Freedom House kao svetska nezavisna organizacija, za 2018.godinu objavila je da je status Srbije iz slobodne promenjen u zemlju sa ograničenom slobodom.  Svedoci smo prilično značajne i brze centralizacije moći u rukama jedne grane vlasti, tj. izvršne vlasti, kao i zatvaranja institucija pred javnim interesom. Institucije u Srbiji i mehanizmi koji su osmišljeni kako bi štitili građane i javni interes, u stvari služe nekim drugim uticajima“, izjavio je Raša Nedeljkov programski direktor Centra za istraživanje, odgovornost i transparentnost (CRTA) i otvorio drugi dan međunarodne konferencije „Civilno društvo za odgovornu vlast“ u Beogradu.

Predsednik Upravnog odbora Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobodu Filipe Markeš rekao je da demokratija prolazi kroz krizu i da je pitanje koju reformu primeniti kako bi ona postala bolja. „Sudska vlast je najranjivija od sve tri grane vlasti i  treba je štiti, jer bez nezavisnog sudstva koje će štiti pojedinačna prava građana demokratija nije moguća”, istakao je Markeš.

Govorilo se i o problematičnoj medijskoj situaciji u Srbiji, gde mediji sve češće predstavljaju odskočne daske za lične interese nosilaca moći.  „Mediji su napustili svoju publiku, a to su građani i građanke Srbije. Zato su građani izgubili poverenje i oslonac, što rezultira činjenicom da ne osećaju potrebu da brane medije. Nekadašnju značajnu ulogu medija kao četvrtog stuba demokratije, već dugi niz godina zamenila je uloga prvog stuba vlasti ”, izjavila je Danica Vučenić.

„Srbija mora postati svesna da jedino ako građani pokažu volju i interesovanje da promene institucije i obezbede vladavinu prava to će biti i ostvareno, jer država postoji zbog građana, a ne građani zbog države”, naglasio je Florian Biber, koordinator Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) i profesor u Centru za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu.

Posebna pažnja bila je usmerena na izmenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. „Pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji nije bio loš, ali bolje je zadržati stari zakon u toj oblasti nego usvajati nova rešenja koja nisu u skladu sa demokratskim vrednostima, jer predviđaju da privredna društva koja se finansiraju iz budžeta ne moraju da dostavljaju tražene podatke”, ocenio je Primož Vehar viši savetnik SIGMA iz Slovenije.

Konferencija je zatvorena panelom u okviru koga su učesnici predstavili svoje zaključke do kojih su došli kroz radne grupe, pokrivajući pet različitih tema značajnih za razvoj demokratije: kontrolna i zakonodavna uloga Parlamenta, uloga i uticaj nezavisnih institucija, proces ustavnih promena, slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštita javnog interesa i medijski pluralizam.

Novak Pešić programski koordinator Crte je istakao da građani više nemaju pristup parlamentu kroz mehanizme koji su ranije postojali i da je  potrebno stvoriti jače veze među poslanicima i građanima, kao i povratiti međusobno poverenje. Takođe, viša savetnica za analizu javnih politika A11 inicijative za ekonomska i socijalna prava Milica Marinković, dodala je da je potrebna bolja saradnja i povezanost institucija i građana,  kao i veća transparentnost kada je u pitanju unutrašnji rad institucija.

Zamenica predsednika Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja Vida Petrović Škero je naglasila da je apsolutno neophodna šira promena ustava, jer ako se samo deo ustava menja, to ne donosi sklad. Zlata Đorđević kao projektna koordinatorka Transparentnosti Srbija je dodala da bi Poverenik u svojstvu nezavisne i odgovorne institucije, trebalo da ima i inspekcijska ovlašćenja, kao i ovlašćenje da  pokreće prekršaje, sankcije i kazne.

Panel je završen osvrtom na medijsku scenu u okviru koga je izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije Ivana Stevanović, izjavila da spona između građana i javnih medijskih servisa nije funkcionalna u ovom trenutku, a da je neophodno definisanje medijskog pluralizma u smislu medijskog sadržaja koji nije dovoljno utemeljen u zakonu.

Međunarodna konferencija je okupila preko stotinu domaćih i regionalnih stručnjaka. Na skupu su predstavljeni i nalazi pet istraživanja u različitim oblastima. Konferencija je deo projekta koji CRTA sprovodi zajedno sa Transparentnost SrbijaCentrom za pravosudna istraživanjaFondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu.

 

Celokupni snimak prvog panela možete pogledati ovde.

 

Centar za istraživanje, odgovornost i transparentnost (CRTA) organizuje konferenciju “Civilno društvo za odgovornu vlast”, koja se održava 4. i 5. februara 2019. godine u Hotelu Metropol u Beogradu. Konferencija je deo projekta koji CRTA sprovodi zajedno sa četiri partnerske organizacije, Transparentnost Srbija, Centrom za pravosudna istraživanja, Fondacijom Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, uz podršku Britanske Ambasade u Beogradu.

 

Održavanjem konferencije želi se podstaći otvoren,  participativan  i  na  činjenicama  zasnovan  dijalog  o  javnim politikama koje se tiču tema od ključnog značaja za procese demokratizacije i evropeizacije. Poseban fokus biće usmeren ka identifikovanju stanja demokratije u Srbiji, faktora koji utiču na opadanje njenog kvaliteta, kao i iskustvima iz uporedne prakse, kako bi se podstakao razvoj novih narativa o demokratiji.

 

Savremeni  izazovi  koji  doprinose  smanjenju  kvaliteta  demokratije  u  Srbiji  –  poput  narušavanja  nezavisnosti pravosuđa  putem  ustavnih  promena,  opadanja  kvaliteta  rada  parlamenta,  pogoršanja  položaja  nezavisnih  organa, kršenja slobode medija i prava na  informacije od javnog značaja – biće glavne teme diskusije. Vodeći se nalazima istraživanja  sprovedenih  u  okviru  ovog  projekta,  želimo  da  pokrenemo  dijalog  u  vezi  sa  aktuelnim  stanjem  sa namerom da razvijemo preporuke za prevazilaženje problema u ovim oblastima.

 

Ko brani demokratiju? Kako  je možemo odbraniti,  i šta  preporučiti institucijama i kreatorima javnih politika? Cilj  ove konferencije jeste da okupi različite aktere u potrazi za ovim ne tako jednostavnim odgovorima, uključujući predstavnike civilnog društva i akademske zajednice, sudije, novinare, eksperte iz oblasti javnih politika, predstavnike javnih institucija i međunarodne  zajednice  kako  iz  Srbije,  tako  i širom  Evrope,  koji  su  spremni da  aktivno  zagovaraju demokratsku  i odgovornu javnu vlast.

 

Konferencija  će  biti  podeljena  u  dva  dela,  sa  prvim  delom  koji  će  prvog  dana  uključiti  učesnike  u  dijalog  o  stanju demokratije, identifikovati ključne probleme i ponuditi moguće pristupe za podršku odgovornoj vlasti. Zaključci sa prvog dana biće  detaljnije razmatrani  u okviru  pet radnih grupa tokom drugog  dana konferencije, sa ciljem da  se različiti predlozi i perspektive uključe u finalni izveštaj sa konferencije o stanju demokratije.