Prošle nedelje, posle više meseci iščekivanja, stigao je prevod knjige koju će CRTA uskoro izdati – “Demagogija i demokratija”, Patriše Roberts-Miler. Ova naučnica, koja je svoju karijeru posvetila dekonstrukciji demagogije, objašnjava u jednom delu uticaj demagogije na invaziju Amerike na Irak. … ”Glavni argumenti su bili odanost i identitet. Umesto da su razmatrali iznete argumente i činjenice, ljudi su odbacivali tvrdnje na osnovu identiteta osoba koje su ih iznosile, dok se razilaženje u mišljenju smatralo izdajom… Najveći mediji su satanizovali neistomišljenike.” Kako se kasnije ispostavilo, ključni “argumenti” za odluku o pokretanju rata bili su netačni, što je priznao i sam predsednik SAD Džordž Buš, ali kasno…

 

Demagogija nije rezervisana samo za neka društva. Naše je u toj disciplini šampionsko. Najsvežiji primer je uvođenje doživotne kazne bez uslovnog otpusta. Ovaj slučaj čini školski primer demagogije i populizma, sa svim potrebnim elementima, od političkog interesa, igranja emocijama, za(b)luđivanja građana, do ignorisanja stručnjaka i satanizovanja neistomišljenika.

 

Ignorisanje ozbiljnih analiza i komentara stručne javnosti – profesora, sudija, advokata, aktivista za ljudska prava prisutno je od trenutka najave izmena Krivičnog zakonika u pravcu pooštravanja kazni. Sud stručne javnosti, da kazna doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta nije adekvatna, te da se njom ne ostvaruje željeni dugoročni efekat smanjenja teških krivičnih dela, dočekan je na nož, uz ozbiljnu satanizaciju neistomišljenika u medijima, a posebno na društvenim mrežama. Ovo nije prvi slučaj, u poslednje vreme, da se mišljenje struke demagoški objašnjava kao neprijateljsko. Setimo se Beograda na vodi, gondole, radova na pešačkoj zoni u centru Beograda. Najbolje bi bilo da struke dekretom poukidamo, pokrijemo uši, okrenemo glave i prepustimo se Pametnijem. Tako je lakše.

 

Na tragičnom slučaju monstruoznog ubistva devojčice, lako je manipulisati emocijama. Argument “za” gradio se zamenom teze – ako je neko protiv predložene kazne zatvora bez mogućnosti otpusta, onda je to potvrda podržavanja ubistva?! Svako ko je rekao da se predloženom izmenom krivičnog zakonika krši Evopska konvencija za ljudska prava (koju je Srbija dužna da poštuje), da ta kazna neće dovesti do smanjenja teških krivičnih dela, da je nečovečno i ponižavajuće kažnjavanje protivno našem Ustavu i praksi evropskih normi i standarda kojima težimo, te da ćemo kao društvo morati da plaćamo odštetu pred Evropskim sudom za ljudska prava, nazvan je pedofilom, monstrumom i zaštitnikom ubica dece.

 

Verujem da su mnogi građani Srbije, vođeni emocijama davali podršku ovom populističkom predlogu, ali istovremeno nisu ni bili u prilici da čuju stručnu javnost, imajući u vidu da je sporan deo o nemogućnosti otpusta najčešće izostavljan u javnoj diskusiji, kao suvišan.

 

Popuštanje i prepuštanje populizmu završava u kataklizmi. Ne moramo da se vraćamo u 40-te prošlog veka, dovoljno je da ostanemo u sopstvenom dvorištu, iz devedesetih. Po istoj matrici, po istoj doktrini, uprkos svim sudski utvrđenim činjenicama, video snimcima streljanja, brojnim svedočenjima, za mnoge se u Srbiji Srebrenica nije ni dogodila. A doktori demagogije – među kojima ima i narodnih poslanika, za nazivanje zločina u Srebrenici genocidom traže i doživotne zatvorske kazne?!

 

Dijalog i demokratija su kao preduslov, u političkom i društvenom životu, važni koliko i vazduh, za biološki opstanak. Dok god budemo živeli u dogmi da su grešnici oni drugi, a mi žrtve i sveci, da je jedina istina naša, a da su njihovi argumenti laž i izdaja, čak i da su za naše sopstvene greške krive okolnosti ili oni sa druge strane, naše političko i šire društvo bi Patriša Roberts Miler, verovatno nazvala demagoškim.

 

U atmosferi u kojoj nema dijaloga, u kojoj se neistomišljenici prokažavaju, uvek strada istina. Kada istina postane ponovo važna, već je prekasno. Onda više nije važna ni prethodna reč stručnjaka, niti je bitno što je neko s namerom manipulisao ljudima, u interesu uskog kruga. Cenu plaćamo svi, a odgovornost – niko. Zvuči poznato?

 

Avaj, demokratija je naporna, demagogija je laka.

 

Naslovna fotografija: Pixabay.com

Levičari i desničari, liberali i konzervativci, ljudskopravaši i tradicionalisti na jednom mestu ukrštaju svoje stavove. Ne, neće oni izdržati ni jedan dan u istoj prostoriji. Upravo ovo je CRTA pokušala i ostvarila kroz Akademiju demokratije. Čak 27 mladih iz različitih političkih partija, organizacija civilnog društva, medija i fakulteta “izdržali” su zajedno ne samo jedan dan već čitavih osam meseci.

 

 

Da li je bilo izazova? Apsolutno. Prvoga dana delovalo je kao da se radi o nekakvom eksperimentu. Ne, nismo navikli da budemo u društvu sa toliko različitih ljudi. Ne, nismo navikli da budemo izvan ušuškane zone komfora u kojoj se svi slažemo. Nismo navikli da preko puta imamo osobe sa kojima se ne slažemo ni po jednom pitanju, ali sa kojima ipak možemo da debatujemo. Nismo navikli da otvoreno razgovaramo i da postavljamo pitanja sagovornicima.

 

 

Kultura dijaloga u Srbiji, već godinama, ima identičan obrazac: okupimo istomišljenike, razmenjujemo slične stavove i na kraju se svi složimo da se o svemu slažemo. Prisustovati događaju u kojem na jednom mestu imamo dve suprotstavljene strane, nekoga ko je ZA i nekoga ko je PROTIV, vlast i opoziciju, danas deluje praktično nemoguće.

 

 

Konstruktivan dijalog i argumentovana rasprava u javnom prostoru u Srbiji, iz godine u godine, sve više blede. U društvu punom nerazumevanja, netrepeljivosti i nesloge dijalog nije ni na vidiku. U trenutku u kojem je sve više evidentna društvena i politička podela na “prijatelje” i “neprijatelje” dijalog izgleda daleko od realnosti. Zato je ukazivanje na važnost dijaloga i podsticanje unapređenja kulture dijaloga nešto na čemu moramo da radimo svi zajedno, kao društvo. Društvo u kojem ne postoji dijalog ne može da se pohvali time da je demokratsko niti da ima svetlu budućnost.

 

 

Učiti mlade ljude o važnosti debate i konstruktivnog dijaloga predstavlja pravi izazov. Politički, društveni i kulturni milje iz kojeg mladi danas dolaze ne prepoznaje u velikoj meri važnost dijaloga, javne rasprave, argumentovanog sučeljavanja stavova. Razgovarati sa istomišljenicima je lako, ali kada se “uhvatimo u koštac” sa neistomišljenicima pitanje je da li se svađamo i napadamo ili zaista imamo argumente, stavove i debatne veštine da nadmudrimo “protivnika”.

 

 

Zajedno sa polaznicima i predavačima na Akademiji demokratije protekle tri godine delimo znanja i veštine koje će biti preko potrebne u godinama koje dolaze. Razgovaramo zašto su argumenti u svakom razgovoru bitni. Učimo se da u našem društvu više nema mesta za međusobne netrepeljivost i lične animozitete. Podstičemo različitost, ali i dijalog među različitima. Zato što verujemo u mlade ljude, buduće lidere i verujemo u budućnost koju nam donose.

 

Tekst je objavljen na danas.rs

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović

 

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Misija OEBS-a u Srbiji  organizuju panel diskusiju “Dva ugla – ima li dijaloga među nama?” u okviru završnog događaja i dodele diploma polaznicima treće generacije Akademije demokratije.

 

Završni događaj i panel diskusiju otvoriće Nj.E. Ambasador OSCE Misije u Srbiji Andrea Oricio i direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost Vukosava Crnjanski.

 

Panelisti, Dejan Radenković, narodni poslanik, Gordana Čomić, narodna poslanica kao i dvoje polaznika ovogodišnje Akademije demokratije, Katarina Senić i Nikola Tamburkovski, će pokušati da odgovore na pitanja šta se danas nudi mladim ljudima u Srbiji ali i koje novine budući lideri imaju da ponude građanima. Pored toga, cilj nam je da na ovaj način podstaknemo diskusiju o preko potrebnom društvenom i političkom dijalogu u Srbiji ali i uključivanju mladih generacija u društvene i političke procese.

 

Akademija demokratije je jednogodišnji studijski program namenjen predstavnicima omladine političkih partija, civilnog društva kao i mladim studentima i novinara. Tokom prethodne tri godine preko 70 mladih akademaca učestvovalo je na programu.

 

Više puta ponovljena Iaž postaje istina. Ovo pravilo, međutim, ima i drugi par rukava. Ne možete sve vreme da Iažete sve Ijude. Ovih dana, meseci, godina i decenija, svedoci smo kako Srbiji fantastično funkcioniše manipulacija ljudima. Na masovnom svakodnevnom nivou. tom procesu, laži postaju činjenice, spe kulacije nesporna istina, a nadrealno postaje realnost.

 

Uspešan recept za manipulaciju sadrži vešto upakovane poruke, javne funkcionere kao nosioce poruka, dobar izbor medija i ponavljanje do besmisla. A onda, dobro smućkano, sve Srbiji može postati istina. Čak smo došli u taj stadijum, da za partijsko-političku elitu i dobar deo društva više nije ni važno šta je istina, već samo šta je poruka koju nam prenosi On ili Njegovi saborci. Biti On nije rezervisano za Njega. To može biti i Ona, neki drugi On, mogu biti svi Oni koji su poslednjih trideset godina dobili šansu da vode državu. Manje-više se to “vođstvo” države odvijalo na sličan način. Jasan i neprikosnoven stav, koji se po potrebi menjao bez ikakvog problema, višak testosterona na račun mudrosti, ega nauštrb znanja, briga o biračima samo dok se pozira za videospot, grabež za sebe i svoje i besomučni napadi na sve koji su upućivali bilo kakvu kritiku. Zajedničko mnogima je i to što su se krili iza evropeizacije, delili ljude na naše i njihove, busali se u Kosovo, jer tobože Ustav, dok se zakona nisu ni držali jer su naučili da to rade samo pijani sa plotom. Ili jednostavnije rečima Ramba Amadeusa: “…sanjali su autokratiju, a vježbali demokratiju”, spotičući se u toj vežbi o građane koji su odavno nokautirani.

 

Manipulacija služi da On Iakše vlada. Lakše je da kao vlast štrajkujem glađu i tražim neopozivu smenu opozicije. Lakše je nego da se recimo neki Istinomer seti OBEĆANJA koje sam DAVAO. Jer neću da se priča o borbi protiv korupcije, o povećanju broja mafijaških egzekucija, o raznim stanovima bugarskim ili kanadskim, o spornim privatizacijama. Neću da me neko pita ko je vlasnik Politike, Novosti ili Dnevnika. Neću da mi se dosađuje pitanjem šta je plan za Kosovo. Neću da me pitaju pod kojim sam uslovima prodao NIS. Neću da se neko seti osetljivih stvari poput rušenja u Savamali ili političkog ubistva Olivera Ivanovića. Neću da se sad baš svakog dana priča o tome ko stoji iza ubistva Slavka Ćuruvije. Taman smo skrajnuli priču o inspiratorima atentata na predsednika vlade Zorana Đinđića. Neću da me neko podseća da prosečna plata još nije dostigla obećanih 500 evra. Neću da se penzioneri sećaju da sam smanjio penzije, već samo da sam ih povećavao. Neću da se priča o ceni mosta u Beogradu ili infrastrukturnimjrrojektima koji se raspadaju.

 

Štrajk glađu onih koji imaju APSOLUTNO sve poluge i mehanizme u društvu da sprovedu kakvu god politiku naume služi isključivo u svrhu manipulacije i skretanju pažnje sa problema na koji deo javnosti glasno ukazuje. Ne treba nam manipulacija, nama treba dijalog. I imamo savršenu priliku da pokažemo da verujemo u demokratski proces kao društvo. Da institucije za nas znače zakon i pravila koje važe za sve i uvek bez izuzetka i da smo zreli za odgovorni dijalog. Izazov je kada se institucije doživljavaju kao puke zgrade, zidovi i umetnine, umesto skup pravila i procedura koje upravljaju kolektivnim donošenjem odluka. Sasvim je jasno da izuzetno veliki broj Ijudi u Srbiji zahteva slobodne i fer uslove za buduće izbore i rad medija koji će biti u skladu sa zakonima ove zemlje. Odgovoran pristup, a ne manipulacija, sada bi bio da se kroz institucije ukrste argumenti i pronađu najbolja rešenja. Poruke “hoćemo dijalog, ali ne sa tom osobom” nije dobar put da se, iskreno i bez manipulacije uđe u dijalog oko problema koji tišti preko 60 odsto građana Srbije. Jer ako je tako, onda to znači da dijalog u stvari nećemo. Nećemo rešenje, već incident i konflikt. Onda to tako treba i reći.

 

Ako uskoro do dijaloga ne dođe, odgovornost za posledice je na svim političkim stranama. Tada ćemo moći i da zaključimo da je štrajk mozgova – uspeo.

 

Tekst je objavljen u Blicu.

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović

Praksa u kojoj narodni poslanici ne preispituju rad Vlade već postaju “glasačka mašinerija” u rukama svojih političkih partija, nažalost, sve je očiglednija proteklih godina. Slika Parlamenta koji se potčinjava izvršnoj vlasti je nešto što svakodnevno gledamo u televizijskim prenosima skupštinskih sednica. Kontrolna uloga, jedna od najvažnijih, umesto pravila postala je izuzetak.

 

Dominantne političke partije, jake partijske figure koje nakon izbora ne idu u Parlament već u izvršnu vlast, stroga partijska disciplina na svim nivoima dovode do toga da se na narodne poslanike gleda kao na “drugorazredne” partijske činovnike koji nemaju snage ali ni volje da se odupru svojim partijama i kontrolišu one koje su izabrali. Partijski, a ne interesi građana su iznad svega i na prvom mestu.

 

Slaba kontrolna uloga konstatovana je i u nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije za 2018. godinu. U izveštaju se naglašava da Parlament Republike Srbije ne vrši adekvatan nadzor nad radom Vlade.

 

Dugo najavljivane izmene Poslovnika o radu Narodne skupštine, kako bi se ojačala kontrolna uloga Parlamenta, izostaju već godinama unazad. Parlament ne samo da nije ojačao kontrolu izvršne vlasti, već je ona, iz godine u godinu, evidentno sve slabija. Predstavnici Vlade koristeći “fleksibilnost” parlamentarnih procedura i pravila pronalaze različite načine da izbegnu dolazak u Parlament i polože račun onim ljudima koji su ih izabrali i koji, po pravilu, treba da ih kontrolišu. U protekle četiri godine možemo govoriti o sistemskom izbegavanju kontrolnih mehanizama koji stoje na raspolaganju našim predstavnicima u Parlamentu.

 

Iz godine u godinu suočavamo se sa skoro pa identičnim zamerkama po pitanju rada Parlamenta – usvajanje velikog broja zakona po hitnom postupku, neefikasna kontrolna uloga, neusvajanje Etičkog kodeksa o ponašanju poslanika… Ove godine kritika je bila oštrija nego ranije. A mi i dalje ne preduzimamo korake kako bismo popravili stanje. U našem Parlamentu poslanici vlasti doživljavaju sebe kao nekoga ko po svaku cenu treba da brani izvršnu vlast, dok je opozicija ta koja treba konstantno da napada. Saradnja vlasti i opozicije u interesu građana je jedna velika nepoznanica i jednima i drugima.

 

Slika koja stiže iz Parlamenta Srbije i koju šaljemo poslednjih meseci nije pozitivna. Debata o zakonima je u drugom planu. Na dnevnom redu, umesto zakona, imamo međusobne animozitete različitih političkih opcija. Umesto argumenata salve sočnih psovki i uvreda. Umesto poštovanja ponižavanje. Umesto konkretnih predloga i politika međusobne optužbe. Umesto činjenica izraze lične zahvalnosti lokalnim liderima, zahvaljujući kojima su se poslanici i našli u poslaničkim klupama.

 

I onda sledi pregršt pitanja. Da li nam uopšte treba ovakav Parlament? Da li ima smisla pratiti rad institucije koju nazivamo najvišim zakonodavnim telom, a u kojem se izbegava svaka priča o suštini i kvalitetu? Da li su narodni poslanici zaboravili šta je njihov posao? Koga predstavljaju, nas – građane ili svoje političke partije?

 

Da, Parlament nam sigurno treba. Ali ne kao ovaj danas. Treba nam politički ring u kojem će se odmeravati politike a ne uvrede. Trebaju nam odgovorni poslanici. Odgovorni građanima a ne svojim partijama. Trebaju nam zainteresovani, proaktivni građani, čiji glas će da se čuje svakoga dana, a ne samo onda kada su izbori. Mi, građani treba da pokažemo da ne želimo da budemo u prvom planu samo kada su našim političarima potrebni glasovi. Mi smo ti koji treba da preuzmemo odgovornost i čiji glas treba da se čuje u Parlamentu svakoga dana kroz naše predstavnike. Njih 250 koji sede u poslaničkim klupama.

 

I zato pravac na sajt Otvorenog parlamenta. Da pitamo narodne poslanike kako zastupaju naše interese u Parlamentu.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, rekla je na konferenciji “Dobra uprava i efikasnost građanskog učešća”, koju su organizovali Wilton Park i CRTA uz podršku Britanske ambasade, da su građanska angažovanost i učešće javnosti u kreiranju politika ključna obeležja otvorene i odgovorne vlade, a način komunikacije između građana i institucija ključna je komponenta toga. Godišnje istraživanje organizacije CRTA “Učešće građana u demokratskim procesima” pokazuje da je tek četvrtina građana Srbije zainteresovana za politiku dok više od tri četvrtine građana ne veruje da svojim angažmanom mogu da izazovu bilo kakvu promenu u društvu.

 «Potrebno je da negujemo dijalog, da zajedno radimo na tome da premostimo jazove, da prevazilazimo podele i da se tako usredsredimo na budućnost – jer svet nije crno-beo. Danas nam je više nego ikada ranije potreban konsenzus o važnim državnim i društvenim pitanjima, a konsenzus bez dijaloga nije moguć. Vlada mora da preduzima sve što može kako bi se fokusirala na svrsishodnu interakciju sa civilnim društvom i širom javnošću, posebno na način koji omogućava da se ta interakcija bazira na činjenicama i uvažavanju stavova onih koji drugačije misle. Najbogatija su ona društva koja svoj razvoj baziraju na dijalogu, diskusiji i poštovanju prava da se misli drugačije» izjavila je predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić.

 Podaci iz istraživanja jesu alarm koji nas opominje da je potrebna hitna akcija različitih društvenih aktera kako bi se građanima vratila vera u efikasnost građanskog učešća. Poverenje, kao i učešće, moramo da gradimo – kroz otvoreni dijalog sa institucijama, kako kroz sam izborni proces tako i kroz demokratske procese između izbora” izjavila je direktorka CRTE Vukosava Crnjanski.

 

Posle više od 10 godina Wilton Park, izvršna agencija Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije organizovala je u Srbiji konferenciju sa ciljem da se podstakne dijaloga o pitanjima kvaliteta izbornih procesa i mehanizmima za učešće građana u periodu između izbora.

“Wilton Park je, poput parlamentarne demokratije, javnog servisa, ili vladavine prava, jedan od velikih britanskih brendova.  Izuzetno smo ponosni na kulturu dijaloga i otvorene razmene ideja koji se tamo neguju. Smatram da je veći stepen otvorenosti institucija i saradnje sa građanima zapravo jedini lek za podizanje kredibiliteta političkog procesa i vraćanja vere u demokratiju.  Wilton Park je posle više od 10 godina ponovo u Srbiji i verujem da je za učesnike konferencije ovaj novi susret koristan i podsticajan” izjavio je ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif.

Kao rezultat konferencije kreirane su preporuke koje treba da doprinesu otvorenom, odgovornom i participativnom upravljanju u Srbiji. Glavne preporuke podrazumevaju da, kada je su u pitanju javne rasprave, predlagač propisa treba da objavljuje priloge uz nacrte zakona i izveštaje o javnim raspravama. Zakon koji reguliše narodnu inicijativu, usvojen još 1994. godine i treba da se promeni tako da omogući građanima da se lakše organizuju i direktno utiču na odluke koje se tiču njihovih živote. Novi zakon bi trebalo da obezbedi duži rok za prikupljanje potpisa građana, blagovremeno izjašnjavanje skupštine u vezi sa inicijativom i adekvatnu sudsku zaštitu predlagača. U kontekstu uslova za održavanje slobodnih i fer izbora, potrebno je doneti jedinstveni izborni zakon i ojačati Republičku izbornu komisiju kroz profesionalizaciju članova i formiranje stalne stručne službe. Takođe, potrebno je usvojiti novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije koji će precizirati odredbe kojima se definišu, ali i sankcionišu zloupotrebe javnih resursa u izbornom procesu. Potrebna je potpuna revizija načina funkcionisanja i rada REM-a koja podrazumeva promenu u načinu izbora članova i obezbeđivanju njene potpune nezavisnosti u zaštiti javnog interesa u radu elektronskih medija.

Na osnovu sprovedenih analiza i istraživanja ogranizacija CRTA je, u saradnji sa partnerima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE“, izradila Mapu puta dobre uprave za državne organe u Republici Srbiji. Mapa puta sadrži set konkretnih predloga koraka i mera za unapređenje dobre uprave u našoj zemlji.

Imajući u vidu da se dobra uprava temelji na četiri organizaciona principa: transparentnost, pristupačnost, integritet i efikasnost Mapa puta sadrži predloge koraka i mera za unapređenje trenutnog stanja u svakoj od četiri principa. Kako se u svim granama i nivoima vlasti primenjuju četiri organizaciona principa Mapa puta sadrži set predloga koraka i mera koji su namenjeni izvršnoj, zakonodavnoj i sudskoj vlasti kao i jedinicama loklane samouprave.

Kao polazno osnovište za izradu Mape puta iskorišćen je Indeks otvorenosti kao složeni indikator sastavljen od niza kvalitativnih i kvantitavnih indikatora koji mere stepen otvorenosti vlasti u zemljama Zapadnog Balkana. Merenje je vršeno u periodu od oktobra do kraja decembra 2016. godine. Na osnovu podataka i rezultata istraživanja, razvijene su i analize koje sadrže set preporuka i smernica za institucije.

Za merenje institucionalne otvorenosti, ACTION SEE partneri su, u skladu sa međunarodnim standardima, preporukama i primerima dobre prakse, kroz posebne kvalitativne i kvantitativne indikatore ocenjivali institucije na osnovu: pristupačnosti informacijama na zvaničnom veb sajtu institucije, kvaliteta pravnog okvira u svakom pojedinačnom slučaju, drugih izvora javnog informisanja i upitnika upućenih institucijama.

Preuzmite dokument

Ukupan indeks otvorenosti lokalnih samouprava u Srbiji je na veoma niskom nivou jer lokalne samouprave ispunjavaju ukupno 39 procenata postavljenih indikatora, zaključak je analize «Otvorenost lokalnih samouprava u Srbiji i regionu».  Analiza otvorenosti lokalnih samouprava u Srbiji obuhvatila je ocenu stanja u četiri oblasti: transparentnosti, pristupačnosti, integritetu i učinkovitosti, na slučajnom i reprezentativnom uzorku od 42 lokalne samouprave. Istraživanje je sprovela  CRTA, u saradnji sa parterima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE“ .

Iako je bi se očekivalo da otvorenost raste kako se krećemo ka nižim organima vlasti jer su oni u direktnom kontaktu sa građanima, rezultati analize pokazuju suprotno. Lokalne vlasti bi trebalo da ulože mnogo više napora kako bi uključili građane u donošenje odluka koje se direktno odražavaju na kvalitet njihovog života.

Kada je reč o transparentnosti, analiza pokazuje da lokalne samouprave u Srbiji ispunjavaju 44 odsto indikatora. Dok je transparentnost nešto veća po pitanju dostupnosti organizacionih informacija i javnih nabavki, najslabiji skor jedinice lokalne samouprave imaju u oblasti budžetske transparentnosti. Najveći problem lokalnih vlasti u oblasti transparentnosti budžeta predstavljaju konsultacije sa građanima. Samo u dve od ukupnog broja posmatranih lokalnih samouprava održavaju se konsultacije sa građanima o nacrtu budžeta i poziv na konsultacije se objavljuje na veb sajtu. Građanski budžet ne objavljuje 93 odsto uzorkovanih lokalnih samouprava što ukazuje da ovaj vid komunikacije sa građanima na lokalnom nivou uopšte nije zaživeo.

Lokalne samouprave ispunjavaju trećinu indikatora koji se odnose na pristupačnost. Info centar (biro ili kancelarija za građane za izdavanje dokumenta, baze podataka) koji bi trebalo da olakša komunikaciju građana sa lokalnom samoupravom i skrati vreme rešavanja prijavljenih problema je uspostavljena u veoma malom broju lokalnih samouprava. Više od polovine posmatranih gradova i opština nema stalni termin za konsultacije (otvorena vrata) sa predsednikom opštine. Velika većina lokalnih samouprava nema mesečni bilten o svom radu, putem kojeg bi se građani informisali o aktuelnim dešavanjima koja se tiču rada lokalne samouprave, ali su zato društvene mreže prepoznate kao mogućnost za jačanja interakcije sa građanima i većina gradova i opština je otvorila profile na Fejsbuku i Tviteru.

Integritet jedinica lokalnih samouprava u Srbiji, meren postojanjem i stepenom funkcionisanja mehanizama za sprečavanje sukoba interesaje na veoma niskom nivou. Lokalne samouprave ispunjavaju svega 24 odsto postavljenih indikatora, koji se odnose na: objavljivanje informacija o imovini i prihodima lokalnih funkcionera; postojanje i dostupnost lokalnih strategija za borbu protiv korupcije i instrumenata njihove implementacije i nadzora od strane lokalne skupštine ili drugih relevantnih lokalnih institucija i omogućavanje građanima da prijavljuju korupciju i zloupotrebu službenog položaja. Najveći skor je ostvaren u pogledu ispunjenjavanja indikatora koji se odnosi na dostupnost informacija o imovini i prihodima funkcionera, što je omogućeno njihovim objavljivanjem na internet portalu republičke Agencije za borbu protiv korupcije.

U pogledu učinkovitosti rada ispunjenost indikatora značajno varira u odnosu na posmatranu podoblast. U pogledu strateškog planiranja više od polovine lokalnih samouprava iz uzorka je razvilo i usvojilo strateški plan u kom su postavljeni ciljevi razvoja, a koji je odobren od strane gradonačelnika ili predsednika opštine i vladajuće većine. Što se tiče procedure izveštavanja, indikatori postavljeni u ovoj oblasti su u potpunosti ispunjeni, s obzirom na to da su vezani za postojeći pravni okvir. Zakon o lokalnoj samoupravi obavezuje predsednika opštine da redovno izveštava skupštinu opštine, po sopstvenoj inicijativi ili na njen zahtev, o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine.

Prikupljanje podataka sprovedeno je u u periodu od  oktobra do kraja decembra 2016. godine. Kompletno istraživanje “Otvorenost lokalnih samouprava u Srbiji i regionu” koje je deo šireg istraživanja “Regionalni indeks otvorenosti institucija”  dostupno je na ovom linku.

Pravosudni organi u Srbiji i regionu ispunjavaju manje od polovine indikatora otvorenosti što ukazuje da je potrebno hitno preduzeti konkretne korake ka unapređenju otvorenosti zaključak je istraživanja  “Otvorenost pravosudnih organa u regionu i Srbiji”. Istraživanje, koje meri stepen do kojeg su institucije otvorene prema građanima i društvu, na osnovu četiri principa: transparentnosti, pristupačnosti, integriteta i učinkovitosti, sprovela je CRTA, u saradnji sa parterima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE“ u periodu od od oktobra do kraja decembra 2016. godine.

Sudovi u regionu ispunjavaju ukupno 48 procenata indikatora otvorenosti dok su rezultati tužilaštava lošiji jer ispunjavaju samo 40 odsto indikatora.

U Srbiji sudovi opšte i posebne nadležnosti ispunjavaju 36 odsto indikatora otvorenosti dok javna tužilaštva ispunjavaju svega četvrtinu odnosno 25 procenata. Otvorenost sudova i tužilaštava u Srbiji merena je na osnovu slučajnog i reprezentativnog uzorka od 41 suda opšte i posebne nadležnosti kao i na uzorku od 22 osnovna i viša javna tužilaštva.

Transparentnost sudske vlasti u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou jer postoji različita praksa objavljivanja organizacionih informacija u zavisnosti od nivoa suda, ali i u zavisnosti od postojanja veb portala pojedinačnih sudova. Od ukupnog broja uzorkovanih sudova koji imaju sajt, skoro 70 procenata nije ažuriralo sadržaj duže od 15 dana. Ova situacija je još izraženija kod tužilaštava jer 90 procenata ili nema ili ne ažurira redovno svoje veb sajtove, putem kojih bi informacije o radu bile dostupne javnosti.

Pristupačnost sudova, merena na osnovu pristupa pravdi, i javnosti sudskih postupaka, pokazuje da u većini sudova ne postoje mehanizmi za pružanje informacija pripadnicima ranjivih grupa i manjina o njihovim pravima (SOS telefon, brošure), dok osobama s invaliditetom i smanjenom pokretljivošću nije omogućen pristup u većini sudnica.  Pozitivno je da kod većine sudova postoji procedura za podnošenje pritužbi na rad sudija i zaposlenih u sudu putem veb sajta. Mogućnost da građani sami na sajtu suda pristupe svom predmetu je još uvek ograničena jer manje od polovine sudova obuhvaćenih istraživanjem ima ovu opciju. Pristupačnost u radu javnih tužilaštava je na nešto boljem nivou u odnosu na njihovu transparentnost sa ispunjenih 29 odsto indikatora. Pravo na pristup informacijama je ograničen jer samo polovina institucija objavljuje kontakt osobe zadužene za slobodan pristup Informacijama.

Integritet sudova i tužilaštava meren je na osnovu postojanja i objavljivanja etičkog kodeksa za sudije odnosno tužioce, ali i etičkog kodeksa za sudsko osoblje. Etički kodeks koji je usvojio Visoki savet sudstva važi za sve sudove i sudije dok osnovna i viša javna tužilaštva u Srbiji obavezuje Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Republike Srbije, koji je usvojilo Državno veće tužilaca. Međutim, u Srbiji ne postoji etički kodeks koji bi regulisao moralna i profesionalna načela u radu sudskog osoblja.

U pogledu učinkovitosti sudovi ostvaruju 61 procenat postavljenih indikatora. Zakon o sudijama propisuje da sudije ne mogu birati slučajeve na kojima će raditi već im se predmeti dodeljuju prema redosledu nezavisnom od ličnosti stranke i vrste samog predmenta. Sudovi imaju obavezu podnošenja izveštaja o radu nadležnom organu, a izveštaje o radu dve trećine sudova podnosi blagovremeno nadležnom organu. Kada je reč o učinkovitost  tužilaštva, ona je na nižem nivou od sudova ali ipak ispunjava preko polovine indikatora – 56 procenata. Većina javnih tužilaštava je dostavila svoj izveštaj o radu za prošlu godinu nadležnom organu.

Kompletno istraživanje “Otvorenost pravosudnih organa u regionu i Srbiji” koje je deo šireg istraživanja “Regionalni indeks otvorenosti institucija”  dostupno je na ovom linku.

Indeks otvorenosti organa izvršne vlasti u Srbiji je 56 procenata što ukazuje da je neophodno uložiti dodatne napore za dostizanje pune otvorenosti organa javne vlasti u Srbiji. Otvorenost institucija izvršne vlasti (Vlade, Ministarstva, Vlade AP Vojvodine i ostalih organa izvršne vlasti) pokazuje postojanje neujednačene prakse ponašanja i poštovanja propisa kojima se uređuju pitanja transparentnosti, pristupačnosti, integriteta i učinkovitosti, kao i značajne razlike u ispunjavanju indikatora. To su zaključci analize “Otvorenost izvršne vlasti” koju je sprovela CRTA u okviru regionalne mreže “ActionSEE”.

Otvorenost javne uprave, koja uključuje njenu transparentnost i dostupnost građanima, ali i mogućnost učešća građana u donošenju odluka, kreiranju politika i propisa, jedno je od osnovnih načela reforme javne uprave u Srbiji. Napredak u ostvarivanju otvorenosti javne uprave rezultat je i procesa evropskih integracija u kojem je reforma javne uprave postavljena kao jedan od ključnih uslova za pristupanje EU. Ipak, nedostaci i problemi još uvek su brojni, i na njihovom otklananju mora da se radi” – izjavio je Pavle Dimitrijević iz CRTE.

Ovaj indeks meri stepen do kojeg su institucije otvorene prema građanima i društvu, na osnovu četiri principa: transparentnosti, pristupačnosti, integriteta i učinkovitosti. Vodeći se međunarodnim standardima i preporukama (EU,SIGMA/OECD, Partnerstvo za otvorenu upravu, Svetska banka), ovi principi su dalje razrađeni kroz posebne indikatore koji su ocenjivani na osnovu dostupnosti informacija na zvaničnim internet stranicama, kvaliteta pravnog okvira za pojedinačna pitanja, drugih izvora javnog informisanja i upitnika koji su prosleđeni institucijama.

Organi izvršne vlasti u Srbiji najviše indikatora ispunjavaju u pogledu transparentnosti i to pre svega kroz pružanje informacija o organizacionoj strukturi. To je i posledica primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji obavezuje državne organe da objavljuju Informator o radu najmanje jednom godišnje sa osnovnim podacima o radu. Međutim, problem se javlja što informatori često nisu u skladu sa Uputstvom, te tako određene informacije i dalje ostaju nedostupne javnosti.

Za razliku od organizacionih informacija, dostupnost informacija o postupcima javnih nabavki i budžetu je na nešto nižem nivou, što pokazuje tendenciju organa izvršne vlasti da od građana zataje informacije o ekonomskim poslovima države i raspolaganju javnim resursima.

Po pitanju integriteta, primena antikorupcijskog zakonodavstva doprinela je pristupačnosti određenog seta informacija koje se odnose na nosioce javnih ovlašćenja, kao što su podaci o imovinskoj karti funkcionera, podaci o primanjima i izvorima primanja, koji se sređeni i skruktuirani mogu naći na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije.

Kada je u pitanju interakcija sa građanima uočen je veliki raskorak u praksi kod pojedinih organa. Uključivanje civilnog društva u kreiranje javnih politika u praksi više predstavlja izuzetak nego pravilo što je delimično i posledica nedostatka sistemskog pristupa uključivanju civilnog društva u proces kreiranja javnih politika. Iako većina organa izvršne vlasti prepoznaje važnost i značaj društvenih mreža kao sredstva i kanala komunikacije sa građanima, one se ne koriste redovno i u dovoljnoj meri.

Organi izvršne vlasti pokazuju veoma nizak skor u pogledu učinkovitosti koja se gleda u izveštavanju, monitoringu i strateškom planiranja što je i poslediaca nepostojanjem uređenog sistema planiranja i sistema upravljanja javnim politikama u Republici Srbiji, te efikasnog mehanizama planiranja i koordinacije, sprovođenja i praćenja sprovođenja javnih politika.

CRTA je, u saradnji sa parterima iz regionalne mreže “ActionSEE”, pripremila predlog praktične politike, u kome analiziramo nivo transparentnosti, otvorenosti, odgovornosti izvršnih vlasti u regionu Zapadnog Balkana. Analiza otvorenosti izvršne vlasti je prvi deo israživanja koje se na regionalnom nivou bavi otvorenošću vlasti. Detaljnu analizu možete pogledati na ovom linku