Organizacija Crta uputila je apel narodnim poslanicima i članovima nadležnog skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje, za zakazivanje sednice kako bi se razmotrio rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM), povodom odluke REM da je emitovanje promotivnog političkog sadržaja u informativnom programu u skladu sa zakonom.

Savet Regulatora je na sednici  6. februara 2019. godine doneo odluku čime je odbacio, kao neosnovane, prijave koje je uputilo više od 750 građana da su pružaoci medijske usluge TV Prva i TV Hepi emitovali promotivni spot koji sadrži eksplicitni politički sadržaj, političke poruke i ima politički uticaj na gledaoce – što je direktno suprotno članu 47. stav 1 tačka 5. Zakona o elektronskim medijima, kao i članovima 12. i 14. Zakona o oglašavanju koji zabranjuju prikriveno i uporedno oglašavanje.

U dopisu se apeluje da članovi Odbora za kulturu i informisanje Narodne Skupštine Republike Srbije sazovu sednicu kako bi preispitali kvalitet rada REM u odnosu na ostvarivanje njegove zakonom definisane uloge i funkcije, a “…u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija, u skladu sa odredbama ovog zakona, na način primeren demokratskom društvu” (član 5, stav 1 Zakona o elektronskim medijima).

Imajući u vidu da je obaveza REM da štiti građane od neravnopravnog i neistinitog informisanja, što se ovakvim odlučivanjem ne radi, Crta se obraća NSRS i nadležnom Odboru da razmotri postupanje Regulatora povodom ove odluke, jer ona ozbiljno ugrožava javni interes.

 

Otvoreno pismo možete pogledati ovde. 

 

Upravni sud doneo je presudu kojom se utvrđuje da Opštinska izborna komisija Pećinci nije postupila po zakonu kada je bez obrazloženja odbila prigovor birača iz Pećinaca na odluku OIK o uskraćivanju ovlašćenja CRTI da posmatra izbore. U presudi se navodi da rešenje OIK o odbijanju prigovora građanina nije bila zakonito, jer nije sadržalo u zakonu utemeljeno relevantno obrazloženje za odbijanje prigovora birača.

U presudi Upravnog suda navodi se da „Polazeći od navedene odredbe člana 141. stava 1. i 4. Zakona o opštem upravnom postupku, Upravni sud je ocenio da ožalbeno rešenje nije doneto u skladu sa zakonom. …Takođe, obrazloženje rešenja ne sadrži propise i razloge, koji s obzirom na utvrđeno činjenično stanje upućuju na odluku iz dispozitiva. Razlozi za donošenje ožalbenog rešenja, kao i pozivanje na propise, koje donosilac navodi tek u svom pismenom odgovoru na žalbu, a koji nisu dati u obrazloženju samog rešenja, pravno ne mogu biti od zanačaja za donošenje drugačije odluke suda.“.

OIK Pećinci ima rok od 48 sati, koji ističe sutra, da ponovo odluči o prigovoru birača na uskraćivanje akreditacije CRTI.

Ova presuda ukazuje na neodgovorno i neprofesionalno postupanje Opštinske izborne komisije čiji je upravo zadatak da obezbedi sprovođenje slobodnih i fer izbora. Kao posledica ovakvog rada OIK smatramo da je otvoren prostor za sumnju u zakonitost izbornog postupka u Pećincima jer na biračkim mestima nije bilo nezavisnih posmatrača čiji je zadatak da informišu javnost o kvalitetu izbornog procesa i obezbede brzu reakciju u slučaju kršenja izbornih procedura. Iako ova presuda ne može da utiče na ponavljanje izbora, ipak smatramo da je ovom presudom Upravnog suda vraćen makar deo izbornih radnji OIK u zakonske okvire. Nadamo se da će ova presuda kao primer sudske prakse omogućiti budućim naporima nezavisnih, građanskih posmatrača da neometano prate izborne procese i objektivno informišu građane o jednom od najvažnijih procesa u demokratskom društvu.

Da podsetimo, Opštinska izborna komisija Pećinci nije dozvolila organizaciji CRTA da prati rad biračkih odbora i Opštinske izborne komisije na vanrednim lokalnim izborima 24. decembra 2017. godine jer kako su naveli „CRTA ne ispunjava uslove za posmatranje izbora“. CRTA je ovu informaciju dobila usmenim putem od sekretarke OIK Pećinci jer kako je obrazložila „nemaju obavezu da nas o tome obaveste pisanim putem“. Povodom neobrazloženog odbijanja prijave, CRTA je podnela i krivične prijave protiv predsednice i sekretarke Opštinske izborne komisije Pećinci. Protiv predsednice OIK Pećinci CRTA je podnela prijavu za krivično delo zloupotreba službenog položaja, dok protiv sekretarke OIK Pećinci podnela prijavu za krivično delo nesavestnog rada u službi.

Po prvi put, od 2000. godine je zabeležen slučaj da je zabranjeno posmatranje izbora domaćim posmatračima. Inače, CRTA je već u svojstvu domaćeg posmatrača pratila parlamentarne i predsedničke izbore 2016. i 2017. godine jer joj je Republička izborna komisija (RIK) odobrila prijavu i izdala akreditaciju kao što je učinila i Gradska izborna komsija grada Zaječara za posmatranje lokalnih izbora u aprilu 2017. godine.

U prilogu se nalazi tekst presude Upravnog suda.

Presuda Upravnog suda Pećinci

Organizacije civilnog društva zahtevaju od opštinske izborne komisije u Pećincima da odmah promeni nelegalnu odluku kojom je zabranila udruženju CRTA status posmatrača na lokalnim izborima u toj opštini.

OIK Pećinci odbio je da udruženju CRTA dodeli status posmatrača bez ikakvog obrazloženja osim usmenim putem saopštenog stava da „CRTA ne ispunjava uslove za posmatranje izbora“. Podsećamo da je CRTA prethodnih godina dokazala svoj kredibilitet i profesionalnost u praćenju izbornog procesa. Posmatrači ove organizacije pratili su i parlamentarne izbore 2016. i predsedničke 2017. godine. I ovoga puta, kao i u svim prethodnim slučajevima, bili su ispunjeni svi formalni uslovi da se odobri status posmatrača.

Ovakvo ponašanje službenika OIK očigledan je primer zloupotrebe i kršenja zakona. Građanska kontrola izbornog procesa važna je u svakom društvu, a posebno u Srbiji gde su izbori poslednjih godina opterećeni brojnim nepravilnostima, incidentima, pritiscima i sumnjama u regularnost. Odluka OIK Pećinci dodatno podstiče te sumnje i stvara utisak da je kontrola nepoželjna i problematična.

Organizacije civilnog društva pozdravljaju odluku udruženja CRTA da u svakom slučaju kontroliše regularnost izbora u Pećincima i još jednom poziva vlast u Srbiji da promeni odnos prema civilnom društvu i medijima kao neophodnim akterima u izbornom procesu. Bez građanske kontrole i slobodnih medija, izbori ne ispunjavaju osnovne uslove da se nazovu fer i slobodnim.

Kuća ljudskih prava i demokratije koju čine: