Organizacije civilnog društva predlažu narodnim poslanicima da na sednici Narodne skupštine, koja počinje danas, iskoriste prisustvo kandidata za novog poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Milana Marinovića, i pomognu javnosti da sazna koji su stavovi kandidata u vezi sa rešavanjem ključnih problema u oblastima njegovog budućeg rada. Istovremeno, pozivamo gospodina Marinovića da javnost upozna sa svojim stavovima po ovim pitanjima i u slučaju da ona ne postave narodni poslanici.

 Predstavljanje kandidata, koje je organizovao Odbor za kulturu i informisanje, nije organizovano na način koji bi omogućio kandidatima za poverenika da upoznaju narodne poslanike i javnost po svim bitnim pitanjima za rad ove važne institucije.

Smatramo naročito značajnim da se javnost upozna sa stavovima i planovima budućeg poverenika za rešavanje problema koji su prepoznati u izveštaja o radu, i to:  1) ključne odredbe postojećih zakona o slobodnom pristupu infomacijama i zaštiti podataka o ličnosti koje bi trebalo unaprediti; 2) stav prema nameravanom umanjenju prava na pristup informacijama u vezi sa radom preduzeća u državnom vlasništvu na osnovu nacrta izmena Zakona iz 2018; 3) pokušaji da se pravo na pristup  pojedinim informacijama u potpunosti isključi odredbama drugih zakona; 4) predlozi kako da se prevaziđe problem neizvršavanja konačnih rešenja Poverenika; 5) problem nedovoljnog nadzora nad primenom Zakona o slobodnom pristupu informacijama i malog broja pokrenutih prekršajnih postupaka, za šta je trenutno nadležna upravna inspekcija.

Takođe, imajući u vidu da primena novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti počinje za nešto manje od mesec dana, od izuzetnog je značaja da javnost bude upoznata sa planovima poverenika u vezi sa: 1) usvajanjem podzakonskih akata neophodnih za primenu Zakona; 2) planu za prevazilaženje praktičnih implikacija nedostataka novog Zakona, između ostalog i neregulisanja oblasti video nadzora, neusklađenosti pojedinih odredbi Zakona sa Ustavom RS, nejasno uređenog postupka za zaštitu prava građana i nadzora nad primenom Zakona, a na koje je nedavno ukazala i Evropska komisija u Studiji o usklađenosti ZZPL sa propisima EU; 3) informisanjem i edukacijom rukovalaca podacima i građana o novim obavezama i pravima koja predviđa novi Zakon.

Smatramo da bi diskusija o navedenim pitanjima predstavljala najbolji uvod za uspešno obavljanje funkcije poverenika i izgradnju poverenja javnosti. Takva debata bi ujedno značajno pomogla i narodnim poslanicima da uvide na koji način mogu najbolje pomoći uspešnije ostvarivanje dva ustavna prava građana – na pristup informacijama o radu organa vlasti i zaštitu podataka o ličnosti.

CRTA

Fondacija za otvoreno društvo Srbija

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

Partneri za demokratske promene Srbija

SHARE fondacija

Transparentnost Srbija

Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Proces u kojem je Odbor za kulturu i informisanje predložio Narodnoj skupštini Milana Marinovića za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije obezbedio da se izbor između kandidata izvrši na osnovu ocene i poređenja njihovih kvalifikacija, prethodnog specifičnog iskustva u oblastima iz nadležnosti Poverenika i planova rada. Javnosti su ostali nepoznati razlozi zašto je kandidat kojeg je Odbor izglasao bolji u odnosu na protivkandidate. U odsustvu prethodno postavljenih kriterijuma za ocenjivanje, odabir je izvršen isključivo glasanjem, čiji ishod ukazuje da je glavni kriterijum za odlučivanje bilo to ko je kandidata predložio, a ne njegova/njena ekspertiza.

Odluci Odbora za kulturu i informisanje o Marinovićevoj kandidaturi prethodilo je tek petominutno predstavljanje svakog kandidata, odgovaranje kandidata na pitanja članova Odbora i glasanje za svakog pojedinačnog kandidata. Od prisutnih 11 članova Odbora, za kandidaturu Milana Marinovića, kojeg je predložila poslanička grupa SNS, glasalo je 10 članova. Sednici nije prisustvovalo 6 članova Odbora iz redova opozicionih poslaničkih grupa.

Budući da preostaje samo da narodni poslanici glasaju za ili protiv predloženog kandidata, jasno je da se izbor prvog čoveka važne nezavisne institucije odvija na način suprotan principima za koje se više od 100 organizacija civilnog društva zalaže od novembra prošle godine. Kandidati nisu dobili priliku da informišu javnost, kao ni narodne poslanike (osim članova Odbora) o svom stručnom radu koji ih preporučuje za ovu funkciju. Proces nije obezbedio ni upoznavanje javnosti sa predlozima i planovima budućeg poverenika za rešavanje problema kontinuiranog pogoršanja stanja u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja koje traje od 2016. godine i odgovorima na izazove koji se javljaju u vezi sa primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Imajući u vidu ceo tok procesa, organizacije civilnog društva pozivaju Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave da u nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja unese odredbe koje bi garantovale primenu kriterijuma otvorenosti i transparentnosti kod izbora poverenika.

Potpisnici ovog saopštenja su Beogradski centar za bezbednosnu politiku, CRTA, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Partneri za demokratske promene Srbija, SHARE fondacija, Transparentnost Srbija i Fondacija za otvoreno društvo Srbija.

 

 

Više od 100 organizacija civilnog društva, medija, predstavnika stručne i naučne zajednice poziva narodne poslanike da podrže Nevenu Ružić kao kandidatkinju za novog poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Čvrsto smo uvereni da Nevena Ružić poseduje stručnost, iskustvo i integritet koji su neophodni za rukovođenje institucijom Poverenika.

Nevena Ružić već 10 godina radi u instituciji i sada je na funkciji pomoćnice generalnog sekretara Službe Poverenika. Dosadašnjim radom značajno je doprinela poverenju građana u instituciju Poverenika zbog čega verujemo da bi i u budućnosti delovala u interesu javnosti. Sigurni smo da osim relevantnog stručnog znanja (master diploma pravnih nauka iz oblasti blisko vezanih za polje delovanja Poverenika) i izuzetnog iskustva, ona ima i integritet neophodan za kontrolu i nadzor rada državnih organa. Predanost i posvećenost je pokazala kroz redovnu komunikaciju i saradnju s organizacijama civilnog društva i stalno profesionalno usavršavanje. Od 2017. godine je članica radnog tela Međunarodne konfencije poverenika za informacije. Izabrana je 2012. godine za članicu Biroa Savetodavnog komiteta Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope, gde je obavljala i funkciju zamenice predsednika.

Pozivamo sve poslaničke grupe u Skupštini Srbije da kandiduju Nevenu Ružić i podrže njen izbor jer ispunjava sve kriterijume koji garantuju da će obavljati dužnosti poverenika odgovorno i savesno, u skladu sa zakonom i dobrom demokratskom praksom, nezavisno od političkih i drugih uticaja.

Pozivamo sve narodne poslanike da se odgovorno i savesno odnose prema izboru poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ova institucija ima veliki značaj za građane Srbije, a prava koje ona štiti – pristup podacima od javnog značaja i zaštita podataka o ličnosti su Ustavom garantovana prava koja su osnova svakog demokratskog društva.

Apelujemo i na skupštinski Odbor za kulturu i informisanje da prilikom izbora novog poverenika poštuje kriterijume transparentnosti, otvorenosti i integriteta, kako bi javnosti omogućio da bude adekvatno informisana i uključena u ovaj proces.

 

Potpisnici ovog saopštenja:

  1. CRTA
  2. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  3. Partneri za demokratske promene Srbija
  4. Transparentnost Srbija
  5. Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
  6. SHARE fondacija
  7. Fondacija za otvoreno društvo Srbija
  8. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije
  9. Jugpress
  10. PAKT
  11. Laris
  12. Centar za razvoj demokratskog društva Europolis
  13. A11 inicijativa za ekonomska i socijalna prava
  14. Pod Teatar
  15. Grupa za konceptualnu politiku
  16. Građanski savet grada Kraljeva
  17. Asocijacija za razvoj grada Bor
  18. Radnik.rs
  19. Odbor za ljudska prava Valjevo
  20. Autonomni ženski centar
  21. Užički centar za ljudska prava i demokratiju
  22. Beogradski centar za ljudska prava
  23. Inicijativa mladih za ljudska prava
  24. Media i reform centar Niš
  25. Građanske inicijative
  26. Istinomer
  27. Slavko Ćuruvija fondacija
  28. BIRN
  29. Trag fondacija
  30. Forum 10
  31. Žene za mir
  32. Medijska kutija
  33. Forca
  34. Kvalitetno pokrećemo zajednicu
  35. BUM
  36. Centar modernih veština
  37. Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond)
  38. NUNS
  39. NE-BO Negotin
  40. Jelena Kleut, Filozofski fakultet Novi Sad
  41. Fond za humanitarno pravo
  42. Centar za primenjene evropske studije-CPES
  43. ORCA
  44. Pravni skener
  45. Kuća rodnih znanja i politika
  46. Centar za istraživanje javnih politika
  47. Astra
  48. Inđijativa
  49. Grupa 484
  50. Viktimološko društvo Srbije
  51. Cenzolovka
  52. Nevena Ršumović
  53. Res Publika
  54. Edukacioni centar
  55. Mladi takovskog kraja
  56. RERI
  57. Inicijativa za Požegu
  58. Društvo sudija Srbije
  59. ISAC fond
  60. Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije
  61. Centar za razvoj civilnog društva
  62. KudeS-inicijativa za kulturnu decentralizaciju Srbije
  63. Forum žena
  64. Proaktiv
  65. Centar za integritet
  66. Asocijacija Duga
  67. BOŠ
  68. Ekološko udruženje Rzav
  69. Da se zna
  70. Ženska platforma za razvoj Srbije
  71. Fondacija Centar za demokratiju
  72. Dečiji Centar Zaječar
  73. ANEM
  74. Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
  75. Udruženje građana EGAL
  76. Centar za istraživanja migracija
  77. Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji
  78. Narodni parlament
  79. ProTok 21
  80. Dijalog.net
  81. Fond B92
  82. Rekonstrukcija ženski fond
  83. Mame su zakon
  84. Centar za evropske politke
  85. Goran Ilić, zamenik predsednika Državnog veća tužilaca
  86. Evropski fond za Balkan
  87. NVO Tri tačke 
  88. Geten, Centar za prava LGBTIKA osoba
  89. Diplo centar
  90. Centar za pravosudna istraživanja
  91. Evropski pokret u Srbiji
  92. Romski centar za demokratiju
  93. Koalicija za transparentnost juga Srbije
  94. Međunarodni centar Olof Palme
  95. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  96. Naša zadužbina
  97. Ženski koledž
  98. Beogradski fond za političku izuzetnost
  99. Ženergija
  100. Ekološki centar Stanište
  101. CEVES
  102. Miodrag Škundrić, advokat
  103. Odbor za ljudska prava Niš
  104. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
  105. Društvo za informatiku Srbije
  106. ROZA udruženje za radna prava žena 

U okviru kampanje „Srbija do informacija“,  CRTA je organizovala Istinomer forum pod nazivom „Alo Požega, da te pitam?” u prostorijama FORCE u Požegi, na kome se diskutovalo o važnosti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i većem uključivanju građana u donošenje odluka u lokalnim sredinama.

Učesnici foruma bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, izvršna direktorka organizacije Partneri za demokratske promene Ana Toskić i predstavnik udruženja Inicijativa za Požegu Bogdan Radovanović, složili su se da je neophodno da građani budu zainteresovani i informisani o načinima potpunog korišćenja svojih građanskih prava, a da je jedan od direktnih načina angažovanja građana kontakt sa organizacijama civilnog društva.

„Trudimo se da se što više angažujemo na lokalnom nivou, jer na taj način aktiviramo građane da se zainteresuju za razvoj demokratije i korišćenje svojih građanskih prava. Požega je prepoznata kao grad koji je uspeo da pokaže moć građana kada je u pitanju traženje informacija od javnog značaja, tj.onih informacija koje su od interesa za sve nas građane.  U okviru foruma, učesnici su razgovarali o tome koliko je ovo pravo na slobodan pristup informacijama važno, kako se koristi i kome se građani mogu obratiti u svojim opštinama kada ne postoji osoba na ovoj poziciji“, izjavila je Ivana Markulić iz organizacije CRTA.

Zaključak foruma je da najveći trenutni problem koji ne dopušta javnosti da koristi svoje pravo da zna, jeste korupcija unutar političke sfere, koja se jedino može sprečiti poštovanjem svih zakona.

Više informacija o samom Istinomer forumu možete pogledati na sajtu srbijadoinformacija.rs.

 

Građani, CRTA i Poverenik su zajedno uspeli da obavežu REM da unapredi zaštitu podataka o ličnosti koje prikuplja od podnosilaca prijava.

Regulatorno telo za elektronske medije je donelo naredbu kojom se zaposlenima nalaže da sa povećanom pažnjom postupaju prilkom obrađivanja podataka o ličnosti i da se preduzmu sve tehničke, kadrovske i organizacione mere koje su potrebne da bi se podaci zaštitili od nedopuštenog pristupa, objavljivanja i svake druge zloupotrebe, navodi se u dopisu koji je REM poslao 19. marta Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Kako je navedeno u dopisu, naredba je prosleđena izvršnom direktoru, generalnom sekretaru i svim načelnicima službi u REM-u.

Poverenik je upozorio REM na nezakonitu obradu podataka o ličnosti nakon što je CRTA podnela zahtev za nadzor nad radom regulatornog tela jer je REM objavio 189 imejl adresa građana koji su preko onlajn formulara koji je napravila CRTA podneli prijavu povodom emitovanja spota SNS sa političkim sadržajem na TV Prva i TV Happy.

Ovo je mala pobeda koja pokazuje da građani imaju moć i da udruženi i organizovani mogu da zaštite svoja prava i povećaju odgovornost institucija. Nastavljamo zajedničku borbu.

Hvala svim građanima koji su učestvovali u akciji #ProbudiREM.

Organizacije civilnog društva upozoravaju da se danas navršava tri meseca otkako je bivšem povereniku Rodoljubu Šabiću istekao mandat, a nadležni skupštinski Odbor za kulturu i informisanje nije otpočeo postupak izbora novog poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Proces izbora novog poverenika bi trebalo da počne bez odlaganja jer je to u interesu građana, institucije, države i sveobuhvatno vladavine prava.

Podsećamo da je inicijativu za otvaranje transparentnog procesa izbora novog poverenika, još u novembru prošle godine, pokrenulo 70 organizacija civilnog društva, medija, predstavnika poslovne, stručne i naučne zajednice. Upućeni javni zahtev je Odbor za kulturu i informisanje odbio da razmotri, iako su organizacije ponudile i predlog jasno definisanih kriterijuma za izbor kandidata. U predlogu kriterijuma je navedeno da svi kandidati treba da poseduju relevatno stručno znanje i iskustvo u oblasti zaštite podataka o ličnosti i pristupa informacijama od javnog značaja, da nisu povezani ni sa jednom političkom strankom, niti su kršili zakone, profesionalne standarde ni pravila struke.

Imajući u vidu da je institucija Poverenika mehanizam demokratskog društva uspostavljen da štiti interes i prava građana, smatramo da odlaganje izbora novog poverenika predstavlja izraz nepoštovanja ne samo prema toj instituciji, već i prema građanima čija ustavna i zakonska prava ona štiti. S druge strane, odlaganje izbora poverenika u nedogled, ili izbor novog poverenika koji bi zavisio isključivo od političke podrške a ne i stručnosti kandidata, mogao bi da ugrozi ostvarivanje njene uloge.

Nevladine organizacije, koje se primarno zalažu za zaštitu prava građana, ponovo pozivaju skupštinski Odbor za kulturu i informisanje da u najkraćem roku započne postupak izbora novog poverenika, koji će privatnost i prava građana Srbije na pristup informacijama o radu organa vlasti da štiti narednih sedam godina.

Potpisnici ovog saopštenja su:

Partneri za demokratske promene Srbija

Transparentnost Srbija

SHARE fondacija

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)

Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)

Biro za društvena istraživanja (BIRODI)

Fondacija za otvoreno društvo Srbija

CRTA

Ulična akcija „Imamo pravo da znamo:Kada će Valjevo da prodiše?“ u okviru kampanje „Srbija do informacija“,  održana je u utorak 5.marta na Gradskom Trgu u Valjevu.

Građani i građanke Valjeva imali su priliku da pošalju pismo nadležnim lokalnim i državnim institucijama, kao i javnim preduzećima u kojima su tražili informacije u vezi sa aerozagađenjem. Ukupno je poslato 92 zahteva, upućenih Skupštini grada Valjeva, Gradskom veću Valjeva, Zavodu za javno zdravlje Valjevo, Agenciji za zaštitu životne sredine Republike Srbije i Gradskoj upravi grada Valjeva.

„S obzirom na to da živim na uzvišenju koje se vodi kao predgrađe Valjeva, pomislili bi da ja zapravo i imam pristup zdravijem vazduhu, međutim sasvim je obrnuto. Zimi je najgore stanje, situacija je problematična jer ne smemo otvoriti ni prozor, inače sa svih strana spolja ulazi zagađen vazduh, a prvenstveno je uzrok neadekvatno grejanje po domaćinstvima“, kaže M.J. iz Valjeva.

Prema podacima, preko 100 dana godšinje Valjevci udišu štetan vazduh u kome se nalazi prekoračena vrednost takozvanih suspendovanih čestica, koje lako dospevaju u respiratorne organe i ugrožavaju zdravlje građana.

„Pravo javnosti da zna je veoma važno pravo koje kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja omogućava svim građanima da imaju uvid u rad javnih institucija koje se finansiraju njihovim novcem. Ovaj Zakon omogućio je da saznamo mnoge činjenice od javnog interesa koje bi ostale sakrivene od očiju javnosti. Zato danas pričamo sa građanima Valjeva i nastavljamo borbu, jer bez ovog Zakona i nezavisne institcije Poverenika, biće nam uskraćena mogućnost da dobijemo odgovore na pitanja koja se tiču svih nas u lokalnim sredinama gde živimo“,izjavila je Ivana Markulić iz Crte.

Akcija  „Imamo pravo da znamo:Kada će Valjevo da prodiše?“  organizovana je uz podršku lokalne inicijative Da Valjevo prodiše.

Organizacija Crta pokrenula je akciju “Hoću Poverenika, a ne poslušnika!”, kako bi skrenula pažnju da proces izbora Poverenika treba biti pokrenut i da je pri izboru neophodno poštovati kriterijume transparentnosti, otvorenosti i integriteta, da građani budu informisani o tome ko su potencijalni kandidati za Poverenika, kako bi nov Poverenik nastavio da obavlja svoju funkciju kao nezavisno i stručno lice.

Putem sajta srbijadoinformacija.rs, svi zainteresovani građani i građanke imaju mogućnost da pošalju pismo Skupštini sa predloženim kriterijumima koje je sastavilo više od 80 organizacija civilnog društva,  putem alata koji im je dostupan ovde.

Mandat Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti istekao je u decembru 2018. godine, a proces za izbor novog Poverenika još uvek nije pokrenut. Imajući u vidu značaj Poverenika kao nezavisne institucije, široko postavljene uslove koje propisuju Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, predlažu se kriterijumi koje bi Odbor trebalo da primeni prilikom izbora kandidata za novog Poverenika. Poziva se Odbor da razmotri predložene kriterijume, primeni ih prilikom izbora kandidata za novog Poverenika i omogući javnosti da bude adekvatno informisana i uključena u ovaj proces.

Organizacije civilnog društva su u nekoliko navrata upućivale zahteve nadležnom skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje da odgovori da li je pokrenut postupak izbora Poverenika, ko su mogući kandidati, kao i da javno objavi biografije kandidata.

Ti odgovori predstavljaju minimum transparentnosti svakog izbornog procesa, dok su standardi otvorenosti i inkluzivnosti postupka za izbor Poverenika daleko viši u svim evropskim zemljama.

Organizacije su čak uputile i inicijativu za hitno otvaranje postupka, kao i kriterijume za izbor i sprovođenje procesa koji osigurava da građani Srbije dobiju nezavisnog i stručnog Poverenika. Oba predloga nadležni odbor nije razmatrao, a u međuvremenu je istekao mandat Rodoljubu Šabiću.

Odbor za kulturu i informisanje nije pokrenuo postupak izbora Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i nije primio ni jedan predlog kandidata za izbor Poverenika, navodi se u odgovoru koji je Narodna skupština dostavila na zahtev YUCOM-a.

Podsećamo da je mandat bivšem povereniku Rodoljubu Šabiću istekao 22. decembra i da je 70 organizacija civilnog društva, medija, predstavnika poslovne, stručne i naučne zajednice još u novembru prošle godine uputilo javni zahtev nadležnom odboru da hitno pokrene transparentan i kompetetivni proces izbora novog poverenika.

Nakon što je Odbor za kulturu i informisanje odbio da razmatra inicijativu za pokretanje postupka za izbor poverenika, grupa organizacija je javno ponudila predlog razrađenih kriterijuma za izbor kandidata. U tom dokumentu su predloženi i načini provere da kandidati nisu povezani sa političkim strankama, da nisu kršili zakone, profesionalne standarde i pravila struke, kao i da imaju relevantno stručno znanje i iskustvo u oblasti zaštite podataka o ličnosti i pristupa informacijama od javnog značaja.

Prethodna iskustva sa kašnjenjem izbora rukovodilaca državnih organa, posebno nezavisnih institucija, imala su štetne posledice na njihov rad, a posledično i na prava građana i javni interes koje bi ove institucije trebalo da štite. Zbog toga organizacije potpisnice ovog saopštenja još jednom pozivaju nadležni odbor da što pre otpočne postupak izbora novog Poverenika.

Saopštenje su potpisali Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Partneri za demokratske promene Srbija, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Transparentnost Srbija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), SHARE fondacija i  Fondacija za otvoreno društvo Srbija.

Školska slava Sveti Sava. Deca i svečanost u toku. Svima se dele kolači. Jedan dečak diže ruku i pita: „A ko je toliko bogat da kupi kolače za celu školu?“ Učiteljica se samo nasmeja i ne reče ništa.

 

Dečak dođe kući i ispriča roditeljima kako je bilo i zauzvrat – dobi grdnju i pretnju batinama: „šta ti ima da pitaš, da se praviš pametan. Svi ćute i jedu samo ti nešto izvoljevaš. Radi šta i drugi i ćuti. Ne razlikuj se od drugih.“

 

Tako nam od malena pričaju. Što manje pitaš, to bolje po tebe, gledaj svoja posla, a „javna posla“ zapravo nisu tvoja. I kako se onda, u takvom društvenom miljeu, snalazi jedno pravo – pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Pa još i institucija Poverenika za te iste informacije od javnog značaja. U društvu koje decenijama gaji ćutanje kao vrednost, ovo pravo je – evolucija i revolucija.

 

Od 2004.godine, od kada je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja usvojen, pa do danas, došlo je do prave revolucije. Zašto je to revolucija? Pa jer dolazi do značajne, velike promene društvenih odnosa. Građani pitaju, interesuju se. Nisu više podanici, već građani koji koriste svoja prava da (sa)znaju ono što se tiče direktno njihovog života.

 

Pitaju kako se troši javni novac, traže javne podatke, interesuju se za sve za šta mi odvajamo od svojih plata. Za javno, za značajno, za informacije od javnog značaja. Građani svoje pravo na slobodan pristup informacijama koriste svake godine u sve većem broju. Prve godine primene Zakona, dve hiljade građana je poslalo svoj zahtev državnim organima. Već 2009. godine građani su iskoristili svoje pravo da se informišu o radu državnih organa u preko 50.000 slučajeva. Na kraju, prema godišnjem izveštaju Poverenika za 2017.godinu, ovaj institut je korišćen u preko 30.000 slučajeva. Međutim, ovaj podatak nije potpun jer obuhvata samo četvrtinu državnih organa. Ostale je izgleda sramota da “jave” koliko puta su im građani pisali.

 

I tako je pravo na slobodan pristup informacijama zaživelo u Srbiji. Traje i širi se. Zašto? Između ostalog i zbog toga što je institucija Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti radila ono što je u Srbiji najveća retkost – svoj posao. U okviru zakona. Redovno. Stalno. Bez „tamo, ovamo, zaobiđi, preskoči“. Godinama gradila svoj kredibilitet i poverenje građana. Kada žalba stigne do kancelarije Poverenika, građani znaju da će biti rešena  – po i prema zakonu. Ni više, ni manje. I sigurni su da će dobiti informaciju o tome šta je ishod. Nema „ćutanja“, kao kod REM-a, „preskakanja“ škakljivih slučajeva i „bežanje“ u minimum rada kao kod opet REM-a i Agencije za borbu protiv korupcije.

 

Zbog svega toga u Srbiji mnogi veruju da je institucija Poverenika „glavno“ antikorupcijsko telo u Srbiji. Institucija koja omogućava da znamo šta država ne želi da znamo. A toga je sve više, jer institucije odgovaraju sve manje.

 

I onda sledi priča oko izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Kada se ovo pravo u Srbiji „razmahalo“,  toliko da se oni koji „kriju“ i zloupotrebljavaju javna ovlašćenja na različitim nivoima osećaju ugroženima, javila se potreba da se tom pravu malo „saseku krila“. Kako? Pa zapravo zabraniti nam da pitamo najveća javna preduzeća („društva kapitala“) kako troše naš novac i otežati postupak traženja informacija do te mere da nas izda strpljenje.

 

U prevodu, opet ono staro: „Što manje pitaš, to bolje“. Možeš da pitaš, ali ja (država) ću učiniti sve da te odvratim od toga. I to tako da ti se smuči da uopšte i pomisliš da nešto pitaš. Ne talasaj. Talasi ugrožavaju stabilnost. A ja (država) ću ti odrediti kada ćeš i koliko biti stabilan i zadovoljan.

 

Ali…kasno je. Duh iz boce je pušten. Sloboda se osvojila, primila. Građani žele da znaju. Sloboda se teško osvaja, a jako se brani. I ako protivustavno ograničite pravo, to nas više podstiče da pitamo. I neće nas sprečiti ni moguće “ujdurme” oko izbora novog Poverenika, ni sva obrazloženja da građani nemaju zbog čega da šalju zahteve za slobodan pristup informacijama “kada će biti sve na sajtu”.

 

Državo, shvati. Srbija nije do Tokija, ali je #SrbijaDoInformacija. To su granice slobode za koje smo se borili i tebi državo dali “mandat” da u naše ime slobodu dalje gradiš, ogradiš zakonima i po potrebi braniš.

 

A mi…mi mislimo, pitamo, dakle postojimo. I nećemo dati da država vlada nama, nego mi, građani državom.

 

Revolucija je pobedila.