Izborni uslovi u Srbiji se već neko vreme pogoršavaju, što je dokumentovano u izveštajima domaćih i stranih posmatračkih misija. Izborni akteri su u sve neravnopravnijem položaju, a birači sve manje u prilici da donesu slobodnu i informisanu odluku o tome za koga da glasaju. Zahtevi upućeni nadležnim institucijama da unaprede uslove u kojima se odvijaju izbori do sada nisu imali efekta. Najavljeni bojkot izbora do ispunjenja zahteva opozicionih aktera je jedan od legitimnih načina da se poveća pritisak na vlast kako bi se sledeći izbori održali u boljim uslovima. Međutim, izgleda da najavljeni bojkot do ispunjenja izbornih zahteva za sada nema većeg odjeka među građanima.

 

Stavovi građana Srbije o demokratiji i izborima na prvi pogled deluju kontradiktorno. Raste poverenje u demokratiju, ali je poverenje u demokratske institucije veoma nisko. Izbori se i dalje vide kao glavni način kojim se menjaju stvari u zemlji, ali se povezuju sa učestalim neregularnostima. Građani se slažu da bi izborni uslovi trebalo da se unaprede, ali ne i oko toga da je bojkot pravi način za to.

 

Međutim, možda ove stavove i nije teško razumeti. Građani vide prednosti demokratskog uređenja zemlje i veruju da je njihova osnovna uloga u demokratskom društvu da glasaju na izborima. Ono što nedostaje je poverenje u one koji su izabrani kao i u način na koji dolaze na vlast. Kada političke partije, u koje je poverenje izrazito nisko, preuzmu temu izbornih uslova kao instrument u borbi za vlast, nepoverenje u namere i efektivnost političkih aktera prenosi se i na oblast unapređenja izbornih uslova.

 

CRTA već 6 godina ispituje stavove građana o učešću u demokratskim procesima. Poslednje istraživanje iz oktobra 2018, rađeno na reprezentativnom slučajnom uzorku od 1.022 punoletna ispitanika, pored stavova o demokratiji bilo je posvećeno i regularnosti izbornih uslova.

 

Istraživanje iz godine u godinu beleži trend rasta podrške demokratiji kao najboljem sistemu (sada stoji na 51%) i trend pada podrške politici „čvrste ruke“ (43%). Ovo je pozitivna tendencija, možda i iznenađujuća imajući u vidu sve teškoće u funkcionisanju demokratije u Srbiji. Još jedna stvar koja ohrabruje je to što mladi, koji tek počinju da glasaju, mnogo manje podržavaju autoritarnu politiku nego stariji građani. Ipak, ne bi trebalo gubiti iz vida ni to da građani pod demokratijom mogu shvatati različite stvari i da se ona često razume samo kao vlast većine koja se osvaja izborima. Ovakvo tumačenje je donekle u skladu sa velikim značajem koji građani pridaju izborima, a malim poverenjem u sve druge oblike političkog učešća između izbornih ciklusa.

 

Bez obzira na to što je trend odnosa prema demokratiji pozitivan, nepoverenje u demokratske institucije i mehanizme je stabilno. Svega 13% ispitanika smatra da oni koje biraju na izborima, poslanici u Skupštini, zastupaju interese građana, dok čak 63% smatra da poslanici u Skupštini više brinu o interesima svojih partija nego o interesima građana.

 

Iako građani uglavnom ne veruju u svoju moć da menjaju stvari u državi kojima nisu zadovoljni, u svim proteklim istraživanjima oko 40% ispitanika veruje da glasanjem na izborima može da utiče na promene, što je više od bilo kog drugog demokratskog mehanizma između izbora. Međutim samo 11% njih smatra da nije bilo nikakvih nepravilnosti tokom proteklih izbora i da su oni održavani u skladu sa zakonom. Oni koji smatraju da nepravilnosti ima podeljeni su na dve grupe približno iste veličine: na one koje misle da nepravilnosti ugrožavaju rezultate izbora i one koji misle da su nepravilnosti manjeg intenziteta.

 

Kada uzmemo u obzir samo stavove onih koji misle da je na izborima bilo nekih nepravilnosti (oko 70% populacije), većina njih smatra da su česte ili redovne nepravilnosti zloupotreba državnih resursa, neravnomerni pristup medijima i pritisci na birače, dok ostali misle da se sve to dešava retko ili povremeno. Konačno, tek svaki četvrti stanovnik Srbije veruje da je birački spisak tačan i ažuran. Oni koji misle da birački spisak ne sadrži tačne podatke (59%) su podeljeni – jedna polovina misli da je spisak netačan zbog manipulacija u izborne svrhe, a druga da netačnosti proizlaze iz administrativnih teškoća. Iz ovih podataka vidi se da građani uglavnom jasno prepoznaju najozbiljnije nepravilnosti, kao i da veliki broj njih to vidi kao deo sistemskih problema u funkcionisanju demokratije u Srbiji.

 

Građani su ne samo svesni da postoje strukturne, dugoročne nepravilnosti u izbornom procesu, već su takođe spremni da podrže inicijative za poboljšanje izbornih uslova. Oko dve trećine ispitanika reklo je da bi podržalo inicijative za kontrolu jednakog pristupa medijima, ažuriranje biračkog spiska, kontrolu upotrebe državnih resursa i uređivanje rada izbornih organa. Takođe, veliki procenat (85%) smatra da je potrebna nezavisna kontrola izbornog procesa i taj procenat raste – posle poslednjih predsedničkih izbora 2017. taj procenat je iznosio 75%.

 

U istraživanju iz oktobra 2018. nije bilo potpunog preklapanja između stavova o izbornim uslovima, odnosno njihovom poboljšanju, i podršci pojedinim političkim partijama. Ispitanici koji su rekli da bi glasali za opozicione partije su u najvećoj meri odgovarali da su izborne nepravilnosti česte i da bi podržali inicijative za poboljšanje izbornih uslova. Potencijalni glasači vladajućih partija uglavnom su smatrali da su nepravilnosti prisutne, ali da ne utiču na rezultate izbora, kao i da su te nepravilnosti povremene. Međutim, bez obzira kako su kvalifikovali nepravilnosti, većina glasača koalicije na vlasti bila je spremna da podrži inicijative za poboljšanje izbornih uslova i smatrala je da je potrebna nezavisna kontrola izbora.

 

Rezultati istraživanja iz oktobra prethodili su politički dinamičnoj zimi, tokom koje su izborni uslovi vraćeni u sam centar političkih dešavanja. Uz seriju građanskih protesta, lokalne izbore u četiri opštine, uključujući Lučane u kojima su zabeležene ozbiljne nepravilnosti, opozicioni blok oko Saveza za Srbiju odlučio se za bojkot kao način za ostvarivanje ciljeva. Bojkot izbora do ispunjenja zahteva za slobodne i fer izbore, kao i bojkot rada skupštine koji je u toku, prepoznati su od strane dela opozicije kao način kojim bi se vlast naterala da napravi ustupke. U najnovijem istraživanju koje je obavljeno u martu 2019, na slučajnom reprezentativnom uzorku od 1.115 ispitanika, pokazuju se granice u okviru kojih ove odluke dopiru do građana.

 

Građani su podeljeni oko podrške bojkotu izbora kao vidu borbe za slobodne i fer izbore. Bojkot podržava 26% ispitanika, a protiv je 43%, nije sigurno 18%, dok ostatak ne zna ili odbija da odgovori. Na pitanje šta je to što je potrebno da se unapredi da bi ipak izašli na izbore, izdvajaju se dva uslova: sprečavanje kupovine glasova (55%) i prestanak pritiska na birače, odnosno pretnji i zastrašivanja (48%). Ostali uslovi, kao što su profesionalno izveštavanje medija, sprečavanje zloupotrebe javnih funkcija ili sređivanje biračkog spiska su od značaja za svakog trećeg ispitanika. Ovi rezultati pokazuju da bojkot nema veliku podršku, kao i da one koji naginju bojkotu više pogađaju kršenja biračkih prava, odnosno nepravilnosti u njihovom neposrednom okruženju, nego problemi neravnopravnosti učesnika u izbornoj utakmici.

 

Rezultati ovih istraživanja pokazuju da značajan procenat građana jasno prepoznaje probleme izbornih neregularnosti, podržava inicijative za poboljšanje uslova i vidi potrebu za nezavisnom kontrolom izbora, ali da manji procenat podržava bojkot izbora kao način da se do ostvarenja ovih zahteva dođe.

 

Za razliku od istraživanja o izbornim nepravilnostima iz oktobra, podaci o podršci bojkotu iz marta pokazuju jasniju političku diferencijaciju – glasači Saveza za Srbiju podržavaju bojkot, a glasači vladajuće koalicije su protiv. Glasači svih drugih političkih opcija su podeljeni oko bojkota, uz solidan procenat glasača koji su neodlučni. Stavovi građana o izbornim nepravilnostima su prevazilazili partijske podele, ali to nije slučaj kod stavova o bojkotu. Čini se da za sada bojkot nema jasnu i široku podršku čak ni u opoziciji, dok se do glasača vladajućih stranaka, iako u dobroj meri svesnih izbornih nepravilnosti i otvorenih za njihovo unapređivanje, ne dopire i oni se učvršćuju u svojoj poziciji.

 

Odluka o bojkotu je svakako legitimna ali je pitanje koliko je efektivna. Što pretnja bojkotom duže traje mogućnost za unapređenje izbornih uslova se smanjuje. Ukoliko je cilj bio da se poveća pritisak na vladajuće partije kako bi došlo do promena u izbornom ambijentu, onda bi bilo potrebno da se što pre počne sa razgovorom o ostvarivim zahtevima i da se u taj dijalog uključi i strana koja bi mogla da procenjuje koliko je od dogovorenog ispunjeno. Ukoliko u vladajućoj koaliciji postoji bilo kakva spremnost da se pristupi unapređenju izbornih uslova kojim bi se izbegao bojkot sledećih redovnih izbora, do kojih je ostalo manje od godinu dana, vreme za otpočinjanje tog procesa ubrzano ističe.

 

Tekst je objavljen na portalu Pescanik.net

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović

Od izuzetnog značaja je da građani ne propuštaju svoje šanse za angažovanje i reagovanje, jer jedino na taj način je moguće sačuvati i odbraniti javni interes, zaključak je Istinomer foruma pod nazivom  „Učešće građana u javnim raspravama – Naš život, naš glas“  održanom večeras u Šapcu u organizaciji Istinomera i Asocijacije DUGA, koji je moderirao član gradskog veća grada Šapca Igor Marsenić.

Učesnici foruma predstavnik Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu Mirko Popović, Pavle Dimitrijević ispred udruženja građana CRTA i predstavnik Edukacionog centra Leskovac Ivan Grujić, složili su se da trenutno preovlađuje politički interes kako bi se što manje građana pitalo i interesovalo za svoja prava, kao i da su udruženja građana jedan od glavnih kanala za približavanje potencijalnih negativnih posledica svim građanima, kako bi bili upoznati sa ugrožavanjem javnog interesa i mogućim rešenjima.

„Bez fokusa građana i građanki, bez njihove pažnje usmerene na to kako se donose odluke u njihovo ime, nema efikasne i uspešne demokratije. Demokratija podrazumeva vladavinu prava, ali i odgovornost svakog pojedinca da u njoj učestvuju kako bi se dostigle i živele vrednosti jednog razvijenog demorkatskog društva“, naglasio je Pavle Dimitrijević.

Dimitrijević je dodao je neophodno da građani budu istrajni u svojim namerama da njihov glas, tj.stavovi dođu do izražaja, kao i da za te svrhe postoje različiti kanali koji se mogu iskoristiti, ali da se potreba prvenstveno ogleda u njihovoj istrajnosti i upornosti.

„Građane treba ohrabriti i pružiti im nadu, jer ako makar i 5 odsto postoji šansa da određena akcija uspe, onda se vredi za nju boriti. Ne treba lako odustajati i svako donosi odluku u svoje ime, ali udruženim snagama različite aktivnosti i pokreti mogu ostvariti mnogo“, rekao je Ivan Grujić.

Takođe, Grujić je istakao da se gradska, tj.državna uprava pomalo i plaši građana, njihove moći koje oni nisu ni svesni. Zato je potrebno sistemski raditi na unapređenju zainteresovanosti građana za javna dešavanja i uopšte političku scenu, kako bi postigli snagu i ostvarili uslove za kvalitetniji život u svojim sredinama.

„Umesto jednog uređenog društva, živimo jedno faktičko stanje u celoj državi, gde se sučeljavaju različiti interesi. Upravo ovom faktičkom, suprotna je jedna uređena zajednica, zasnovana na zakonima u kojoj postoje pravila. U takvoj zajednici je nezamislivo da građani ne mogu dobiti informacije o radu organa javnih vlasti, o tome kako je potrošen novac iz lokalnog budžeta ili kojim je to rešenjem odobrena seča stabala. Javna vlast je u službi građana, a postavlja se pitanje zašto onda ne služite građanima?“,  izjavio je Mirko Popović.

Popović je zaključio da po završetku izbora donosioca odluka ništa nije završeno, već da sve vreme dok neka javna vlast sprovodi izborna obećanja, dužnost svih kao građana je da taj proces nadziru, kroz javne rasprave, traženje informacija od javnog značaja i druge načine. Društvo je naučeno da se povlači, umesto da se bori za svoja prava.

Snimak celokupnog foruma pogledajte ovde.

#IstinomerForum

Učešće građana u javnim raspravama – Naš život, naš glas

Posted by Istinomer.rs on Уторак, 09. април 2019.

Istinomer  je organizovao Istinomer forum „Učešće građana u javnim raspravama – Naš život, naš glas“  zajedno sa Asocijacijom DUGA u utorak u Sinagogi u Šapcu (Vlade Jovanovića br. 11).

 

Glavna tema diskusije bila je značaj uključivanja građana u društvena dešavanja putem javnih rasprava.  Navedena tema je od velike važnosti za građanke i građane Šapca, jer njihovo angažovanje i učešće je ključno za očuvanje i razvoj demokratskog duha.

 

Na Istinomer forumu su govorili:

 

Moderator: Igor Marsenić, član Gradskog veća grada Šapca

 

Više detalja o celokupnom događaju pročitajte ovde.

 

 

 

Moć u rukama građana će jedino ostvariti svoju punu snagu, ako građani budu uporni, strpljivi i ako svojim aktivizmom svakoga dana teže ostvarivanju svojih građanskih prava, zaključak je Istinomer foruma pod nazivom “Građani imaju moć – Put od aktivnih građana do uspešnih građanskih inicijativa“ održanom večeras u Beogradu u organizaciji Istinomera, u Kulturnom Centru GRAD.

Učesnici foruma predstavnik inicijative “Savski nasip” Zoran Bukvić,  predstavnik udruženja “Pešaci nisu maratonci“ Marko Živković  i  Biljana Savić ispred inicijative “Naselje Stepa Stepanović”, složili su se da jedino brojnost i okupljanje kritične mase može dovesti do promene sistema, kako bi svi živeli u potpunosti svoj život, jer i država i grad postoje zbog samih građana.

„Ono što je specifično za naše udruženje, jeste da su naši problemi nastupili upravo zbog apsolutnog ignorisanja bilo kakvih pravila i zakona ove države. Moja želja danas je da mi našim aktivizmom postignemo makar i najmanji uspeh, koji bi se ogledao u tome da zabeležimo takve stvari, da ti ljudi budu procesuirani i kažnjeni i da na taj način koliko toliko vratimo lice ovog grada“, naglasio je predstavnik udruženja “Pešaci nisu maratonci”  Marko Živković.

Takođe,  Živković je istakao da određene resurse nepovratno gubimo, kao što su parkovi, šume i drveće, kao i da jedino što nas može motivisati na angažovanje jeste da očuvamo minimalni nivo dostojanstva života u Beogradu.

„Smatram da inicijative generalno mogu da menjaju trenutno stanje. Kada se pojavi dosta ljudi koji se oko nečega bune, vlast oseća taj otpor. Kada ste vidljivi, veća je šansa da ćete uspeti. Pitanje je koliko su građani svesni da treba da se angažuju. Kod Savskog nasipa je specifična situacija, jer je on navodno izopšten iz centra zbivanja, a zapravo je jako bitan za sve nas. To je izvorište i prostor za rekreaciju, a preti nam divlja i haotična urbanizacija“, dodao je predstavnik inicijative “Savski nasip” Zoran Bukvić.

Bukvić je još naglasio da je problem nedovoljnog angažovanja građana taj kada ne mogu da se poistovete sa određenom inicijativom, kao i da je stanovništvo generalno izgubilo poverenje u građanski aktivizam i njegovu moć.

„Udruženje građana „Naselje Stepa  Stepanović“ je oformljeno kako bi pomoglo novim stanarima  u potpunom ostvarivanju njihovih prava kao stanara tog naselja. Urbanističke inicijative treba da budu mnogo dostupnije građanima. Problem nastaje što te inicijative, često su nerazumljive za građane. Međutim, samo našim aktivizmom, delovanjem i praćenjem toga šta se dešava u našem gradu, možemo ostvariti naša prava“, zaključila je predstavnica inicijative “Naselje Stepa Stepanović” Biljana Savić.

Snimak celokupnog foruma pogledajte ovde.

Žabljak, avgust 1992. godine. Jedemo sladoled na Durmitorskom suncu u čuvenoj poslastičarnici „Duga“ i kao sva „pametna“ deca, pravimo se da čitamo novine. Došli smo iz vikendica da uzmemo štampu koja je dolazila isključivo popodne, za taj dan. Dva dečaka, ukupno 24 godine. Volimo prirodu, život, Durmitor, upijamo sve i imamo osećaj da možemo da menjamo svet. Zbog toga ga upoznajemo čitajući novine. Tako i učimo ko je Milo.

 

Tačno 24 godine kasnije, dečaci iz uvoda su postali kumovi, „Duge“ više nema, DPS ponovo pobeđuje na izborima 2016. godine, pa 2017. ponovo i 2018. na lokalnim izborima, izgleda, ponovo.

 

Isti su samo Durmitor i predsednik DPS-a.

 

Od 2012. godine pa na ovamo, jedno pitanje ponovo spaja „dva oka u glavi“ – Srbiju i Crnu Goru: koga građani biraju i da li izbor postoji?

 

Procenat izašlih na izborima u Srbiji se kreće od 53% do 57%. Čak ni predsednički izbori 2017. godine nisu „izvukli“ više od 54% upisanih birača na biračka mesta.  Sa druge strane, Crna Gora je bila poznata po tome što građani „vole“ da glasaju. Predsednički izbori 2018. godine – izlaznost 63,98%, a na lokalnim u Podgorici – izlaznost  64,2%.

 

Od 2012. godine u Srbiji, prema rezultatima, postoji samo jedan izbor – na svim nivoima. U Crnoj Gori od 1992.

 

I ako uzmemo u obzir sve vidljive i nevidljive pritiske, nezakonite radnje koje je po običaju teško dokazati i koje traju toliko da stanu u jednu vest, ostaje pitanje: Da li smo imali izbora? Da li si ti imao izbor?

 

Ljudi uglavnom glasaju za siguran posao i prosečnu platu, garantovanu „koricu hleba“. Brane sebe i sistem koji ih hrani, jer ne vide drugi. Glasaju da ne ispaštaju. I za subvencije za nabavku novog grla…i za one nove koševe koje je Milo obećao kada je igrao basket sa tvojim bratancem…

 

Neće znati mora li država da obori rekord u zaduživanju da bi izgradila autoput, pa da se od Kolašina do Podgorice stigne za pola sata. Isto tako neće znati, ako žive u Srbiji, ko je investirao u koga – Fijat u Srbiju ili Srbija u Fijat, koliko troše Železnice, šta radi Air Srbija i rade li u kompaniji „Jura“ radnici u uslovima dostojnim 21. veka ili  19. veka.

 

Zanimljivo je da se u Crnoj Gori forme menjaju ali suštine vladanja ostaju iste. Zato se „vladari“ u novijoj istoriji mogu pobrojati na prste jedne ruke: Nikola Petrović (1860 – 1918) pa od 1945. u okviru SFRJ dominiraju Vidoje Žarković pa Blažo Jovanović (ovaj drugi zvanično do 1984, ali u praksi i kasnije), te od ranih devedesetih DPS, a od 1997. godine alijas Milo.

 

Mnogi se pitaju gde je tu demokratija, alternativa? Kako je moguće da neko po profesiji postane „opozicija“ i tu provede čitav život?

 

Ima tu neke zajedničke crte sa zbivanjima i u Srbiji i u Crnoj Gori. Samo u Crnoj Gori ipak to traje mnogo duže.

 

Uspeli su u sledećem: da nam ogade politiku. (Skoro) svako ko drži do sebe neće u politiku, jer je tamo mulj, živo blato koje guta sve. Sporadično neko „ispravan“ uđe, ali ga politika „pljune“  i izbaci nazad kao strano telo…i nastavi dalje svojim putem. Deca koja postaju vremenom ljudi ne žele više da menjaju sistem, lakše im je da ga napuste i odu „preko“. I tako u krug. Po onoj staroj – „što gore – to bolje“.

 

U prirodi, ali i u društvu ipak postoje neki red i neki zakoni. Balans se uspostavi. Uzmemo stvari u svoje ruke. Kada se u Durmitoru prepune rezervoari u planini od topljenja snega, negde u proleće, čuje se veliko BUM, voda jurne u Crno Jezero noseći pred sobom sav otpad iz šume koji joj je smetao i sprečavo prolaz. Meštani onda kažu „pukla Čelina“. Što se više otpada tokom jeseni i zime sakupi, to se „pucanje Čeline“ jače čuje.

 

Dečaci sa početka priče su još tu i još menjaju svet. Kao i mnogi drugi.

 

Pući će i nama Čelina.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, danas je pokrenula portal “Ko je na vlasti”, koji je predstavljen u Nišu. Putem ovog portala građani mogu lako i brzo, na jednom mestu, da dođu do informacija o stranačkoj pripadnosti odbornika, ko je menjao stranke nakon izbora, ko podržava vlast, a ko ne.

 

U skoro trećini gradova ili opština u Srbiji zabeleženo je preko 100 slučajeva stranačkog preletanja nakon poslednjih lokalnih izbora. Najviše  slučajeva da su lokalni odbornici prešli iz jedne u drugu stranku zabeležno je Kragujevcu 11, zatim sledi Merošini sa 10 dok je po šest odbornika stranački dres promenilo u Apatinu i Žablju.

 

Na portalu “Ko je na vlasti” predstavljeni su podaci o stranačkoj pripadnosti odbornika u 170 gradova i opština u Srbiji. Za četvrtinu od ukupno 6.737 odbornika nije bilo moguće doći do informacija o stranačkoj pripadnosti jer se ove informacije prilikom podnošenja izbornih lista ne prikupljaju već samo podaci o koalicijama.

 

Iako bi bilo očekivano da se informacije o stranačkoj pripadnosti odbornika nađu na zvaničnim internet prezentacijama lokalnih samouprava, tih podataka nema. Posle godinu dana uspeli da na jednom mestu prikupimo i objavimo informacije o odbornicima u 170 gradova i opština” izjavio je Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTE.

 

Učesnici debate “Ko je na vlasti” Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Nenad Stojanović iz Proaktiva, politikolog i doktorand na Centralno-evropskom univerzitetu Vujo Ilić i Pavle Dimitrijević iz CRTE, zaključili su da građani treba da pamte ko su bili preletači, da prate kako su zastupali interese građana i da sledeći put dobro razmisle ko su ljudi na listama kandidata koje žele da podrže.

 

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA je predstavila rezultate istraživanja javnog mnjenja „Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2017 u Medija centru  u Beogradu.

 

Rezultati istraživanja pokazuju da je prekinut generalni trend pozitivnih promena iz prethodne godine. Negativan trend uočen je u pogledu poverenja građana da sopstvenim angažmanom mogu da menjaju stvari u državi. Zainteresovanost za politiku je ponovo blago opala u odnosu na prethodne dve godine, i vratila se na nivo iz 2013. godine.

 

CRTA, u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom već petu godinu za redom sprovodi istraživanje “Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji”.

 

Na konferenciji su govorili:

 

●  Vukosava Crnjanski , direktorka CRTE (Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost)  

●  Svetlana Logar , direktorka istraživanja Ipsos Strategic Marketing-a  

●  Dr Dušan Spasojević , asistent na Fakultetu političkih nauka

●  Vujo Ilić , politikolog i doktorant na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti

 

Više o samom istraživanju možete pročitate ovde.

Cilj istraživanja je da utvrdi stepen spremnosti građana i građanki Srbije da učestvuju u demokratskim procesima koji podrazumevaju razne oblike učešća građana, od glasanja na izborima do pokretanja i učešća u konkretnim akcijama, i da prati promene u stepenu učešća tokom vremena.

Rezultat istraživanja sprovedenog 2017. godine pokazuju da je prekinut generalni trend pozitivnih promena iz prethodne godine. U odnosu na 2016. godinu, promene u meri angažovanosti  i učešća građana u demokratskim procesima nesistematski variraju kroz različite indikatore.

Najupadljiviji negativan trend uočen je u pogledu poverenja građana da sopstvenim angažmanom mogu da menjaju stvari, a najupadljiviji pozitivan trend u pogledu podrške demokratiji kao najboljem poličkom sistemu za Srbiju.

Ucesce gradjana u demokratskim procesima u Srbiji 2017

Tek svaki četvrti građanin Srbije je zainteresovan za politiku, dok je uverenje da svojim angažmanom mogu da utiču na promene u društvu na najnižem nivou u poslednjih pet godina, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja „Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2017“. Ovogodišnji rezultati pokazuju da je prekinut opšti trend pozitivnih promena iz prethodne godine u spremnosti za angažovanje i učešće građana u demokratskim procesima. Ovo istraživanje već petu godinu za redom sprovodi CRTA u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom uz podršku Britanske ambasade u Beogradu.

Prvi put u poslednjih pet godina većina građana (51 odsto) misli da je demokratija najbolji oblik državnog uređenja za Srbiju, dok je nastavljen trend smanjenja procenta građana koji veruju da samo politika “čvrste ruke” može izvući državu iz krize (44 odsto).

“Iako ohrabruju podaci da raste podrška demokratiji ipak zabranjiva nizak nivo učešća građana u demokratskim procesima. Potrebno je pod hitno preduzeti konkretne akcije u vidu obrazovanju građana za demokratiju. Bez aktivnih i osvešćenih građana nećemo imati društvo koje napreduje. Donosioci odluka moraju da obezbede da postojeći mehanizmi za učešće građana, poput javnih rasprava ili narodne incijative, ne budu samo mrtvo slovo na papiru” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

U odnosu na prošlu godinu značajno više građana ne veruju da mogu da utiču na promene kroz uključivanje medija u rešavanje njihovih problema (sa 39 na 28 odsto), organizovanjem pritisaka na parlament (sa 27 na 15 odsto) ili kontaktiranjem njihovih narodnih poslanika (sa 19 na 8 odsto).

“ I dalje mali broj građana, 13 odsto, učestvuje u inicijativama vezanim za rešavanje nekog problema u lokalnoj zajednici dok su izbori i dalje jedina aktivnost u kojoj učestvuje većina građana” izjavila je Svetlana Logar, direktorka istraživanja Ipsos Starategic Marketinga.

Kao i prethodne dve godine, akcije u kojima građani najčešće učestvuju jesu diskutovanje o politici sa drugim ljudima (37 odsto), ili potpisivanje peticije (17 odsto).

„Ono što nam pokazuje ovo istraživanje jeste da su građana u potpunosti van političkog procesa kojim dominiraju isključivo političke partije što nije dobro u tranzicionim društvima. Demokratija u Srbiji kao da je u potpunosti fokusirana na izbore i političke stranke a da građani imaju tek minimalni uticaj na politiku“ smatra Dušan Spasojević, docent Fakulteta političkih nauka.

Ponovo se blago smanjio i procenat građana koji izražavaju i samu želju da utiču na odluke vlasti na lokalnom i na nacionalnom nivou. Oko četvrtine građana želi da utiču na odluke vlasti na nacionalnom nivou, dok je prošle godine tako mislila trećina građana dok na lokalnom nivou tu želju izražava 32 odsto građana.

„U drugim evropskim zemljama više od polovine građani je zainteresovano za politiku dok je kod nas tek četvrtina. Takođe, stepen učešća građana u Srbiji u demokratskim procesima 13 odsto, dok na nivou Evrope on iznosi skoro 40 odsto“ izjavio je Vujo Ilić, politikolog i doktorand Centralnoevropskog univerziteta.

Kao i prethodnih godina, građani su nešto zadovoljniji radom Vlade nego radom Skupštine, ali u oba slučaja je znatno više nezadovoljnih nego zadovoljnih i procenat nezadovoljnih raste. Nezadovoljno radom Skupštine je 41 odsto građana dok je zadovoljnih 19 odsto. Nezadovoljstvo radom Vlade izrazilo je 39 odsto građana dok je zadovoljnih 28 posto.

Preuzmite: Istrazivanje: kljucni nalazi Istrazivanje gradjana u demokratskim porcesima

Download: Key findings Audit of political engagement Serbia 2017

Preuzmite kompletno istraživanje na srpskom jeziku: Ucesce gradjana u demokratskim procesima u Srbiji 2017

Preuzmite kompletno istraživanje na engleskom jeziku: Audit of political engagement Serbia 2017

 

U skoro trećini gradova ili opština u Srbiji zabeleženo je preko 100 slučajeva stranačkog preletanja nakon poslednjih lokalnih izbora. Najviše  slučajeva da su lokalni odbornici prešli iz jedne u drugu stranku zabeležno je Kragujevcu 11, zatim sledi Merošini sa 10 dok je po šest odbornika stranački dres promenilo u Apatinu i Žablju.

Od danas na portalu “Ko je na vlasti”, koji je napravila organizacija CRTA a koji je predstavljen u Nišu,  građani lako i brzo, na jednom mestu,  mogu da dođu do informacija stranačkoj pripadnosti odbornika, ko je menjao stranke nakon izbora, ko podržava vlast, a ko ne.

Stranačko preletanje, umesto izuzetka, postaje pravilo koje vodi izigravanju poverenja građana i dovodi do obesmišljavanja izbora. Skupštinska većina uz «pozajmljene odbornike» čini prekrojenu skupštinsku većinu. Promena izborne volje građana mimo izbora urušava poverenje građana u institucije i vladavinu prava. Verujemo da ćemo ovom inicijativom doprineti širem društvenom dijalogu o odgovornosti i posledicama ovakvog postupanja izabranih predstavnika građana” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Na portalu “Ko je na vlasti” predstavljeni su podaci o stranačkoj pripadnosti odbornika u 170 gradova i opština u Srbiji. Za četvrtinu od ukupno 6.737 odbornika nije bilo moguće doći do informacija o stranačkoj pripadnosti jer se ove informacije prilikom podnošenja izbornih lista ne prikupljaju već samo podaci o koalicijama.

Iako bi bilo očekivano da se informacije o stranačkoj pripadnosti odbornika nađu na zvaničnim internet prezentacijama lokalnih samouprava, tih podataka nema. Posle godinu dana uspeli da na jednom mestu prikupimo i objavimo informacije o odbornicima u 170 gradova i opština” izjavio je Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTE.

Učesnici debate “Ko je na vlasti” Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Nenad Stojanović iz Proaktiva, politikolog i doktorand na Centralno-evropskom univerzitetu Vujo Ilić i Pavle Dimitrijević iz CRTE, zaključili su da građani treba da pamte ko su bili preletači, da prate kako su zastupali interese građana i da sledeći put dobro razmisle ko su ljudi na listama kandidata koje žele da podrže.

Vujo Ilić smatra da “izlazak iz stranke nužno ne predstavlja nešto loše dok prelazak u drugu stranku može biti problematičan”. “Ovde ljudi ne znaju za koga glasaju jer se odbornici kriju iza stranačke liste“ istakao je Nenad Stojanović iz organizacije Proaktiv.  Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju istakao je da je ta organizacija pokrenula inicijativu za donošenje Zakona o lustraciji „preletača“ koji bi se bazirao na trgovini uticajem: “Pokretanje krivičnog postupka dalo bi mogućnost oduzimanja mandata poslanicima i odbornicima koji prekrajaju izbornu volju građana težeći ka potencijalnom unovčavanju svojih funkcija.”

CRTA poziva građane da portalu “Ko je na vlasti” šalju informacije o slučajevima stranačkog preletanja u njihovim opštinama i gradovima.