U okviru kampanje “Inspiring Girls Srbija” , organizacija CRTA iz Beograda obeležila je Međunarodni dan devojčica u informaciono-komunikacionom sektoru događajem “Devojčice imaju reč” u osnovnoj školi “Vladimir Rolović” u Beogradu. Cilj globalne kampanje “Inspiring girls”, koja je pokrenuta u Velikoj Britaniji, a koja se realizuje i u Srbiji jeste osnaživanje devojčica.

 

Devojčice su imale priliku da razgovaraju sa inspirativnim i uspešnim ženama koje su iz sveta informacija, komunikacija i menadžmenta. Na događaju su učestvovale: Jovana Kostić – Liderka Product Management tima u kompaniji TeleGroup, doc.dr Nadica Miljković – sa katedre za signale i sisteme na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Nevena Mijić – Account Executive u marketinškoj agenciji New Moment i osnivačica sopstvenog brenda Tiny Lulu – linije dečijih kupaćih kostima i Aleksandra Vuković – Creative strategist, innovation consultant u sopstvenoj agenciji za komunikacije Nura Agency.

 

Za više detalja o kampanji i samom događaju pogledajte ovde.

U Srbiji se o stanju slobode medija poslednjih godina vode dva paralelna monologa. Iz vladajuće strukture poručuju da su „zadovoljni i ponosni na slobodu medija u Srbiji“ te da je „Srbija evropski šampion u slobodi medija”. Sa druge strane, organizacije civilnog društva vrše brojna istraživanja koja pokazuju da je stanje u medijima alarmantno, a iz strukovnih udruženja svakodnevno ukazuju na zloupotrebe u primeni medijskih zakona i izuzetno težak materijalni i profesionalni status novinara.  Tokom 2018. godine zabeležen je veliki broj verbalnih i fizičkih napada na novinare, a učinak istražnih organa u procesuiranju ovih napada izuzetno je nizak. Zavisnost medija od centara moći, pritisci kao i loš ekonomski položaj novinara za posledicu imaju širenje autocenzure, tabloidizaciju i pad etičkih standarda koji se mogu izdvojiti kao osnovne karakteristike medijske scene u Srbiji.

Događajem „Devojčice imaju reč“ u okviru kampanje „Inspiring Girls Srbija” održanom u osnovnoj školi „Vladimir Rolović” u Beogradu, organizacija CRTA obeležila je Međunarodni „Dan devojčica u IKT sektoru“. Cilj globalne kampanje “Inspiring girls”, koja je pokrenuta u Velikoj Britaniji, a koja se realizuje i u Srbiji jeste osnaživanje devojčica.

Devojčice su imale priliku da razgovaraju sa inspirativnim i uspešnim ženama koje su iz sveta informacija, komunikacija i menadžmenta. Na događaju su učestvovale: Jovana Kostić – Liderka Product Management tima u kompaniji TeleGroup, doc.dr Nadica Miljković – sa katedre za signale i sisteme na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Nevena Mijić – Account Executive u marketinškoj agenciji New Moment i osnivačica sopstvenog brenda Tiny Lulu – linije dečijih kupaćih kostima i Aleksandra Vuković – Creative strategist, innovation consultant u sopstvenoj agenciji za komunikacije Nura Agency.

Međunarodni „Dan devojčica u IKT-u” ustanovljen je na nivou Ujedinjenih nacija i obeležava se svakog četvrtog četvrtka u aprilu. Preko 357 hiljada devojčica i mladih žena je već učestvovalo u više od 11 hiljada događaja obeležavajuči ovaj dan u 171 državi širom sveta. Vladina ministarstva, nacionalna regulatorna tela za IKT sektor, IKT kompanije, akademske institucije, UN agencije i nevladine organizacije u različitim državama sveta su sa zadovoljstvom svoje vreme i resurse usmerili ka obeležavanju ovog posebnog dana za devojčice. „Dan devojčica u IKT sektoru“ ima za cilj da osnaži devojčice da slobodno i samouvereno biraju svoje buduće profesije, kako ne bi podlegle stereotipima, već da se vode ličnim interesovanjima i talentima.

Istraživanja pokazuju da se i devojčice i dečaci u Srbiji češće odlučuju za zanimanja koja se smatraju „tipičnim“ za njihov pol. Podaci takođe pokazuju da devojčice u Srbiji završavaju srednje škole i fakultete više nego dečaci, ali se žene kasnije u životu ređe nalaze na pozicijama odlučivanja. Iako se nalaze na istim pozicijama i obavljaju iste poslove, žene su manje plaćene od muškaraca. Podela na tzv. „muške“ i „ženske“ profesije i zanimanja i dalje dominira.

Ova kampanja poziva žene različitih profesija da posvete sat vremena godišnje i vrate se u osnovne škole kako bi devojčicama, uzrasta od 10 do 14 godina, kroz sopstveni primer približile različite mogućnosti u životu i karijeri ali i da bi inspirisale devojčice da teže ostvarenju svojih životnih izbora. Cilj kampanje je da se i što veći broj osnovnih škola priključi i organizuje susrete uspešnih žena i devojčica.

Devojčice su tokom razgovora sa učesnicama dobile razlličite i korisne savete o njihovim zanimanja, motivaciju za dalje napredovanje, a panelistkinje su poručile devojčicama da sanjaju, veruju u svoje izbore i da ne prestaju da uče i budu radoznale.

Od kada je kampanja „Inspiring girls“ stigla u Srbiju 2016.godine, okupila je više od 50 volonterki i uključila preko 400 devojčica i dečaka. U kampanju u Srbiji aktivno su uključeni i dečaci jer je važno da i oni budu upoznati sa čime se sve u svojoj karijeri i životu susreću žene – njihove drugarice, sestre, mame…kako bi spremno učestovali u izgradnji ravnopravnog društva. U okviru ove kampanje, slični događaji su organizovani i u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kraljevu i Kikindi.

 

Ulična akcija pod nazivom „Smem li da pitam šta dišem?“ u organizaciji udruženja građana CRTA i lokalne inicijative Crveni bedževi, održana je danas na Trgu Republike u Smederevu u okviru kampanje Srbija do informacija .

 

Tokom akcije, građani i građanke Smedereva imali su priliku da pošalju pismeni zahtev nadležnim lokalnim i državnim institucijama u kojima su tražili informacije u vezi sa aerozagađenjem. Ukupno je poslato više od 200 zahteva, upućenih Gradskoj upravi Smederevo, Agenciji za zaštitu životne sredine u Beogradu i Skupštini grada Smedereva.

 

„Do 2016.godine u Smederevu se uopšte nije ni merila zagađenost vazduha. Mi smo ovaj problem prepoznali kao prioritetan i za ovih dva ipo meseca koliko smo aktivni, skrenuli smo pažnju građana i motivisali ih da se pokrenu i pruže nam podršku. Profesori su ovu ekološku ideju kroz različite radionice u školama predstavili deci i na taj način doprineli širenju naših ciljeva. Za nas je sve ovo jedan veliki napredak, koji se ogleda u postepenom osvešćivanju građana i umnožavanju broja ljudi koji će uz konstantu podršku uticati na institucije da konačno rešimo zagađenost vazduha u Smederevu“, kaže Nataša Rašković iz Crvenih bedževa.

 

Lokalna inicijativa smatra da je je potrebno što efikasnije rešenje ovog problema koji je prouzrokovan gradskom toplanom, individualnim ložištima i saobraćajem.

 

„Srbija do informacija ponovo u Smederevu organizuje uličnu akciju, zahvaljujući tome što su građani Smedereva tokom naše prve posete pokazali veliko interesovanje i želju da učestvuju u različitim akcijama koje podrazumevaju traženje informacija od institucija. Više desetina građana je danas uputilo zahteve nosiocima vlasti koji im mogu dati odgovore zbog čega je vazduh tokom velikog broja dana u godini zagađen. Na ovaj način činimo vidljiv problem zagađenosti vazduha i ističemo da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jedan od  ključnih u pogledu zaštite ljudskih prava“,izjavio je Pavle Dimitrijević iz organizacije Crta.

 

Grupa organizacija civilnog društva pokrenula je inicijativu za odbranu prava javnosti da zna, koja je do sada okupila više od 90 građanskih i medijskih udruženja i organizacija. U okviru ove kampanje, slične aktivnosti organizovane su i u Valjevu, Kragujevcu, Užicu, Somboru, Prijepolju i drugim gradovima širom Srbije.

 

Cilj kampanje je informisanje građana o pravu javnosti da zna. Ovo pravo kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja omogućava svim građanima da traže informacije koje su nastale tokom rada ili su u vezi sa radom organa javne vlasti.

 

 

Od silne priče o dijalogu, u Srbiji se diskusija svela na ja u klin, ti u ploču… Svi se upinju da objasne da nam je potreban dijalog, a onda u pozivima na razgovor pošalju salve uvreda na račun sagovornika i time osiguraju da do razgovora, ipak, ne dođe. U skladu  ovakvom praksom kvazidijaloga doživljavam i poziv predsednice parlamenta Maje Gojković na konsultacije sa poslaničkim grupama i odgovor dela opozicije. Nakon što je gospođa Gojković s omalovažavanjem javno izrekla sud o zahtevima građanskih i opozicionih protesta u vezi s izborima, medijima i nezavisnim institucijama, začudila se zašto se nisu svi odazvali njenom „pozivu na razgovor”. S druge strane, opozicioni poslanici, koji bojkotuju rad parlamenta, nisu se odazvali, između ostalog, jer ga je sazvala Maja Gojković, politički neprihvatljiva za njih. Pri tome zaboravljajući da je ona legitimna predsednica parlamenta… Posledica? Jedna strana u klin, druga u ploču.

 

Lako je narodnim poslanicima da donose odluke u interesu svoje partije, ali uvek je važno podsećanje da je njihova uloga da donose odluke od javnog interesa i za dobrobit svih ljudi koje predstavljaju. Da bismo kao društvo izašli iz ovog začaranog kruga, potreban nam je dijalog u parlamentu koji ne bi bio zasnovan na populizmu, odbrani sopstvenih pozicija, ega i uvreda druge strane – već na argumentima. A kako kreirati atmosferu za takav dijalog ako jedna strana bojkotuje parlament, a druga se krije iza rupa u Poslovniku kako bi se dijalog izbegao? Za početak, da se osvrnemo na činjenice. Prema istraživanju koje je CRTA objavila pre mesec dana, bojkot parlamenta, kao oblik političke borbe, načelno podržava tek 9 odsto građana. To je značajno manje od podrške protestima (24%) ili javnoj debati s neistomišljenicima (34%), a daleko manje od onih koji uopšte ne podržavaju političku borbu van institucija (39%). S druge strane, činjenica je i da su poslednjih nekoliko godina dramatično urušene ključne funkcije parlamenta – zakonodavna i kontrolna.

 

Zakoni se usvajaju gotovo bez ikakve diskusije. Dve trećine zakona se usvoji po hitnoj proceduri u kojoj nema javnog dijaloga s onima kojih se zakon neposredno tiče, a poslanici ne mogu doneti informisane odluke. Zamislite da vam neko pošalje 300 strana novog teksta minut pre nego što treba da počnete da diskutujete, pod uslovom da uopšte i dobijete reč?! Dalje, mehanizmi kontrole izvršne vlasti poput usvajanja izveštaja o radu nezavisnih institucija ili zakona o završnom računu su nestali iz parlamenta. Poslednji put su izveštaji nezavisnih institucija razmatrani pre pet godina, dok je Zakon o završnom računu usvojen 2002. godine! To je bilo toliko davno da je čak i vlada od 2015. godine odlučila da protivno pravilima “ne opterećuje” poslanike sa predlogom tog zakona. Ovim zakonom, uzgred, izvršna vlast polaže račun Narodnoj skupštini i objašnjava kako je potrošila novac građana, a kroz izveštaje nezavisnih institucija, skupština anaiizira kako izvršna vlast sprovodi zakone, utvrđuje šta u praksi treba menjati i time unapređivati kvalitet života ljudi.

 

Dakle, suštinske podrške za bojkot parlamenta među građanima – nema. Uslova za demokratski rad u parlamentu, takođe. Da bi se promenile okolnosti, moraju se sprečiti zloupotrebe Poslovnika. To bi trebalo da bude prva tačka dijaloga među poslanicima. U toj diskusiji mogu da pomognu civilno društvo, predstavnici akademske i međunarodne zajednice. Predlažem predsednici Parlamenta da uputi javni poziv Venecijanskoj komisiji da da svoje mišljenje o Poslovniku o radu Narodne skupštine. Često, kada smo unutar problema i ne možemo objektivno sagledati sve stvari, prijatelji sa strane, u ovom slučaju iz Saveta Evrope, mogu biti velika podrška.

 

 

Kada se završi ovaj proces, otvara se mogućnost da se diskutuje i o izveštajiima nezavisnih institucija – od zaštitnika građana, pa do Regulatornog tela za elektronske medije. I eto nas na terenu zahteva građanskih protesta. U demokratskom parlamentu da se diskutuje o radu elektronskih medija, ali i izbornim uslovima. Preporuke domaćih i međunarodnih posmatračkih misija, koje se već godinama ponavljaju, dobra su polazna osnova. Čak i da se sve preporuke ili izveštaji odbace, verujem da ćemo u toj debati biti u prilici da nešto kao društvo naučimo i izvučemo pouke.

 

Tekst je objavljen u Blicu.

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović

Od izuzetnog značaja je da građani ne propuštaju svoje šanse za angažovanje i reagovanje, jer jedino na taj način je moguće sačuvati i odbraniti javni interes, zaključak je Istinomer foruma pod nazivom  „Učešće građana u javnim raspravama – Naš život, naš glas“  održanom večeras u Šapcu u organizaciji Istinomera i Asocijacije DUGA, koji je moderirao član gradskog veća grada Šapca Igor Marsenić.

Učesnici foruma predstavnik Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu Mirko Popović, Pavle Dimitrijević ispred udruženja građana CRTA i predstavnik Edukacionog centra Leskovac Ivan Grujić, složili su se da trenutno preovlađuje politički interes kako bi se što manje građana pitalo i interesovalo za svoja prava, kao i da su udruženja građana jedan od glavnih kanala za približavanje potencijalnih negativnih posledica svim građanima, kako bi bili upoznati sa ugrožavanjem javnog interesa i mogućim rešenjima.

„Bez fokusa građana i građanki, bez njihove pažnje usmerene na to kako se donose odluke u njihovo ime, nema efikasne i uspešne demokratije. Demokratija podrazumeva vladavinu prava, ali i odgovornost svakog pojedinca da u njoj učestvuju kako bi se dostigle i živele vrednosti jednog razvijenog demorkatskog društva“, naglasio je Pavle Dimitrijević.

Dimitrijević je dodao je neophodno da građani budu istrajni u svojim namerama da njihov glas, tj.stavovi dođu do izražaja, kao i da za te svrhe postoje različiti kanali koji se mogu iskoristiti, ali da se potreba prvenstveno ogleda u njihovoj istrajnosti i upornosti.

„Građane treba ohrabriti i pružiti im nadu, jer ako makar i 5 odsto postoji šansa da određena akcija uspe, onda se vredi za nju boriti. Ne treba lako odustajati i svako donosi odluku u svoje ime, ali udruženim snagama različite aktivnosti i pokreti mogu ostvariti mnogo“, rekao je Ivan Grujić.

Takođe, Grujić je istakao da se gradska, tj.državna uprava pomalo i plaši građana, njihove moći koje oni nisu ni svesni. Zato je potrebno sistemski raditi na unapređenju zainteresovanosti građana za javna dešavanja i uopšte političku scenu, kako bi postigli snagu i ostvarili uslove za kvalitetniji život u svojim sredinama.

„Umesto jednog uređenog društva, živimo jedno faktičko stanje u celoj državi, gde se sučeljavaju različiti interesi. Upravo ovom faktičkom, suprotna je jedna uređena zajednica, zasnovana na zakonima u kojoj postoje pravila. U takvoj zajednici je nezamislivo da građani ne mogu dobiti informacije o radu organa javnih vlasti, o tome kako je potrošen novac iz lokalnog budžeta ili kojim je to rešenjem odobrena seča stabala. Javna vlast je u službi građana, a postavlja se pitanje zašto onda ne služite građanima?“,  izjavio je Mirko Popović.

Popović je zaključio da po završetku izbora donosioca odluka ništa nije završeno, već da sve vreme dok neka javna vlast sprovodi izborna obećanja, dužnost svih kao građana je da taj proces nadziru, kroz javne rasprave, traženje informacija od javnog značaja i druge načine. Društvo je naučeno da se povlači, umesto da se bori za svoja prava.

Snimak celokupnog foruma pogledajte ovde.

#IstinomerForum

Učešće građana u javnim raspravama – Naš život, naš glas

Posted by Istinomer.rs on Уторак, 09. април 2019.

Na Trgu Republike u Smederevu u ponedeljak 22. aprila od 15 do 17 časova biće održana ulična akcija pod nazivom „Smem li da pitam šta dišem?“ koju organizuju udruženje građana CRTA i lokalna inicijativa Crveni bedževi.

 

Tokom akcije građani i građanke će imati priliku da nadležnim institucijama na jednostavan način pošalju zahtev za pristup informacijama od javnog značaja u vezi sa zagađenošću vazduha. Takođe, moći će i da učestvuju u kvizu znanja u vezi sa aerozagađenjem u Smederevu i osvoje simbolične nagrade. Neke od tema o kojima će građani moći da razgovaraju sa aktivistima jesu da li postoje sredstva u budžetu grada namenjena za zaštitu životne sredine, u kom delu Smedereva je najzageđniji vazduh, rade li svi merači nivoa zagađenosti i da li su postavljeni na prave lokacije.

 

Ulična akcija je deo kampanje Srbija do informacija u okviru koje su aktivnosti sprovedene i u Valjevu, Kragujevcu, Užicu, Somboru, Prijepolju i drugim gradovima širom Srbije. Cilj kampanje je informisanje građana o pravu javnosti da zna. Ovo pravo kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja omogućava svim građanima da traže informacije koje su nastale tokom rada ili su u vezi sa radom organa javne vlasti.

 

 

Više puta ponovljena Iaž postaje istina. Ovo pravilo, međutim, ima i drugi par rukava. Ne možete sve vreme da Iažete sve Ijude. Ovih dana, meseci, godina i decenija, svedoci smo kako Srbiji fantastično funkcioniše manipulacija ljudima. Na masovnom svakodnevnom nivou. tom procesu, laži postaju činjenice, spe kulacije nesporna istina, a nadrealno postaje realnost.

 

Uspešan recept za manipulaciju sadrži vešto upakovane poruke, javne funkcionere kao nosioce poruka, dobar izbor medija i ponavljanje do besmisla. A onda, dobro smućkano, sve Srbiji može postati istina. Čak smo došli u taj stadijum, da za partijsko-političku elitu i dobar deo društva više nije ni važno šta je istina, već samo šta je poruka koju nam prenosi On ili Njegovi saborci. Biti On nije rezervisano za Njega. To može biti i Ona, neki drugi On, mogu biti svi Oni koji su poslednjih trideset godina dobili šansu da vode državu. Manje-više se to “vođstvo” države odvijalo na sličan način. Jasan i neprikosnoven stav, koji se po potrebi menjao bez ikakvog problema, višak testosterona na račun mudrosti, ega nauštrb znanja, briga o biračima samo dok se pozira za videospot, grabež za sebe i svoje i besomučni napadi na sve koji su upućivali bilo kakvu kritiku. Zajedničko mnogima je i to što su se krili iza evropeizacije, delili ljude na naše i njihove, busali se u Kosovo, jer tobože Ustav, dok se zakona nisu ni držali jer su naučili da to rade samo pijani sa plotom. Ili jednostavnije rečima Ramba Amadeusa: “…sanjali su autokratiju, a vježbali demokratiju”, spotičući se u toj vežbi o građane koji su odavno nokautirani.

 

Manipulacija služi da On Iakše vlada. Lakše je da kao vlast štrajkujem glađu i tražim neopozivu smenu opozicije. Lakše je nego da se recimo neki Istinomer seti OBEĆANJA koje sam DAVAO. Jer neću da se priča o borbi protiv korupcije, o povećanju broja mafijaških egzekucija, o raznim stanovima bugarskim ili kanadskim, o spornim privatizacijama. Neću da me neko pita ko je vlasnik Politike, Novosti ili Dnevnika. Neću da mi se dosađuje pitanjem šta je plan za Kosovo. Neću da me pitaju pod kojim sam uslovima prodao NIS. Neću da se neko seti osetljivih stvari poput rušenja u Savamali ili političkog ubistva Olivera Ivanovića. Neću da se sad baš svakog dana priča o tome ko stoji iza ubistva Slavka Ćuruvije. Taman smo skrajnuli priču o inspiratorima atentata na predsednika vlade Zorana Đinđića. Neću da me neko podseća da prosečna plata još nije dostigla obećanih 500 evra. Neću da se penzioneri sećaju da sam smanjio penzije, već samo da sam ih povećavao. Neću da se priča o ceni mosta u Beogradu ili infrastrukturnimjrrojektima koji se raspadaju.

 

Štrajk glađu onih koji imaju APSOLUTNO sve poluge i mehanizme u društvu da sprovedu kakvu god politiku naume služi isključivo u svrhu manipulacije i skretanju pažnje sa problema na koji deo javnosti glasno ukazuje. Ne treba nam manipulacija, nama treba dijalog. I imamo savršenu priliku da pokažemo da verujemo u demokratski proces kao društvo. Da institucije za nas znače zakon i pravila koje važe za sve i uvek bez izuzetka i da smo zreli za odgovorni dijalog. Izazov je kada se institucije doživljavaju kao puke zgrade, zidovi i umetnine, umesto skup pravila i procedura koje upravljaju kolektivnim donošenjem odluka. Sasvim je jasno da izuzetno veliki broj Ijudi u Srbiji zahteva slobodne i fer uslove za buduće izbore i rad medija koji će biti u skladu sa zakonima ove zemlje. Odgovoran pristup, a ne manipulacija, sada bi bio da se kroz institucije ukrste argumenti i pronađu najbolja rešenja. Poruke “hoćemo dijalog, ali ne sa tom osobom” nije dobar put da se, iskreno i bez manipulacije uđe u dijalog oko problema koji tišti preko 60 odsto građana Srbije. Jer ako je tako, onda to znači da dijalog u stvari nećemo. Nećemo rešenje, već incident i konflikt. Onda to tako treba i reći.

 

Ako uskoro do dijaloga ne dođe, odgovornost za posledice je na svim političkim stranama. Tada ćemo moći i da zaključimo da je štrajk mozgova – uspeo.

 

Tekst je objavljen u Blicu.

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović

Izborni uslovi u Srbiji se već neko vreme pogoršavaju, što je dokumentovano u izveštajima domaćih i stranih posmatračkih misija. Izborni akteri su u sve neravnopravnijem položaju, a birači sve manje u prilici da donesu slobodnu i informisanu odluku o tome za koga da glasaju. Zahtevi upućeni nadležnim institucijama da unaprede uslove u kojima se odvijaju izbori do sada nisu imali efekta. Najavljeni bojkot izbora do ispunjenja zahteva opozicionih aktera je jedan od legitimnih načina da se poveća pritisak na vlast kako bi se sledeći izbori održali u boljim uslovima. Međutim, izgleda da najavljeni bojkot do ispunjenja izbornih zahteva za sada nema većeg odjeka među građanima.

 

Stavovi građana Srbije o demokratiji i izborima na prvi pogled deluju kontradiktorno. Raste poverenje u demokratiju, ali je poverenje u demokratske institucije veoma nisko. Izbori se i dalje vide kao glavni način kojim se menjaju stvari u zemlji, ali se povezuju sa učestalim neregularnostima. Građani se slažu da bi izborni uslovi trebalo da se unaprede, ali ne i oko toga da je bojkot pravi način za to.

 

Međutim, možda ove stavove i nije teško razumeti. Građani vide prednosti demokratskog uređenja zemlje i veruju da je njihova osnovna uloga u demokratskom društvu da glasaju na izborima. Ono što nedostaje je poverenje u one koji su izabrani kao i u način na koji dolaze na vlast. Kada političke partije, u koje je poverenje izrazito nisko, preuzmu temu izbornih uslova kao instrument u borbi za vlast, nepoverenje u namere i efektivnost političkih aktera prenosi se i na oblast unapređenja izbornih uslova.

 

CRTA već 6 godina ispituje stavove građana o učešću u demokratskim procesima. Poslednje istraživanje iz oktobra 2018, rađeno na reprezentativnom slučajnom uzorku od 1.022 punoletna ispitanika, pored stavova o demokratiji bilo je posvećeno i regularnosti izbornih uslova.

 

Istraživanje iz godine u godinu beleži trend rasta podrške demokratiji kao najboljem sistemu (sada stoji na 51%) i trend pada podrške politici „čvrste ruke“ (43%). Ovo je pozitivna tendencija, možda i iznenađujuća imajući u vidu sve teškoće u funkcionisanju demokratije u Srbiji. Još jedna stvar koja ohrabruje je to što mladi, koji tek počinju da glasaju, mnogo manje podržavaju autoritarnu politiku nego stariji građani. Ipak, ne bi trebalo gubiti iz vida ni to da građani pod demokratijom mogu shvatati različite stvari i da se ona često razume samo kao vlast većine koja se osvaja izborima. Ovakvo tumačenje je donekle u skladu sa velikim značajem koji građani pridaju izborima, a malim poverenjem u sve druge oblike političkog učešća između izbornih ciklusa.

 

Bez obzira na to što je trend odnosa prema demokratiji pozitivan, nepoverenje u demokratske institucije i mehanizme je stabilno. Svega 13% ispitanika smatra da oni koje biraju na izborima, poslanici u Skupštini, zastupaju interese građana, dok čak 63% smatra da poslanici u Skupštini više brinu o interesima svojih partija nego o interesima građana.

 

Iako građani uglavnom ne veruju u svoju moć da menjaju stvari u državi kojima nisu zadovoljni, u svim proteklim istraživanjima oko 40% ispitanika veruje da glasanjem na izborima može da utiče na promene, što je više od bilo kog drugog demokratskog mehanizma između izbora. Međutim samo 11% njih smatra da nije bilo nikakvih nepravilnosti tokom proteklih izbora i da su oni održavani u skladu sa zakonom. Oni koji smatraju da nepravilnosti ima podeljeni su na dve grupe približno iste veličine: na one koje misle da nepravilnosti ugrožavaju rezultate izbora i one koji misle da su nepravilnosti manjeg intenziteta.

 

Kada uzmemo u obzir samo stavove onih koji misle da je na izborima bilo nekih nepravilnosti (oko 70% populacije), većina njih smatra da su česte ili redovne nepravilnosti zloupotreba državnih resursa, neravnomerni pristup medijima i pritisci na birače, dok ostali misle da se sve to dešava retko ili povremeno. Konačno, tek svaki četvrti stanovnik Srbije veruje da je birački spisak tačan i ažuran. Oni koji misle da birački spisak ne sadrži tačne podatke (59%) su podeljeni – jedna polovina misli da je spisak netačan zbog manipulacija u izborne svrhe, a druga da netačnosti proizlaze iz administrativnih teškoća. Iz ovih podataka vidi se da građani uglavnom jasno prepoznaju najozbiljnije nepravilnosti, kao i da veliki broj njih to vidi kao deo sistemskih problema u funkcionisanju demokratije u Srbiji.

 

Građani su ne samo svesni da postoje strukturne, dugoročne nepravilnosti u izbornom procesu, već su takođe spremni da podrže inicijative za poboljšanje izbornih uslova. Oko dve trećine ispitanika reklo je da bi podržalo inicijative za kontrolu jednakog pristupa medijima, ažuriranje biračkog spiska, kontrolu upotrebe državnih resursa i uređivanje rada izbornih organa. Takođe, veliki procenat (85%) smatra da je potrebna nezavisna kontrola izbornog procesa i taj procenat raste – posle poslednjih predsedničkih izbora 2017. taj procenat je iznosio 75%.

 

U istraživanju iz oktobra 2018. nije bilo potpunog preklapanja između stavova o izbornim uslovima, odnosno njihovom poboljšanju, i podršci pojedinim političkim partijama. Ispitanici koji su rekli da bi glasali za opozicione partije su u najvećoj meri odgovarali da su izborne nepravilnosti česte i da bi podržali inicijative za poboljšanje izbornih uslova. Potencijalni glasači vladajućih partija uglavnom su smatrali da su nepravilnosti prisutne, ali da ne utiču na rezultate izbora, kao i da su te nepravilnosti povremene. Međutim, bez obzira kako su kvalifikovali nepravilnosti, većina glasača koalicije na vlasti bila je spremna da podrži inicijative za poboljšanje izbornih uslova i smatrala je da je potrebna nezavisna kontrola izbora.

 

Rezultati istraživanja iz oktobra prethodili su politički dinamičnoj zimi, tokom koje su izborni uslovi vraćeni u sam centar političkih dešavanja. Uz seriju građanskih protesta, lokalne izbore u četiri opštine, uključujući Lučane u kojima su zabeležene ozbiljne nepravilnosti, opozicioni blok oko Saveza za Srbiju odlučio se za bojkot kao način za ostvarivanje ciljeva. Bojkot izbora do ispunjenja zahteva za slobodne i fer izbore, kao i bojkot rada skupštine koji je u toku, prepoznati su od strane dela opozicije kao način kojim bi se vlast naterala da napravi ustupke. U najnovijem istraživanju koje je obavljeno u martu 2019, na slučajnom reprezentativnom uzorku od 1.115 ispitanika, pokazuju se granice u okviru kojih ove odluke dopiru do građana.

 

Građani su podeljeni oko podrške bojkotu izbora kao vidu borbe za slobodne i fer izbore. Bojkot podržava 26% ispitanika, a protiv je 43%, nije sigurno 18%, dok ostatak ne zna ili odbija da odgovori. Na pitanje šta je to što je potrebno da se unapredi da bi ipak izašli na izbore, izdvajaju se dva uslova: sprečavanje kupovine glasova (55%) i prestanak pritiska na birače, odnosno pretnji i zastrašivanja (48%). Ostali uslovi, kao što su profesionalno izveštavanje medija, sprečavanje zloupotrebe javnih funkcija ili sređivanje biračkog spiska su od značaja za svakog trećeg ispitanika. Ovi rezultati pokazuju da bojkot nema veliku podršku, kao i da one koji naginju bojkotu više pogađaju kršenja biračkih prava, odnosno nepravilnosti u njihovom neposrednom okruženju, nego problemi neravnopravnosti učesnika u izbornoj utakmici.

 

Rezultati ovih istraživanja pokazuju da značajan procenat građana jasno prepoznaje probleme izbornih neregularnosti, podržava inicijative za poboljšanje uslova i vidi potrebu za nezavisnom kontrolom izbora, ali da manji procenat podržava bojkot izbora kao način da se do ostvarenja ovih zahteva dođe.

 

Za razliku od istraživanja o izbornim nepravilnostima iz oktobra, podaci o podršci bojkotu iz marta pokazuju jasniju političku diferencijaciju – glasači Saveza za Srbiju podržavaju bojkot, a glasači vladajuće koalicije su protiv. Glasači svih drugih političkih opcija su podeljeni oko bojkota, uz solidan procenat glasača koji su neodlučni. Stavovi građana o izbornim nepravilnostima su prevazilazili partijske podele, ali to nije slučaj kod stavova o bojkotu. Čini se da za sada bojkot nema jasnu i široku podršku čak ni u opoziciji, dok se do glasača vladajućih stranaka, iako u dobroj meri svesnih izbornih nepravilnosti i otvorenih za njihovo unapređivanje, ne dopire i oni se učvršćuju u svojoj poziciji.

 

Odluka o bojkotu je svakako legitimna ali je pitanje koliko je efektivna. Što pretnja bojkotom duže traje mogućnost za unapređenje izbornih uslova se smanjuje. Ukoliko je cilj bio da se poveća pritisak na vladajuće partije kako bi došlo do promena u izbornom ambijentu, onda bi bilo potrebno da se što pre počne sa razgovorom o ostvarivim zahtevima i da se u taj dijalog uključi i strana koja bi mogla da procenjuje koliko je od dogovorenog ispunjeno. Ukoliko u vladajućoj koaliciji postoji bilo kakva spremnost da se pristupi unapređenju izbornih uslova kojim bi se izbegao bojkot sledećih redovnih izbora, do kojih je ostalo manje od godinu dana, vreme za otpočinjanje tog procesa ubrzano ističe.

 

Tekst je objavljen na portalu Pescanik.net

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović