Uloga građanskih inicijativa je da osveste potrebu za stručnjacima od integriteta, koji bi se bavili planovima u pogledu rekonstrukcije grada, jer trenutno stanje pokazuje da jedino investitori imaju uticaja u pravljenju i realizaciji istih urbanističkih planova, zaključak je Istinomer foruma pod nazivom “Novosađani, čije su vaše javne površine?“ održanom večeras u Novom Sadu u organizaciji Istinomera.

Učesnici foruma predsednik Društva arhitekata Novog Sada – Slobodan Jović,  predstavnica inicijative Sačuvajmo Liman od betonа – Biljana Simonović, aktivista inicijative Ne damo livadicu – Dejan Radosavljević i članica Grupe za konceptualnu politiku – Zoran Gajić, složili su da je neophodna veća saradnja između lokalnih institucija i građana, jer je to jedini način za pronalaženje rešenja koje bi zadovoljilo potrebe građane u različitim krajevima grada u kojima žive.

„Naša inicijativa jeste dokaz da građani jesu zainteresovani za pitanje urbanističkih planova, kako će deo njihovog grada izgledati, da daju svoj doprinos i komentar kako bi istakli svoje potrebe u kraju u kome žive. Ono što je takođe važno jeste približiti građanima procedure kako bi razumeli urbanistički plan i sistemsko menjanje grada“,  izjavila je Biljana Simonović.

Takođe, Simonović je istakla da građani očekuju da nadležni imaju sluha za njihove potrebe, međutim tu dolazi do problema, jer su mesne zajednice pretežno zatvorene za građanske interese.

„Najčešći odgovor koji smo dobili kao inicijativa kada bismo došli do direktnog kontakta sa donosiocima odluka bio je – da smo se obratili previše kasno. Cela priča u vezi sa gradskom gradnjom na površinama koje su od suštinskog značaja za građane je politizovana, jer je jasno da svuda preovlađuje lični politički interes“, naglasila je Zoran Gajić.

Gajić je dodao da različiti zakoni i propisi poput Zakona o lokalnoj samoupravi ili Statut grada Novog Sada, brišu masu nadležnosti koje je imala opština iz ove oblasti.

„Dijaloga nije bilo uopšte sa našom inicijativom od strane vršilaca vlasti. Mi smo sve mehanizme koje građani i inicijative poseduju iskoristili. Ti mehanizmi su isti takvi bili na raspolaganju i pre 30 godina i uopšte nisu promenjeni, to znači da se građansko učešće u javnim raspravama, peticije, referendumi itd i dalje koriste, ali da ishod svih tih radnji nikada nije obavezujući za institucije“, dodao je Dejan Radosavljević.

Slobodan Jović je istakao da je Novi Sad posle perioda tranzicije doživeo da bez ikakvog sistema i zaštite u jednom trenutku započne ogromno investiranje u pogledu izgradnje građevinskih objekata i prisvajanja javnih površina.

Ne smemo da dozvolimo da se grad pretvori u neku vrstu servisa za investitore. Gradski arhitekta ne bi rešio sve probleme, ali bi bar doprineo artikulisanju gradskih interesa. Izričito je neophodna  određena strategija koja bi usmerila pravac gradskog razvoja“, zaključio je Jović.

 

Jedino ako cela medijska zajednica Kragujevca udruženim snagama temeljno obnovi svoje osnovne uloge u vidu objektivnog i pravovremenog informisanja, na taj način uspeće da povrati poverenje građana u medije i održi medijsko okruženje živim, zaključak je Istinomer foruma pod nazivom “Lokalni mediji – u službi građana ili vlasti?“ održanom večeras u Kragujevcu u organizaciji Istinomera.

Učesnici foruma novinarka Res Publike Marija Milošević, novinar portala Presek Miroslav Čer i izvršna direktorka Fondacije Slavko Ćuruvija Ivana Stevanović, zaključili su da postoji nedostatak  zainteresovanosti Kragujevčana za problem finansiranja medija, kao i da je Kragujevac jedini grad koji u poslednje 4 godine nije izdvojio novac za sufinansiranje lokalnih medija.

„Smatrano je da bi projektno sufinansiranje trebalo da zameni ono što je državno vlasništvo nad medijima i tu je nastao problem. Ovakav način sufinansiranja je trebalo da služi da se sadržaji koji su u interesu medija i građana, a nisu komercijalno isplativi, finansiraju novcem građana. Međutim, došli smo u situaciju da projektno sufinansiranje služi svemu samo ne onome čemu je cilj, i tome je doprinela politička volja koja želi da održi svoj uticaj na lokalne medije“,  izjavila je Ivana Stanković.

Takođe, Stanković je dodala da je medijska reforma imala dobru ideju i plemeniti cilj da donese pomak u interesu svih građana, međutim pokušaj da se uredi medijsko tržište i ono što danas svedočimo jeste da je očigledno politička volja uticala da se zakoni ili neke odredbe ne primenjuje uopšte, ili se primenjuju na jedan obesmislen način.

 

„Teme koje se plasiraju kroz medije možemo okarakterisati kao lagane teme. One odgovaraju onima koji konkurs raspisuju. Traži se da se sadržaj tiče privrednog okruženja, komunalnih usluga i politike mladih. Međutim, kada bismo detaljnije sagledali ovakav sadržaj, dolazi se do zaključka da su mediji zapravo afirmativni, tj. da ne postoji istraživački prilozi, analitički tekstovi, a to je upravo ono što nama nedostaje“, naglasila je novinarka Res Publike Marija Milošević.

Milošević je istakla da je nedostatak političke volje da se sprovede zakon ono što je obesmislio čitav proces projektnog sufinansiranja, kao i da je pored stvorene potrebe za medijskom reformom, medijska zajednica na različite načine shvatila ideju projektnog sufinansiranja i u tome leži srž problema.

„Medijska reforma nikada nije sprovedena, jer ona podrazumeva poboljšanje stanja bez temeljnog menjanja društvenog i političkog poretka. Mediji su reformu dočekali nespremni, a svi donosioci odluka su se vodili vlastitim interesima“, dodao je novinar portala Presek Miroslav Čer.

Miroslav Čer  je zaključio da finansiranje kao takvo nije ključni problem u medijskoj zajednici, već da iako je okruženje zatvoreno za saradnju sa medijima, jedino upornost može novinarima doneti krajnji cilj u njihovom izveštavanju.

Moć u rukama građana će jedino ostvariti svoju punu snagu, ako građani budu uporni, strpljivi i ako svojim aktivizmom svakoga dana teže ostvarivanju svojih građanskih prava, zaključak je Istinomer foruma pod nazivom “Građani imaju moć – Put od aktivnih građana do uspešnih građanskih inicijativa“ održanom večeras u Beogradu u organizaciji Istinomera, u Kulturnom Centru GRAD.

Učesnici foruma predstavnik inicijative “Savski nasip” Zoran Bukvić,  predstavnik udruženja “Pešaci nisu maratonci“ Marko Živković  i  Biljana Savić ispred inicijative “Naselje Stepa Stepanović”, složili su se da jedino brojnost i okupljanje kritične mase može dovesti do promene sistema, kako bi svi živeli u potpunosti svoj život, jer i država i grad postoje zbog samih građana.

„Ono što je specifično za naše udruženje, jeste da su naši problemi nastupili upravo zbog apsolutnog ignorisanja bilo kakvih pravila i zakona ove države. Moja želja danas je da mi našim aktivizmom postignemo makar i najmanji uspeh, koji bi se ogledao u tome da zabeležimo takve stvari, da ti ljudi budu procesuirani i kažnjeni i da na taj način koliko toliko vratimo lice ovog grada“, naglasio je predstavnik udruženja “Pešaci nisu maratonci”  Marko Živković.

Takođe,  Živković je istakao da određene resurse nepovratno gubimo, kao što su parkovi, šume i drveće, kao i da jedino što nas može motivisati na angažovanje jeste da očuvamo minimalni nivo dostojanstva života u Beogradu.

„Smatram da inicijative generalno mogu da menjaju trenutno stanje. Kada se pojavi dosta ljudi koji se oko nečega bune, vlast oseća taj otpor. Kada ste vidljivi, veća je šansa da ćete uspeti. Pitanje je koliko su građani svesni da treba da se angažuju. Kod Savskog nasipa je specifična situacija, jer je on navodno izopšten iz centra zbivanja, a zapravo je jako bitan za sve nas. To je izvorište i prostor za rekreaciju, a preti nam divlja i haotična urbanizacija“, dodao je predstavnik inicijative “Savski nasip” Zoran Bukvić.

Bukvić je još naglasio da je problem nedovoljnog angažovanja građana taj kada ne mogu da se poistovete sa određenom inicijativom, kao i da je stanovništvo generalno izgubilo poverenje u građanski aktivizam i njegovu moć.

„Udruženje građana „Naselje Stepa  Stepanović“ je oformljeno kako bi pomoglo novim stanarima  u potpunom ostvarivanju njihovih prava kao stanara tog naselja. Urbanističke inicijative treba da budu mnogo dostupnije građanima. Problem nastaje što te inicijative, često su nerazumljive za građane. Međutim, samo našim aktivizmom, delovanjem i praćenjem toga šta se dešava u našem gradu, možemo ostvariti naša prava“, zaključila je predstavnica inicijative “Naselje Stepa Stepanović” Biljana Savić.

Snimak celokupnog foruma pogledajte ovde.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana demokratije, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTAorganizovao je razgovor o građanskom aktivizmu i dodelu priznanja „Hrabri glas“ u petak,  14. septembra u Nišu.

Po prvi put, CRTA, kao dobitnica međunarodne nagrade „Branitelj demokratije“, dodelila je priznanje „Hrabri glas“ Inicijativi „Ne damo niški aerodrom“, kao motivišućem primeru aktivističke priče.

Kroz razgovor sa učesnicima mapirali smo „crvene linije“ koje je potrebno preći da bi se građani probudili i borili za svoja prava. Takođe, razgovarali smo i o motivima građana za učešće u demokratskim procesima.

Na razgovoru će diskutovati:

o   Raša Nedeljkov, programski direktor, CRTA

o   Miloš Bošković, predstavnik Inicijative “Ne damo niški aerodrom”

o   Jelena Canić Milanović, novinarka, Južne vesti Niš

o   Dragan Marinković, urednik, Jugmedia Leskovac

Moderatorka: Mihaela Šljukić Bandović, novinarka Istinomera

Više o samom događaju možete pogledati ovde.


Glavni put ka svesnom društvu koje će se zalagati za iste vrednosti i koristiti sve mogućnosti digitalnog sveta u korist jačanja društva i odgovornosti i trasnparentnosti nosilaca vlasti ogleda se u obrazovanju i informisanju, zaključak je Istinomer foruma pod nazivom “Digitalna demokratija – korak bliže ili dalje od donosioca odluka?“ održanom večeras u Beogradu u organizaciji CRTE i Istinomera, uz podršku Friedrich Ebert Fondacije.

Učesnici foruma aktivista i regionalni koordinator za upravljanje kriznim situacijama na južnom Kavkazu Hayk Toroyan, projektni koordinator za zagovaranje i primenu otvorenih podataka u Hrvatskoj Slaven Rašković, stručnjak za digitalne medije i aktivista Marko Živković i programski direktor CRTE Raša Nedeljkov složili su se da je jedan od glavnih problema društvenih mreža širenje tkzv.fake news-a  kao i nemogućnost kontrole celog digitalnog virtuelnog prostora.

“Kada poredim situaciju 2008.godine u svojoj državi u odnosu na 2018.godinu, uviđa se da su društvene mreže donele prednosti u organizovanju građanskih protesta. Zahvaljujući digitalnoj sferi otvorene su nove perspektive, nove informacije i novi uglovi posmatranja aktuelnih političkih dešavanja”, naglasio je aktivista organizacije Human Rights Power Hayk Toroyan.

Takođe, Hayk je istakao da kada je reč o Jermeniji, građani teže da budu aktivni podjedanko i u onlajn i oflajn svetu. Kada žele da se informišu na objektivan način, to će učiniti preko interneta, jer im se nudi veći izbor vesti, podataka i informacija.

“Živimo u dobu gde su naizgled sve informacije dostupne, a ne shvatamo da se tim informacijama može manipulisati. Trebalo bi takve podatke iskoristiti kako bi se došlo do rešenja koje bi ojačalo društvo i smanjilo korupciju. Pogotovo je važno razviti okvir u kome se kreću informacije na društvenim mrežama” dodao je projektni koordinator organizacije Građani organizirano nadgledaju glasanje (GONG) Slaven Rašković. 

U Hrvatskoj su društvene mreže otvorile nov način komunikacije, kao i svuda u svetu. Međutim, društvo ima prevelika očekivanja od toga šta se može postići preko društvenih mreža.

“Nama izgleda da smo aktivni u online svetu, međutim postoji neka veća ofline zajednica koja nama ne dozvoljava da se izrazimo na pravi način. Najveći benefit koji se može pripisati razvoju društvenih mreža jeste smanjenje barijera između donosilaca odluke i nas kao građana. Omogućena nam je direktna komunikacija sa ministrom, premijerom ili predsednikom, tako što ćemo im postaviti pitanje, pohvaliti ih ili kritikovati njihove postupke” izjavio je stručnjak za digitalne medije i aktivista Marko Živković.

Marko je takođe dodao da društvene mreže ne mogu da umanje autoritarni potencijal današnjih vlasti, kao i da digitalni aktivizam u Srbiji može da postigne svoju punu snagu ako je društvo spremno na promene.

“Današnji aktivizam možemo okarakterisati novim terminom-kliktivizam. Sve se završava na jednom kliku i takav aktivizam nije dovoljan. Mi ne vladamo prostorom na društvenim mrežama. Umesto da smo iskoristili digitalne mogućnosti i stvorili promene, otvoreni podaci u Srbiji su zatvorena prošlost. Digitalni prostor je samo jedan deo velikog javnog prostora. Iako nam je taj prostor na raspolaganju, mi ga ne koristimo dovoljno” izjavio je programski direktor Crte Raša Nedeljkov.

Istinomer forum je pokrenuo razgovor o odgovornosti javnih vlasti, pravima građana na slobodne medije i učešće u demokratskim procesima.

Snimak celokupne debate možete pogledati na Istinomer YouTube kanalu na ovom link-u.

Karakteristika dezinformacija i lažnih vesti je da su one najčešće plasiraju bez jasno navedenog izvora vesti, uz pristrasno i neobjektivno izveštavanje. Regionalna analiza medijskog izveštavanja, koju je sprovela organizacija „Crta“, u periodu od 14. maja do 10. juna pokazala je da više od trećine medijskih objava u Srbiji o međunarodnim akterima, Evropskoj uniji, SAD i Rusiji,  bez navedenog izvora, što je osnov za potencijalne dezinfomacije. U Makedoniji je najveći procenat medijskih objava – 43 odsto na ovu temu sa citatima neimenovanih izvora. U Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zabeležen je značajno niži broj objava bez navođenja citata. Analiza je predstavljena na otvaranju međunarodne konferencije „Da li gubimo bitku sa dezinformacijama“ u organizaciji Istinomera, prvog fektčeking portala u regionu.

 

Zastupljenost neutralnog i pristrasnog pozitivnog medijskog sadržaja ka Evropskoj uniji u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori varira između 19 i 25 odsto medijskih objava. U Srbiji dominira EU neutralni sadržaj (27 odsto), dok je EU pristrasno pozitivno usmerenje medijskih objava značajno niže u odnosu na ostale države (15 odsto) i gotovo jednako pristrasno pozitivnom usmerenju objava prema Rusiji (14 odsto).

 

„Za efikasnu borbu protiv dezinformacija i lažnih vesti neophodno je da mediji i novinari proveravaju, a ne samo da prenose informacije. Da donosioci odluka i i institucije rade na medijskoj pismenosti građana, a građani, da pre nego što podele vest na društvenim mrežama, najpre pročitaju celu vest i provere izvore“, rekla je Vukosava Crnjanski, direktorka „Crte“ i osnivačica Istinomera, otvarajući konferenciju.

 

Fenomen dezinformacija i lažnih vesti nije nov, ali brzina kojom se one danas šire i utiču na kreiranje javnog mnjenja, stavlja ovu pojavu u žižu intersovanja. Istraživanje „Eurobarometra“ pokazuje da građani Evropske unije smatraju da su dezinformacije i lažne vesti problem u njihovim zemljama. Isto istraživanja pokazalo je da skoro 85 odsto građana smatra da su dezinformacije i lažne vesti problem za demokratiju. Građani prepoznaju medije kao prve u borbi protiv dezinformacija (45 odsto), zatim donosioce odluka i institucije – 39 odsto, a čak više od trećine (32 odsto) smatra da građani mogu da doprinesu u ovoj borbi.

 

Kako se boriti protiv dezinformacija u 21. veku i da li tradicionalni mediji mogu i kako da odgovore na te izazove teme su konferencije Istinomera. Na konferenciji učestvuju predstavnici domaćih i stranih medija Radio-televizije Srbije, „Blica“, N1, BBC Srbije, „Dojče velea“, litvanskog portala „Delfi“. Na konferenciji se predstavljaju i primeri inovativnih i aktuelnih pristupa u borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti iz različitih delova sveta poput najuspešnijih svetskih projekata iz oblasti medijske pismenosti.

Kompletna prezentacija regionalne analize medijskog izveštavanja dostupna je ovde.

Ako je svet (još odavno) postao globalno selo, a internet ga dodatno sabio na površinu koja se meri u klikovima, onda se na tom prostoru informacije šire brže od odjeka. Događaj i vest su vremenski gotovo srasli. Sve je na dlanu. Ništa se ne može sakriti. Postoje slika, ton, tekst, fotografija. Svima je sve dostupno. Dakle, sve je jasno. Da li? “Nema laži, nema prevare”, uzvikuju od pamtiveka opsenari, iluzionisti i hipnotizeri. Manipulaciju oblače u očiglednost i u mreže hvataju lakoverne. Naivne ili prostodušne? Ili samo lenje da se zapitaju, razmisle i provere. Ništa novo – vekovima. Osim novih metoda. I brzine.

 

Zastrašujuće brzine kojom se na dezorijentisane i svakovrsnim problemima okupirane svakog trenutka strovaljuju džakovi podataka, vesti, informacija, činjenica, tvrdnji… Pobeći od njih? Ili ih pripitomiti i pretvoriti u znanje. Proveriti preko kredibilnih izvora, a onda ih opovrgnuti ili usvojiti. Za ovu drugu opciju izjasnili su se “fektčekeri”, oni koji proveravaju činjenice. Najčešće u izjavama političara, ali ne samo u njima i ne samo kod njih. Naravno, to čine sporije od bujice informacija koja plavi globalnu mrežu. Ali, rade temeljno. Uz podrazumevajuće insistiranje na (koliko god je to moguće) objektivnosti, bez čega bi ceo rad bio besmislen i vodio (novoj) manipulaciji.

 

Tako razmišljaju “fektčekeri”, koji su sa raznih krajeva planete prošle nedelje došli u Rim na Međunarodnu konferenciju “Global Fact 5”. Više od 200 učesnika iz 56 zemalja. Među njima su, svakako, bili i predstavnici Istinomera. Razmenjivana su iskustva u radu, predstavljana nova rešenja, govorilo se o borbi protiv dezinformacija u doba postistine… Predstavnici “Gugla” i “Fejsbuka” prezentovali su svoje metode otkrivanja lažnih vesti, a o tome kako razlikovati kvalitetnu od frizirane informacije govorili su i novinari velikih svetskih medija – američkog “Vašington posta”, britanskog Bi-Bi-Sija, francuskog “Liberasiona” i “Le Monda”, italijanske ”La Stampe”… Ohrabrujuće i motivišuće. U svetu u kome su na jedan klik od konzumenta i laž i istina, zavodljivost iskrivljene slike brže pronalazi put. Ali, u trci sprintera i maratonca zna se (ipak) ko će odneti prevagu.

 

A o tome kako se boriti protiv dezinformacija u 21. veku govorićemo i sutra. Da li i kako tradicionalni mediji mogu da odgovore na izazove koje nose dezinformacije i kakvi su rezultati medijskog monitoringa, koji se tiče i ove oblasti, u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori? Učesnici Istinomer međunarodne konferencije “Da li gubimo bitku sa dezinformacijama?” pokušaće da ponude odgovore na neka od ovih pitanja (#live na našem YouTube kanalu i Facebook strani od 9.30h).

 

#FightDisinfo

 

Vidimo se!

 

 

 

 

Zahvaljujući podršci Gugla organizacijama koje se bave proverom činjenica (fact checking organizacije) ocene izjava političara na portalu Istinomer.rs sada su dostupnije čitaocima. Od danas pretraživanjem određenih pojmova na Guglu, ako na portalu Istinomer već postoji ocenjena izjava na tu temu, ona će se pojaviti među prvim ponuđenim rezultatima pretrage. U pretrazi će odmah biti dostupna i informacija izjava kog političara je u pitanju i koju je ocenu dobila od Istinomera (istina, poluistina, neistina, kratke noge). Na taj način biće lakše i brže doći do informacija o istinitosti izjava političara u Srbiji.

Istinomer.rs , kao inicijativa CRTE, je prvi fact-checking portal u regionu koji od 2009. godine promoviše odgovornost za javno izgovorenu reč prateći i ocenjujući izjave javnih funkcionera prema tri kriterijuma: ispunjavanje obećanje, istinitost i doslednost. Istinomer je, u poslednjih deset godina od kada je pokrenut, ocenio više od 3.000 izjava, kako republičkih tako i lokalnih javnih funkcionera.

 

 

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA i Istinomer, održali su forum „Ko mrsi konce građanima Kruševca?“ u prostorijama Caffe-a Arabika u Kruševcu.

 

Čije je moje radno mesto? Kako funkcioniše politika zapošljavanja na lokalu?

Kako se troše pare građana i kome idu sredstva iz lokalnih budžeta?

Da li nam treba “jaka ruka”? – model privatne države i privatnih gradova

Koliko su građani zaista aktivni i spremni da preduzmu konkretne akcije?

Šta guši aktivizam na lokalu?

 

Odgovore na ova pitanja imali su priliku da čuju svi zainteresovani za političku scenu Srbije. Istinomer je otvorio vrata građanima i građankama i pozvao ih na razgovor o odgovornosti javnih vlasti i učešću u demokratskim procesima.

 

Na Istinomer forumu govorili su:

 

o   Slaviša Milenković, novinar i aktivista Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac

o   Nada Budimović, novinarka

o   Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTE

o   Dušan Čavić, Ciklotron, autor video projekta “Marka Žvaka”

o   Branislav Trifunović, glumac i aktivista (Kruševljanin)

 

Moderatorka: Mihaela Šljukić Bandović, novinarka Istinomera

 

„Pokažite mi činjenice i promeniću stav“. Zapamtio sam ovu izjavu jednog „tvdog“ republikanca iz Zapadne Virdžinije koji je ekipi „Politifekta“, američkog sajta koji se bavi proverom činjenica, odgovorio na pitanje zašto podržava Trampa, uprkos brojnim neistinima koje izgovara. O ovome nam je pričala koleginica koja je nedavno prisustvovala tim prilično živim debatama građana i „Pulicerom“  nagrađenih novinara „Politifekta“, koji su želeli da se „turnejom“ po državama tradicionalno okrenutim konzervativnijim kandidatama na izborima, uvere u obaveštenost njihovih stanovnika. Razgovori su bili dinamični, građani su tražili da čuju argumente, a „proveravači činjenica“ strpljivo su im objašnjavali zašto je važno da preispitaju sve ono što čuju od političara (i ne samo od njih). I razilazili su se u uverenju da nisu izgubili vreme – važno je saznati istinu, ali i pokazati kako se do nje dolazi. A kako drugačije do nje stići nego – utvrđivanjem činjenica. Bez obzira što u vremenu „postistine“ i „alternativnih fakata“  to deluje anahrono i van trenda. Jer ko će da presudi šta je istina kad i najočiglednija laž, uverili smo se, može da se prekreči, potcrta, podeblja ili utanji, maskira ili razgoliti i postane „istinitija“ od stvarnosti? I kada se, po ko zna koji put, potvrdi izreka o bosonogoj istini kojoj, dok usnula pronađe cipele ispod kreveta, laž odmakne za ceo krug oko zemaljske kugle? E baš u takvom vremenu i sa dodatnim tegovima „ovdašnje situacije“ radi i sajt „Istinomer“. Već skoro devet godina. Za to vreme ocenili smo više od 3.000 izjava javnih funkcionera (i republičkih i onih na lokalnom nivou). Naravno, neki od njih daju više izjava, pa su i zaustupljeniji u rubrici „ocene“. Poslednjih godina to je, uglavnom, jedan čovek – sa promenljivim državnim funkcijama. I najčešće stabilnim ocenama. Nažalost, većinom negativnim.

 

Novinari „Politifekta“ pominjali su da je njihov kontakt sa institucijama, političarima i funkcionerima od kojih očekuju informacije takav da se podrazumeva da traženi podaci, papiri i dokumentacija stižu daleko pre zakonom predviđenih rokova. Neupitna je otvorenost i dostupnost podataka,  jer javnost ima pravo da zna. I na to su navikli i činovnici, i „fektčekeri“ (fact checkers), i građani. To je obaveza. A kod nas je malo, hm, drugačije. Sporo i sa preprekama. Osim u slučajevima kada taj zid sruši entuzijazam nekog od službenika institucije od koje se traže podaci ili, najčešće, tek nakon žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ali i tu su postavljene (normativne) granice, jer je rad, na primer, Vlade Srbije, prema zakonu, „neometan“ ingerencijom Poverenika. Ipak, nema odustajanja. Zato što je važno doći do saznanja šta je istina od svega onoga što se čuje ili pročita. U bilo kojoj oblasti, u politici naročito. Imati kišobran dok pljušte neistine. Opstanak društva koje ima (ili tvrdi da ima) demokratski sistem, zavisi od toga ima li istinito informisane građane. U suprotnom, dati olovku i izborni listić u ruke nekome na koga se svakodnevno strovaljuje plast iskrivljenih ili potpuno lažnih podataka, koje ne može (ili ne zna kako) da preispita, više liči na državu iz vremena gradnje piramida.

 

Danas je Međunarodni dan provere činjenica, koji je uspostavila mreža organizacija koje se, širom sveta, bave utvrđivanjem istinitosti. Oni, kako navode, „veruju da provera činjenica ne bi trebalo da bude nešto čime se bave samo profesionalci“, već da život u istinitom informacionom prostoru zahteva od svih „da urade svoj deo posla“. Zato se zapitajte koliko je tačno ono što čujete i što se predstavlja kao neporecivo. I izgovara autoritativno, neretko uz pozivanje na kredibilne izvore. Čak i kada takva istina stiže sa najviših funkcija. Posebno tada! Proverite i istražite. I(li) dođite na „Istinomer“. Već danas.