Algoritmi kao delovi softvera koji se koriste u donošenju odluka koje mogu imati uticaja na dobrobit građana su predmet debate u Zapadnim državama, ali u Centralnoj i Istočnoj Evropi javnost još uvek nije dovoljno upoznata sa ovim procesima. Međutim to ne znači da se automatizovano donošenje odluka ne koristi u regionu. Istraživači CRTA učestvovali su u prvom istraživanju koje je mapiralo postojeće prakse i koje je ustanovilo da se u Srbiji, kao i u ostalim državama, algoritmi često koriste u donošenju odluka, ali i da ne postoje politike koje regulišu ovu malo poznatu ali veoma dinamičnu i važnu oblast.

Ove preporuke trebalo bi da posluže donosiocima odluka u kreiranju politika kojima bi se upotreba algoritama u donošenju odluka učinila odgovornijom i transparentnijom. Preporuke su nastale na osnovu izveštaja koji su zajedno proizveli istraživači iz ePaństwo Foundation (Poljska), KohoVolit.eu (Češka i Slovačka), IDFI (Gruzija), K-Monitor (Mađarska) i CRTA na osnovu istraživanja obavljenog između novembra 2018. i aprila 2019. Ceo izveštaj alGOVrithms – the State of Play dostupan je na engleskom jeziku, a više informacija o istraživanju dostupno je na stranici ePaństwo Foundation.

U Srbiji se o stanju slobode medija poslednjih godina vode dva paralelna monologa. Iz vladajuće strukture poručuju da su „zadovoljni i ponosni na slobodu medija u Srbiji“ te da je „Srbija evropski šampion u slobodi medija”. Sa druge strane, organizacije civilnog društva vrše brojna istraživanja koja pokazuju da je stanje u medijima alarmantno, a iz strukovnih udruženja svakodnevno ukazuju na zloupotrebe u primeni medijskih zakona i izuzetno težak materijalni i profesionalni status novinara.  Tokom 2018. godine zabeležen je veliki broj verbalnih i fizičkih napada na novinare, a učinak istražnih organa u procesuiranju ovih napada izuzetno je nizak. Zavisnost medija od centara moći, pritisci kao i loš ekonomski položaj novinara za posledicu imaju širenje autocenzure, tabloidizaciju i pad etičkih standarda koji se mogu izdvojiti kao osnovne karakteristike medijske scene u Srbiji.

Republika Srbija je Ustavom iz 2006. godine definisana kao država zasnovana na vladavini prava i načelima građanske demokratije, s Narodnom skupštinom kao najvišim predstavničkim telom i nosiocem ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji, preko koga građani ostvaruju svoju suverenost. Ustav među svojim načelima ističe vladavinu prava, koja se ostvaruju podelom vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, čiji odnos se zasniva na sistemu međusobne „kontrole“ i ravnoteže.

Usvajanjem Strategije razvoja sistema javnog informisanja (Medijska strategija) u septembru 2011. godine, Republika Srbija je započela medijsku reformu i odredila osnovne „informisanja u Republici Srbiji i delova tog sistema da bi razvoj slobode medija i medijskog tržišta doprineo daljem jačanju demokratskih odnosa u društvu”.

U idealnim konceptima demokratije i upravljanja, država predstavlja građane i služi građanima; kroz nju se daje garancija i zaštita ljudskim pravima i slobodama. Nažalost, država tu ulogu ne ispunjava uvek, a u nekim slučajevima radi upravo suprotno i šteti građanima kojima je potrebna zaštita. Država se tako ponekad upušta u implicitnu ili čak eksplicitnu kriminalnu aktivnost. Pred vama je istraživanje o korupciji i organizovanom kriminalu koje smo smestili u kontekst pristupanja Srbije Evropskoj Uniji i (ne)ispunjavanja političkih kriterijuma. Da li su zakoni ti koji su loši, ili je loše to što se oni u praksi sve manje primenjuju, šta rade nezavisni organi, a šta tužilaštvo i policija, dokle smo stigli i da li tapkamo u mestu, pitanja su na koje smo pokušali da odgovorimo.

Istraživanja pokazuju da preko 80% građana nema poverenje u pravosuđe. Građani se sa posledicama reforme pravosuđa suočavaju svakodnevno. Ostvarivanje pravde u Srbiji se čeka dugo, sudska praksa je nepredvidiva a u sudovima stoji više od milion nerešenih predmeta. Sudije sude na osnovu međusobno neusklađenih propisa koji se često menjaju. Reforme koje su i formalno započele u novembru 2018. godine kada je Vlada podnela Narodnoj skupštini Predlog za promenu Ustava trebalo bi da doprinesu osnaživanju pravosuđa u odnosu na druge dve grane vlasti.

Izbori već godinama unazad predstavljaju jedini vid učešća u demokratskim procesima za koji se opredeljuje i koji praktikuje većina građana Srbije1, dok se vlast “istinski” trudi da im tu mogućnost što češće priredi. Tako su izbori u proteklih pet godina postali skoro svakodnevna pojava. Na birališta se, na republičkom i na lokalnom nivou, izlazilo čak pet puta.

Rezultati sprovedenog istraživanja u Republici Srbiji ukazuju na to da zakonodavna vlast u 2017. godini ispunjava 55% indikatora otvorenosti prema ActionSEE regionalnom istraživanju otvorenosti institucija. Ovaj rezultat ukazuje na to da organi zakonodavne vlasti ne samo da nisu ostvarile očekivani napredak, već su čak ostvarile lošiji rezultat u odnosu na 2016. godinu kada je zabeležena ispunjenost 59% posmatranih parametara otvorenosti.

Regionalna analiza medijskog izveštavanja, koju je sprovela organizacija „Crta“, u periodu od 14. maja do 10. juna pokazala je da više od trećine medijskih objava u Srbiji o međunarodnim akterima, Evropskoj uniji, SAD i Rusiji,  bez navedenog izvora, što je osnov za potencijalne dezinfomacije. U Makedoniji je najveći procenat medijskih objava – 43 odsto na ovu temu sa citatima neimenovanih izvora. U Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zabeležen je značajno niži broj objava bez navođenja citata

Kvalitet izbornog procesa na izborni dan nije bio u skladu sa međunarodnim standardima za slobodne i fer izbore. Na osam odsto biračkih mesta zabeležena su ozbiljnija kršenja izbornih procedura što je veći procenat nepravilnosti od procenta nepravilnosti zabeleženih na predsedničkim izborima 2017. i parlamentarnim 2016. godine.