Parlamenti u regionu u proseku ispunjavaju 63 procenata kriterijuma otvorenosti što nije zadovoljavajući rezultat, pokazalo je istraživanje «Regionalni indeks otvorenosti» koje je sprovela CRTA u saradnji sa parterima iz regionalne mreže „ActionSEE“.

Kao ni u slučaju izvršne vlasti, najviša zakonodavna tela regiona nemaju strateški pristup politici otvorenosti.  Zahtevi otvorenosti se mogu samo posredno izvesti iz Ustava, Poslovnika i drugih akata, i kao takvi predmet su različitog tumačenja i raspoloženja parlamentarne većine. Zbog toga bi Parlamenti u regionu trebalo pristupe potpisivanju Deklaracije o otvorenosti parlamenta i da rade na njenoj implementaciji.

Parlamenti uglavnom nisu transparentni u pogledu objavljivanja informacija sa sednica parlamentarnih odbora i  uglavnom ne ispunjavaju ni minimum međunarodnih standarda budžetske transparentnosti. Parlamenti u regionu treba da jačaju svoju predstavničku funkciju kroz ostvarivanje direktne komunikacije sa građanima i njihovo uključivanje u proces kreiranja politika. Posebno bi parlamenti trebalo da pažnju posvete razvoju elektronskih usluga. Dosledna primena etičkih kodeksa poslanika je od ključne važnosti za podizanje nivoa političke odgovornosti i poverenja javnosti u rad parlamenata. Međutim, dok određeni parlamenti regiona nisu ni usvojile etičke kodekse, druge ga aktivno ne promovišu niti delotvorno primenjuju. Istraživanje pokazuje su parlamenti u regiona uspostavili niz mehanizama za parlamentarnu kontrolu izvršne vlasti ali da je njihova primena je najčešće formalne prirode.

Analiza zakonodavna vlasti u Republici Srbije obuhvatila je Narodnu skupštinu Republike Srbije i Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine i pokazala da ona ispunjava 59 odsto indikatora otvorenosti. Ovaj rezultat ukazuje na mogućnosti za značajno poboljšanje otvorenosti ove grane vlasti prema građanima.

Pravni okvir koji omogućava otvorenost zakonodavne vlasti prema građanima je uspostavljen i u značajnoj meri je usklađen sa međunarodnim standardima. Javnost rada Narodne skupštine se obezbeđuje putem televizijskih prenosa, kao i putem interneta. Međutim, zakonodavni organi ne koriste u dovoljnoj meri mogućnost komunikacije sa građanima preko društvenih mreža. Poseban problem predstavlja saradnja Narodne skupštine sa nezavisnim državnim organima. U poslednje dve godine izveštaji nezavisnih organa nisu uopšte razmatrani na zasedanjima Narodne skupštine. Takvo postupanje utiče na delotvornost rada Narodne skupštine, ugled Skupštine i nezavisnih organa u javnosti, ali i na unapređenje demokratije i vladavine prava. Transparentnost javnih nabavki je visoko ocenjena, ali zakonodavni organi ne objavljuju ugovore i anekse ugovora sa ponuđačima, što je problem koji je identifikovan i u drugim granama vlasti.

Sednice odbora i ostalih radnih tela Narodne skupštine prenose se uživo putem interneta, uz mogućnost kasnijeg pregleda toka sednice u arhivi prenosa. Takođe, na veb sajtu Narodne skupštine objavljuju se predlozi zakona i drugih akata podnetih Narodnoj skupštini, usvojeni zakoni, rezultati glasanja sa plenarnih zasedanja, kao i stenografske beleške sa sednica. Ista praksa zabeležena je i u slučaju Skupštine AP Vojvodine, osim činjenice da nije omogućen internet prenos plenarnih sednica i sednica odbora, niti su javnosti dostupne stenografske beleške.

Međutim, na sajtu Narodne skupštine nije moguće pronaći tekstove podnetih amandmana, za razliku od sajta Skupštine AP Vojvodine gde su objavljeni amandmani za akta razmatrana u poslednjih šest meseci. Ni u jednom, ni u drugom slučaju, materijali koji se razmatraju i nastaju na sednicama odbora nisu dostupni, kao ni informacije o poslaničkim aktivnostima i rezultatima glasanja u odborima

Zakonodavna vlast nije razvila mehanizme za prikupljanje mišljenja javnosti o predlozima zakona koji su u skupštinskoj proceduri i postoji prostor za unapređenje interakcije sa građanima u procesu usvajanja zakona. I u ovom slučaju uočeno je da zakonodavna vlast poštuje propise ali ne koristi mogućnosti za unapređenje kvaliteta zakonodavnog procesa kroz uključivanje javnosti. Učešće javnosti i civilnog društva na javnim slušanjima i u radu pojedinih skupštinskih odbora je primer dobre prakse, ali, budući retko, ne može se okarakterisati kao uobičajen i ustaljen način komunikacije zakonodavne vlasti sa građanima.

Organi zakonodavne vlasti nemaju ustanovljene mehanizme za elektronsku peticiju niti razvijene planove za promociju mehanizma elektronske peticije putem interneta i društvenih mreža.

Iako je Etički kodeks, kojim se utvrđuju standardi integriteta i pravila ponašanja poslanika,  dokument od ključne važnosti za podizanje nivoa političke odgovornosti i poverenja javnosti u rad institucija, ni republička ni pokrajinska skupština nema usvojen Etički kodeks.

Kompletnu analizu možete pročitati ovde.

Povodom petog rođendana inicijativa Otvoreni parlament predstavila je novi sajt “Otvoreni parlament” putem kojeg će građani po prvi put moći da se na jednostavan i razumljiv način upoznaju sa predlozima zakona ali i da komentarišu i glasaju za ključne promene koje zakon donosi.

Inicijativa Otvoreni parlament, koju je pokrenula CRTA sa još nekoliko organizacija civilnog društva, već pet godina prati i analizira rad Narodne skupštine i narodnih poslanika sa ciljem da građanima pruži kvalitetne informacije o dešavanjima u parlamentu. Za pet godina putem sajta Otvoreni parlament građanima je postalo dostupno preko 250 hiljada govora narodnih poslanika od 1997. godine do danas; po prvi put javnosti su postali dostupni podneti amandmani na predloge zakona kao i informacije o tome ko je od narodnih poslanika bio najaktivniji na mesečnom nivou.

Istraživanja pokazuju da je svega jedna trećina građana upoznata sa ulogom Narodne skupštine i narodnih poslanika. Za nas je ova činjenica bila alarm da moramo da promenimo to stanje jer su narodni poslanici predstavnici interesa građana čije odluke utiču na živote svih nas. Zato se već pet godina trudimo da građane informišemo o radu njihovih predstavnika ali i da ponudimo rešenja Narodnoj skupštini i poslanicima za unapređenje kako zakonodavne i kontrolne funkcije tako i predstavničke” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

U partnerstvu sa Narodnom skupštinom 2015. godine inicijativa Otvoreni parlament je pokrenula manifestaciju “Nedelja parlamentarizma” koju je Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije za 2016. godinu prepoznala kao značajan korak napred u pogledu parlamentarne transparentnosti i participacije.

Postoji potreba za formiranjem nadzornog odbora skupštine za praćenje izbora, ali su njegove nadležnosti dosta ograničene, zbog čega bi trebalo unaprediti zakonski okvir, rečeno je na okruglom stolu “Uloga Narodne skupštine u izbornom procesu“, održanom u Narodnoj skupštini u  okviru Nedelje parlamentarizma.

Na okruglom stolu u organizaciji Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost(CRTA) učestovali su Veljko Rakić, bivši član Republičke izborne komisije,  Elena Božić Talijan, koja je 2000. predsedavala Nadzornom odboru skupštine za praćenje izbora, Dejan Đokić, advokat i ekspert u oblasti izbornog prava i Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTA-e.

Većina učesnika saglasnaje da postoji potreba za nadzornim odborom skupštine, kao i za reformom izbornih zakona, koji bi, između ostalog, proširili ovlašćenja Republičke izborne komisije.

Šef pravnog tima CRTE Pavle Dimitrijević predstavio je preporuke CRTA posmatračke misije „Građani na straži“, koje se mogu realizovati pre predstojećih predsedničkih izbora 2017. godine. Dimitrijević je rekao da se jedna od glavnih preporuka odnosi na birački spisak, te da je potrebno unaprediti način na koji se spiskovi ažuriraju, kao i sistem nadzora nad biračkim spiskom.

„U narednom periodu CRTA će pokrenuti teme o kojima se ne govori ili se govori samo tokom izbornog procesa, a odnose se na unapređenje izbornih propisa i rad izbornih organa“, rekao je Dimitrijević.

Nekadšnji član RIK-a Veljko Rakić rekao je da je za unapređenje izbornog procesa potrebno proširiti ovlašćenja ovog tela, kako bi RIK mogao da postupa i po službenoj dužnosti.

„Prema postojećim propisima, RIK može da odlučuje samo o prigovorima koje su podneli građani i nikako drugačije“, naglasio je Rakić.

Elena Božić Talijan bila je predsednica Nadzornog odbora za prevremene parlamentarne izbore 2000. godine, od kada ovakvi odbori nisu formirani. Božić Talijan smatrada je nadzorni odbor za praćenje izbora i danas potreban, ali dazbog postojećih propisa ne bi imao svrhu, jer nema nadležnost da izriče kazne.

„I kada bismo uočili najgrublja kršenja izbornog prava, kao članovi Nadzornog odbora, ne bismo mogli da da preduzemmo ništa, osim javnog iznošenja problema“, istakla je Božić Talijan.

Prema njenim rečima, izmenama zakona došlo je do preklapanja nadležnosti Nadzornog odbora i Regulatorne agencije za elektronske medije (REM). To što REM ni šest meseci od izbora nije objavio izveštaj o medijskom izveštavanju u kampanji jeste jedan od razloga zašto je nadzorni odbor neophodan, ocenjuje ona.

Advokat Dejan Đokić, koji se 20 godina bavi izbornim pravom, smatra, međutim, da bi jedino RIK trebalo da ima nadležnost kod kažnjavanja za kršenje izbornih procedura.

Tokom diskusije koja je usledila, šef poslaničke grupe „Dveri“ Boško Obradović rekao je da su izbori u Srbiji „izgubili kredibilitet“, da nadzorni odbor jeste neophodan, ali da je ključno pitanje nezavisnosti takvog tela.

„Više od šest meseci posle izbora nemamo izveštaj o izveštavanju medija tokom predizborne kampanje koji je trebao da uradi REM. I sada da se objave ti nalazi, neće biti relevantni, jer su izbori prošli. Potrebno je da imamo nadzorno telo koje može da interveniše tokom izbornog procesa i da odmah zaštiti ravnopravnost učesnika u izbornom procesu, a mi takvo telo nemamo“, rekao je Obradović.

Šef CRTA posmatračke misije „Građani na straži“ Raša Nedeljkov rekaoje da istraživanje javnog mnjenja koje je CRTA uradila tokom leta pokazuje da oko 20 odsto građana smatra da aprilski izbori nisu bili regularni, dok oko 40 odsto veruje da je bilo nepravilnosti, ali da one nisu uticale na konačne rezultate izbora.

„Istovremeno, građani samo izbore vide kao mogućnost za uključivanje u demokratske procese u Srbiji, što znači da imamo ogroman broj ljudi koji ne veruju u izbore, i kao posledicu toga sve manju izlaznost na izborima“, rekao je Nedeljkov.

Tokom održavanja vanrednih parlamentarnih izbora u proleće 2016. godine uočeni su ozbiljni nedostaci i nedorečenosti izbornog zakonodavstva koje mogu dovesti do daljeg smanjenja poverenja građana u kvalitet izbornog procesa.  Kako bi se unapredio kvalitet izbornog procesa, CRTA posmatračka misija „Građani na straži“ predlaže niz preporuka od kojih se pojedine mogu sprovesti u kratkom roku, do predstojećih predsedničkih izbora i dugoročne koje zahtevaju promene većeg obima.

Uz koordinisan i organizovan rad nadležnih institucija, do predsedničkih izbora na proleće 2017. godine trebalo bi unaprediti sistem nadzora nad biračkim spiskom što podrazumeva pitanje ažuriranja i održavanja baze podataka biračkog spiska. Takođe, izmenama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku trebalo bi omogućiti uvid u izvod iz biračkog spiska čime bi se građanima omogućilo da neposredno pre izbornog dana, u kratkom roku, provere na kom biračkom mestu treba da glasaju budući da se dosadašnja praksa uvida u elektronsku bazu biračkog spiska pokazala nepouzdanom.

RIK bi trebalo pravovremeno i redovno da objavljuje sve relevantne izborne podatke (materijale, statistike, podatke o listama itd.)  pravovremeno u „otvorenom“, mašinski čitljivom formatu, u skladu sa međunarodnim izbornim „open data“  standardima.

CRTA posmatračka misija „Građani na straži“, u okviru preporuka koje zahtevaju  duži vremenski period za sprovođenje, predlaže i uspostavljanje Republičke izborne komisije kao stalnog i nezavisnog tela koje bi se bavilo sprovođenjem izbora, edukacijom izborne adminstracije i unapređenjem izbornih procedura, što bi u značajnoj meri uticalo na unapređenje kvaliteta izbornog procesa. Dopunom Zakona o izboru narodnih poslanika potrebno je omogućiti RIK-u da, u postupku utvrđivanja rezultata glasanja, postupa po službenoj dužnosti (ex-officio), odnosno da ima pravo da preinači, menja i poništava odluke biračkih odbora.

Kompletan izveštaj CRTA posmatračke misije “Građani na straži” koji se odnosi na prevremene parlamentarne izbore 2016. godine sa svim preporukama dostupan je na sajtu Gradjaninastrazi.rs.


CRTA je organizacija civilnog društva koja zajedno sa građanima utiče na povećanje otvorenosti i odgovornosti institucija i javnih funkcionera kroz praćenje njihovog rada. Cilj posmatračke misije ’Građani na straži’ u toku izborne kampanje 2016. godine bio je da efikasno isprati i analizira primenu zakona i međunarodnih standarda tokom pripreme i sprovođenja izbora, informiše građane o kvalitetu i demokratičnosti izbornog procesa i dešavanja tokom kampanje, i obezbedi brzu reakciju na kršenja izbornih procedura i procesa u lokalnim sredinama širom Srbije.