Na jednodnevnom skupu pod nazivom „Otuđene ili ‘otete’ institucije u Srbiji“ najavljen je zbornik radova različitih autora i autorki na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Zbornik se izdaje u okviru projekta koji realizuje Institut za filozofiju društvenu teoriju i Centar za etiku, pravo i primenjenu filozofiju uz podršku Fonda Za Otvoreno Drustvo.  U okviru ovog skupa, deo Crtinog tima Vujo Ilić i Tara Tepavac, predstavili su svoje radove koji će tek biti objavljeni.

Vujo Ilić u svom radu „Srbija je zarobljena država, ali to nije njen najveći problem” , analizira urušavanje kontrolnih mehanizama.

„Sve više govorimo o konceptu zarobljene države. Ali ne slažemo se o tome šta taj koncept znači. Zarobljavanje države trebalo bi da se koristi u užem smislu, da opiše veliku korupciju kroz koju akteri utiču na zakonodavni okvir kako bi ostvarili svoje interese. Taj fenomen bismo dalje trebalo jasno da razlikujemo od klijentelizma kao oblika korupcije koji omogućava partiji da osvoji i zadrži vlast, i naročito od urušavanja kontrolnih mehanizama kojim se uklanjaju prepreke zloupotrebi vlasti. Jer ovo poslednje je najveći problem – za razliku od funkcionalnih demokratija u Srbiji više nema institucija kroz koje bi najveće zloupotrebe vlasti mogle da se istraže i spreče“, istakao je Ilić.

Tara Tepavac kao ko-autorka rada „U raljama izvršne vlasti: kako se Monteskje proteruje iz Srbije“, predstavila je osnovne teze publikacije u kojoj se analiziraju proces i posledice centralizacije moći u rukama izvršne vlasti u Srbiji.

„Centralizacija moći izvršne vlasti u Srbiji osim „prevlasti“ nad parlamentom ima i najdirektniji uticaj na urušavanje podele vlasti, kroz normativno i faktičko onemogućavanje nezavisnog delovanja sudske vlasti i kontrolnih tela, ali i obesmišljavanje učešća civilnog društva u kreiranju javnih politika“, izjavila je Tepavac.

 

Kao cilj održavanja ovog skupa, organizatori su istakli da žele da pokušaju da atmosferi istinskog interdisciplinarnog dijaloga pruže sistematičan uvid u fenomen otetih institucija, kao i da otvore diskusiju o različitim modalitetima uspostavljanja ponovnog poverenja građana u institucionalne obrasce društvenog delanja.

„Građani su svakodnevno sve manje spremni da sopstvene probleme rešavaju institucionalno i sve više se oslanjaju na neformalne mreže solidarnosti (prijateljske i rodbinske „veze“). Tako dolazimo do često vrlo zanemarene dimenzije uzurpiranosti institucija u Srbiji koju nazivamo „sindromom hipertrofirane percepcije“ nemoći institucija u recipročnom odnosu sa strukturnom dimenzijom. Reč je o svojevrsnom „samoispunjavajućem proročanstvu“ koje podrazumeva da se još uvek nedovršen proces strukturne uzurpacije institucija završava u sve jačoj percepciji građana da su institucije u potpunosti „otete“, da su u potpunosti nemoćne i nespremne da funkcionišu u javnom interesu“, naglašavaju organizatori sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

I ja sam jedan od 189 građana čije je mejlove u javnoj komunikaciji objavilo Regulatorno telo za elektronske medije, tom prilikom grubo kršeći zakon kojim se uređuje obrada podataka o ličnosti. Posle početne šokiranosti, iskren da budem počeo sam dobro da se zabavljam, čitajući odgovore koji su počeli da pristižu od ostatka mejling grupe, koju je ničim izazvan kreirao pošiljalac mejla.

 

CRTA je podnela zvaničan prigovor povodom emitovanja spota neimenovanog autora, a objavljenog na zvaničnim kanalima Srpske napredne stranke, na televizijama Happy i Pink, smatrajući da je emitovanje dotičnog u informativnim emisijama pomenutih televizija kršenje zakona. Kao odgovor na našu prijavu, stigao je dokument, a zajedno sa njim i 188 mejlova ljudi jednih od potpisnika prijave.

 

Kada su se stvari malo slegle, počeo sam sebi da postavljam nekoliko banalnih pitanja, a tiču se pre svega koliko su zapravo podaci koje ostavljamo nadležnim institucijama sigurni, i da li je zapravo odgovor REM-a, egzaktan primer kako bi ta dugo najavljivana digitalizacija našeg društva mogla da izgleda u praksi? Ok, moj mejl je meni lično tu i najmanji problem, ali šta će se desiti sutra kada prilikom registracije na nekom portalu institucije budu zatražili moj JMBG, što se već dešavalo par puta? Da li ću se ja posle ove nevesele epizode osećati sigurno, ili ću držati fige i moliti Svevišnjeg da neki tamo ćata, zaposlen preko ko zna kakve veze ne klikne igrom slučaja reply to all, pa moj JMBG postane vidljiv nekome kome je baš stalo da otvori firmu na tuđe ime?

 

Jer ono što je dosadašnja praksa pokazala u odnosu institucija prema građanima, je da ne postoji uzlazna linija, i nakon učinjene greške ne usledi izvinjenje, niti za to neko odgovara na ovaj ili onaj način. Sporadični incidenti, na kraju jednostavno postaju nepisana pravila, a linija koja brani pravo građanina se polako spušta prema dnu, dodatno ograničavajući samu po sebi ne preveliku slobodu.

 

Ono što Pera Pisar iz administrativnog odeljenja REM-a nije imao u vidu je spremnost ljudi uključenih u prepisku da odbrane svoja prava, pa je tako Pera ničim izazvan na neki način bio inicijalni kreator slogana “I ja sam jedan od 189, pozdrav za REM”, koji se tokom proteklog vikenda mogao videti u Beogradu, ali i Užicu, Valjevu, Nišu, Kragujevcu, Kikindi, i ostalim gradovima Srbije, kao znak raspoznavanja, ali i kao svojevrstan simbol otpora ljudi koji ne pristaju da institucije ove zemlje ne štite njihovo osnovno pravo, a to je pravo na privatnost ličnih podataka.

 

Moje je pravo da moji podaci budu zaštićeni kada se obraćam zvaničnoj instituciji, jer to pre svega podrazumeva na neki način i tajnost prepiske. To je valjda osnovna kultura, i na neki način tekovina modernog sveta. Šta očekivati od drugih institucija regionalnog ili lokalnog nivoa, kada jedno od važnijih tela u zemlji, koje gle čuda ironično nosi naziv Regularno telo za elektronske medije, ne zna, ne želi, ne ume da koristi imejl kako treba?

 

Zbog svega ovog navedenog, očekivao sam odgovor koje je većina učesnika mejling liste postavila pošiljaocu odgovora: “Odakle vam pravo da moju imejl adresu učinite vidljivom za još 188 osoba, jer se prepiska koju smo započeli tiče samo mene i vas?”

 

Činjenica je da se do trenutka objavljivanja ovog teksta, nije oglasio niti REM niti neko od osoba koje sede u ovom telu, ali to je potpuno očekivano. Oni će se potruditi da javnost što pre zaboravi ovaj slučaj, kao što su to druge institucije i političari radili u više puta do sada. Ovoga puta ima više razloga da ovaj slučaj isteramo do kraja.

Tačnije nas 189.

 

Autor je regionalni koordinator mreže Građani na straži za Zapadnu Srbiju.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) , organizovala je sastanak “Partnerstvo za otvorenu upravu u lokalnim sredinama“ u Maloj sali Skupštine Grada Vranja. Ovaj sastanak organizovali smo uz podršku uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

 

Sastanak je namenjen predstavnicima lokalnih samouprava u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu, kao i udruženjima građana, u cilju predstavljanja inicijative „Partnerstvo za otvorenu upravu“ i aktuelnog Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu u Srbiji. Na sastanku će biti predstavljena konkretna rešenja iz oblasti delovanja lokalnih vlasti, informisanja građana, fiskalne transparentnost, dostupnosti javnih usluga građanima i otvorenih podataka.

 

Kroz razgovor o mogućnostima primene predstavljenih rešenja i različitim iskustvima i primerima dobre prakse diskusija će biti usmerena na značaj saradnje između institucija i civilnog društva na unapređenju mehanizama otvorene uprave na lokalnom nivou.

 

Uvodna obraćanja su održali:

 

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), organizovala je sastanak “Partnerstvo za otvorenu upravu u lokalnim sredinama“ u Svečanoj sali Skupštine grada Užica. Ovaj sastanak organizovali smo uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

 

Sastanak je namenjen predstavnicima lokalnih samouprava u Zlatiborskom okrugu, kao i udruženjima građana, u cilju predstavljanja inicijative „Partnerstvo za otvorenu upravu“ i aktuelnog Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu u Srbiji. Na sastanku će biti predstavljena konkretna rešenja iz oblasti delovanja lokalnih vlasti, informisanja građana, fiskalne transparentnost, dostupnosti javnih usluga građanima i otvorenih podataka.

 

Kroz razgovor o mogućnostima primene predstavljenih rešenja i različitim iskustvima i primerima dobre prakse diskusija je bila usmerena na značaj saradnje između institucija i civilnog društva na unapređenju mehanizama otvorene uprave na lokalnom nivou.

 

 

Uvodna obraćanja su održali:

 

 

 

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), organizovala je sastanak „Partnerstvo za otvorenu upravu u lokalnim sredinama – predstavljanje Modela akcionog plana“  u Multimedijalnoj sali Skupštine grada Zrenjanina. Ovaj sastanak organizovali smo uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

 

Sastanak je namenjen predstavnicima lokalnih samouprava u Srednjebanatskom okrugu, kao i predstavnicima gradskih uprava Novog Sada i Pančeva. Cilj sastanka je predstavljanje Modela lokalnog akcionog plana za Partnerstvo za otvorenu upravu (MLAP POU) predstavnicima lokalnih samouprava i prikupljanje komentara i predloga za unapređenje modela, ali i konkretnih predloga mera/aktivnosti koje se mogu naći u MLAP-u.

 

Udruženje CRTA je uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, pokrenula inicijativu Partnerstva za otvorenu upravu (POU) na lokalnom nivou u junu 2017 čiji je cilji da se stvori osnov za lokalni doprinos i angažovanje lokalnih samouprava u kreiranju lokalnih akcionih planova zajedno sa civilnim društvom.

 

U tom smislu, CRTA je održala dva radna sastanka sa predstavnicima lokalnih samouprava u Vranju (29. juna 2017.) i Užicu (07. jula 2017.) u cilju predstavljanja POU inicijative i pronalaženja efikasnih rešenja koja se mogu primeniti u radu lokalnih samouprava.

 

Na osnovu prikupljenih dobrih praksi iz regiona i sveta, kao i na osnovu prikupljenih komentara sa održanih radionica, CRTA je i 20.septembra 2017. godine u Zrenjaninu predstavila MLAP, kao i Uputstvo za izradu u cilju prikupljanja mišljenja i komentara predstavnika lokalnih samouprava i civilnog društva Mačvanskog i Sremskog okruga.

 

Na sastanku su predstavljena i konkretna rešenja iz oblasti delovanja lokalnih vlasti koja se mogu naći u Lokalnom akcionom planu za Partnerstvo za otvorenu upravu iz oblasti  informisanja građana, fiskalne transparentnosti, dostupnosti javnih usluga građanima i otvorenih podataka.

 

Uvodna obraćanja su održali:

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), organizovala je događaj “Partnerstvo za otvorenu upravu u lokalnim sredinama – predstavljanje Modela akcionog plana“ u Hotelu ‘Sloboda’ u Šapcu. Ovu prezentaciju organizovali smo uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

 

Događaj je namenjen predstavnicima lokalnih samouprava, medija i organizacijama civilnog društva u Mačvanskom i Sremskom okrugu. Cilj događaja je predstavljanje Modela lokalnog akcionog plana za Partnerstvo za otvorenu upravu (MLAP POU) predstavnicima lokalnih samouprava i organizacijama civilnog društva kao i prikupljanje komentara i predloga za unapređenje modela, ali i konkretnih predloga mera/aktivnosti koje se mogu naći u MLAP-u.

 

Udruženje CRTA je uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, pokrenula inicijativu Partnerstva za otvorenu upravu (POU) na lokalnom nivou u junu 2017 čiji je cilji da se stvori osnov za lokalni doprinos i angažovanje lokalnih samouprava u kreiranju lokalnih akcionih planova zajedno sa civilnim društvom.

 

U tom smislu, CRTA je održala tri radna sastanka sa predstavnicima lokalnih samouprava u Vranju (29. juna 2017.) Užicu (07. jula 2017.) i Zrenjaninu (20.septembra 2017.) u cilju predstavljanja POU inicijative i pronalaženja efikasnih rešenja koja se mogu primeniti u radu lokalnih samouprava.

 

Na osnovu prikupljenih dobrih praksi iz regiona i sveta, kao i na osnovu prikupljenih komentara sa održanih radionica, CRTA je i 05.10.2017. godine u Šapcu predstavila MLAP, kao i Uputstvo za izradu u cilju prikupljanja mišljenja i komentara predstavnika lokalnih samouprava i civilnog društva Mačvanskog i Sremskog okruga.

 

Na sastanku su predstavljena i konkretna rešenja iz oblasti delovanja lokalnih vlasti koja se mogu naći u Lokalnom akcionom planu za Partnerstvo za otvorenu upravu iz oblasti  informisanja građana, fiskalne transparentnosti, dostupnosti javnih usluga građanima i otvorenih podataka.

 

Uvodna obraćanja su održali:

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), organizovala je događaj “Partnerstvo za otvorenu upravu u lokalnim sredinama – predstavljanje Modela akcionog plana“   u Sali Skupštine grada Kragujevca. Ovu prezentaciju organizovali smo uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

 

Događaj je namenjen predstavnicima lokalnih samouprava, medija i organizacijama civilnog društva u Šumadijskom okrugu. Cilj događaja je predstavljanje Modela lokalnog akcionog plana za Partnerstvo za otvorenu upravu (MLAP POU) predstavnicima lokalnih samouprava i organizacijama civilnog društva kao i prikupljanje komentara i predloga za unapređenje modela, ali i konkretnih predloga mera/aktivnosti koje se mogu naći u MLAP-u.

 

Udruženje CRTA je uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, pokrenula inicijativu Partnerstva za otvorenu upravu (POU) na lokalnom nivou u junu 2017 čiji je cilji da se stvori osnov za lokalni doprinos i angažovanje lokalnih samouprava u kreiranju lokalnih akcionih planova zajedno sa civilnim društvom.

 

U tom smislu, CRTA je održala četiri radna sastanka sa predstavnicima lokalnih samouprava u Vranju (29. juna 2017.) Užicu (07. jula 2017.) i Zrenjaninu (20.septembra 2017.), Šapcu (5.oktobra 2017) u cilju predstavljanja POU inicijative i pronalaženja efikasnih rešenja koja se mogu primeniti u radu lokalnih samouprava.

 

Na osnovu prikupljenih dobrih praksi iz regiona i sveta, kao i na osnovu prikupljenih komentara sa održanih radionica, CRTA je i 12.10.2017. godine u Kragujevcu predstavila MLAP, kao i Uputstvo za izradu u cilju prikupljanja mišljenja i komentara predstavnika lokalnih samouprava i civilnog društva Šumadijskog okruga.

 

Na sastanku su predstavljena i konkretna rešenja iz oblasti delovanja lokalnih vlasti koja se mogu naći u Lokalnom akcionom planu za Partnerstvo za otvorenu upravu iz oblasti  informisanja građana, fiskalne transparentnosti, dostupnosti javnih usluga građanima i otvorenih podataka.

 

Uvodna obraćanja su održali:

Na osnovu sprovedenih analiza i istraživanja ogranizacija CRTA je, u saradnji sa partnerima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE“, izradila Mapu puta dobre uprave za državne organe u Republici Srbiji. Mapa puta sadrži set konkretnih predloga koraka i mera za unapređenje dobre uprave u našoj zemlji.

Imajući u vidu da se dobra uprava temelji na četiri organizaciona principa: transparentnost, pristupačnost, integritet i efikasnost Mapa puta sadrži predloge koraka i mera za unapređenje trenutnog stanja u svakoj od četiri principa. Kako se u svim granama i nivoima vlasti primenjuju četiri organizaciona principa Mapa puta sadrži set predloga koraka i mera koji su namenjeni izvršnoj, zakonodavnoj i sudskoj vlasti kao i jedinicama loklane samouprave.

Kao polazno osnovište za izradu Mape puta iskorišćen je Indeks otvorenosti kao složeni indikator sastavljen od niza kvalitativnih i kvantitavnih indikatora koji mere stepen otvorenosti vlasti u zemljama Zapadnog Balkana. Merenje je vršeno u periodu od oktobra do kraja decembra 2016. godine. Na osnovu podataka i rezultata istraživanja, razvijene su i analize koje sadrže set preporuka i smernica za institucije.

Za merenje institucionalne otvorenosti, ACTION SEE partneri su, u skladu sa međunarodnim standardima, preporukama i primerima dobre prakse, kroz posebne kvalitativne i kvantitativne indikatore ocenjivali institucije na osnovu: pristupačnosti informacijama na zvaničnom veb sajtu institucije, kvaliteta pravnog okvira u svakom pojedinačnom slučaju, drugih izvora javnog informisanja i upitnika upućenih institucijama.

Preuzmite dokument

Ukupan indeks otvorenosti lokalnih samouprava u Srbiji je na veoma niskom nivou jer lokalne samouprave ispunjavaju ukupno 39 procenata postavljenih indikatora, zaključak je analize «Otvorenost lokalnih samouprava u Srbiji i regionu».  Analiza otvorenosti lokalnih samouprava u Srbiji obuhvatila je ocenu stanja u četiri oblasti: transparentnosti, pristupačnosti, integritetu i učinkovitosti, na slučajnom i reprezentativnom uzorku od 42 lokalne samouprave. Istraživanje je sprovela  CRTA, u saradnji sa parterima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE“ .

Iako je bi se očekivalo da otvorenost raste kako se krećemo ka nižim organima vlasti jer su oni u direktnom kontaktu sa građanima, rezultati analize pokazuju suprotno. Lokalne vlasti bi trebalo da ulože mnogo više napora kako bi uključili građane u donošenje odluka koje se direktno odražavaju na kvalitet njihovog života.

Kada je reč o transparentnosti, analiza pokazuje da lokalne samouprave u Srbiji ispunjavaju 44 odsto indikatora. Dok je transparentnost nešto veća po pitanju dostupnosti organizacionih informacija i javnih nabavki, najslabiji skor jedinice lokalne samouprave imaju u oblasti budžetske transparentnosti. Najveći problem lokalnih vlasti u oblasti transparentnosti budžeta predstavljaju konsultacije sa građanima. Samo u dve od ukupnog broja posmatranih lokalnih samouprava održavaju se konsultacije sa građanima o nacrtu budžeta i poziv na konsultacije se objavljuje na veb sajtu. Građanski budžet ne objavljuje 93 odsto uzorkovanih lokalnih samouprava što ukazuje da ovaj vid komunikacije sa građanima na lokalnom nivou uopšte nije zaživeo.

Lokalne samouprave ispunjavaju trećinu indikatora koji se odnose na pristupačnost. Info centar (biro ili kancelarija za građane za izdavanje dokumenta, baze podataka) koji bi trebalo da olakša komunikaciju građana sa lokalnom samoupravom i skrati vreme rešavanja prijavljenih problema je uspostavljena u veoma malom broju lokalnih samouprava. Više od polovine posmatranih gradova i opština nema stalni termin za konsultacije (otvorena vrata) sa predsednikom opštine. Velika većina lokalnih samouprava nema mesečni bilten o svom radu, putem kojeg bi se građani informisali o aktuelnim dešavanjima koja se tiču rada lokalne samouprave, ali su zato društvene mreže prepoznate kao mogućnost za jačanja interakcije sa građanima i većina gradova i opština je otvorila profile na Fejsbuku i Tviteru.

Integritet jedinica lokalnih samouprava u Srbiji, meren postojanjem i stepenom funkcionisanja mehanizama za sprečavanje sukoba interesaje na veoma niskom nivou. Lokalne samouprave ispunjavaju svega 24 odsto postavljenih indikatora, koji se odnose na: objavljivanje informacija o imovini i prihodima lokalnih funkcionera; postojanje i dostupnost lokalnih strategija za borbu protiv korupcije i instrumenata njihove implementacije i nadzora od strane lokalne skupštine ili drugih relevantnih lokalnih institucija i omogućavanje građanima da prijavljuju korupciju i zloupotrebu službenog položaja. Najveći skor je ostvaren u pogledu ispunjenjavanja indikatora koji se odnosi na dostupnost informacija o imovini i prihodima funkcionera, što je omogućeno njihovim objavljivanjem na internet portalu republičke Agencije za borbu protiv korupcije.

U pogledu učinkovitosti rada ispunjenost indikatora značajno varira u odnosu na posmatranu podoblast. U pogledu strateškog planiranja više od polovine lokalnih samouprava iz uzorka je razvilo i usvojilo strateški plan u kom su postavljeni ciljevi razvoja, a koji je odobren od strane gradonačelnika ili predsednika opštine i vladajuće većine. Što se tiče procedure izveštavanja, indikatori postavljeni u ovoj oblasti su u potpunosti ispunjeni, s obzirom na to da su vezani za postojeći pravni okvir. Zakon o lokalnoj samoupravi obavezuje predsednika opštine da redovno izveštava skupštinu opštine, po sopstvenoj inicijativi ili na njen zahtev, o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine.

Prikupljanje podataka sprovedeno je u u periodu od  oktobra do kraja decembra 2016. godine. Kompletno istraživanje “Otvorenost lokalnih samouprava u Srbiji i regionu” koje je deo šireg istraživanja “Regionalni indeks otvorenosti institucija”  dostupno je na ovom linku.

Pravosudni organi u Srbiji i regionu ispunjavaju manje od polovine indikatora otvorenosti što ukazuje da je potrebno hitno preduzeti konkretne korake ka unapređenju otvorenosti zaključak je istraživanja  “Otvorenost pravosudnih organa u regionu i Srbiji”. Istraživanje, koje meri stepen do kojeg su institucije otvorene prema građanima i društvu, na osnovu četiri principa: transparentnosti, pristupačnosti, integriteta i učinkovitosti, sprovela je CRTA, u saradnji sa parterima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE“ u periodu od od oktobra do kraja decembra 2016. godine.

Sudovi u regionu ispunjavaju ukupno 48 procenata indikatora otvorenosti dok su rezultati tužilaštava lošiji jer ispunjavaju samo 40 odsto indikatora.

U Srbiji sudovi opšte i posebne nadležnosti ispunjavaju 36 odsto indikatora otvorenosti dok javna tužilaštva ispunjavaju svega četvrtinu odnosno 25 procenata. Otvorenost sudova i tužilaštava u Srbiji merena je na osnovu slučajnog i reprezentativnog uzorka od 41 suda opšte i posebne nadležnosti kao i na uzorku od 22 osnovna i viša javna tužilaštva.

Transparentnost sudske vlasti u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou jer postoji različita praksa objavljivanja organizacionih informacija u zavisnosti od nivoa suda, ali i u zavisnosti od postojanja veb portala pojedinačnih sudova. Od ukupnog broja uzorkovanih sudova koji imaju sajt, skoro 70 procenata nije ažuriralo sadržaj duže od 15 dana. Ova situacija je još izraženija kod tužilaštava jer 90 procenata ili nema ili ne ažurira redovno svoje veb sajtove, putem kojih bi informacije o radu bile dostupne javnosti.

Pristupačnost sudova, merena na osnovu pristupa pravdi, i javnosti sudskih postupaka, pokazuje da u većini sudova ne postoje mehanizmi za pružanje informacija pripadnicima ranjivih grupa i manjina o njihovim pravima (SOS telefon, brošure), dok osobama s invaliditetom i smanjenom pokretljivošću nije omogućen pristup u većini sudnica.  Pozitivno je da kod većine sudova postoji procedura za podnošenje pritužbi na rad sudija i zaposlenih u sudu putem veb sajta. Mogućnost da građani sami na sajtu suda pristupe svom predmetu je još uvek ograničena jer manje od polovine sudova obuhvaćenih istraživanjem ima ovu opciju. Pristupačnost u radu javnih tužilaštava je na nešto boljem nivou u odnosu na njihovu transparentnost sa ispunjenih 29 odsto indikatora. Pravo na pristup informacijama je ograničen jer samo polovina institucija objavljuje kontakt osobe zadužene za slobodan pristup Informacijama.

Integritet sudova i tužilaštava meren je na osnovu postojanja i objavljivanja etičkog kodeksa za sudije odnosno tužioce, ali i etičkog kodeksa za sudsko osoblje. Etički kodeks koji je usvojio Visoki savet sudstva važi za sve sudove i sudije dok osnovna i viša javna tužilaštva u Srbiji obavezuje Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Republike Srbije, koji je usvojilo Državno veće tužilaca. Međutim, u Srbiji ne postoji etički kodeks koji bi regulisao moralna i profesionalna načela u radu sudskog osoblja.

U pogledu učinkovitosti sudovi ostvaruju 61 procenat postavljenih indikatora. Zakon o sudijama propisuje da sudije ne mogu birati slučajeve na kojima će raditi već im se predmeti dodeljuju prema redosledu nezavisnom od ličnosti stranke i vrste samog predmenta. Sudovi imaju obavezu podnošenja izveštaja o radu nadležnom organu, a izveštaje o radu dve trećine sudova podnosi blagovremeno nadležnom organu. Kada je reč o učinkovitost  tužilaštva, ona je na nižem nivou od sudova ali ipak ispunjava preko polovine indikatora – 56 procenata. Većina javnih tužilaštava je dostavila svoj izveštaj o radu za prošlu godinu nadležnom organu.

Kompletno istraživanje “Otvorenost pravosudnih organa u regionu i Srbiji” koje je deo šireg istraživanja “Regionalni indeks otvorenosti institucija”  dostupno je na ovom linku.