Incijativa Otvoreni parlament ovog meseca obeležava sedam godina rada. Od 2012. godine pratimo rad poslanika i parlamenta, analiziramo njihove aktivnosti, skrećemo pažnju na probleme, nudimo rešenja i pokrećemo građane. Pogledajte šta smo do sada postigli u našem rođendanskom infografiku.

 

 

 

Inicijativa Otvoreni parlament pokrenuta je na današnji dan pre sedam godina.

 

Od juna 2012. godine Otvoreni parlament informiše građane o radu Narodne skupštine, prati aktivnosti poslanika i dešavanja u Skupštini. Tokom sedam godina, analizirana su 682 radna dana u plenumu tokom kojih je usvojeno 1057 zakona, objavljeno je više od 250.000 govora narodnih poslanika, skoro 300 sažetaka zakona i preko 30 istraživanja o parlamentarnim procesima i radu Skupštine, a prikupljeno više od 900 pitanja građana.

 

Tim Otvorenog parlamenta analizira i izveštava o načinu na koji Skupština sprovodi svoje funkcije i ukazuje na trendove u sprovođenju zakonodavne i kontrolne uloge, ključne probleme i izazove u radu parlamenta i moguće preporuke za njihovo prevazilaženje.

 

Analize aktuelnog saziva ukazuju na drastičan pad demokratičnosti u radu skupštine, naročito kada je u pitanju zakonodavna i kontrolna uloga najvažnijeg predstavničkog tela. Prekomerno usvajanje zakona po hitnom postupku, opstrukcije rada parlamenta i zloupotreba procedura kojima se onemogućavanje dijaloga u plenumu, izostanak javnih slušanja, slaba kontrola nad izvršnom vlašću, a naročito usvajanje budžeta uz opstrukciju rasprave od strane vladajuće većine, negativne su prakse koje je neophodno hitno menjati.

 

Prepoznavanje negativnih praksi od strane stručne javnosti, medija, Evropske unije i drugih relevantnih međunarodnih aktera, kao i predstavnika najviših državnih organa, predstavlja jedan od preduslova za rešavanje krize u kojoj se parlament nalazi. Pozivamo sve narodne poslanike da preuzmu odgovornost i pokrenu javni dijalog u cilju prevazilaženja brojnih izazova koji onemogućavaju parlament da delotvorno obavlja svoju demokratksku ulogu.

 

Građani preko platforme www.otvoreniparlament.rs mogu svakodnevno da prate rad narodnih poslanika, da im direktno postavljaju pitanja, da se upoznaju sa sednicama i drugim aktivnostima Skupštine, sa predlozima zakona i akata koji će se naći pred narodnim poslanicima, kao i sa ključnim izmenama koje će doneti usvojeni zakoni i ostali akti.

 

Zakon o sprečavanju korupcije, koji je danas usvojen, ne omogućava suzbijanje zloupotrebe javnih resursa i funkcionerske kampanje čime je propuštena još jedna prilika da se popravi zakonski okvir za sprovođenje izbora u Srbiji, ocenjuje organizacija CRTA.

CRTA upozorava da izostanak sistemskog i celovitog bavljenja izbornim uslovima doprinosi daljem urušavanju kvaliteta izbornog procesa.

Novi zakon umesto preciznijeg definisanja pojma javnih resursa i adekvatnih sankcija za njihovu zloupotrebu prepisuje postojeće, neadekvatno, zakonsko rešenje. Danas usvojenim zakonom ne rešava se problem zloupotrebe skupova javnih organa i institucija u cilju promocije kandidata tokom predizborne kampanje. Takođe, Zakon o sprečavanju korupcije ne rešava problem obilnog trošenja budžetskih i drugih javnih sredstava tokom trajanja kampanje, kao što su vanredne isplate plata, penzija, socijalnih davanja, bespovratne pomoći, kao i otpisi različitih dugova. Osim toga, postupanje Agencije za borbu protiv korupcije tokom izborne kampanje neće biti efikasnije jer rokovi za postupanje po prijavama građana ostaju predugački za potrebe efektivnog suzbijanja korupcije u predizbornoj kampanji. Dodatno zabrinjavaju i nova pravila izbora rukovodstva Agencije kojima će njena nezavisnost od političkog uticaja biti značajno ugrožena.

Ovo su samo neki od uočenih nedostataka novog zakona, a sažetak Zakona o sprečavanju korupcije je dostupan na sajtu Otvorenog parlamenta. CRTA je na osnovu nalaza višegodišnjeg posmatranja izbora na različitim nivoima razvila 60 preporuka koje mogu da doprinesu boljim izbornim uslovima u Srbiji.

Građani drugu godinu zaredom nisu imali prilike da u Skupštini čuju sveobuhvatnu raspravu o budžetu. Poslanici vladajuće većine su zloupotrebom parlamentarnih procedura onemogućili debatu o budžetskim planovima za sledeću godinu.

Spajanjem rasprave o 62 tačke dnevnog reda poslanicima je umesto 5 sati diskusije u načelu po svakoj tački dnevnog reda, zapravo ostavljeno po 5 minuta. Dodatno, podnošenjem 550 amandmana na dva zakona koja su prethodila Zakonu o budžetu, vreme za raspravu u pojedinostima je u potpunosti potrošeno, čime se potvrdila namera vlasti da suštinski ukine raspravu o budžetu Republike Srbije.

Pored toga, poslanici ni ove godine nisu imali dovoljno vremena da se pripreme za raspravu o budžetu s obzirom na to da je Vlada budžet dostavila Skupštini sa 23 dana zakašnjenja. Predlog Zakona o budžetu, koji ima više od hiljadu strana, je već sutradan uvršten na dnevni red sednice.

„Ovakvo ponašanje vladajuće većine nije nikako u duhu demokratije i duboko je zabrinjavajuće. Parlament bi trebalo da je mesto u kom izabrani predstavnici kroz raspravu zastupaju interese građana i unapređuju zakone. Krajnji ishod ovakve rasprave bi bio budžet koji odgovara potrebama građana. Bez rasprave, ovaj budžet je budžet Vlade, a ne Parlamenta i građana“, izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Inicijativa Otvoreni parlament podseća da je celokupno prolećno i jesenje skupštinsko zasedanje obeleženo opstrukcijom rasprave podnošenjem stotina nesuštinskih amandmana na prve tačke dnevnog reda, kao i objedinjavanjem tačaka dnevnog reda sednica. Narodna skupština je po istom principu usvojila i Zakon o budžetu za 2018. godinu, zbog čega je Otvoreni parlament protestvovao i tom prilikom zatamnio svoj portal.

Podsećamo da je Evropski parlament u rezoluciji o Srbiji koju je usvojio 29. novembra skrenuo pažnju na ovu lošu praksu koja onemogućava raspravu i međupartijski dijalog unutar Skupštine Srbije.

 

Beograd, 3.oktobar.2018 – Na početku redovnog jesenjeg skupštinskog zasedanja i povodom najave ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević da će uslediti nove, druge po redu, izmene Zakona o finansijskoj pomoći porodicama sa decom kao posledice negativne reakcije javnosti, inicijativa Otvoreni parlamet upozorava da situacije kao navedena nastaju zbog prakse usvajanje zakona po hitnom postupku i nepoštovanja skupštinskih pravila i procedura.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji se primenjuje tek nekoliko meseci, usvojen je po hitnom postupku prvi put u decembru 2017. godine kada i Zakon o republičkom budžetu za 2018. godinu na sednici na kojoj je bila objedinjena rasprava po 30 tačaka.  Oba ova zakona  usvojena su gotovo bez rasprave u plenumu i vremena da se obrazlože podneti amandmani. Suština rasprave o amandmanima je da se omogući da se sagledaju posledice predloženog zakona i samim tim odredbe zakona prilagode potrebama društva.

Već u junu 2018. godine, Vlada je uputila predlog izmena i dopuna ovog zakona, koje su ponovo usvojene po hitnom postupku. Nakon negativne reakcije javnosti na rešenja usvojena ovim zakonom, kao i reakcija nadležnih ministarstava,  najavljene su nove izmene i dopune ovog zakona. To ukazuje na očigledne manjkavosti u predloženim i usvojenim rešenjima koje su mogle biti izbegnute inicijalnim poštovanjem procedura i raspravom u skupštini.

Inicijativa Otvoreni parlament upozorava da su zabrinjavajući trendovi ograničavanja parlamentarne debate, nastavljeni i toku 2018. godine. Vlada je i dalje glavni predlagač usvojenih zakona (od početka 11 saziva 96 odsto usvojenih zakona predložila je Vlada) dok se predlozi opozicionih poslanika ne stavljaju na dnevni red. Nastavljena je praksa objedinjavanja velikog broja tačaka dnevnog reda pri čemu se važni zakoni ne stavljaju na početak dnevnog reda. Ova činjenica uz zloupotrebu procedure podnošenja velikog broja amandmana da bi se potrošilo ukupno vreme za raspravu na početnim tačkama dnevnog reda onemogućavaju obrazlaganje amandmana na sve važne zakone i suštinsku raspravu o predloženim zakonskim rešenjima u skupštini. Usvajanje zakona po hitnoj proceduri i dalje predstavlja pravilo više nego izuzetak jer je u 2018. godine po ovoj proceduri usvojeno 60 odsto zakona, izuzimajući ratifikacije međunarodnih sporazuma.

U okviru Inicijative Otvoreni parlament, Centar za istraživanje transparentnost i odgovornost (CRTA)
uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, upisala je  drugu generaciju polaznika “Škole demokratije”.

 

 

U „Školi demokratije“ polaznici će se upoznati sa osnovnim pojmovima vezanim za politički i izborni sistem Srbije, kako se usvajaju zakoni, šta sadrže važeće parlamentarne procedure i kako se
primenjuju u praksi. Saznaće više o omladinskoj politici, ljudskim pravima i rodnoj ravnopravnosti ali i naučiti da pišu predloge javnih politika.

 

 

Program je namenjen studentima diplomskih/postdiplomskih studija, mladim aktivistima političkih partija, aktivistima organizacija civilnog društva i novinarima (uključujući i studente novinarstva).

 

 

Tri modula predavanja, koji će biti održani tokom oktobra i novembra 2017. godine, obuhvataju:

 

Ukupno 20 polaznika učestvuje u programu (5 studenata, 5 aktivista organizacija civilnog
društva, 5 aktivista omladine političkih partija i 5 novinara)

 

 

Cilj inicijative „Otvoreni parlament“ je povećanje javnosti rada parlamenta, informisanje građana o
radu parlamenta i uspostavljanje redovne komunikacije između građana i njihovih izabranih
predstavnika.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana demokratije, Narodna skupština Republike Srbije u saradnji sa Interparlamentarnom Unijom, uz podršku Inicijative Otvoreni parlament i Misije OEBS u Srbiji, organizovala je radni forum “Demokratija i aktivni građani – ka otvorenim parlamentima” u Zelenom salonu Doma Narodne skupštine Republike Srbije.

 

 

Međunarodni dan demokratije obeležava se svakog 15. septembra od 2007. godine kada je, na inicijativu Interparlamentarne Unije, Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila ovaj dan kao dan borbe za demokratske ideale i podizanja svesti javnosti o osnovnim demokratskim vrednostima.

 

 

Cilj radnog foruma je da otvori prostor za diskusiju i razmenu iskustava između predstavnika stručnih službi parlamenata u regionu (Narodna skupština Republike Srbije, Skupština Crne Gore i Hrvatski Sabor), kao i predstavnika domaćih i međunarodnih organizacija u pogledu unapređenja otvorenosti najvišeg zakonodavnog tela. Radni forum biće prilika i da se predstavnicima organizacija civilnog društva omogući da kroz aktivno učešće daju konkretne predloge za unapređenje transparetnosti i otvorenosti parlamenta, a u skladu sa najboljom praksom koja postoji u razvijenim demokratijama.

 

 

Radni forum je prilika da se sagledaju konkretni primeri dobrih praksi u ovoj oblasti i mogućnosti njihove primene za Narodnu skupštinu Republike Srbije, kao polazna osnova za izradu nacionalnog Akcionog plana za otvorenost parlamenta.

 

 

Inicijativa organizacije CRTE “Otvoreni parlament”, koja od 2012. godine prati rad Narodne skupštine i informiše javnost o radu i aktivnostima poslanika, nakon protesta, nastavlja praćenje rada parlamenta sa fokusom na stepen demokratičnosti i odgovornosti narodnih poslanika. Od početka Prolećnog zasedanja građanima će biti dostupne informacije o kvalitetu debate u plenumu, o efikasnosti kontrolne funkcije i odgovornosti za javno izgovorenu reč narodnih poslanika.

Da podsetimo, sredinom decembra zbog zloupotrebe parlamentarnih procedura prilikom usvajanja najvažnijeg zakona – Zakona o budžetu, inicijativa “Otvoreni parlament” je u znak protesta zatamnila sajt.

Polazeći od toga da parlament ima odgovornost da usklađuje suprotstavljene interese i očekivanja različitih društvenih grupa putem demokratskog dijaloga, da prilagođava zakone potrebama društva i da obezbeđuje da Vlada u potpunosti polaže račune građanima, inicijativa “Otvoreni parlament” će nadalje još aktivnije zahtevati odgovorno ponašanje izabranih predstavnika. Inicijativa “Otvoreni parlament” će skretati pažnju javnosti na sve slučajeve zloupotrebe parlamentarnih procedura i kršenja Poslovnika,” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Statistički podaci o radu i aktivnostima narodnih poslanika biće i dalje dostupni javnosti na sajtu Otvorenog parlamenta, ali će biti samo jedno od merila efikasnosti rada predstavnika građana u najvišem zakonodavnom telu. U aktuelnom skupštinskom sazivu, za nepuna 22 meseca, poslanici su usvojili ukupno 89 zakona ali većinu po hitnom postupku dok su održane samo dve sednice sa “Poslaničkim pitanjima” na kojima su poslanici postavljali pitanja predstavnicima Vlade.

Usvajanje najvažnijeg državnog zakona, republičkog budžeta za 2018. godinu, bez rasprave i vremena da se obrazlože amandmani, predstavlja nastavak urušavanja institucije parlamenta kao najvišeg predstavničkog tela. Zloupotreba parlamentarnih procedura i pravila od strane vladajuće većine u slučaju usvajanja budžata za narednu godinu predstavlja zanemarivanje interesa građana zarad partijskog interesa i dnevne politike.

Mi, kao organizacija, smo godinama, verujući u demokratiju i demokratske principe radili na tome da parlament učinimo bližim građanima i povratimo poverenje građana u predstavničko telo. Više ne želimo i ne možemo da posmatramo urušavanje kojoj je ova institucija podvrgnuta poslednjih dana.

Zbog svega toga smatramo da je bespredmetno da, kao organizacija koja kroz incijativu Otvoreni parlament prati rad parlamenta, u ovom trenutku objavljujemo statističke i druge informacije o aktivnosti poslanika. Umesto toga do daljnjeg zatamnjujemo sajt Otvoreni Parlament, dok situacija u parlamentu ne počne da se vraća u civilizacijske tokove.

Usvajanje dugo najavljivanih zakona, žustre rasprave u plenumu i na odborima, prekid rada Parlamenta tokom trajanja kampanje za predsedničke izbore obeležili su prvih godinu dana rada Jedanaestog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.

Za godinu dana rada poslanici su radili ukupno 68 dana u plenumu i usvojili 88 zakona, što iznosi nešto više od jednog usvojenog zakona po danu. Polovina usvojenih zakona doneta je po hitnom postupku. Od ukupnog broja usvojenih zakona 48 (55 odsto) su potvrde međunarodnih sporazuma i ugovora, 27 (31 odsto) izmene i dopune postojećih zakona, dok je za godinu dana usvojeno 13 novih zakona. Podneto je 3.229 amandmana a usvojen je tek svaki trinaesti, pokazala je analiza rada Skupštine Srbije koju je uradila inicijativa Otvoreni parlament.

Za godinu dana održana je samo jedna sednica sa tzv. “poslaničkim pitanjima” Vladi poslednjeg četvrtka u mesecu i to 27. oktobra 2016. kada su poslanici postavili ukupno 31 pitanje članovima Vlade.

Za godinu dana održano je ukupno 265 sednica odbora. Najviše sednica je održao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo – 31, dok je najmanje zasedao Odbor za prava deteta, koji je održao svega jednu sednicu.

Redovno jesenje zasedanje u Parlamentu donelo je usvajanje dugo najavljivanih zakona. Od oktobra do decembra usvojeni su Zakon o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici kao i Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.

Ipak, događaji koji su bacilli u senku parlamentarnu debatu i usvajanje važnih zakona u proteklih godinu dana jesu česti prekidi plenarnih i sednica odbora, nepostojanje konstruktivnog dijaloga i argumentovane debate kao i bojkot plenarnog rada od strane dela opozicionih poslanika.

Rad Parlamenta, početkom proleća 2017. godine, bio je i privremeno zaustavljen zbog održavanja kampanje za predsedničke izbore zbog čega su poslanici tokom redovnog prolećnog zasedanja proveli svega 17 dana u plenumu.

U proteklih godinu dana ukupno 24 poslanika i poslanice napustili su prvobitne poslaničke klubove i svoje delovanje nastavili ili u drugom poslaničkom klubu ili kao poslanici koji deluju van poslaničkog kluba. Broj samostalnih poslanika se u jednom trenutku povećao sa tri, koliko ih je bilo prvog radnog dana novog saziva na 19 dok ih je na kraju prolećnog zasedanja ukupno devet. Pored toga u Parlamentu su, u proteklih godinu dana, formirana i dva nova poslanička kluba (“Za spas Srbije” i poslanički klub “Samostalnih poslanika”).

Cilj inicijative „Otvoreni parlament“ je povećanje javnosti rada parlamenta, informisanje građana o radu parlamenta i uspostavljanje redovne komunikacije između građana i njihovih izabranih predstavnika.