Ulična akcija „Imamo pravo da znamo:Kada će Valjevo da prodiše?“ u okviru kampanje „Srbija do informacija“,  održana je u utorak 5.marta na Gradskom Trgu u Valjevu.

Građani i građanke Valjeva imali su priliku da pošalju pismo nadležnim lokalnim i državnim institucijama, kao i javnim preduzećima u kojima su tražili informacije u vezi sa aerozagađenjem. Ukupno je poslato 92 zahteva, upućenih Skupštini grada Valjeva, Gradskom veću Valjeva, Zavodu za javno zdravlje Valjevo, Agenciji za zaštitu životne sredine Republike Srbije i Gradskoj upravi grada Valjeva.

„S obzirom na to da živim na uzvišenju koje se vodi kao predgrađe Valjeva, pomislili bi da ja zapravo i imam pristup zdravijem vazduhu, međutim sasvim je obrnuto. Zimi je najgore stanje, situacija je problematična jer ne smemo otvoriti ni prozor, inače sa svih strana spolja ulazi zagađen vazduh, a prvenstveno je uzrok neadekvatno grejanje po domaćinstvima“, kaže M.J. iz Valjeva.

Prema podacima, preko 100 dana godšinje Valjevci udišu štetan vazduh u kome se nalazi prekoračena vrednost takozvanih suspendovanih čestica, koje lako dospevaju u respiratorne organe i ugrožavaju zdravlje građana.

„Pravo javnosti da zna je veoma važno pravo koje kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja omogućava svim građanima da imaju uvid u rad javnih institucija koje se finansiraju njihovim novcem. Ovaj Zakon omogućio je da saznamo mnoge činjenice od javnog interesa koje bi ostale sakrivene od očiju javnosti. Zato danas pričamo sa građanima Valjeva i nastavljamo borbu, jer bez ovog Zakona i nezavisne institcije Poverenika, biće nam uskraćena mogućnost da dobijemo odgovore na pitanja koja se tiču svih nas u lokalnim sredinama gde živimo“,izjavila je Ivana Markulić iz Crte.

Akcija  „Imamo pravo da znamo:Kada će Valjevo da prodiše?“  organizovana je uz podršku lokalne inicijative Da Valjevo prodiše.

Školska slava Sveti Sava. Deca i svečanost u toku. Svima se dele kolači. Jedan dečak diže ruku i pita: „A ko je toliko bogat da kupi kolače za celu školu?“ Učiteljica se samo nasmeja i ne reče ništa.

 

Dečak dođe kući i ispriča roditeljima kako je bilo i zauzvrat – dobi grdnju i pretnju batinama: „šta ti ima da pitaš, da se praviš pametan. Svi ćute i jedu samo ti nešto izvoljevaš. Radi šta i drugi i ćuti. Ne razlikuj se od drugih.“

 

Tako nam od malena pričaju. Što manje pitaš, to bolje po tebe, gledaj svoja posla, a „javna posla“ zapravo nisu tvoja. I kako se onda, u takvom društvenom miljeu, snalazi jedno pravo – pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Pa još i institucija Poverenika za te iste informacije od javnog značaja. U društvu koje decenijama gaji ćutanje kao vrednost, ovo pravo je – evolucija i revolucija.

 

Od 2004.godine, od kada je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja usvojen, pa do danas, došlo je do prave revolucije. Zašto je to revolucija? Pa jer dolazi do značajne, velike promene društvenih odnosa. Građani pitaju, interesuju se. Nisu više podanici, već građani koji koriste svoja prava da (sa)znaju ono što se tiče direktno njihovog života.

 

Pitaju kako se troši javni novac, traže javne podatke, interesuju se za sve za šta mi odvajamo od svojih plata. Za javno, za značajno, za informacije od javnog značaja. Građani svoje pravo na slobodan pristup informacijama koriste svake godine u sve većem broju. Prve godine primene Zakona, dve hiljade građana je poslalo svoj zahtev državnim organima. Već 2009. godine građani su iskoristili svoje pravo da se informišu o radu državnih organa u preko 50.000 slučajeva. Na kraju, prema godišnjem izveštaju Poverenika za 2017.godinu, ovaj institut je korišćen u preko 30.000 slučajeva. Međutim, ovaj podatak nije potpun jer obuhvata samo četvrtinu državnih organa. Ostale je izgleda sramota da “jave” koliko puta su im građani pisali.

 

I tako je pravo na slobodan pristup informacijama zaživelo u Srbiji. Traje i širi se. Zašto? Između ostalog i zbog toga što je institucija Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti radila ono što je u Srbiji najveća retkost – svoj posao. U okviru zakona. Redovno. Stalno. Bez „tamo, ovamo, zaobiđi, preskoči“. Godinama gradila svoj kredibilitet i poverenje građana. Kada žalba stigne do kancelarije Poverenika, građani znaju da će biti rešena  – po i prema zakonu. Ni više, ni manje. I sigurni su da će dobiti informaciju o tome šta je ishod. Nema „ćutanja“, kao kod REM-a, „preskakanja“ škakljivih slučajeva i „bežanje“ u minimum rada kao kod opet REM-a i Agencije za borbu protiv korupcije.

 

Zbog svega toga u Srbiji mnogi veruju da je institucija Poverenika „glavno“ antikorupcijsko telo u Srbiji. Institucija koja omogućava da znamo šta država ne želi da znamo. A toga je sve više, jer institucije odgovaraju sve manje.

 

I onda sledi priča oko izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Kada se ovo pravo u Srbiji „razmahalo“,  toliko da se oni koji „kriju“ i zloupotrebljavaju javna ovlašćenja na različitim nivoima osećaju ugroženima, javila se potreba da se tom pravu malo „saseku krila“. Kako? Pa zapravo zabraniti nam da pitamo najveća javna preduzeća („društva kapitala“) kako troše naš novac i otežati postupak traženja informacija do te mere da nas izda strpljenje.

 

U prevodu, opet ono staro: „Što manje pitaš, to bolje“. Možeš da pitaš, ali ja (država) ću učiniti sve da te odvratim od toga. I to tako da ti se smuči da uopšte i pomisliš da nešto pitaš. Ne talasaj. Talasi ugrožavaju stabilnost. A ja (država) ću ti odrediti kada ćeš i koliko biti stabilan i zadovoljan.

 

Ali…kasno je. Duh iz boce je pušten. Sloboda se osvojila, primila. Građani žele da znaju. Sloboda se teško osvaja, a jako se brani. I ako protivustavno ograničite pravo, to nas više podstiče da pitamo. I neće nas sprečiti ni moguće “ujdurme” oko izbora novog Poverenika, ni sva obrazloženja da građani nemaju zbog čega da šalju zahteve za slobodan pristup informacijama “kada će biti sve na sajtu”.

 

Državo, shvati. Srbija nije do Tokija, ali je #SrbijaDoInformacija. To su granice slobode za koje smo se borili i tebi državo dali “mandat” da u naše ime slobodu dalje gradiš, ogradiš zakonima i po potrebi braniš.

 

A mi…mi mislimo, pitamo, dakle postojimo. I nećemo dati da država vlada nama, nego mi, građani državom.

 

Revolucija je pobedila.

U subotu 22. decembra ističe mandat aktuelnom Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljubu Šabiću, a proces izbora novog Poverenika još nije pokrenut. Organizacije civilnog društva posvećene ostvarivanju vladavine prava, demokratije i ljudskih prava ponovo pozivaju nadležni skupštinski Odbor za kulturu i informisanje da što pre pokrene proces izbora novog Poverenika i javno nude predlog razrađenih kriterijuma za izbor kandidata.

Jedan od osnovnih zahteva je da se obezbedi kompetetivni proces izbora uz mogućnost učešća i praćenja zainteresovane javnosti. Predloženi su i načini provere da kandidati i kandidatkinje nisu povezani sa političkim strankama, da nisu kršili zakone, profesionalne standarde i pravila struke, kao i da imaju relevantno stručno znanje i iskustvo u oblasti zaštite podataka o ličnosti i pristupa informacijama od javnog značaja, kao i integriteta koji je neophodan za obavljanje kontrole i nadzora rada drugih državnih organa. Pored toga, predloženo je kako osigurati da proces bude javan, otvoren za sve zainteresovane građane i udruženja i da nadležan skupštinski Odbor osigura fer takmičenje.

Ceo predlog kriterijuma za izbor novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti možete naći na ovom linku. Predloge su sačinili Partneri za demokratske promene Srbija, Transparentnost Srbija, Share fondacija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Biro za društvena istraživanja (BIRODI) i Fondacija za otvoreno društvo Srbija.

Podsećamo, Odbor za kulturu i informisanje je na sednici održanoj 26. novembra odbio da razmatra inicijativu za hitno pokretanje transparentanog procesa izbora novog Poverenika, koju je potpisalo 70 organizacija civilnog društva, medija, predstavnika poslovne, stručne i naučne zajednice.  Za predlog je glasalo 5 članova Odbora, a preostalih 8 se nije izjasnilo.

 

Osam organizacija za digitalna prava širom Evrope je poslalo pismo Narodnoj skupštini Republike Srbije, tražeći transparentan proces izbora novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Mandat trenutnog Poverenika ističe uskoro i uzimajući u obzir da novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti počinje da se primenjuje od avgusta 2019, kao i da je u toku reforma Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, od izuzetnog značaja je da novi Poverenik bude imenovan što pre, kroz transparentan postupak u skladu sa zakonom, kao i da se funkcija dodeli najboljem kandidatu.


Organizacije pozivaju Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine da:

 

 

 

 

 

Organizacije su pozvale Narodnu skupštinu, koja bira Poverenika, da obezbedi najviše standarde prilikom izbora i imenovanja novog Poverenika kako bi se poštovali temelji slobodnog, inovativnog i otvorenog digitalnog društva koje će uspostaviti najviši nivo zaštite podataka o ličnosti u Srbiji, u skladu sa Opštom uredbom EU o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) i Konvencijom 108 Saveta Evrope.

Potpisnice:

European Digital Rights (EDRi) – Evropa

Access Now – Evropa

Association for Technology and Internet (APTI) – Rumunija

Electronic Frontier Norway – Norveška

Epicenter.works – Austrija

Homo Digitalis – Grčka

Open Rights Group – Ujedinjeno Kraljevstvo

Privacy International – Ujedinjeno Kraljevstvo