Izbori u Srbiji 14. put – više vanrednih nego redovnih
Današnji parlamentarni izbori su 14. po redu od uvođenja višestranačja u Srbiji i čak deseti vanredni. Osim za poslanike Skupštine Srbije, danas se održavaju pokrajinski i lokalni izbori u 66 gradova i opština.
Prvim izborima koji su održani 9. decembra 1990. prethodio je referendum u julu te godine na kojem su se građani izjasnili da su za to da se prvo donese novi Ustav Republike Srbije, pa tek onda da se održe prvi višestranački izbori.
Srbija je novi Ustav dobila 28. septembra. Decembarski izbori održani su po većinskom sistemu (jedan poslanik jedna izborna jedinica), a ubedljivu pobedu odnela je Socijalistička partija Srbije. Osvojila je 194 od 250 mandata. Srpski pokret obnove 19, Demokratska stranka 7, a manje stranke, grupe građana i stranke nacionalnih manjina 30.
Sa većinskog na proporcionalni
Ovi izbori bili su jedini parlamentarni izbori održani po većinskom sistemu. Već naredni parlamentarni, ali vanredni izbori 20. decembra 1992. godine održani su po proporcionalnom sistemu. Na zahtev opozicije, većinski sa 250 izbornih jedinica, zamenjen je sa proporcionalnim, a Srbija je bila podeljena u devet izbornih jedinica.
Na izborima su učestvovale čak 104 izborne liste, a obeležilo ih je i to da je SPS osvojio gotovo milion glasova manje, nego dve godine ranije, ali je i dalje sa 101 poslanikom bila najbrojnija stranka u parlamentu.
Socijalisti su formirali manjinsku vladu uz podršku Srpske radikalne stranke, ali ta skupštinska većina nije dugo trajala, pa su novi vanredni izbori održani već 19. decembra 1993.
Prvi redovni izbori od uvođenja višestranačja održani su 21. septembra 1997. godine, a obeležio ih je bojkot većine opozicionih stranaka. Ovim izborima je prethodila i promena izbornog zakona kojima je broj izbornih jedinica uvećan sa devet na 29.
Posle petooktobarskih promena, vanredni izbori za Skupštinu Srbije održani su 23. decembra 2000. posle kojih je Srbija dobila prvu demokratsku vladu na čijem čelu je bio premijer Zoran Đinđić. Održani su po novom zakonu, odnosno Srbija je bila jedna izborna jedinica i tako je bilo na svim narednim izborima.
Druga manjinska vlada
Krajem godine u kojoj je ubijen premijer Zoran Đinđić, održani su novi vanredni izbori koji su i formalno potvrdili prestanak postojanja DOS-a (Demokratska opozicija Srbije), koalicije od 17 stranaka koja je dovela do pada režima Slobodana Miloševića.
Nakon ovih izbora SRS je sa 82 poslanikom postala najjača parlamentarna stranka. Ipak, ona nije formirala vladu, već DSS uz manjinsku podršku SPS-a, čime je Srbija dobila drug manjinsku vladu.
Izbori održani 21. januara 2007. bili su prvi nakon što je Crna Gora proglasila nezavisnost i nakon što je Srbija kao samostalna država dobila novi ustav. I posle ovih izbora SRS je ostala najbrojnija stranka, ali vladu na čijem se čelu po drugi put našao Vojislav Koštunica formirali su DSS, DS i G17 Plus i SDPS Rasima Ljajića.
Do novih vanrednih izbora prošlo je tek nešto više od godinu dana. Održani su 11. maja 2008. a raspisani su nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost i nastalih nesuglasica u vladajućoj koaliciji oko odnosa prema EU i njenom stavu o Kosovu.
Sladeća vlada na čijem čelu je bio Mirko Cvetković formirale su koalicija oko DS-a, koalicija oko SPS i manjinske stranke, a uz jednu rekonstrukciju, trajala je pun četvorogodišnji mandat. Pred formiranje ove vlade DS i SPS potpisale su i Deklaraciju o političkom pomirenju i zajedničkoj odgovornosti za ostvarivanje vizije Srbije. Uz jednu rekonstrukciju, ova vlada trajala je pun četvorogodišnji mandat i posle prve vlade Mirka Marijanović (1994-1998), druga je kojoj je to pošlo za rukom.
Izbori bez potrebe
Majski izbori 2012. bili su prvi redovni izbori posle 15 godina. Na njima će prvi put učestvovati Srpska napredna stranka, nastala cepanjem Srpske radikalne stranke, i koja će osvojiti najviše mandata, ukupno 73.
Nakon što je u drugom krugu predsedničkih izbora lider DS Boris Tadić izgubio od tadašnjeg lidera naprednjaka Tomislava Nikolića, SNS je sa SPS-om, PUPS-om, Jedinstvenom Srbijom, URS-om, Socijaldemokratskom partijom Srbije, Novom Srbijom i SDA formirao vladu na čijem je čelu bio Ivica Dačić, a prvi potpredsednik vlada bio je sadašnji predsednik Srbije i lider SNS Aleksandar Vučić.
U naredne dve godine građani Srbije će dva puta izlaziti na vanredne parlamentarne izbore 2014. i 2016. koji su raspisivani uprkos tome što je postojala stabila vladajuća većina u parlamentu.
Posle ovih izbora, oba puta, premijer je bio Aleksandra Vučić, da bi ga na tom mestu 2017. zamenila Ana Brnabić, nakon što je izabran za predsednika Srbije.
Izbori koji su održani 21. juna 2020. bili su dvanaesti parlamentarni izbori od 1990. godine i osmi vanredni. Prvobitno su bili zakazani za 26. april, ali su zbog uvođenja vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa bili odloženi. Obeležili su ih bojkot većeg dela opozicije, a vladajuću većinu u parlamentu činilo je 97 odsto svih poslanika.
Samo dve godine kasnije, 3. aprila 2022. godine, održani su redovni izbori za predsednika Republike, vanredni izbori za poslanike Narodne skupštine Republike Srbije i redovni izbori za odbornike Skupštine grada Beograda. Aleksandar Vučić je ponovo izabran za predsednika Srbije, a SNS i SPS su sa svojim koalicionim partnerima zadržali vlast i u Beogradu i na republičkom nivou.
