Zakon o sprečavanju korupcije, koji je danas usvojen, ne omogućava suzbijanje zloupotrebe javnih resursa i funkcionerske kampanje čime je propuštena još jedna prilika da se popravi zakonski okvir za sprovođenje izbora u Srbiji, ocenjuje organizacija CRTA.

CRTA upozorava da izostanak sistemskog i celovitog bavljenja izbornim uslovima doprinosi daljem urušavanju kvaliteta izbornog procesa.

Novi zakon umesto preciznijeg definisanja pojma javnih resursa i adekvatnih sankcija za njihovu zloupotrebu prepisuje postojeće, neadekvatno, zakonsko rešenje. Danas usvojenim zakonom ne rešava se problem zloupotrebe skupova javnih organa i institucija u cilju promocije kandidata tokom predizborne kampanje. Takođe, Zakon o sprečavanju korupcije ne rešava problem obilnog trošenja budžetskih i drugih javnih sredstava tokom trajanja kampanje, kao što su vanredne isplate plata, penzija, socijalnih davanja, bespovratne pomoći, kao i otpisi različitih dugova. Osim toga, postupanje Agencije za borbu protiv korupcije tokom izborne kampanje neće biti efikasnije jer rokovi za postupanje po prijavama građana ostaju predugački za potrebe efektivnog suzbijanja korupcije u predizbornoj kampanji. Dodatno zabrinjavaju i nova pravila izbora rukovodstva Agencije kojima će njena nezavisnost od političkog uticaja biti značajno ugrožena.

Ovo su samo neki od uočenih nedostataka novog zakona, a sažetak Zakona o sprečavanju korupcije je dostupan na sajtu Otvorenog parlamenta. CRTA je na osnovu nalaza višegodišnjeg posmatranja izbora na različitim nivoima razvila 60 preporuka koje mogu da doprinesu boljim izbornim uslovima u Srbiji.

Građani drugu godinu zaredom nisu imali prilike da u Skupštini čuju sveobuhvatnu raspravu o budžetu. Poslanici vladajuće većine su zloupotrebom parlamentarnih procedura onemogućili debatu o budžetskim planovima za sledeću godinu.

Spajanjem rasprave o 62 tačke dnevnog reda poslanicima je umesto 5 sati diskusije u načelu po svakoj tački dnevnog reda, zapravo ostavljeno po 5 minuta. Dodatno, podnošenjem 550 amandmana na dva zakona koja su prethodila Zakonu o budžetu, vreme za raspravu u pojedinostima je u potpunosti potrošeno, čime se potvrdila namera vlasti da suštinski ukine raspravu o budžetu Republike Srbije.

Pored toga, poslanici ni ove godine nisu imali dovoljno vremena da se pripreme za raspravu o budžetu s obzirom na to da je Vlada budžet dostavila Skupštini sa 23 dana zakašnjenja. Predlog Zakona o budžetu, koji ima više od hiljadu strana, je već sutradan uvršten na dnevni red sednice.

„Ovakvo ponašanje vladajuće većine nije nikako u duhu demokratije i duboko je zabrinjavajuće. Parlament bi trebalo da je mesto u kom izabrani predstavnici kroz raspravu zastupaju interese građana i unapređuju zakone. Krajnji ishod ovakve rasprave bi bio budžet koji odgovara potrebama građana. Bez rasprave, ovaj budžet je budžet Vlade, a ne Parlamenta i građana“, izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Inicijativa Otvoreni parlament podseća da je celokupno prolećno i jesenje skupštinsko zasedanje obeleženo opstrukcijom rasprave podnošenjem stotina nesuštinskih amandmana na prve tačke dnevnog reda, kao i objedinjavanjem tačaka dnevnog reda sednica. Narodna skupština je po istom principu usvojila i Zakon o budžetu za 2018. godinu, zbog čega je Otvoreni parlament protestvovao i tom prilikom zatamnio svoj portal.

Podsećamo da je Evropski parlament u rezoluciji o Srbiji koju je usvojio 29. novembra skrenuo pažnju na ovu lošu praksu koja onemogućava raspravu i međupartijski dijalog unutar Skupštine Srbije.

 

Beograd, 3.oktobar.2018 – Na početku redovnog jesenjeg skupštinskog zasedanja i povodom najave ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević da će uslediti nove, druge po redu, izmene Zakona o finansijskoj pomoći porodicama sa decom kao posledice negativne reakcije javnosti, inicijativa Otvoreni parlamet upozorava da situacije kao navedena nastaju zbog prakse usvajanje zakona po hitnom postupku i nepoštovanja skupštinskih pravila i procedura.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji se primenjuje tek nekoliko meseci, usvojen je po hitnom postupku prvi put u decembru 2017. godine kada i Zakon o republičkom budžetu za 2018. godinu na sednici na kojoj je bila objedinjena rasprava po 30 tačaka.  Oba ova zakona  usvojena su gotovo bez rasprave u plenumu i vremena da se obrazlože podneti amandmani. Suština rasprave o amandmanima je da se omogući da se sagledaju posledice predloženog zakona i samim tim odredbe zakona prilagode potrebama društva.

Već u junu 2018. godine, Vlada je uputila predlog izmena i dopuna ovog zakona, koje su ponovo usvojene po hitnom postupku. Nakon negativne reakcije javnosti na rešenja usvojena ovim zakonom, kao i reakcija nadležnih ministarstava,  najavljene su nove izmene i dopune ovog zakona. To ukazuje na očigledne manjkavosti u predloženim i usvojenim rešenjima koje su mogle biti izbegnute inicijalnim poštovanjem procedura i raspravom u skupštini.

Inicijativa Otvoreni parlament upozorava da su zabrinjavajući trendovi ograničavanja parlamentarne debate, nastavljeni i toku 2018. godine. Vlada je i dalje glavni predlagač usvojenih zakona (od početka 11 saziva 96 odsto usvojenih zakona predložila je Vlada) dok se predlozi opozicionih poslanika ne stavljaju na dnevni red. Nastavljena je praksa objedinjavanja velikog broja tačaka dnevnog reda pri čemu se važni zakoni ne stavljaju na početak dnevnog reda. Ova činjenica uz zloupotrebu procedure podnošenja velikog broja amandmana da bi se potrošilo ukupno vreme za raspravu na početnim tačkama dnevnog reda onemogućavaju obrazlaganje amandmana na sve važne zakone i suštinsku raspravu o predloženim zakonskim rešenjima u skupštini. Usvajanje zakona po hitnoj proceduri i dalje predstavlja pravilo više nego izuzetak jer je u 2018. godine po ovoj proceduri usvojeno 60 odsto zakona, izuzimajući ratifikacije međunarodnih sporazuma.

U okviru Inicijative Otvoreni parlament, Centar za istraživanje transparentnost i odgovornost (CRTA)
uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, upisala je  drugu generaciju polaznika “Škole demokratije”.

 

 

U „Školi demokratije“ polaznici će se upoznati sa osnovnim pojmovima vezanim za politički i izborni sistem Srbije, kako se usvajaju zakoni, šta sadrže važeće parlamentarne procedure i kako se
primenjuju u praksi. Saznaće više o omladinskoj politici, ljudskim pravima i rodnoj ravnopravnosti ali i naučiti da pišu predloge javnih politika.

 

 

Program je namenjen studentima diplomskih/postdiplomskih studija, mladim aktivistima političkih partija, aktivistima organizacija civilnog društva i novinarima (uključujući i studente novinarstva).

 

 

Tri modula predavanja, koji će biti održani tokom oktobra i novembra 2017. godine, obuhvataju:

 

Ukupno 20 polaznika učestvuje u programu (5 studenata, 5 aktivista organizacija civilnog
društva, 5 aktivista omladine političkih partija i 5 novinara)

 

 

Cilj inicijative „Otvoreni parlament“ je povećanje javnosti rada parlamenta, informisanje građana o
radu parlamenta i uspostavljanje redovne komunikacije između građana i njihovih izabranih
predstavnika.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana demokratije, Narodna skupština Republike Srbije u saradnji sa Interparlamentarnom Unijom, uz podršku Inicijative Otvoreni parlament i Misije OEBS u Srbiji, organizovala je radni forum “Demokratija i aktivni građani – ka otvorenim parlamentima” u Zelenom salonu Doma Narodne skupštine Republike Srbije.

 

 

Međunarodni dan demokratije obeležava se svakog 15. septembra od 2007. godine kada je, na inicijativu Interparlamentarne Unije, Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila ovaj dan kao dan borbe za demokratske ideale i podizanja svesti javnosti o osnovnim demokratskim vrednostima.

 

 

Cilj radnog foruma je da otvori prostor za diskusiju i razmenu iskustava između predstavnika stručnih službi parlamenata u regionu (Narodna skupština Republike Srbije, Skupština Crne Gore i Hrvatski Sabor), kao i predstavnika domaćih i međunarodnih organizacija u pogledu unapređenja otvorenosti najvišeg zakonodavnog tela. Radni forum biće prilika i da se predstavnicima organizacija civilnog društva omogući da kroz aktivno učešće daju konkretne predloge za unapređenje transparetnosti i otvorenosti parlamenta, a u skladu sa najboljom praksom koja postoji u razvijenim demokratijama.

 

 

Radni forum je prilika da se sagledaju konkretni primeri dobrih praksi u ovoj oblasti i mogućnosti njihove primene za Narodnu skupštinu Republike Srbije, kao polazna osnova za izradu nacionalnog Akcionog plana za otvorenost parlamenta.

 

 

Inicijativa organizacije CRTE “Otvoreni parlament”, koja od 2012. godine prati rad Narodne skupštine i informiše javnost o radu i aktivnostima poslanika, nakon protesta, nastavlja praćenje rada parlamenta sa fokusom na stepen demokratičnosti i odgovornosti narodnih poslanika. Od početka Prolećnog zasedanja građanima će biti dostupne informacije o kvalitetu debate u plenumu, o efikasnosti kontrolne funkcije i odgovornosti za javno izgovorenu reč narodnih poslanika.

Da podsetimo, sredinom decembra zbog zloupotrebe parlamentarnih procedura prilikom usvajanja najvažnijeg zakona – Zakona o budžetu, inicijativa “Otvoreni parlament” je u znak protesta zatamnila sajt.

Polazeći od toga da parlament ima odgovornost da usklađuje suprotstavljene interese i očekivanja različitih društvenih grupa putem demokratskog dijaloga, da prilagođava zakone potrebama društva i da obezbeđuje da Vlada u potpunosti polaže račune građanima, inicijativa “Otvoreni parlament” će nadalje još aktivnije zahtevati odgovorno ponašanje izabranih predstavnika. Inicijativa “Otvoreni parlament” će skretati pažnju javnosti na sve slučajeve zloupotrebe parlamentarnih procedura i kršenja Poslovnika,” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Statistički podaci o radu i aktivnostima narodnih poslanika biće i dalje dostupni javnosti na sajtu Otvorenog parlamenta, ali će biti samo jedno od merila efikasnosti rada predstavnika građana u najvišem zakonodavnom telu. U aktuelnom skupštinskom sazivu, za nepuna 22 meseca, poslanici su usvojili ukupno 89 zakona ali većinu po hitnom postupku dok su održane samo dve sednice sa “Poslaničkim pitanjima” na kojima su poslanici postavljali pitanja predstavnicima Vlade.

Usvajanje najvažnijeg državnog zakona, republičkog budžeta za 2018. godinu, bez rasprave i vremena da se obrazlože amandmani, predstavlja nastavak urušavanja institucije parlamenta kao najvišeg predstavničkog tela. Zloupotreba parlamentarnih procedura i pravila od strane vladajuće većine u slučaju usvajanja budžata za narednu godinu predstavlja zanemarivanje interesa građana zarad partijskog interesa i dnevne politike.

Mi, kao organizacija, smo godinama, verujući u demokratiju i demokratske principe radili na tome da parlament učinimo bližim građanima i povratimo poverenje građana u predstavničko telo. Više ne želimo i ne možemo da posmatramo urušavanje kojoj je ova institucija podvrgnuta poslednjih dana.

Zbog svega toga smatramo da je bespredmetno da, kao organizacija koja kroz incijativu Otvoreni parlament prati rad parlamenta, u ovom trenutku objavljujemo statističke i druge informacije o aktivnosti poslanika. Umesto toga do daljnjeg zatamnjujemo sajt Otvoreni Parlament, dok situacija u parlamentu ne počne da se vraća u civilizacijske tokove.

Usvajanje dugo najavljivanih zakona, žustre rasprave u plenumu i na odborima, prekid rada Parlamenta tokom trajanja kampanje za predsedničke izbore obeležili su prvih godinu dana rada Jedanaestog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.

Za godinu dana rada poslanici su radili ukupno 68 dana u plenumu i usvojili 88 zakona, što iznosi nešto više od jednog usvojenog zakona po danu. Polovina usvojenih zakona doneta je po hitnom postupku. Od ukupnog broja usvojenih zakona 48 (55 odsto) su potvrde međunarodnih sporazuma i ugovora, 27 (31 odsto) izmene i dopune postojećih zakona, dok je za godinu dana usvojeno 13 novih zakona. Podneto je 3.229 amandmana a usvojen je tek svaki trinaesti, pokazala je analiza rada Skupštine Srbije koju je uradila inicijativa Otvoreni parlament.

Za godinu dana održana je samo jedna sednica sa tzv. “poslaničkim pitanjima” Vladi poslednjeg četvrtka u mesecu i to 27. oktobra 2016. kada su poslanici postavili ukupno 31 pitanje članovima Vlade.

Za godinu dana održano je ukupno 265 sednica odbora. Najviše sednica je održao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo – 31, dok je najmanje zasedao Odbor za prava deteta, koji je održao svega jednu sednicu.

Redovno jesenje zasedanje u Parlamentu donelo je usvajanje dugo najavljivanih zakona. Od oktobra do decembra usvojeni su Zakon o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici kao i Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.

Ipak, događaji koji su bacilli u senku parlamentarnu debatu i usvajanje važnih zakona u proteklih godinu dana jesu česti prekidi plenarnih i sednica odbora, nepostojanje konstruktivnog dijaloga i argumentovane debate kao i bojkot plenarnog rada od strane dela opozicionih poslanika.

Rad Parlamenta, početkom proleća 2017. godine, bio je i privremeno zaustavljen zbog održavanja kampanje za predsedničke izbore zbog čega su poslanici tokom redovnog prolećnog zasedanja proveli svega 17 dana u plenumu.

U proteklih godinu dana ukupno 24 poslanika i poslanice napustili su prvobitne poslaničke klubove i svoje delovanje nastavili ili u drugom poslaničkom klubu ili kao poslanici koji deluju van poslaničkog kluba. Broj samostalnih poslanika se u jednom trenutku povećao sa tri, koliko ih je bilo prvog radnog dana novog saziva na 19 dok ih je na kraju prolećnog zasedanja ukupno devet. Pored toga u Parlamentu su, u proteklih godinu dana, formirana i dva nova poslanička kluba (“Za spas Srbije” i poslanički klub “Samostalnih poslanika”).

Cilj inicijative „Otvoreni parlament“ je povećanje javnosti rada parlamenta, informisanje građana o radu parlamenta i uspostavljanje redovne komunikacije između građana i njihovih izabranih predstavnika.

Povodom petog rođendana inicijativa Otvoreni parlament predstavila je novi sajt “Otvoreni parlament” putem kojeg će građani po prvi put moći da se na jednostavan i razumljiv način upoznaju sa predlozima zakona ali i da komentarišu i glasaju za ključne promene koje zakon donosi.

Inicijativa Otvoreni parlament, koju je pokrenula CRTA sa još nekoliko organizacija civilnog društva, već pet godina prati i analizira rad Narodne skupštine i narodnih poslanika sa ciljem da građanima pruži kvalitetne informacije o dešavanjima u parlamentu. Za pet godina putem sajta Otvoreni parlament građanima je postalo dostupno preko 250 hiljada govora narodnih poslanika od 1997. godine do danas; po prvi put javnosti su postali dostupni podneti amandmani na predloge zakona kao i informacije o tome ko je od narodnih poslanika bio najaktivniji na mesečnom nivou.

Istraživanja pokazuju da je svega jedna trećina građana upoznata sa ulogom Narodne skupštine i narodnih poslanika. Za nas je ova činjenica bila alarm da moramo da promenimo to stanje jer su narodni poslanici predstavnici interesa građana čije odluke utiču na živote svih nas. Zato se već pet godina trudimo da građane informišemo o radu njihovih predstavnika ali i da ponudimo rešenja Narodnoj skupštini i poslanicima za unapređenje kako zakonodavne i kontrolne funkcije tako i predstavničke” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

U partnerstvu sa Narodnom skupštinom 2015. godine inicijativa Otvoreni parlament je pokrenula manifestaciju “Nedelja parlamentarizma” koju je Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije za 2016. godinu prepoznala kao značajan korak napred u pogledu parlamentarne transparentnosti i participacije.

Godinu za nama obeležili su dva skupštinska saziva zbog vanrednih parlamentarnih izbora i formiranje jedanaestog skupštinskog saziva od uvođenja višestranačkog sistema 1990. godine. Građani Srbije su nakon nepune dve godine, koliko je trajao deseti saziv, 24. aprila izašli na birališta i izabrali nove/stare predstavnike u Narodnoj skupštini.

Tokom 2016. godine narodni poslanici i poslanice u oba saziva (desetom i jedanestom) radili su dva i po meseca ili 75 dana u plenumu. Pored plenarnih sednica, poslanici su radili u skupštinskim odborima. U ovom periodu održano je ukupno 268 sednica odbora.

U 2016. godini poslanici su usvojili 88 zakona od kojih su 23 novi zakoni, 36 su izmene i dopune a poslanici su potvrdili i 29 sporazuma i međunarodnih ugovora. Od ukupnog broja zakona 59 procenata (51 zakon) usvojeno je po hitnom postupku.

Skoro sve usvojene zakone u 2016. godini odnosno 98 odsto (86 zakona) predložila je Vlada dok su dva usvojena zakona predložili narodni poslanici Branislav Blažić i Aleksandar Martinović iz Srpske napredne stranke. Nijedan predlog zakona opozicionih poslanika nije bio na dnevnom redu Narodne skupštine.

U prvom delu godine do marta i raspisivanja izbora poslanici su radili 25 dana u plenumu i za to vreme usvojili ukupno 41 zakon. Većina zakona usvojenih početkom 2016. godine u skupštinsku proceduru je ušla tokom 2015. godine.

U novom skupštinskom sazivu formiranom nakon izbora u proceduru je ušlo ukupno 130 predloga zakona, od kojih su 67 podneli opozicioni poslanici. Ipak kao i u skoro svim prethodnim skupštinskim sazivima na dnevni red su uglavnom dolazili predlozi zakona koje je inicirala Vlada. Za 50 dana, koliko su poslanici i poslanice novog saziva proveli u jesenjem zasedanju, usvojeno je ukupno 47 zakona.

Jesenje zasedanje donelo je na dnevni red dugo najavljivane zakone, pa su tako u 2016. godini, između ostalog usvojeni Zakon o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.

Sa jedanaestim sazivom Narodne skupštine, koji je formiran 3. juna, u Parlament su se vratile stranke koje su u prethodnim izbornim ciklusima ostajale ispod cenzusa – Srpska radikalna stranka i Liberalno demokratska partija.  Ipak novi saziv doneo je i nove poslaničke grupe – Pokret DVERI i Pokret Dosta je bilo. Ukupno 16 poslaničkih klubova, četiri više u odnosu na prethodni saziv, brojnija i raznovrsnija opozicija uneli su jednu novu dinamiku u rad novog saziva.

Od samog početka saziva dinamično i burno bilo je kako u plenumu tako i na sednicama odbora. Prekidanje konstitutivne sednice Narodne skupštine nakon višesatne rasprave, odlaganje izbora predsednika i potpredsednika, nepostojanje dogovora predstavnika vlasti i opozicije oko broja potpredsednika obeležili su sam početak rada novog saziva.

Tokom 2016. godine izrečeno je ukupno 26 kazni za 17 narodnih poslanika i to dve kazne za poslanike vladajuće većine a 24 za poslanike opozicionih partija.