na uglu ulica Birčaninove i Svetozara Markovića tokom održavanja Parade ponosa u Beogradu 2014. godine, a u koji je osim Andreja Vučića i Predraga Malog bila uključena i Vojna policija. Ministarstvo odbrane – VBA nije u roku predviđenim Zakonom dostavilo tražene informacije niti je donelo rešenje kojim je zahtev odbijen.

 

CRTA je zahtevala pristup kopijama dokumenata koje se odnose na incident, kao i informacijama o ukupnom broju predmeta, izuzimajući ona koja bi mogla da ugroze lične podatke, a u kojima se nalaze zadržani podaci za 2014. i 2015. godinu koje je Vojnobezbednosna agencija zahtevala od drugih nadležnih organa. Razlozi za odbijanje postupanja po zahtevima odnose se na poverljivost traženih informacija, ali je Prekršajni sud ocenio da tražene informacije nisu označene stepenom tajnosti „poverljivo“ kako je to VBA navela.

U prilogu je obrazloženje presude.

Prva „Nedelja prava javnosti da zna“ u Srbiji počeće u ponedeljak 24. septembra, a završiće se u petak 28. septembra obeležavanjem „Međunarodnog dana prava javnosti da zna“ koji se obeležava širom sveta. Tim povodom u okviru kampanje „Srbija do informacija“ u više gradova u Srbiji (Prijepolje, Užice, Valjevo, Smederevo, Sombor) tokom „Nedelje prava javnosti da zna“ biće organizovane ulične akcije pod nazivom „Ako želiš informacije od javnog značaja, zašto ne pišeš Deda Mrazu?“. Cilj akcije je da se građani informišu na interesantan način o ovom važnom pravu.

 

Pravo javnosti da zna je veoma važno pravo koje kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja omogućava svim građanima da imaju uvid u rad javnih institucija koje se finansiraju njihovim novcem. Ovaj Zakon omogućio je građanima da saznaju mnoge činjenice od javnog interesa koje bi ostale sakrivene od očiju javnosti.

 

Nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je tokom proleća predstavilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, ukazuje na nameru države da javnosti oteža uvid u rad javnih institucija. Od građana se očekuje da plaćaju i da ne pitaju kako se troši njihov novac.

 

Da podsetimo, grupa organizacija civilnog društva koju čine između ostalih Beogradski centar za bezbednosnu politiku, CRTA, Pravni skener, Građanske inicijative, Slavko Ćuruvija Fondacija, Transparentnost Srbija, BIRN, Partneri Srbija i Fondacija za otvoreno društvo Srbija pokrenula je inicijativu za odbranu prava javnosti da zna. Inicijativa je do sada okupila 80 građanskih i medijskih udruženja i organizacija.

 

Organizacije su ukazale da je veoma štetna odredba Nacrta zakona kojom se predviđa izuzimanje dela preduzeća (društva kapitala) koja raspolažu značajnom javnom imovinom od obaveze davanja informacija koje se odnose na njihov rad. Takođe, mogućnost da organi vlasti vode upravni spor protiv obavezujućih, konačnih i izvršnih rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije u skladu sa načelom zakonitosti. Tokom javne rasprave 1.200 građana poslalalo je komentare nadležnom Ministarstvu da se ove štetne odredbe ne usvoje, ali do danas Ministarstvo nije obavestilo javnost da li su komentari prihvaćeni ili ne.