Republika Srbija je Ustavom iz 2006. godine definisana kao država zasnovana na vladavini prava i načelima građanske demokratije, s Narodnom skupštinom kao najvišim predstavničkim telom i nosiocem ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji, preko koga građani ostvaruju svoju suverenost. Ustav među svojim načelima ističe vladavinu prava, koja se ostvaruju podelom vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, čiji odnos se zasniva na sistemu međusobne „kontrole“ i ravnoteže.

Usvajanjem Strategije razvoja sistema javnog informisanja (Medijska strategija) u septembru 2011. godine, Republika Srbija je započela medijsku reformu i odredila osnovne „informisanja u Republici Srbiji i delova tog sistema da bi razvoj slobode medija i medijskog tržišta doprineo daljem jačanju demokratskih odnosa u društvu”.

Rezultati sprovedenog istraživanja u Republici Srbiji ukazuju na to da zakonodavna vlast u 2017. godini ispunjava 55% indikatora otvorenosti prema ActionSEE regionalnom istraživanju otvorenosti institucija. Ovaj rezultat ukazuje na to da organi zakonodavne vlasti ne samo da nisu ostvarile očekivani napredak, već su čak ostvarile lošiji rezultat u odnosu na 2016. godinu kada je zabeležena ispunjenost 59% posmatranih parametara otvorenosti.

Regionalna analiza medijskog izveštavanja, koju je sprovela organizacija „Crta“, u periodu od 14. maja do 10. juna pokazala je da više od trećine medijskih objava u Srbiji o međunarodnim akterima, Evropskoj uniji, SAD i Rusiji,  bez navedenog izvora, što je osnov za potencijalne dezinfomacije. U Makedoniji je najveći procenat medijskih objava – 43 odsto na ovu temu sa citatima neimenovanih izvora. U Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zabeležen je značajno niži broj objava bez navođenja citata

Kvalitet izbornog procesa na izborni dan nije bio u skladu sa međunarodnim standardima za slobodne i fer izbore. Na osam odsto biračkih mesta zabeležena su ozbiljnija kršenja izbornih procedura što je veći procenat nepravilnosti od procenta nepravilnosti zabeleženih na predsedničkim izborima 2017. i parlamentarnim 2016. godine.

Kampanja za beogradske izbore, iako su u pitanju lokalni izbori, po nivou uloženih resursa, medijske pažnje nacionalnih medija i angažovanja republičkih funkcionera u kampanji odgovarala je izbornoj atmosferi za nacionalne izbore.

Prvih mesec dana zvanične kampanje za beogradske izbore obeleženo je onemogućavanjem domaćih posmatračkih misija da prate rad Gradske izborne komisije, pojačanom funkcionerskom kampanjom i slučajevima indirektnog potkupa glasova deljenjem humanitarne pomoći ili besplatnih programa u organizaciji opština ili stranaka.

Iako su beogradski izbori raspisani 15. januara, izborna kampanja počela je nezvanično još na jesen jer je u prethodna tri meseca svakodnevno objavljivano u proseku oko 20 medijskih priloga koji su se bavili temom beogradskih izbora. Od ukupno 2.215 analiziranih objava, u periodu od 2. oktobra 2017. godine do 15. januara 2018. godine, predstavnici vlasti bili su zastupljeni skoro četiri puta više u medijima nego predstavnici opozicije, dok su zableženi i slučajevi tzv. “funkcionerske kampanje”.

Pravo građana da na slobodnim izborima učestvuju u procesu odlučivanja je temeljno građansko pravo u demokratskom društvu. Transparentnost rada izbornih organa, postojanje pravila koja jasno i bez diskriminacije uređuju uslove za učešće nezavisnih posmatrača u izbornom procesu i uređen sistem zaštite izbornog prava obezbeđuju osnovne preduslove za fer, slobodne i demokratske izbore.

Agencija za borbu protiv korupcije ima značajnu ulogu u izbornom procesu. Od svog osnivanja Agencija za borbu protiv korupcije opterećena je neefikasnošću koja je posledica političkih pritisaka, nedostatka podrške drugih institucija i nedovoljno preciznih zakonskih odredbi koje uređuju rad Agencije.