Više od 90 organizacija civilnog društva, medija, predstavnika stručne i naučne zajednice poziva narodne poslanike da podrže Nevenu Ružić kao kandidatkinju za novog poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Čvrsto smo uvereni da Nevena Ružić poseduje stručnost, iskustvo i integritet koji su neophodni za rukovođenje institucijom Poverenika.

Nevena Ružić već 10 godina radi u instituciji i sada je na funkciji pomoćnice generalnog sekretara Službe Poverenika. Dosadašnjim radom značajno je doprinela poverenju građana u instituciju Poverenika zbog čega verujemo da bi i u budućnosti delovala u interesu javnosti. Sigurni smo da osim relevantnog stručnog znanja (master diploma pravnih nauka iz oblasti blisko vezanih za polje delovanja Poverenika) i izuzetnog iskustva, ona ima i integritet neophodan za kontrolu i nadzor rada državnih organa. Predanost i posvećenost je pokazala kroz redovnu komunikaciju i saradnju s organizacijama civilnog društva i stalno profesionalno usavršavanje. Od 2017. godine je članica radnog tela Međunarodne konfencije poverenika za informacije. Izabrana je 2012. godine za članicu Biroa Savetodavnog komiteta Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope, gde je obavljala i funkciju zamenice predsednika.

Pozivamo sve poslaničke grupe u Skupštini Srbije da kandiduju Nevenu Ružić i podrže njen izbor jer ispunjava sve kriterijume koji garantuju da će obavljati dužnosti poverenika odgovorno i savesno, u skladu sa zakonom i dobrom demokratskom praksom, nezavisno od političkih i drugih uticaja.

Pozivamo sve narodne poslanike da se odgovorno i savesno odnose prema izboru poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ova institucija ima veliki značaj za građane Srbije, a prava koje ona štiti – pristup podacima od javnog značaja i zaštita podataka o ličnosti su Ustavom garantovana prava koja su osnova svakog demokratskog društva.

Apelujemo i na skupštinski Odbor za kulturu i informisanje da prilikom izbora novog poverenika poštuje kriterijume transparentnosti, otvorenosti i integriteta, kako bi javnosti omogućio da bude adekvatno informisana i uključena u ovaj proces.

 

Potpisnici ovog saopštenja:

  1. CRTA
  2. Beogradski centar za bezbednosnu politiku
  3. Partneri za demokratske promene Srbija
  4. Transparentnost Srbija
  5. Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM
  6. SHARE fondacija
  7. Fondacija za otvoreno društvo Srbija
  8. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije
  9. Jugpress
  10. PAKT
  11. Laris
  12. Centar za razvoj demokratskog društva Europolis
  13. A11 inicijativa za ekonomska i socijalna prava
  14. Pod Teatar
  15. Grupa za konceptualnu politiku
  16. Građanski savet grada Kraljeva
  17. Asocijacija za razvoj grada Bor
  18. Radnik.rs
  19. Odbor za ljudska prava Valjevo
  20. Autonomni ženski centar
  21. Užički centar za ljudska prava i demokratiju
  22. Beogradski centar za ljudska prava
  23. Inicijativa mladih za ljudska prava
  24. Media i reform centar Niš
  25. Građanske inicijative
  26. Istinomer
  27. Slavko Ćuruvija fondacija
  28. BIRN
  29. Trag fondacija
  30. Forum 10
  31. Žene za mir
  32. Medijska kutija
  33. Forca
  34. Kvalitetno pokrećemo zajednicu
  35. BUM
  36. Centar modernih veština
  37. Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond)
  38. NUNS
  39. NE-BO Negotin
  40. Jelena Kleut, Filozofski fakultet Novi Sad
  41. Fond za humanitarno pravo
  42. Centar za primenjene evropske studije-CPES
  43. ORCA
  44. Pravni skener
  45. Kuća rodnih znanja i politika
  46. Centar za istraživanje javnih politika
  47. Astra
  48. Inđijativa
  49. Grupa 484
  50. Viktimološko društvo Srbije
  51. Cenzolovka
  52. Nevena Ršumović
  53. Res Publika
  54. Edukacioni centar
  55. Mladi takovskog kraja
  56. RERI
  57. Inicijativa za Požegu
  58. Društvo sudija Srbije
  59. ISAC fond
  60. Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije
  61. Centar za razvoj civilnog društva
  62. KudeS-inicijativa za kulturnu decentralizaciju Srbije
  63. Forum žena
  64. Proaktiv
  65. Centar za integritet
  66. Asocijacija Duga
  67. BOŠ
  68. Ekološko udruženje Rzav
  69. Da se zna
  70. Ženska platforma za razvoj Srbije
  71. Fondacija Centar za demokratiju
  72. Dečiji Centar Zaječar
  73. ANEM
  74. Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
  75. Udruženje građana EGAL
  76. Centar za istraživanja migracija
  77. Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji
  78. Narodni parlament
  79. ProTok 21
  80. Dijalog.net
  81. Fond B92
  82. Rekonstrukcija ženski fond
  83. Mame su zakon
  84. Centar za evropske politke
  85. Goran Ilić, zamenik predsednika Državnog veća tužilaca
  86. Evropski fond za Balkan
  87. NVO Tri tačke 
  88. Geten, Centar za prava LGBTIKA osoba
  89. Diplo centar
  90. Centar za pravosudna istraživanja
  91. Evropski pokret u Srbiji
  92. Romski centar za demokratiju
  93. Koalicija za transparentnost juga Srbije
  94. Međunarodni centar Olof Palme
  95. Nacionalna koalicija za decentralizaciju
  96. Naša zadužbina
  97. Ženski koledž
  98. Beogradski fond za političku izuzetnost
  99. Ženergija
  100. Ekološki centar Stanište
  101. CEVES
  102. Miodrag Škundrić, advokat
  103. Odbor za ljudska prava Niš
  104. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
  105. Društvo za informatiku Srbije

Organizacije civilnog društva pozivaju Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine da iz poziva poslaničkim grupama za predlaganje kandidata za izbor novog poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti povuče uslov koji nije predviđen zakonom, a odnosi se na obavezu da kandidat u trenutku predlaganja za funkciju poverenika nije zaposlen u drugom državnom organu.

Ovaj uslov je eliminišući faktor za sve kandidate koji trenutno rade u državnim organima, uključujući i Službu poverenika, a u suprotnosti sa svrhom člana 30 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u kome se navodi da osoba koja bude izabrana za poverenika ne može da nastavi sa radom u drugom državnom organu.

Organizacije potpisnice ovog saopštenja ukazuju i na to da je nadležni odbor Narodne skupštine pokrenuo postupak za izbor novog poverenika skoro šest meseci nakon isteka mandata Rodoljubu Šabiću, tako što je ostavio samo pet radnih dana za dostavljanje predloga i poziv uputio samo poslaničkim grupama, ali ne i zainteresovanoj javnosti.

Ukoliko novi poverenik bude izabran u ovakvom postupku, biće narušen legalitet, kao i legitimitet ovog nezavisnog državnog organa i dodatno urušen demokratski sistem u Srbiji.

Organizacije pozivaju Odbor za kulturu i informisanje da prihvati predloge kriterijuma transparentnosti, otvorenosti i integriteta procesa izbora novog poverenika koji je Narodnoj skupštini još u novembru dostavilo više od 80 organizacija civilnog društva, medija, predstavnika poslovne, stručne i naučne zajednice. Time bi se javnosti omogućilo da bude adekvatno informisana i uključena u proces izbora novog poverenika.

Potpisnici ovog saopštenja su Beogradski centar za bezbednosnu politikuCRTAKomitet pravnika za ljudska prava – YUCOMPartneri za demokratske promene SrbijaSHARE fondacijaTransparentnost Srbija i Fondacija za otvoreno društvo Srbija.

Incijativa Otvoreni parlament ovog meseca obeležava sedam godina rada. Od 2012. godine pratimo rad poslanika i parlamenta, analiziramo njihove aktivnosti, skrećemo pažnju na probleme, nudimo rešenja i pokrećemo građane. Pogledajte šta smo do sada postigli u našem rođendanskom infografiku.

 

 

 

Jedno od osnovnih načela demokratije je i podela vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku. U savršenoj demokratskoj državi (kakve nema nigde), trebalo bi da najbolji, najodgovorniji, najstručniji ljudi vrše svoje funkcije u sve tri grane vlasti i svesni odgovornosti i težine svog posla pažljivo poštuju granice (ne)mešanja u poslove i nadležnosti onih drugih grana.

 

Stvarnost je drugačija, posebno na Balkanu, gde je dominacija izvršne grane vlasti postala skoro pa pravilo i ogleda se kroz: politički uticaj na druge grane vlasti, nekažnjivost, omalovažavanje i diskreditovanje nezavisnih organa, mariginalizovanje i proterivanje istraživačkog novinarstva.

 

Zahvaljujući „Open World Leadership Program“ imao sam prilike da posetim demokratiju o kojoj se toliko govori – Sjedinjene američke Države (SAD) i da se na primeru države Njujork uverim koliko je važna sistematska i uporna kontrola onih koji u naše ime „sprovode“ demokratiju.

 

Olbani je glavni grad države Njujork i tu je (gotovo sva administracija), pa i takozvani „kontrolni mehanizmi    vlasti“. Državni revizor „Comptroler“ bez čije saglasnosti ne može da se izvrši nijedno plaćanje u državi. Kada    govore o rezultatima, prvo pokazuju publikaciju najpoznatijih političara, funkcionera koji su procesuirani i       osuđeni na zatvroske kazne zbog prevara i zloupotreba javnih resursa, javnih funkcija i uopšte moći.       Kontrolisali su za godinu dana oko 32 miliona isplata u vrednosti od 140 milijardi dolara, a odbili su naloge     za  isplate u vrednosti od 68 miliona dolara. Odbili, zbog sumnji na korupciju i zloupotrebe javnog novca.     Redovno prikupljaju informacije i sprovode istrage o zloupotrebama novca ili drugih vrsta finansijskih   zloupotreba. A broj ljudi koji rade na svemu ovome – 3.000 za celu državu Njujork. Da, tri hiljade ljudi u   različitim službama državnog revizora. Sistem i organizacija za sebe. O ugledu ove institucije najbolje govori   činjenica da se glavni revizor bira na neposrednim izborima. Dakle, građani glasaju ko će biti državni revizor.   I zbog toga ova institucija ima jačinu i neprikosnovenu nezavisnost u radu.

 

Joint Commision for Public Ethic – Komisija za etiku javnih funkcionera, osnovan kroz politički kompromis demokrata i republikanaca, često osporavan da je pod jakim političkim uticajem. Nadležan je za istrage i kažnjavanje svih vrsta zloupotreba onih nosioca vlasti što mi zovemo „javni funkcioneri“. Jedino što se u Americi pod javnim funkcionerima podrazumevaju svi koji rade u javnim institucijama po bilo kom osnovu, od direktora do najnižeg činovnika administracije. I ova institucija ima istražna ovlašćenja, ne može da smenjuje funkcionere, ali može da ih kazni novčanim kaznama, da pokrene različite vrste krivičnih postupaka pred sudovima.

 

Poverenik za informacije od javnog značaja se u „State of New York“ zove „Comittee on Open Government“.  Njegovo mišljenje, kao i u Srbiji, nije obavezujuće za državne organe. Ali se uvažava i jako jako poštuje, pritisak javnosti i medija bi bio isuviše veliki u slučaju ignorisanja njegovog mišljenja. Što znači da bi morala da se plati „politička“ cena. Dok u Srbiji Vlast (ne)spretno pokušava da izmenama zakona ograniči pravo na slobodan pristup informacijama tako da se građanima „smuči“ da traže informacije, ovde se javnom informacijom smatra sve ono što je rezultat rada državnih organa, institucija, sa jednim izuzetkom – ukoliko se objavljivanjem informacije može ugroziti istraga drugih organa. Njujorški „poverenik“ redovno organizuje video sesije – snima informativne video klipove namenjene edukaciji i građana i državnih organa, proaktivno deluje i u medijima iznosi tumačenja postupaka državnih organa. Rok institucijama i organima za slanje odgovora na zahtev za informacijama je 5 dana, a u slučaju da su tražene informacije isuviše obimne najviše 20 dana. Na pitanje ko garantuje da će institucije i uopšte vlasti poštovati njegovo mišljenje, odgovara kratko „javno mnjenje i njegova snaga“. Dakle, slobodni mediji su (dovoljan) garant.

 

I istorija ove institucije u državi Njujork govori mnogo – postoje od 1974.godine, dok je „naš“ Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izabran u decembru 2004.godine. Praktično više od 30 godina postojanja institucije u demokratiji znači mnogo. Uliva nadu da će za toliko vremena i u našem društvu imati značaj i ugled koji zaslužuje.

 

Sa demokratijom jednostavno, nema igre, nema „izvrdavanja“pravila.  Zbog toga u ozbiljnim demokratijama hiljade ljudi rade na kontroli onih koji sprovode demokratiju. Jer je život isuviše vredan da bi bio prepušten savesti političara i javnih funkcionera. I moć i pare „ljude kvare“ isuviše puta smo imali prilike da se uverimo u to.

 

Primeri iz Njujorka pokazuju da institucionalna kontrola može da bude i nezavisna i uspešna, da ima rezultate. U kombinaciji sa snagom javnog mnjenja i slobodnih medija čini glavni štit demokratije od „niskih strasti“ svih znanih i neznanih moćnika. Sada bi neko rekao da nije „tamo kod njih“ sve idealno i da je pitanje koliko su zapravo objektivni i da li čine baš sve što mogu. Vreme je, ipak, da izađemo iz okvira soptvene sumnjičavosti prema svemu što daje rezultat. Spoznaja da demokratija može da funkcioniše nam daje dodatni motiv da isto to uradimo i uredimo kod nas. Jer samo u demokratiji je jedan čovek jedan glas, samo u demokratiji se garantuju ljudska prava i samo su u demokratiji svi ljudi pred zakonom (a ne samo pred Bogom) jednaki.

 

 

Inicijativa Otvoreni parlament pokrenuta je na današnji dan pre sedam godina.

 

Od juna 2012. godine Otvoreni parlament informiše građane o radu Narodne skupštine, prati aktivnosti poslanika i dešavanja u Skupštini. Tokom sedam godina, analizirana su 682 radna dana u plenumu tokom kojih je usvojeno 1057 zakona, objavljeno je više od 250.000 govora narodnih poslanika, skoro 300 sažetaka zakona i preko 30 istraživanja o parlamentarnim procesima i radu Skupštine, a prikupljeno više od 900 pitanja građana.

 

Tim Otvorenog parlamenta analizira i izveštava o načinu na koji Skupština sprovodi svoje funkcije i ukazuje na trendove u sprovođenju zakonodavne i kontrolne uloge, ključne probleme i izazove u radu parlamenta i moguće preporuke za njihovo prevazilaženje.

 

Analize aktuelnog saziva ukazuju na drastičan pad demokratičnosti u radu skupštine, naročito kada je u pitanju zakonodavna i kontrolna uloga najvažnijeg predstavničkog tela. Prekomerno usvajanje zakona po hitnom postupku, opstrukcije rada parlamenta i zloupotreba procedura kojima se onemogućavanje dijaloga u plenumu, izostanak javnih slušanja, slaba kontrola nad izvršnom vlašću, a naročito usvajanje budžeta uz opstrukciju rasprave od strane vladajuće većine, negativne su prakse koje je neophodno hitno menjati.

 

Prepoznavanje negativnih praksi od strane stručne javnosti, medija, Evropske unije i drugih relevantnih međunarodnih aktera, kao i predstavnika najviših državnih organa, predstavlja jedan od preduslova za rešavanje krize u kojoj se parlament nalazi. Pozivamo sve narodne poslanike da preuzmu odgovornost i pokrenu javni dijalog u cilju prevazilaženja brojnih izazova koji onemogućavaju parlament da delotvorno obavlja svoju demokratksku ulogu.

 

Građani preko platforme www.otvoreniparlament.rs mogu svakodnevno da prate rad narodnih poslanika, da im direktno postavljaju pitanja, da se upoznaju sa sednicama i drugim aktivnostima Skupštine, sa predlozima zakona i akata koji će se naći pred narodnim poslanicima, kao i sa ključnim izmenama koje će doneti usvojeni zakoni i ostali akti.

 

U okviru kampanje „Srbija do informacija“,  CRTA je organizovala Istinomer forum pod nazivom „Alo Požega, da te pitam?” u prostorijama FORCE u Požegi, na kome se diskutovalo o važnosti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i većem uključivanju građana u donošenje odluka u lokalnim sredinama.

Učesnici foruma bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, izvršna direktorka organizacije Partneri za demokratske promene Ana Toskić i predstavnik udruženja Inicijativa za Požegu Bogdan Radovanović, složili su se da je neophodno da građani budu zainteresovani i informisani o načinima potpunog korišćenja svojih građanskih prava, a da je jedan od direktnih načina angažovanja građana kontakt sa organizacijama civilnog društva.

„Trudimo se da se što više angažujemo na lokalnom nivou, jer na taj način aktiviramo građane da se zainteresuju za razvoj demokratije i korišćenje svojih građanskih prava. Požega je prepoznata kao grad koji je uspeo da pokaže moć građana kada je u pitanju traženje informacija od javnog značaja, tj.onih informacija koje su od interesa za sve nas građane.  U okviru foruma, učesnici su razgovarali o tome koliko je ovo pravo na slobodan pristup informacijama važno, kako se koristi i kome se građani mogu obratiti u svojim opštinama kada ne postoji osoba na ovoj poziciji“, izjavila je Ivana Markulić iz organizacije CRTA.

Zaključak foruma je da najveći trenutni problem koji ne dopušta javnosti da koristi svoje pravo da zna, jeste korupcija unutar političke sfere, koja se jedino može sprečiti poštovanjem svih zakona.

Više informacija o samom Istinomer forumu možete pogledati na sajtu srbijadoinformacija.rs.

 

Istinomer forum pod nazivom „Alo Požega, da te pitam?“ održan je u sredu 5. juna od 18 časova u prostorijama FORCE u Požegi (Knjaza Miloša 8).

 

Glavne teme skupa bile su važnost slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i veće uključivanje građana u donošenje odluka u lokalnim sredinama.

 

Diskutovalo se o sledećim pitanjima:

 

 


Na Istinomer forumu su govorili:

 

 

Moderator: Goran Đukić, FORCA (Udruženje građana Forum civilne akcije)

 

Ovaj događaj orgnizovala je CRTA u okviru kampanje Srbija do informacija”.

 

Za više detalja o samom forumu pogledajte ovde.

 

CRTA raspisuje konkurs za polaznike i polaznice četvrte generacije „Akademije demokratije”. Rok za slanje prijava je 1. jul 2019. godine.

Program traje 8 meseci i namenjen je studentima diplomskih/postdiplomskih studija, mladim aktivistima političkih partija, organizacija civilnog društva i novinarima uzrasta do 28 godina.

 

Da li želiš da kreiraš svoju budućnost ili čekaš da to uradi neko drugi?

Nauči kako da ličnu inicijativu pretočiš u promenu.

Okušaj se u javnim debatama i nauči da ukrštaš argumente, a ne uvrede.

Usvoji veštinu vođenja konstruktivnog dijaloga koji stvara rešenja, a ne neprijatelje.

Iskoristi priliku da se povežeš sa ljudima različitih interesovanja i shvatanja koji žele da unaprede društvo.

 

Ukoliko te interesuje na koji način funkcionišu institucije u Srbiji i EU, na koji način da teorijsko znanje pretočiš u praktično, ukoliko te zanimaju društvene mreže, kreiranje kampanja, pisanje projekata i javnih politika čekamo te na AKADEMIJI DEMOKRATIJE!

CRTA pruža jednake mogućnosti svima i ohrabruje sve zainteresovane da se prijave na „Akademiju demokratije“. Učešće u ovom programu je besplatno i za sve polaznike koji žive van Beograda biće refundirani troškovi puta i obezbeđen smeštaj.

Dvosemestralni program biće održan u periodu od oktobra 2019. do maja 2020. godine i obuhvataće:

 

Prijavljivanje:

 

Celokupan konkurs pogledajte ovde.

Kako je treća generacija Akademije demokratije sa više od 40 predavača sticala znanje i veštine tokom 150 sati rada i druženja, pogledajte ovde.