Na jednodnevnom skupu pod nazivom „Otuđene ili ‘otete’ institucije u Srbiji“ najavljen je zbornik radova različitih autora i autorki na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Zbornik se izdaje u okviru projekta koji realizuje Institut za filozofiju društvenu teoriju i Centar za etiku, pravo i primenjenu filozofiju uz podršku Fonda Za Otvoreno Drustvo.  U okviru ovog skupa, deo Crtinog tima Vujo Ilić i Tara Tepavac, predstavili su svoje radove koji će tek biti objavljeni.

Vujo Ilić u svom radu „Srbija je zarobljena država, ali to nije njen najveći problem” , analizira urušavanje kontrolnih mehanizama.

„Sve više govorimo o konceptu zarobljene države. Ali ne slažemo se o tome šta taj koncept znači. Zarobljavanje države trebalo bi da se koristi u užem smislu, da opiše veliku korupciju kroz koju akteri utiču na zakonodavni okvir kako bi ostvarili svoje interese. Taj fenomen bismo dalje trebalo jasno da razlikujemo od klijentelizma kao oblika korupcije koji omogućava partiji da osvoji i zadrži vlast, i naročito od urušavanja kontrolnih mehanizama kojim se uklanjaju prepreke zloupotrebi vlasti. Jer ovo poslednje je najveći problem – za razliku od funkcionalnih demokratija u Srbiji više nema institucija kroz koje bi najveće zloupotrebe vlasti mogle da se istraže i spreče“, istakao je Ilić.

Tara Tepavac kao ko-autorka rada „U raljama izvršne vlasti: kako se Monteskje proteruje iz Srbije“, predstavila je osnovne teze publikacije u kojoj se analiziraju proces i posledice centralizacije moći u rukama izvršne vlasti u Srbiji.

„Centralizacija moći izvršne vlasti u Srbiji osim „prevlasti“ nad parlamentom ima i najdirektniji uticaj na urušavanje podele vlasti, kroz normativno i faktičko onemogućavanje nezavisnog delovanja sudske vlasti i kontrolnih tela, ali i obesmišljavanje učešća civilnog društva u kreiranju javnih politika“, izjavila je Tepavac.

 

Kao cilj održavanja ovog skupa, organizatori su istakli da žele da pokušaju da atmosferi istinskog interdisciplinarnog dijaloga pruže sistematičan uvid u fenomen otetih institucija, kao i da otvore diskusiju o različitim modalitetima uspostavljanja ponovnog poverenja građana u institucionalne obrasce društvenog delanja.

„Građani su svakodnevno sve manje spremni da sopstvene probleme rešavaju institucionalno i sve više se oslanjaju na neformalne mreže solidarnosti (prijateljske i rodbinske „veze“). Tako dolazimo do često vrlo zanemarene dimenzije uzurpiranosti institucija u Srbiji koju nazivamo „sindromom hipertrofirane percepcije“ nemoći institucija u recipročnom odnosu sa strukturnom dimenzijom. Reč je o svojevrsnom „samoispunjavajućem proročanstvu“ koje podrazumeva da se još uvek nedovršen proces strukturne uzurpacije institucija završava u sve jačoj percepciji građana da su institucije u potpunosti „otete“, da su u potpunosti nemoćne i nespremne da funkcionišu u javnom interesu“, naglašavaju organizatori sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Uloga građanskih inicijativa je da osveste potrebu za stručnjacima od integriteta, koji bi se bavili planovima u pogledu rekonstrukcije grada, jer trenutno stanje pokazuje da jedino investitori imaju uticaja u pravljenju i realizaciji istih urbanističkih planova, zaključak je Istinomer foruma pod nazivom “Novosađani, čije su vaše javne površine?“ održanom večeras u Novom Sadu u organizaciji Istinomera.

Učesnici foruma predsednik Društva arhitekata Novog Sada – Slobodan Jović,  predstavnica inicijative Sačuvajmo Liman od betonа – Biljana Simonović, aktivista inicijative Ne damo livadicu – Dejan Radosavljević i članica Grupe za konceptualnu politiku – Zoran Gajić, složili su da je neophodna veća saradnja između lokalnih institucija i građana, jer je to jedini način za pronalaženje rešenja koje bi zadovoljilo potrebe građane u različitim krajevima grada u kojima žive.

„Naša inicijativa jeste dokaz da građani jesu zainteresovani za pitanje urbanističkih planova, kako će deo njihovog grada izgledati, da daju svoj doprinos i komentar kako bi istakli svoje potrebe u kraju u kome žive. Ono što je takođe važno jeste približiti građanima procedure kako bi razumeli urbanistički plan i sistemsko menjanje grada“,  izjavila je Biljana Simonović.

Takođe, Simonović je istakla da građani očekuju da nadležni imaju sluha za njihove potrebe, međutim tu dolazi do problema, jer su mesne zajednice pretežno zatvorene za građanske interese.

„Najčešći odgovor koji smo dobili kao inicijativa kada bismo došli do direktnog kontakta sa donosiocima odluka bio je – da smo se obratili previše kasno. Cela priča u vezi sa gradskom gradnjom na površinama koje su od suštinskog značaja za građane je politizovana, jer je jasno da svuda preovlađuje lični politički interes“, naglasila je Zoran Gajić.

Gajić je dodao da različiti zakoni i propisi poput Zakona o lokalnoj samoupravi ili Statut grada Novog Sada, brišu masu nadležnosti koje je imala opština iz ove oblasti.

„Dijaloga nije bilo uopšte sa našom inicijativom od strane vršilaca vlasti. Mi smo sve mehanizme koje građani i inicijative poseduju iskoristili. Ti mehanizmi su isti takvi bili na raspolaganju i pre 30 godina i uopšte nisu promenjeni, to znači da se građansko učešće u javnim raspravama, peticije, referendumi itd i dalje koriste, ali da ishod svih tih radnji nikada nije obavezujući za institucije“, dodao je Dejan Radosavljević.

Slobodan Jović je istakao da je Novi Sad posle perioda tranzicije doživeo da bez ikakvog sistema i zaštite u jednom trenutku započne ogromno investiranje u pogledu izgradnje građevinskih objekata i prisvajanja javnih površina.

Ne smemo da dozvolimo da se grad pretvori u neku vrstu servisa za investitore. Gradski arhitekta ne bi rešio sve probleme, ali bi bar doprineo artikulisanju gradskih interesa. Izričito je neophodna  određena strategija koja bi usmerila pravac gradskog razvoja“, zaključio je Jović.

 

Za Srbiju slobodni i fer izbori predstavljaju lestvicu koja je, ponovo, prilično visoko da bismo je bez muke preskočili. Izborni uslovi se iz godine u godinu pogoršavaju, a kao najbolji opis trenutne situacije su izbori u Lučanima održani u decembru prošle godine. Prema nalazima Crte, ti izbori su bili najmanje demokratski i najmanje slobodni od kada posmatramo izbore. Zloupotreba javnih resursa, otvoreni pritisci na birače, ćutanje nezavisnih institucija i ignorisanje postojećih zakona, zatim rastući broj incidenata koji se dešavaju na dan glasanja postaju sve više pravilo, a ne izolovani incidenti.

 

Dok čekamo odgovor suda i reakcije nadležnih organa na nepravilnosti koje smo utvrdili u Lučanima, borba za slobodne izbore mora da se pojača.

 

Na unapređenje izbornog procesa ne treba gledati kao na naučnu fantastiku. Da bi izbori bili FER, svi učesnici u kampanji moraju imati ravnopravne uslove za komunikaciju sa biračima i jasna pravila igre koja će se poštovati od strane svih učesnika u izbornoj trci, odnosno sistem koji će sankcionisati one koji ta pravila krše. Izbori su SLOBODNI dokle god svi birači mogu bez ikakvih pritisaka, ucena, pretnji ili mita informisano odlučivati kome će ukazati svoje poverenje, a kandidati prezentovati svoje ideje i programe.

 

Sprečavanje zloupotrebe javnih resursa, ravnopravnost učesnika i ravnomerna medijska zastupljenost, kapacitet i efikasnost izborne administracije, transparentnost procesa i vraćanje poverenja birača u izborni proces, te pravna sigurnost i zaštita izbornog prava oblasti su u kojima država Srbija mora ozbiljno da zasuče rukave kako bi se izborni proces vratio u okvire dostojne demokratske Srbije.

 

Da li Srbija može da uradi reviziju biračkog spiska? Ima li hrabrog da saopšti građanima kakvo je pravo stanje biračkog spiska? Da li može pravosuđe da sprovodi postojeće zakone i da izađe na kraj sa kriminalcima koji prete, podmićuju i ucenjuju građane da glasaju po nečijoj direktivi? Da li je moguće sprečiti državnim funkcionerima da tokom izborne kampanje otvaraju fabrike ili puteve i time dovode u zabludu birače da partija o svom trošku investira po Srbiji, a ne građani sopstvenim odricanjem kroz poreze i takse. Da li može Srbija da uvede red u medije i zabrani pristrasno i neravnopravno izveštavanje u kampanji? Da li članovi biračkih odbora mogu da nauče procedure na biračkom mestu i dosledno ih primenjuju na izborni dan? Da li može da se zabrani korišćenje javne imovine u kampanji pojedinih kandidata?

 

Ovo su neka od pitanja kojima treba da se pozabave svi akteri koji drže do demokratije, vladavine prava i evropske perspektive Srbije, a odgovori i rešenja na njih daće konkretne korake koje je potrebno sprovesti u reformi izbornog procesa, bez kojih ćemo nastaviti da klizimo ka autokratskom sistemu.

 

Građani ne smeju da budu samo razočarani posmatrači koji stoje sa strane. Bez pritiska građana, neće biti ni političke volje za sprovođenje reformi u izbornom procesu. Građani koji ćute, propuštaju šansu da spreče mutiranje krhke srpske demokratije u autokratiju, u kojoj će slobodni izbori ostati samo nedosanjani san građanske Srbije.

 

Tekst je objavljen u Kikindskim novinama.

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović

I ja sam jedan od 189 građana čije je mejlove u javnoj komunikaciji objavilo Regulatorno telo za elektronske medije, tom prilikom grubo kršeći zakon kojim se uređuje obrada podataka o ličnosti. Posle početne šokiranosti, iskren da budem počeo sam dobro da se zabavljam, čitajući odgovore koji su počeli da pristižu od ostatka mejling grupe, koju je ničim izazvan kreirao pošiljalac mejla.

 

CRTA je podnela zvaničan prigovor povodom emitovanja spota neimenovanog autora, a objavljenog na zvaničnim kanalima Srpske napredne stranke, na televizijama Happy i Pink, smatrajući da je emitovanje dotičnog u informativnim emisijama pomenutih televizija kršenje zakona. Kao odgovor na našu prijavu, stigao je dokument, a zajedno sa njim i 188 mejlova ljudi jednih od potpisnika prijave.

 

Kada su se stvari malo slegle, počeo sam sebi da postavljam nekoliko banalnih pitanja, a tiču se pre svega koliko su zapravo podaci koje ostavljamo nadležnim institucijama sigurni, i da li je zapravo odgovor REM-a, egzaktan primer kako bi ta dugo najavljivana digitalizacija našeg društva mogla da izgleda u praksi? Ok, moj mejl je meni lično tu i najmanji problem, ali šta će se desiti sutra kada prilikom registracije na nekom portalu institucije budu zatražili moj JMBG, što se već dešavalo par puta? Da li ću se ja posle ove nevesele epizode osećati sigurno, ili ću držati fige i moliti Svevišnjeg da neki tamo ćata, zaposlen preko ko zna kakve veze ne klikne igrom slučaja reply to all, pa moj JMBG postane vidljiv nekome kome je baš stalo da otvori firmu na tuđe ime?

 

Jer ono što je dosadašnja praksa pokazala u odnosu institucija prema građanima, je da ne postoji uzlazna linija, i nakon učinjene greške ne usledi izvinjenje, niti za to neko odgovara na ovaj ili onaj način. Sporadični incidenti, na kraju jednostavno postaju nepisana pravila, a linija koja brani pravo građanina se polako spušta prema dnu, dodatno ograničavajući samu po sebi ne preveliku slobodu.

 

Ono što Pera Pisar iz administrativnog odeljenja REM-a nije imao u vidu je spremnost ljudi uključenih u prepisku da odbrane svoja prava, pa je tako Pera ničim izazvan na neki način bio inicijalni kreator slogana “I ja sam jedan od 189, pozdrav za REM”, koji se tokom proteklog vikenda mogao videti u Beogradu, ali i Užicu, Valjevu, Nišu, Kragujevcu, Kikindi, i ostalim gradovima Srbije, kao znak raspoznavanja, ali i kao svojevrstan simbol otpora ljudi koji ne pristaju da institucije ove zemlje ne štite njihovo osnovno pravo, a to je pravo na privatnost ličnih podataka.

 

Moje je pravo da moji podaci budu zaštićeni kada se obraćam zvaničnoj instituciji, jer to pre svega podrazumeva na neki način i tajnost prepiske. To je valjda osnovna kultura, i na neki način tekovina modernog sveta. Šta očekivati od drugih institucija regionalnog ili lokalnog nivoa, kada jedno od važnijih tela u zemlji, koje gle čuda ironično nosi naziv Regularno telo za elektronske medije, ne zna, ne želi, ne ume da koristi imejl kako treba?

 

Zbog svega ovog navedenog, očekivao sam odgovor koje je većina učesnika mejling liste postavila pošiljaocu odgovora: “Odakle vam pravo da moju imejl adresu učinite vidljivom za još 188 osoba, jer se prepiska koju smo započeli tiče samo mene i vas?”

 

Činjenica je da se do trenutka objavljivanja ovog teksta, nije oglasio niti REM niti neko od osoba koje sede u ovom telu, ali to je potpuno očekivano. Oni će se potruditi da javnost što pre zaboravi ovaj slučaj, kao što su to druge institucije i političari radili u više puta do sada. Ovoga puta ima više razloga da ovaj slučaj isteramo do kraja.

Tačnije nas 189.

 

Autor je regionalni koordinator mreže Građani na straži za Zapadnu Srbiju.

Organizacija Crta pokrenula je akciju “Hoću Poverenika, a ne poslušnika!”, kako bi skrenula pažnju da proces izbora Poverenika treba biti pokrenut i da je pri izboru neophodno poštovati kriterijume transparentnosti, otvorenosti i integriteta, da građani budu informisani o tome ko su potencijalni kandidati za Poverenika, kako bi nov Poverenik nastavio da obavlja svoju funkciju kao nezavisno i stručno lice.

Putem sajta srbijadoinformacija.rs, svi zainteresovani građani i građanke imaju mogućnost da pošalju pismo Skupštini sa predloženim kriterijumima koje je sastavilo više od 80 organizacija civilnog društva,  putem alata koji im je dostupan ovde.

Mandat Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti istekao je u decembru 2018. godine, a proces za izbor novog Poverenika još uvek nije pokrenut. Imajući u vidu značaj Poverenika kao nezavisne institucije, široko postavljene uslove koje propisuju Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, predlažu se kriterijumi koje bi Odbor trebalo da primeni prilikom izbora kandidata za novog Poverenika. Poziva se Odbor da razmotri predložene kriterijume, primeni ih prilikom izbora kandidata za novog Poverenika i omogući javnosti da bude adekvatno informisana i uključena u ovaj proces.

Organizacije civilnog društva su u nekoliko navrata upućivale zahteve nadležnom skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje da odgovori da li je pokrenut postupak izbora Poverenika, ko su mogući kandidati, kao i da javno objavi biografije kandidata.

Ti odgovori predstavljaju minimum transparentnosti svakog izbornog procesa, dok su standardi otvorenosti i inkluzivnosti postupka za izbor Poverenika daleko viši u svim evropskim zemljama.

Organizacije su čak uputile i inicijativu za hitno otvaranje postupka, kao i kriterijume za izbor i sprovođenje procesa koji osigurava da građani Srbije dobiju nezavisnog i stručnog Poverenika. Oba predloga nadležni odbor nije razmatrao, a u međuvremenu je istekao mandat Rodoljubu Šabiću.

Organizacija Crta podnela je krivične prijave protiv odgovornih lica u 11 javnih organa i preduzeća iz Novog Sada, Pančeva, Vrbasa, Vršca, Šida i Ivanjice čija su vozila bila prisutna u Lučanima tokom lokalnih izbora održanih 16. decembra 2018. godine. Prijave nadležnim tužilaštvima su poslate u vezi sa krivičnim delom zloupotrebe položaja odgovornog lica na osnovu čl. 227. Krivičnog zakonika.

Reč je o javnim organima i preduzećima Toplana Novi Sad, JKP Lisje, Grad Novi Sad, JKP Čistoća Novi Sad, JP Gradsko saobraćajno Novi Sad, Gradska uprava grada Pančeva, JKP Drugi oktobar Vršac, Poljoprivredna stručna služba Vrbas, Opštinska uprava opštine Šid, Sportski savez opštine Šid, JKP Ivanjica. Kako nije izgledno da delatnost ovih preduzeća, tj. njihovih vozila podrazumeva prisustvo na izbornom danu u Lučanima, postoji osnovana sumnja da su odgovorna lica zloupotrebila javne resurse i nanela imovinsku štetu preduzeću u nepoznatom iznosu.

Crta posmatračka misija je lokalne izbore za odbornike u opštini Lučani posmatrala na svih 43 biračkih mesta. Mobilni timovi Crte su pratili atmosferu i dešavanja van biračkih mesta, u toku izbornog dana su primetili više od 200 automobila sa registarskim tablicama koje nisu iz Lučana, kao i vozila bez registarskih tablica. Vozila su kružila po Dragačevu, zadržavala se u blizini skoro svih biračkih mesta, a neidentifikovane osobe iz vozila komunicirale su sa biračima i članovima biračkih odbora.

PREPORUKE CRTE ZA SPREČAVANJE ZLOUPOTREBE JAVNIH RESURSA U KAMPANJI

1. Bliže odrediti pojam javnih resursa i predvideti adekvatne sankcije u slučajevima njihove zloupotrebe u kampanji u Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije.

2. Dopunom Zakona o javnim preduzećima uvesti sankcije za zloupotrebu imovine, imena i aktivnosti javnih preduzeća u političke svrhe koja bi se odnosila i na političke subjekte i na odgovorna lica u javnim preduzećima.

3. Zabraniti dopunom Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije vanrednu dodelu budžetskih i drugih javnih sredstava tokom trajanja izborne kampanje, kao i 30 dana pre i posle kampanje.

4. Izmenama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije zabraniti učestvovanje svih državnih funkcionera u aktivnostima koje mogu biti zloupotrebljene u predizborne svrhe.

Istinomer  je organizovao Istinomer forum „Novosađani, čije su vaše javne površine?“ u utorak u Radio Caffe-u Novom Sadu (Svetozara Miletića 45). 

 

 

Pitanja o kojima se diskutovalo na forumu:

 

 

 

Na Istinomer forumu su  govorili:

 

 

Moderatorka: Marina Fratucan, novinarka

 

Više o samom događaju možete pročitati ovde. 

 

Uz medijsku neravnopravnost, zloupotrebu javnih resursa, nerad nezavisnih institucija i nipodaštavanje postojećih zakona, ekstremno zabrinjavaju sada već otvoreni pritisci na birače, na posmatrače i na članove biračkih odbora. Rastući broj incidenata koji se dešavaju na dan glasanja, a koje posmatračka misija Crte beleži, doprinose sveukupnoj tmurnoj slici stanja, ocenjuje za Danas Vukosava Crnjanski, direktorka Crte, odgovarajući na pitanje da li zaista postoji mogućnost da se oni dovedu u red, uoči redovnih izbora sledeće godine, ako se imaju u vidu mehanizmi vladanja aktuelne garniture.

 

 

Crnjanski napominje da bi izborni proces trebalo resetovati, odnosno sve aktere dovesti za sto i otvoriti dijalog o izbornim uslovima.

 

– Uvek postoji mogućnost da se dobar deo problema reši čak i u kratkom roku, ali za to je potrebna pre svega politička volja, a zatim i ozbiljan rad na sprovođenju reformi. Dokle god predstavnici vlasti na kritike o izbornom procesu odgovaraju da je u Srbiji „sve čisto kao suza“, da je „birački spisak ažurniji nego ikada“, da su sporne zakone „usvojile prethodne vlasti“, jasno je da politička volja za izbornu reformu ne postoji. Posledice takvog ponašanja po demokratiju i demokratske procese su više nego ozbiljne. Jedna od njih je porast nepoverenja građana u izborni proces. Svoje lidere će, pod prinudom nepoverenja u sistem, građani tražiti kroz vaninstitucionalne kanale, a to je nešto što treba ozbiljno da brine sve političke aktere koji se zalažu za demokratiju i vladavinu prava u Srbiji – smatra direktorka Crte.

 

 

Komentarišući zahteve opozicionih stranaka u vezi sa uslovima za održavanje fer izbora, Crnjanski kaže da su „mnogi od nas živeli u pogrešnom uverenju da su izbori demokratska lekcija koju smo kao društvo savladali nakon 2000“.

 

– Čitajući Sporazum s narodom u delu izbornih uslova stiče se utisak da je reč o sporadičnom gašenju požara, a ne o sistemskom bavljenju nedostacima izbornog procesa. Donekle može da se razume zašto su u prvom planu samo stvari koje neposredno odgovaraju interesima političkih aktera. Ti zahtevi nisu neispravni ili nebitni, ali oni ne mogu samostalno dovesti do poboljšanja uslova za fer i slobodne izbore. Bez uspostavljanja novih i primene postojećih mehanizama kojima bi se sankcionisala korupcija u izbornom procesu, zloupotreba javnih resursa i sprečila funkcionerska kampanja, vratilo poverenje u birački spisak, bez aktivne Agencije za borbu protiv korupcije, Regulatornog tela za elektronske medije i tužilaštva, RIK-a i Ministarstva za državnu upravu, svi drugi zahtevi koji se odnose na period pre izbornog dana, kao i na sam izborni dan, deluju kao pucanj u prazno – kategorički odgovara sagovornica našeg lista.

 

 

Ona dodaje da Ugovor sa narodom ne nudi odgovore na sva ova pitanja, ali ga treba posmatrati kao dobru polaznu osnovu za dijalog u kojem treba uvažiti mišljenje civilnog društva, stručne i akademske javnosti.

 

 

Direktorka Crte se osvrnula i na ocene koje dolaze od „levog bloka“ aktuelnih protesta, da „u bedi i siromaštvu nema fer izbora“, odgovarajući na pitanja o tome imaju li smisla njihovi navodi da zbog socijalnih iznudica, ljudi ne mogu da biraju slobodno, pošto se siromaštvo i egzistencijalna ugroženost ogromnog broja ljudi koristi kao sredstvo pritiska prilikom glasanja, zbog čega rezultati izbora ne odražavaju slobodnu volju ljudi.

 

– Slobodan pojedinac i slobodno društvo su preduslov za stvaranje blagostanja i stav da u bedi nema slobodnih izbora je zamena teze i neodgovoran odnos i prema izbornom procesu i prema ozbiljnom problemu siromaštva u Srbiji. Da je iko ikada, iz bilo koje od desetina stranaka, odgovarao samo za falsifikovanje potpisa građana prilikom predaja lista za izbore, ne bismo imali situaciju, kao 2016, da na izborima učestvuje lista sa preko 900 falsifikovanih potpisa. Da je iko ikada snosio posledice za korupciju nad socijalno ugroženim grupama u predizbornom procesu, sigurna sam da bi se danas mnogi utrkivali sa programima za osnaživanje tih grupa i osvajali njihovo poverenje jačinom argumenata i politikama, a ne dubinom (javnog) džepa za mito. Demokratske institucije koje sprovode zakone i dosledno štite prava građana trebalo bi da budu garant smanjenja prostora za manipulaciju siromašnima. Sloboda je preduslov da biramo u kakvom društvu želimo da živimo, ona nije i ne sme biti stvar političkog kompromisa ili političke volje.

 

 

Intervju izasao u danas.rs

Naslovna fotografija: Zoran Drekalović 

Sprečavanje zloupotrebe javnih resursa u predizbornoj kampanji je jedna od najvažnijih oblasti za unapređenje izbornih uslova u Srbiji. Neophodno je da se u ovom polju zakonodavstvo i praksa Republike Srbije usaglasi sa međunarodnim standardima i primerima dobre prakse. Potrebno je sprečiti zloupotrebu novca poreskih obveznika tokom izbornih procesa sa jedne strane i ukinuti mogućnost funkcionerske kampanje na drugoj, kako bi se omogućila ravnopravnost učesnika u izbornoj trci.