Prevedeno na jednostavniji jezik – ono što je važno a tajno, odlukom političkih elita postaje još tajnije. A organi koji su dužni da plate novčane kazne, jednostavno to ne rade i to u sve većem broju. Da li neko može da ih natera da to urade?

Sa demokratijom jednostavno, nema igre, nema „izvrdavanja“pravila. Zbog toga u ozbiljnim demokratijama hiljade ljudi rade na kontroli onih koji sprovode demokratiju. Jer je život isuviše vredan da bi bio prepušten savesti političara i javnih funkcionera. I moć i pare „ljude kvare“ isuviše puta smo imali prilike da se uverimo u to.

Demagogija nije rezervisana samo za neka društva. Naše je u toj disciplini šampionsko. Najsvežiji primer je uvođenje doživotne kazne bez uslovnog otpusta. Ovaj slučaj čini školski primer demagogije i populizma, sa svim potrebnim elementima, od političkog interesa, igranja emocijama, za(b)luđivanja građana, do ignorisanja stručnjaka i satanizovanja neistomišljenika.