Događaj se organizuje u okviru Nedelje parlamentarizma u ponedeljak 19. oktobra.

U okviru Nedelje parlamentarizma, koja se po prvi put organizuje u Srbiji, i povodom formiranja Parlamentarne grupe za otvoreni parlament Narodna skupština Republike Srbije i inicijativa Otvoreni parlament pozivaju Vas na sastanak predstavnika organizacija civilnog društva i narodnih poslanika/ca – članova neformalnih parlamentarnih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije u ponedeljak, 19. oktobra 2015. godine u 12h u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, Kralja Milana 14, Plavi salon.

Cilj neformalnih parlamentarnih grupa Narodne skupštine Republike Srbije jeste okupljanje ključnih aktera u oblastima za koje su neformalne grupe osnovane kako bi se omogućila kvalitetna komunikacija i razmena ideja i mišljenja o svim aktuelnim temama iz te oblasti.

Cilj sastanka predstavnika civilnog sektora i narodnih poslanika/ca – članova neformalnih parlamentarnih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije je pokretanje šireg dijaloga OCD i Parlamenta. Svaka organizacija imaće priliku da predstavi svoj rad i iznese konkretan predlog/inicijativu u cilju unapređenja saradnje civilnog sektora i Parlamenta. Nakon iznošenja konkretnih predlog/inicijativa povešće se debata o mogućnostima za konkretizaciju iznetih predloga.

Ovo je prilika da se upoznate sa radom neformalnih parlamentarnih grupa i kroz konkretne inicijative i predloge kao i razmenu iskustava date svoj doprinos unapređenju saradnje OCD i Parlamenta.

Poziv je otvoren za sve zainteresovane organizacije civilnog društva koje žele sa se uključe u saradnju sa Narodnom skupštinom.

Budući da je broj učesnika sastanka ograničen zbog kapaciteta prostora, molimo Vas da nam najkasnije do četvrtka 15. oktobra 2015. do 17h potvrdite učešće jednog predstavnika Vaše organizacije na e-mail: [email protected] ili na broj telefona 063 591 243.

Veliki broj građana Srbije (70 procenata) veruje da političari njima treba odgovaraju i da polažu račun pokazuje istraživanje “Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2015” koje je predstavljeno povodom Međunarodnog dana demokratije.

Istraživanje već treću godinu za redom sprovodi Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) u okviru inicijative Otvoreni parlament u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom.

Rezultati pokazuju blagi porast zaintersovanosti građana za politiku u odnosu na prethodne godine kada je nezaintersovanost stalno rasla. Skoro svaki treći građanin Srbije zainteresovan je za politiku i druge teme u vezi sa političkim sistemom i nosiocima vlasti dok je 2014. godine tek četvrtina građana bila zaintersovana.

Ipak uprkos blagim naznakama pozitivnih promena, još uvek manje od trećine građana učestvuje u političkom životu Srbije, ili bar veruje u efikasnost građanskog učešća. Kao i prethodnih godina, jedini politički angažman u kome učestvuje više od polovine građana je glasanje na izborima.

Veoma je važno da građani budu svesni svojih prava i da znaju da demokratija nisu samo izbori, već je demokratija ono što se dešava između dva izborna ciklusa. Svi zajedno, od političara do građana, treba da se zapitamo zašto nismo spremni da učestvujemo u demokratskim procesima i kako da promenimu tu činjenicu“ izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost.

Mali procenat građana aktivno je angažovan u političkom životu Srbije, ali se, u odnosu na prethodne godine procenat angažovanih donekle povećao. U 2015. godini 12 odsto građana je pokrenulo neku inicijativu ili su učestvovali u rešavanju nekog problema u lokalnoj zajednici dok je u 2014. godine tek 7 odsto građana bilo aktivno. Kao i prethodnih godina, akcija u kojoj su građani najčešće učestvovali je potpisivanje peticije (15 odsto).

Svaki peti građanin izražava želju da utiče na odluke vlasti na nacionalnom nivou, ali kada je u pitanju uticaj na odluke vlasti na lokalnom nivou, taj procenat se blago povećao u odnosu na prethodnu godinu (sa 25 na 28 porcenata).

Kao i prethodnih godina, poverenje građana da pojedinim konkretnim akcijama mogu da dovedu do promena je nešto veće od načelnog uverenja da obični ljudi mogu da menjaju stvari u državi. Dok je 2014. godine skoro trećina građana verovala da konkretnom akcije nešto mogu da promene, 2015. godine tek svaki četvrti građani ima poverenja u efikasnost angažmana.

„ Poverenje građana da angažovanjem kroz pojedine građanske akcije mogu da utiču na promene stvari u državi poraslo je 2014. u odnosu na 2013. godinu, što se najverovatnije može tumačiti posleizbornim optimizmom da bi ove godine opet došlo do pada entuzijazma”, izjavila je Svetlana Logar, direktorka istraživanja Ipsos Strategic Marketinga.

Jedan deo nalaza je očekivan, pogotovo na lokalnom nivou, jer vidimo iskuljučenost građana. Tu je pre svega reč o manjku entuzijazma, političkoj kulturi i sl., a sa druge strane reč je o netransparentnom političkom procesu. U tom smislu, u nalazima vidimo da građani reaguju na odluke koje su već donešene”, objašnjava docent Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka.

Većina građana, kao i prethodnih godina, ocenjuje da o temama u vezi sa politikom, političkim sistemom i radom nosilaca vlasti u Srbiji, ne zna ništa ili zna malo. Čak 78 odsto građana ocenilo je da nije dobro informisano o politici u Srbiji, o Skupštini Srbije, o ulozi samih poslanika, o republičkoj Vladi, o lokalnoj samoupravi, o sistemu uređenja vlasti u Srbiji, o Vladi AP Vojvodine.

Preuzmite dokument

Pozivamo kreativne IT timove da razviju interaktivnu web aplikaciju koju bi koristili građani, aktivisti i organizacije civilnog društva za uticanje na javne budžete.

CRTA je organizacija koja se bavi promovisanjem i zastupanjem političke odgovornosti u Srbiji kroz aktivizam, istraživanje, novinarstvo, kao i razvoj online alata koji omogućavaju bolju kontrolu rada političara, institucija i potrošnje javnih sredstava (Istinomer.rs, Otvoreniparlament.rs).

Razvili smo vodič za aktiviste i organizacije civilnog društva kako da utiču na budžete kojima raspolažu izabrani predstavnici građanja. Vodič sadrži teorijski deo o programskom budžetu, budžetskom sistemu u Srbiji, vođenju kampanja. Praktični deo Vodiča sadrži uputstvo za celokupno budžetsko zastupanje. Svaki korak u tom procesu bi trebalo da može da se povezuje sa različitim interaktivnim sadržajima (grafikoni, video, zvuk, formulari, web forme, drugi delovi teksta, itd.) i da korisnik sa jednog mesta može da sagleda ceo proces.

Tim sa najboljom idejom i demonstriranim znanjem će imati priliku da za iznos od 1200EUR (bruto) razvije svoju ideju u finalni proizvod.

Prijavu na konkurs poslati na [email protected] (sa naslovom Vodic / Prijava) do 20. jula sa predlogom projekta koji treba da sadrži:

1) Objašnjenje proizvoda:

– koja je forma (web, mobilna aplikacija);

– kako funkcioniše;

– koja je struktura (komponente), i

– u čemu se sastoji originalnost ideje.

2) Skica proizvoda (mockup, uključujući i dizajn);

3) Demo kako korisnik koristi aplikaciju

4) Opis tehnologija

5) Opis procesa razvoja proizvoda

6) Kratko predstavljanje članova tima (iskustvo, dosadašnji projekti (url, github, lični sajtovi…)).

Kriterijumi za ocenu najboljeg tima su: originalnost ideje, user-frendly i intuitivnost u korišćenju aplikacije, tj. storytelling-u budžetskog zagovaranja, mogućnost dodavanja novih sadržaja (tekst, slika, video), demonstrirana sposobnost za implementaciju ideje, korišćenje open source tehnologija.

Zainteresovani timovi mogu da traže dodatnu dokumentaciju na [email protected] sa naslovom „Vodic / dodatna dokumentacija“

Najbolje rangirani timovi će imati priliku da uživo predstave ideju CRTA-i.

Preuzmite dokument

Stažiranje će trajati u periodu od najmanje dva do najviše četiri meseca.

CRTA je organizacija koja okuplja grupu аktivistа i novinаrа koji zаjedno sа grаđаnimа utiču nа povećаnje odgovornosti institucijа i jаvnih funkcionerа u našem društvu. Kao organizacija koja se bavi javnim poslom, želimo da svoje iskustvo podelimo i sa mladim ljudima željnim novih znanja i sticanja različitog iskustva. Pred vama se nalazi poziv za sticanje novih znanja u oblasti kancelarijskog poslovanja. Finansije i administracija predstavljaju važan segment poslovanja u našoj organizaciji i tome se pristupa veoma odgovorno.

Stažiranje će trajati u periodu od najmanje dva do najviše četiri meseca.

CRTA se obavezuje da će svim stažistima koji praksu obave na dogovoren način izdati važeću potvrdu o uspešno realizovanom stažiranju u CRTA organizaciji i potencijalno dati preporuku za nove poslodavce.

Dobićete priliku da:

  1. Steknete radno iskustvo i praktična znanja iz oblasti finansija i administracije.
  2. Radite u timu sa kreativnim, dinamičnim ljudima i pratite najnovije trendove u kancelarijskom poslovanju.
  3. Unapredite svoje organizacione veštine.

Uslovi stažiranja:

  1. Studenti, apsolventi ili postdiplomci Ekonomskog fakulteta i drugih srodnih fakulteta
  2. Poznavanje rada na računaru (MS Office, internet, paint)
  3. Engleski jezik

Prijavljivanje:

Prijave sa biografijom i motivacionim pismom dostaviti najkasnije do 10. jula do 17 sati na [email protected], sa naznakom STAŽIRANJE Fin&Admin.

Samo kandidati koji prođu uži izbor će biti kontaktirani.

Istinomer raspisuje konkurs za poziciju: Novinar-urednik

Istinomer promoviše političku odgovornost kroz praćenje učinka i analizu izjava glavnih političkih aktera na nacionalnom i lokalnom nivou. Za ostvarenje svoje misije, Istinomer koristi nove i tradicionalne medije, video produkciju, kao i direktnu komunikaciju sa građanima.

Istinomer tim traži osobu koja osim iskustva u oblasti web novinarstva i rada u medijima, kao i upravljanja projektima, poseduje i znanje o transparentnom i odgovornom vršenju vlasti i učešću građana.

Visoko obrazovanje se podrazumeva, kao i odlično izražavanje na srpskom i engleskom jeziku, te napredno korišćenje web, foto i video alata.

Molimo kandidate i kandidatkinje da biografiju uz propratno motivaciono pismo pošalju najkasnije do srede, 15. jula 2015. godine do 17 sati na adresu [email protected] sa naslovom „Istinomer – Novinar-urednik“.  “

Samo kandidati koji prođu uži izbor će biti kontaktirani.

„Nedelja parlamentarizma“ po prvi put u Srbiji pod sloganom ”Imate reč”

Narodna skupština Republike Srbije i inicijativa Otvoreni Parlament, uz podršku USAID i Britanske ambasade u Beogradu, predstavili su danas koncept događaja „Nedelja parlamentarizma“ koja će biti održana, po prvi put u Srbiji, od 19. do 25. oktobra 2015. godine pod sloganom ”Imate reč”. Nedelja parlamentarzma predstavlja seriju događaja koji za cilj imaju bolje povezivanje i upoznavanje građana i građanki Srbije sa radom Narodne skupštine.

Otvarajući Info sesiju posvećenu Nedelji parlamentarizma, potpredsednik Narodne Skupštine dr. Vladimir Marinković istakao je da je značaj konstantnog rada na povezivanjz građana i narodnih poslanika..

“Podrška i angažovanje svih zainteresovanih aktera je od presudnog značaja za uspeh Nedelje parlamentarizma. Vas vidimo kao partnere u ovoj zajedničkoj inicijativi i verujem da zajedno možemo da doprinesemo otvaranju foruma za razgovor o kvalitetu demokratskih procesa i parlamentarnoj demokratiji.” istakao je Vladimir Marinković.

Vukosava Crnjanski iz inicijative Otvoreni parlament naglasila je da se učešćem u Nedelji parlamentarizma otvara debata o pitanjima šta je danas demokratija i kako građani mogu da drže odgovorim svoje izabrane predstavnike.

”Partnerstvom i povezivanjem sa različitim institucijama i organizacijama tokom jedne nedelje, kada će fokus javnosti biti usmeren na pitanja parlamentarne demokratije, omogućava da se glas građana čuje i da ce uspostavi bolja komunikacija između Parlamenta i građana.” izjavila je Vukosava Crnjanski.

Učesnici Info sesije su imali priliku da saznaju više o načinima na koji različiti akteri poput organizacija civilnog društva, lokalne samouprave, ustanova kulture i obrazovnih institucija mogu postati partner Nedelje parlamentarizma, i organizovati svoje događaje (debate, sednice Đačkog parlamenta, konferecije, ulične akcije..) Svi koji žele da učestvuju u ”Nedelje parlamentarizma” i postanu partneri mogu se više informisati putem sajta www.nedeljaparlamentarizma.rs. od 15. juna 2015. godine.

Gosti Narodne skupštine na Info sesiji „Nedelja parlamentarizma“ bile su Peni Meklin i Emili Anel, deo tima britanskog parlamenta koji od 2011. godine u Velikoj Britaniji organizuje „Parliament Week“. One su sa učesnicima Info sesije podelile svoja iskustva, savete i predloge za uspešno organizovanje događaja i uključivanje što većeg broja građana u Nedelju parlamentarizma u Srbiji.

Centralna tema studije je donošenje zakona po hitnom postupku, pre svega zato što je ovaj model zakonodavne aktivnosti postao sve zastupljeniji u poslednjoj deceniji.

Samo četiri od 16 sporazuma postignutih u Briselu od 2011. godine između Beograda i Prištine su u potpunosti primenjeni, ukazuje izveštaj BigDeal-a, građanske inicijative za nadzor pregovora između Srbije i Kosova.

Izveštaj naslovljen “Izgubljeni u stagnaciji” je rezultat zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, BIRN Kosovo i Internews Kosovo. Izveštaj poziva obe strane, uključujući i Evropsku uniju da daju veći prioritet procesu primene sporazuma, imajući u vidu da je u prethodnom periodu jako mali broj postignutih sporazuma sproveden u delo.

Situacija je slična kao kada je u novembru 2014. predstavljen prvi izveštaj Big deal kada su svega četiri od 16 sporazuma primenjeni u potpunosti. Četiri godine nakon što je dijalog između Srbije i Kosova započet ne postoji sloboda kretanja, barikade na Severu Kosova i dalje postoje, i Kosovo nije priznalo nijednu srpsku univerzitetsku diplomu. Dve godine nakon pompeznog potpisivanja sporazuma 19. aprila nema predstavnika Srba u Kosovskoj vladi i jedinice Civilne zaštite nisu rasformirane.

Izveštaj je rezultat više od 100 intervjua sa pregovaračima, političarima, novinarima i građanima u okviru intenzivnog istraživanja sprovedenog na Kosovu i u Srbiji u proteklih šest meseci. Namera Big Deal-a je da proces normalizacije odnosa dve strane učini transparentnijim, kroz analizu rezultata sprovođenja sporazuma.

Građanska kontrola je jedna od ključnih vrednosti demokratije. S obzirom da težimo uspostavljanju demokratskih principa na ovim prostorima, uspeh primene sporazuma uslovljen je i aktivnom kontrolom i učešćem građana u tom procesu”, rekao je Raša Nedeljkov, programski menadžer CRTA-e. “Nedostatak političke odgovornosti u ovom procesu gde političari koriste i najmanju priliku da optuže drugu stranu za nesprovođenje dogovorenog, donosi trivijalne političke poene ali, na kraju dana, imamo ugrožen proces normalizacije i izneverena očekivanja građana.”

Drugi izveštaj Big Deal-a izučava dinamiku implementacije, koja je ozbiljno usporena političkim zastojem na Kosovu, odlukama Ustavnog suda Srbije i usmeravanjem pažnje Evropske unije na nova krizna područja.

Nakon dve godine od potpisivanja sporazuma 19. aprila 2013. godine, koji se primarno bavi pitanjem integracije četiri severne opštine u kosovski sistem, to i dalje nije sprovedeno. Preciznije, nema nacrta statuta zajednice srpskih opština.

Glavni napredak je u postizanju sporazuma u februaru u vezi sa integrisanjem sudstva na severu Kosova što je i bilo predviđeo sporazumom postignutim 19. aprila 2013. kao i integrisanju članova Civilne zaštite što je takođe predviđeno sporazumom” rekao je Faik Spahiu, izvršni direktor Intenews Kosova. “Ovo predstavlja progres ali se i dalje ne može smatrati završenim procesom jer još mnoge prepreke mogu da se pojave.”

Big Deal je podržan od strane Britanskih ambasada u Beogradu i Prištini i Fondacije braće Rokfeler. Ovo je drugi izveštaj u nizu. Big Deal će objavljivati izveštaje na svakih šest meseci.

Preuzmite dokument

Godinu dana rada Vlade Srbije obeležila je apsolutna dominacija predsednika vlade Aleksandra Vučića.

U većini značajnih događaja koji su obeležili prvu godinu rada vlade svi ministri su bili u senci predsednika vlade. Od 180 ocenjenih izjava na sajtu Istinomer u prethodnih godinu dana, svaka četvrta je bila izjava Aleksandra Vučića (48 ocenjenih izjava), a daleko iza njega nalaze se svi ostali funkcioneri u Vladi Srbije. Od svake četiri izjavepremijera Vučića tri su ocenjene negativnom ocenom (od 48 ocenjenih izjava, Vučić je 36 puta ocenjen negativno, 11 pozitivno, a jednom “srednjom ocenom”).

U svom ekspozeu predsednik vlade je kao konkretnu vremensku odrednicu za završetak određenih aktivnosti postavio prvih 100 dana rada vlade, a takvih rokova za prvu godinu ima veoma malo, što je otežalo analizu učinka Vlade u prvih godinu dana. Najveći broj najavljenih aktivnosti, a one se, uglavnom, odnose na usvajanje zakona, ispunjeno je po isteku roka od sto dana. Neki od planova, poput usvajanja Zakona o hipoteci ili o privatizaciji “Dunav osiguranja” nisu realizovani ni nakon godinu dana. Nastavljeno je sa lošom praksom usvajanja zakona po hitnom postupku, pa su za proteklih 12 meseci na svaka tri usvojena zakona dva doneta po hitnom postupku (od 193 ukupno, 124 zakona su usvojena po hitnoj proceduri).

Za prvu godinu rada vlade, od 16 ministarstava samo četiri (Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo pravde i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave) su dostavila Istinomeru precizne planove i izveštaje o svom radu , što je dodatni pokazatelj netransparentnosti u radu i nedovoljne odgovornosti predstavnika ministarstava. Bez jasnih indikatora i informacija o radu institucija, javnost je uskraćena za mogućnost da prati i kontroliše rad ministara i ministarstava.

Predsednik vlade je pre godinu dana kao mandatar u svom ekspozeu pomenuo reč odgovornost čak 31 put, dok je na kraju prošle godine poručio da je odgovornost ključna reč u 2015. godini. Ipak, za proteklih godinu dana, javnost je više puta tražila odgovornost: u aferi “doktorati”, kada su za plagijat optuženi premijerovi najbliži saradnici; kada je ministar Vulin na svoju ruku odlučio da presumeri dva miliona evra iz budžeta u Fond za lečenje retkih bolesti dece ili kada je u martu pao vojni helikopter i poginulo sedmoro ljudi. Svaki put predsednik vlade je štitio ministre, kritikujući medije koji su insistirali na političkoj odgovornosti.

Istinomer ocenjuje da su nerealna obećanja i rokovi koje su postavljali funkcioneri vlade okolnost koja dominira u političkoj komunikaciji sa javnošću. Čak su i pozitivne stvari, poput privođenja kraju obnove u područjima stradalim u prošlogodišnjim katastrofalnim poplavama, praćene probijanjem rokova uz, najčešće, izostanak javno argumentovanih objašnjenja. Ne možemo da se ne osvrnemo i na obećanja koja su predstavnici aktuelne vlasti dali u prošlogodišnjoj predizbornoj kampanji, da penzioneri neće snositi teret reformi, a u novembru su, kao jedna od mera fiskalne konsolidacije, smanjene penzije i plate u javnom sektoru.

Istinomer želi da ohrabri vladu da uvede mehanizam objavljivanja transkripata sa svojih sednica, po ugledu na Narodnu skupštinu, što bi bio pozitivan korak ka transparentnijem radu predstavnika izvršne vlasti, dok bi građanima omogućilo jasniji uvid u njihove aktivnosti. Istinomer očekuje da će se premijer ubuduće striktnije držati datih obećanja, a ministri u javnost izlaziti sa konkretnijim planovima i datumima za njihovu realizaciju, ne bežeći od prihvatanja odgovornosti za svoj rad.

Istinomer poziva odgovorne političare i javne funkcionere da potpišu Deklaraciju o političkoj odgovornosti (www.deklaracija.rs) i na taj način doprinesu promociji koncepta političke odgovornosti i većoj demokratskoj kulturi u Srbiji.