Od izuzetnog značaja je da građani ne propuštaju svoje šanse za angažovanje i reagovanje, jer jedino na taj način je moguće sačuvati i odbraniti javni interes, zaključak je Istinomer foruma pod nazivom  „Učešće građana u javnim raspravama – Naš život, naš glas“  održanom večeras u Šapcu u organizaciji Istinomera i Asocijacije DUGA, koji je moderirao član gradskog veća grada Šapca Igor Marsenić.

Učesnici foruma predstavnik Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu Mirko Popović, Pavle Dimitrijević ispred udruženja građana CRTA i predstavnik Edukacionog centra Leskovac Ivan Grujić, složili su se da trenutno preovlađuje politički interes kako bi se što manje građana pitalo i interesovalo za svoja prava, kao i da su udruženja građana jedan od glavnih kanala za približavanje potencijalnih negativnih posledica svim građanima, kako bi bili upoznati sa ugrožavanjem javnog interesa i mogućim rešenjima.

„Bez fokusa građana i građanki, bez njihove pažnje usmerene na to kako se donose odluke u njihovo ime, nema efikasne i uspešne demokratije. Demokratija podrazumeva vladavinu prava, ali i odgovornost svakog pojedinca da u njoj učestvuju kako bi se dostigle i živele vrednosti jednog razvijenog demorkatskog društva“, naglasio je Pavle Dimitrijević.

Dimitrijević je dodao je neophodno da građani budu istrajni u svojim namerama da njihov glas, tj.stavovi dođu do izražaja, kao i da za te svrhe postoje različiti kanali koji se mogu iskoristiti, ali da se potreba prvenstveno ogleda u njihovoj istrajnosti i upornosti.

„Građane treba ohrabriti i pružiti im nadu, jer ako makar i 5 odsto postoji šansa da određena akcija uspe, onda se vredi za nju boriti. Ne treba lako odustajati i svako donosi odluku u svoje ime, ali udruženim snagama različite aktivnosti i pokreti mogu ostvariti mnogo“, rekao je Ivan Grujić.

Takođe, Grujić je istakao da se gradska, tj.državna uprava pomalo i plaši građana, njihove moći koje oni nisu ni svesni. Zato je potrebno sistemski raditi na unapređenju zainteresovanosti građana za javna dešavanja i uopšte političku scenu, kako bi postigli snagu i ostvarili uslove za kvalitetniji život u svojim sredinama.

„Umesto jednog uređenog društva, živimo jedno faktičko stanje u celoj državi, gde se sučeljavaju različiti interesi. Upravo ovom faktičkom, suprotna je jedna uređena zajednica, zasnovana na zakonima u kojoj postoje pravila. U takvoj zajednici je nezamislivo da građani ne mogu dobiti informacije o radu organa javnih vlasti, o tome kako je potrošen novac iz lokalnog budžeta ili kojim je to rešenjem odobrena seča stabala. Javna vlast je u službi građana, a postavlja se pitanje zašto onda ne služite građanima?“,  izjavio je Mirko Popović.

Popović je zaključio da po završetku izbora donosioca odluka ništa nije završeno, već da sve vreme dok neka javna vlast sprovodi izborna obećanja, dužnost svih kao građana je da taj proces nadziru, kroz javne rasprave, traženje informacija od javnog značaja i druge načine. Društvo je naučeno da se povlači, umesto da se bori za svoja prava.

Snimak celokupnog foruma pogledajte ovde.

#IstinomerForum

Učešće građana u javnim raspravama – Naš život, naš glas

Posted by Istinomer.rs on Уторак, 09. април 2019.

Istinomer  je organizovao Istinomer forum „Učešće građana u javnim raspravama – Naš život, naš glas“  zajedno sa Asocijacijom DUGA u utorak u Sinagogi u Šapcu (Vlade Jovanovića br. 11).

 

Glavna tema diskusije bila je značaj uključivanja građana u društvena dešavanja putem javnih rasprava.  Navedena tema je od velike važnosti za građanke i građane Šapca, jer njihovo angažovanje i učešće je ključno za očuvanje i razvoj demokratskog duha.

 

Na Istinomer forumu su govorili:

 

Moderator: Igor Marsenić, član Gradskog veća grada Šapca

 

Više detalja o celokupnom događaju pročitajte ovde.

 

 

 

Praksa u kojoj narodni poslanici ne preispituju rad Vlade već postaju “glasačka mašinerija” u rukama svojih političkih partija, nažalost, sve je očiglednija proteklih godina. Slika Parlamenta koji se potčinjava izvršnoj vlasti je nešto što svakodnevno gledamo u televizijskim prenosima skupštinskih sednica. Kontrolna uloga, jedna od najvažnijih, umesto pravila postala je izuzetak.

 

Dominantne političke partije, jake partijske figure koje nakon izbora ne idu u Parlament već u izvršnu vlast, stroga partijska disciplina na svim nivoima dovode do toga da se na narodne poslanike gleda kao na “drugorazredne” partijske činovnike koji nemaju snage ali ni volje da se odupru svojim partijama i kontrolišu one koje su izabrali. Partijski, a ne interesi građana su iznad svega i na prvom mestu.

 

Slaba kontrolna uloga konstatovana je i u nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije za 2018. godinu. U izveštaju se naglašava da Parlament Republike Srbije ne vrši adekvatan nadzor nad radom Vlade.

 

Dugo najavljivane izmene Poslovnika o radu Narodne skupštine, kako bi se ojačala kontrolna uloga Parlamenta, izostaju već godinama unazad. Parlament ne samo da nije ojačao kontrolu izvršne vlasti, već je ona, iz godine u godinu, evidentno sve slabija. Predstavnici Vlade koristeći “fleksibilnost” parlamentarnih procedura i pravila pronalaze različite načine da izbegnu dolazak u Parlament i polože račun onim ljudima koji su ih izabrali i koji, po pravilu, treba da ih kontrolišu. U protekle četiri godine možemo govoriti o sistemskom izbegavanju kontrolnih mehanizama koji stoje na raspolaganju našim predstavnicima u Parlamentu.

 

Iz godine u godinu suočavamo se sa skoro pa identičnim zamerkama po pitanju rada Parlamenta – usvajanje velikog broja zakona po hitnom postupku, neefikasna kontrolna uloga, neusvajanje Etičkog kodeksa o ponašanju poslanika… Ove godine kritika je bila oštrija nego ranije. A mi i dalje ne preduzimamo korake kako bismo popravili stanje. U našem Parlamentu poslanici vlasti doživljavaju sebe kao nekoga ko po svaku cenu treba da brani izvršnu vlast, dok je opozicija ta koja treba konstantno da napada. Saradnja vlasti i opozicije u interesu građana je jedna velika nepoznanica i jednima i drugima.

 

Slika koja stiže iz Parlamenta Srbije i koju šaljemo poslednjih meseci nije pozitivna. Debata o zakonima je u drugom planu. Na dnevnom redu, umesto zakona, imamo međusobne animozitete različitih političkih opcija. Umesto argumenata salve sočnih psovki i uvreda. Umesto poštovanja ponižavanje. Umesto konkretnih predloga i politika međusobne optužbe. Umesto činjenica izraze lične zahvalnosti lokalnim liderima, zahvaljujući kojima su se poslanici i našli u poslaničkim klupama.

 

I onda sledi pregršt pitanja. Da li nam uopšte treba ovakav Parlament? Da li ima smisla pratiti rad institucije koju nazivamo najvišim zakonodavnim telom, a u kojem se izbegava svaka priča o suštini i kvalitetu? Da li su narodni poslanici zaboravili šta je njihov posao? Koga predstavljaju, nas – građane ili svoje političke partije?

 

Da, Parlament nam sigurno treba. Ali ne kao ovaj danas. Treba nam politički ring u kojem će se odmeravati politike a ne uvrede. Trebaju nam odgovorni poslanici. Odgovorni građanima a ne svojim partijama. Trebaju nam zainteresovani, proaktivni građani, čiji glas će da se čuje svakoga dana, a ne samo onda kada su izbori. Mi, građani treba da pokažemo da ne želimo da budemo u prvom planu samo kada su našim političarima potrebni glasovi. Mi smo ti koji treba da preuzmemo odgovornost i čiji glas treba da se čuje u Parlamentu svakoga dana kroz naše predstavnike. Njih 250 koji sede u poslaničkim klupama.

 

I zato pravac na sajt Otvorenog parlamenta. Da pitamo narodne poslanike kako zastupaju naše interese u Parlamentu.