Usvajanje najvažnijeg državnog zakona, republičkog budžeta za 2018. godinu, bez rasprave i vremena da se obrazlože amandmani, predstavlja nastavak urušavanja institucije parlamenta kao najvišeg predstavničkog tela. Zloupotreba parlamentarnih procedura i pravila od strane vladajuće većine u slučaju usvajanja budžata za narednu godinu predstavlja zanemarivanje interesa građana zarad partijskog interesa i dnevne politike.

Mi, kao organizacija, smo godinama, verujući u demokratiju i demokratske principe radili na tome da parlament učinimo bližim građanima i povratimo poverenje građana u predstavničko telo. Više ne želimo i ne možemo da posmatramo urušavanje kojoj je ova institucija podvrgnuta poslednjih dana.

Zbog svega toga smatramo da je bespredmetno da, kao organizacija koja kroz incijativu Otvoreni parlament prati rad parlamenta, u ovom trenutku objavljujemo statističke i druge informacije o aktivnosti poslanika. Umesto toga do daljnjeg zatamnjujemo sajt Otvoreni Parlament, dok situacija u parlamentu ne počne da se vraća u civilizacijske tokove.

Usvajanje dugo najavljivanih zakona, žustre rasprave u plenumu i na odborima, prekid rada Parlamenta tokom trajanja kampanje za predsedničke izbore obeležili su prvih godinu dana rada Jedanaestog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.

Za godinu dana rada poslanici su radili ukupno 68 dana u plenumu i usvojili 88 zakona, što iznosi nešto više od jednog usvojenog zakona po danu. Polovina usvojenih zakona doneta je po hitnom postupku. Od ukupnog broja usvojenih zakona 48 (55 odsto) su potvrde međunarodnih sporazuma i ugovora, 27 (31 odsto) izmene i dopune postojećih zakona, dok je za godinu dana usvojeno 13 novih zakona. Podneto je 3.229 amandmana a usvojen je tek svaki trinaesti, pokazala je analiza rada Skupštine Srbije koju je uradila inicijativa Otvoreni parlament.

Za godinu dana održana je samo jedna sednica sa tzv. “poslaničkim pitanjima” Vladi poslednjeg četvrtka u mesecu i to 27. oktobra 2016. kada su poslanici postavili ukupno 31 pitanje članovima Vlade.

Za godinu dana održano je ukupno 265 sednica odbora. Najviše sednica je održao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo – 31, dok je najmanje zasedao Odbor za prava deteta, koji je održao svega jednu sednicu.

Redovno jesenje zasedanje u Parlamentu donelo je usvajanje dugo najavljivanih zakona. Od oktobra do decembra usvojeni su Zakon o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici kao i Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.

Ipak, događaji koji su bacilli u senku parlamentarnu debatu i usvajanje važnih zakona u proteklih godinu dana jesu česti prekidi plenarnih i sednica odbora, nepostojanje konstruktivnog dijaloga i argumentovane debate kao i bojkot plenarnog rada od strane dela opozicionih poslanika.

Rad Parlamenta, početkom proleća 2017. godine, bio je i privremeno zaustavljen zbog održavanja kampanje za predsedničke izbore zbog čega su poslanici tokom redovnog prolećnog zasedanja proveli svega 17 dana u plenumu.

U proteklih godinu dana ukupno 24 poslanika i poslanice napustili su prvobitne poslaničke klubove i svoje delovanje nastavili ili u drugom poslaničkom klubu ili kao poslanici koji deluju van poslaničkog kluba. Broj samostalnih poslanika se u jednom trenutku povećao sa tri, koliko ih je bilo prvog radnog dana novog saziva na 19 dok ih je na kraju prolećnog zasedanja ukupno devet. Pored toga u Parlamentu su, u proteklih godinu dana, formirana i dva nova poslanička kluba (“Za spas Srbije” i poslanički klub “Samostalnih poslanika”).

Cilj inicijative „Otvoreni parlament“ je povećanje javnosti rada parlamenta, informisanje građana o radu parlamenta i uspostavljanje redovne komunikacije između građana i njihovih izabranih predstavnika.

Parlamenti u regionu u proseku ispunjavaju 63 procenata kriterijuma otvorenosti što nije zadovoljavajući rezultat, pokazalo je istraživanje «Regionalni indeks otvorenosti» koje je sprovela CRTA u saradnji sa parterima iz regionalne mreže „ActionSEE“.

Kao ni u slučaju izvršne vlasti, najviša zakonodavna tela regiona nemaju strateški pristup politici otvorenosti.  Zahtevi otvorenosti se mogu samo posredno izvesti iz Ustava, Poslovnika i drugih akata, i kao takvi predmet su različitog tumačenja i raspoloženja parlamentarne većine. Zbog toga bi Parlamenti u regionu trebalo pristupe potpisivanju Deklaracije o otvorenosti parlamenta i da rade na njenoj implementaciji.

Parlamenti uglavnom nisu transparentni u pogledu objavljivanja informacija sa sednica parlamentarnih odbora i  uglavnom ne ispunjavaju ni minimum međunarodnih standarda budžetske transparentnosti. Parlamenti u regionu treba da jačaju svoju predstavničku funkciju kroz ostvarivanje direktne komunikacije sa građanima i njihovo uključivanje u proces kreiranja politika. Posebno bi parlamenti trebalo da pažnju posvete razvoju elektronskih usluga. Dosledna primena etičkih kodeksa poslanika je od ključne važnosti za podizanje nivoa političke odgovornosti i poverenja javnosti u rad parlamenata. Međutim, dok određeni parlamenti regiona nisu ni usvojile etičke kodekse, druge ga aktivno ne promovišu niti delotvorno primenjuju. Istraživanje pokazuje su parlamenti u regiona uspostavili niz mehanizama za parlamentarnu kontrolu izvršne vlasti ali da je njihova primena je najčešće formalne prirode.

Analiza zakonodavna vlasti u Republici Srbije obuhvatila je Narodnu skupštinu Republike Srbije i Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine i pokazala da ona ispunjava 59 odsto indikatora otvorenosti. Ovaj rezultat ukazuje na mogućnosti za značajno poboljšanje otvorenosti ove grane vlasti prema građanima.

Pravni okvir koji omogućava otvorenost zakonodavne vlasti prema građanima je uspostavljen i u značajnoj meri je usklađen sa međunarodnim standardima. Javnost rada Narodne skupštine se obezbeđuje putem televizijskih prenosa, kao i putem interneta. Međutim, zakonodavni organi ne koriste u dovoljnoj meri mogućnost komunikacije sa građanima preko društvenih mreža. Poseban problem predstavlja saradnja Narodne skupštine sa nezavisnim državnim organima. U poslednje dve godine izveštaji nezavisnih organa nisu uopšte razmatrani na zasedanjima Narodne skupštine. Takvo postupanje utiče na delotvornost rada Narodne skupštine, ugled Skupštine i nezavisnih organa u javnosti, ali i na unapređenje demokratije i vladavine prava. Transparentnost javnih nabavki je visoko ocenjena, ali zakonodavni organi ne objavljuju ugovore i anekse ugovora sa ponuđačima, što je problem koji je identifikovan i u drugim granama vlasti.

Sednice odbora i ostalih radnih tela Narodne skupštine prenose se uživo putem interneta, uz mogućnost kasnijeg pregleda toka sednice u arhivi prenosa. Takođe, na veb sajtu Narodne skupštine objavljuju se predlozi zakona i drugih akata podnetih Narodnoj skupštini, usvojeni zakoni, rezultati glasanja sa plenarnih zasedanja, kao i stenografske beleške sa sednica. Ista praksa zabeležena je i u slučaju Skupštine AP Vojvodine, osim činjenice da nije omogućen internet prenos plenarnih sednica i sednica odbora, niti su javnosti dostupne stenografske beleške.

Međutim, na sajtu Narodne skupštine nije moguće pronaći tekstove podnetih amandmana, za razliku od sajta Skupštine AP Vojvodine gde su objavljeni amandmani za akta razmatrana u poslednjih šest meseci. Ni u jednom, ni u drugom slučaju, materijali koji se razmatraju i nastaju na sednicama odbora nisu dostupni, kao ni informacije o poslaničkim aktivnostima i rezultatima glasanja u odborima

Zakonodavna vlast nije razvila mehanizme za prikupljanje mišljenja javnosti o predlozima zakona koji su u skupštinskoj proceduri i postoji prostor za unapređenje interakcije sa građanima u procesu usvajanja zakona. I u ovom slučaju uočeno je da zakonodavna vlast poštuje propise ali ne koristi mogućnosti za unapređenje kvaliteta zakonodavnog procesa kroz uključivanje javnosti. Učešće javnosti i civilnog društva na javnim slušanjima i u radu pojedinih skupštinskih odbora je primer dobre prakse, ali, budući retko, ne može se okarakterisati kao uobičajen i ustaljen način komunikacije zakonodavne vlasti sa građanima.

Organi zakonodavne vlasti nemaju ustanovljene mehanizme za elektronsku peticiju niti razvijene planove za promociju mehanizma elektronske peticije putem interneta i društvenih mreža.

Iako je Etički kodeks, kojim se utvrđuju standardi integriteta i pravila ponašanja poslanika,  dokument od ključne važnosti za podizanje nivoa političke odgovornosti i poverenja javnosti u rad institucija, ni republička ni pokrajinska skupština nema usvojen Etički kodeks.

Kompletnu analizu možete pročitati ovde.

Povodom petog rođendana inicijativa Otvoreni parlament predstavila je novi sajt “Otvoreni parlament” putem kojeg će građani po prvi put moći da se na jednostavan i razumljiv način upoznaju sa predlozima zakona ali i da komentarišu i glasaju za ključne promene koje zakon donosi.

Inicijativa Otvoreni parlament, koju je pokrenula CRTA sa još nekoliko organizacija civilnog društva, već pet godina prati i analizira rad Narodne skupštine i narodnih poslanika sa ciljem da građanima pruži kvalitetne informacije o dešavanjima u parlamentu. Za pet godina putem sajta Otvoreni parlament građanima je postalo dostupno preko 250 hiljada govora narodnih poslanika od 1997. godine do danas; po prvi put javnosti su postali dostupni podneti amandmani na predloge zakona kao i informacije o tome ko je od narodnih poslanika bio najaktivniji na mesečnom nivou.

Istraživanja pokazuju da je svega jedna trećina građana upoznata sa ulogom Narodne skupštine i narodnih poslanika. Za nas je ova činjenica bila alarm da moramo da promenimo to stanje jer su narodni poslanici predstavnici interesa građana čije odluke utiču na živote svih nas. Zato se već pet godina trudimo da građane informišemo o radu njihovih predstavnika ali i da ponudimo rešenja Narodnoj skupštini i poslanicima za unapređenje kako zakonodavne i kontrolne funkcije tako i predstavničke” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

U partnerstvu sa Narodnom skupštinom 2015. godine inicijativa Otvoreni parlament je pokrenula manifestaciju “Nedelja parlamentarizma” koju je Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije za 2016. godinu prepoznala kao značajan korak napred u pogledu parlamentarne transparentnosti i participacije.

Godinu za nama obeležili su dva skupštinska saziva zbog vanrednih parlamentarnih izbora i formiranje jedanaestog skupštinskog saziva od uvođenja višestranačkog sistema 1990. godine. Građani Srbije su nakon nepune dve godine, koliko je trajao deseti saziv, 24. aprila izašli na birališta i izabrali nove/stare predstavnike u Narodnoj skupštini.

Tokom 2016. godine narodni poslanici i poslanice u oba saziva (desetom i jedanestom) radili su dva i po meseca ili 75 dana u plenumu. Pored plenarnih sednica, poslanici su radili u skupštinskim odborima. U ovom periodu održano je ukupno 268 sednica odbora.

U 2016. godini poslanici su usvojili 88 zakona od kojih su 23 novi zakoni, 36 su izmene i dopune a poslanici su potvrdili i 29 sporazuma i međunarodnih ugovora. Od ukupnog broja zakona 59 procenata (51 zakon) usvojeno je po hitnom postupku.

Skoro sve usvojene zakone u 2016. godini odnosno 98 odsto (86 zakona) predložila je Vlada dok su dva usvojena zakona predložili narodni poslanici Branislav Blažić i Aleksandar Martinović iz Srpske napredne stranke. Nijedan predlog zakona opozicionih poslanika nije bio na dnevnom redu Narodne skupštine.

U prvom delu godine do marta i raspisivanja izbora poslanici su radili 25 dana u plenumu i za to vreme usvojili ukupno 41 zakon. Većina zakona usvojenih početkom 2016. godine u skupštinsku proceduru je ušla tokom 2015. godine.

U novom skupštinskom sazivu formiranom nakon izbora u proceduru je ušlo ukupno 130 predloga zakona, od kojih su 67 podneli opozicioni poslanici. Ipak kao i u skoro svim prethodnim skupštinskim sazivima na dnevni red su uglavnom dolazili predlozi zakona koje je inicirala Vlada. Za 50 dana, koliko su poslanici i poslanice novog saziva proveli u jesenjem zasedanju, usvojeno je ukupno 47 zakona.

Jesenje zasedanje donelo je na dnevni red dugo najavljivane zakone, pa su tako u 2016. godini, između ostalog usvojeni Zakon o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.

Sa jedanaestim sazivom Narodne skupštine, koji je formiran 3. juna, u Parlament su se vratile stranke koje su u prethodnim izbornim ciklusima ostajale ispod cenzusa – Srpska radikalna stranka i Liberalno demokratska partija.  Ipak novi saziv doneo je i nove poslaničke grupe – Pokret DVERI i Pokret Dosta je bilo. Ukupno 16 poslaničkih klubova, četiri više u odnosu na prethodni saziv, brojnija i raznovrsnija opozicija uneli su jednu novu dinamiku u rad novog saziva.

Od samog početka saziva dinamično i burno bilo je kako u plenumu tako i na sednicama odbora. Prekidanje konstitutivne sednice Narodne skupštine nakon višesatne rasprave, odlaganje izbora predsednika i potpredsednika, nepostojanje dogovora predstavnika vlasti i opozicije oko broja potpredsednika obeležili su sam početak rada novog saziva.

Tokom 2016. godine izrečeno je ukupno 26 kazni za 17 narodnih poslanika i to dve kazne za poslanike vladajuće većine a 24 za poslanike opozicionih partija.

Postoji potreba za formiranjem nadzornog odbora skupštine za praćenje izbora, ali su njegove nadležnosti dosta ograničene, zbog čega bi trebalo unaprediti zakonski okvir, rečeno je na okruglom stolu “Uloga Narodne skupštine u izbornom procesu“, održanom u Narodnoj skupštini u  okviru Nedelje parlamentarizma.

Na okruglom stolu u organizaciji Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost(CRTA) učestovali su Veljko Rakić, bivši član Republičke izborne komisije,  Elena Božić Talijan, koja je 2000. predsedavala Nadzornom odboru skupštine za praćenje izbora, Dejan Đokić, advokat i ekspert u oblasti izbornog prava i Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTA-e.

Većina učesnika saglasnaje da postoji potreba za nadzornim odborom skupštine, kao i za reformom izbornih zakona, koji bi, između ostalog, proširili ovlašćenja Republičke izborne komisije.

Šef pravnog tima CRTE Pavle Dimitrijević predstavio je preporuke CRTA posmatračke misije „Građani na straži“, koje se mogu realizovati pre predstojećih predsedničkih izbora 2017. godine. Dimitrijević je rekao da se jedna od glavnih preporuka odnosi na birački spisak, te da je potrebno unaprediti način na koji se spiskovi ažuriraju, kao i sistem nadzora nad biračkim spiskom.

„U narednom periodu CRTA će pokrenuti teme o kojima se ne govori ili se govori samo tokom izbornog procesa, a odnose se na unapređenje izbornih propisa i rad izbornih organa“, rekao je Dimitrijević.

Nekadšnji član RIK-a Veljko Rakić rekao je da je za unapređenje izbornog procesa potrebno proširiti ovlašćenja ovog tela, kako bi RIK mogao da postupa i po službenoj dužnosti.

„Prema postojećim propisima, RIK može da odlučuje samo o prigovorima koje su podneli građani i nikako drugačije“, naglasio je Rakić.

Elena Božić Talijan bila je predsednica Nadzornog odbora za prevremene parlamentarne izbore 2000. godine, od kada ovakvi odbori nisu formirani. Božić Talijan smatrada je nadzorni odbor za praćenje izbora i danas potreban, ali dazbog postojećih propisa ne bi imao svrhu, jer nema nadležnost da izriče kazne.

„I kada bismo uočili najgrublja kršenja izbornog prava, kao članovi Nadzornog odbora, ne bismo mogli da da preduzemmo ništa, osim javnog iznošenja problema“, istakla je Božić Talijan.

Prema njenim rečima, izmenama zakona došlo je do preklapanja nadležnosti Nadzornog odbora i Regulatorne agencije za elektronske medije (REM). To što REM ni šest meseci od izbora nije objavio izveštaj o medijskom izveštavanju u kampanji jeste jedan od razloga zašto je nadzorni odbor neophodan, ocenjuje ona.

Advokat Dejan Đokić, koji se 20 godina bavi izbornim pravom, smatra, međutim, da bi jedino RIK trebalo da ima nadležnost kod kažnjavanja za kršenje izbornih procedura.

Tokom diskusije koja je usledila, šef poslaničke grupe „Dveri“ Boško Obradović rekao je da su izbori u Srbiji „izgubili kredibilitet“, da nadzorni odbor jeste neophodan, ali da je ključno pitanje nezavisnosti takvog tela.

„Više od šest meseci posle izbora nemamo izveštaj o izveštavanju medija tokom predizborne kampanje koji je trebao da uradi REM. I sada da se objave ti nalazi, neće biti relevantni, jer su izbori prošli. Potrebno je da imamo nadzorno telo koje može da interveniše tokom izbornog procesa i da odmah zaštiti ravnopravnost učesnika u izbornom procesu, a mi takvo telo nemamo“, rekao je Obradović.

Šef CRTA posmatračke misije „Građani na straži“ Raša Nedeljkov rekaoje da istraživanje javnog mnjenja koje je CRTA uradila tokom leta pokazuje da oko 20 odsto građana smatra da aprilski izbori nisu bili regularni, dok oko 40 odsto veruje da je bilo nepravilnosti, ali da one nisu uticale na konačne rezultate izbora.

„Istovremeno, građani samo izbore vide kao mogućnost za uključivanje u demokratske procese u Srbiji, što znači da imamo ogroman broj ljudi koji ne veruju u izbore, i kao posledicu toga sve manju izlaznost na izborima“, rekao je Nedeljkov.

Od 12. do 18. septembra širom sveta se obeležava Nedelja otvorenosti zakonodavnog postupka.

Globalna nedelja otvorenosti zakonodavnog postupka obeležava se treću godinu za redom sa ciljem da se ukaže na važnost otvorenog i participativnog procesa donošenja odluka i zakona. To je prilika da se ukaže i na važnost saradnje parlamenata, vlada i civilnog društva u kreiranju i primeni principa otvorenosti. Takođe, to je i prilika da se predstave primeri dobre prakse u ovoj oblasti iz celog sveta.

U sklopu obeležavanja Globalne nedelje otvorenosti zakonodavnog postupka  u okviru naše inicijative Otvoreni parlament organizujemo seriju aktivnosti kojima želimo da skrenemo pažnju i ukažemo na važnost otvorenih i transparentnih institucija, pre svega Parlamenta kao tela koje je izabrano od strane građana i koje zauzima centralno mesto u svakoj demokratiji.

 

Kalendar aktivnosti:

 

 

Kampanja na društvenim mrežama – predstavljanje “Indeksa otvorenosti parlamenata – Srbija i region 2016”

 

Kampanju možete pratiti na Otvoreni parlament društvenim mrežama Twitter i Facebook.

Kako bi utvrdili da li su i u kojoj meri parlamenti napravili napredak u pogledu transparentnosti i otvorenosti svoga rada u periodu od godinu dana, u okviru inicijative Otvoreni parlament sproveli smo  istraživanje o stepenu otvorenosti parlamenata u regionu “Indeks otvorenosti parlamenata 2016. – Srbija i region”.

Istraživanje je zasnovano na proveri primene kriterijuma o otvorenosti parlamenata sadržanih u međunarodnoj Deklaraciji o otvorenosti parlamenata. Deklaracija o otvorenosti parlamenata predstavlja poziv organizacija civilnog društva koje vrše monitoring rada parlamenata, državnim parlamentima, entitetskim i transnacionalnim zakonodavnim telima da se obavežu na otvorenost i omogućavanje učestvovanja građana u radu parlamenta.

 

 

Tweet Talks “Demokratija, parlament i građani”

 

Jedna od aktivnosti jeste i Tweet Talks, kojim želimo da animiramo širu zajednicu, uključujući građane, narodne poslanike i ostale donosioce odluka da nam se priključe na društvenoj mreži Twitter i kroz jednočasovnu diskusiju pokušamo da zajedno dođemo do odgovora o tome šta za njih znači aktivizam i odgovornost, kao i koji su najbolji načini za komunikaciju građana i poslanika i na koji način je moguće unaprediti postojeće mehanizme.

 Pridružite nam se u sredu, 14. septembra od 19h do 20h na Twitteru kanalu Otvorenog parlamenta O_Parlament.

 

 

Radionica “Upoznajmo skupštinu”

 

Radionica “Upoznajmo skupštinu” namenjena je učenicima četvrtog razreda osnovnih škola. U saradnji sa osnovnom školom “Laza Kostić” realizovaćemo radionice za najmanje 120 učenika. Tokom interaktivnih radionica sa učenicima ćemo razgovarati o ulogama Parlamenta, narodnim poslanicima i njihovim obavezama. Kroz kviz, razgovor i mini simulaciju usvajanja zakona, učenici će unaprediti svoje znanje o funkcionisanju Parlamenta Republike Srbije.

Od formiranja Jedanaestog saziva Narodne skupštine 3. juna 2016. godine pa do kraja godine 31. decembra poslanici su proveli u plenumu 50 dana i obratili se, neračunajući govore predsedavajućih, ukupno 4.489 puta. Polovinu ukupnog broja obraćanja čine obraćanja 16 narodnih poslanika, dok se 20 procenata poslanika (ukupno 52) nijednom nisu javili za reč.

U ovom periodu usvojeno je 47 zakona a od toga 81 podsto (38 zakona) doneto je po hitnom postupku. Poslanici su podneli ukupno 2.931 amandman a usvojen je tek svaki trinaesti.pokazala je godišnja analiza aktivnosti narodnih poslanika koju je uradila inicijativa Otvoreni parlament.

Najaktivniji poslanik od aktuelnih 250, po ukupnom broju obraćanja bio je poslanik Narodne seljačke stranke Marijan Rističević koji se obratio 232 puta u plenumu. Zatim slede, poslanik Socijaldemokratske stranke Srbije Marko Đurišić sa 195 obraćanja i poslanik Dveri Boško Obradović sa 179 obraćanja.

U plenumu se o amandmanima na zakone najčešće javljao poslanik Narodne seljačke stranke Marijan Rističević – 132 puta, a o samim zakonima poslanik Socijaldemokratske stranke Marko Đurišić – 87 puta. Po Poslovniku najčešće se za reč javljao Aleksandar Martinović (Srpska napredna stranka) – 48 puta, koji je ujedno i najviše replicirao – 71 put. Najviše poslaničkih pitanja (svakog utorka i četvrtka na početku plenarne sednice, kao i poslednjeg četvrtka u mesecu) postavio je poslanik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj – 18 pitanja.

Od poslanica u plenumu su se najčešće mogle čuti poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić (121 put) i Vjerica Radeta iz Srpske radikalne stranke (121 put).

U podnošenju amandmana najaktivniji su, kao i u prethodnim sazivima, bili poslanici opozicije. U podnošenju najvećeg broja amandmana, samostalno ili u grupi sa drugim poslanicima, učestvovali su poslanici poslaničke grupe Demokratske stranke – Gordana Čomić sa 507 podnetih amandmana (4 usvojena), Aleksandra Jerkov sa 465 podnetih amandmana (7 usvojenih), Balša Božović i Veroljub Stevanović sa 463 podneta amandmana (7 usvojenih). Sledi ih Goran Ćirić sa 460 podnetih amandmana (8 usvojenih). Od 267 poslanika koji su makar jedan dan obavljali poslaničku funkciju, njih 126 nijedan put nije učestvovalo u podnošenju amandmana.

Poslovnikom je predviđeno da tokom redovnog zasedanja svakog poslednjeg četvrtak u mesecu poslanici postavljaju pitanja članovima Vlade. Od formiranja Jedanaestog saziva, sednica sa “Poslaničkim pitanjima” održana je samo jednom – u oktobru, kada je ukupno devet narodnih poslanika postavilo 31 pitanje članovima Vlade.

Analiza je urađena na osnovu zvaničnih transkripata plenarnih sednica i rezultata glasanja objavljenih na sajtu Otvoreniparlament.rs a preuzetih sa sajta Narodne skupštine.

Kompletan izveštaj o radu Narodne skupštine i aktivnostima narodnih poslanika u aktuelnom sazivu možete preuzeti sa ovog link-a.

U 2015. godini, poslanici Desetog skupštinskog saziva, su radili ukupno 114 dana u plenumu što je bio prosek i prethodnih godina.

U tom periodu su se obratili, neračunajući govore predsedavajućih, ukupno 8.060 puta. Polovinu, od ukupnog broja obraćanja, čine obraćanja 14 narodnih poslanika, dok se 35 poslanika nijednom nije javilo za reč. U ovom periodu usvojeno je 196 zakona a od toga 79 zakona (40%) doneto je po hitnom postupku. Poslanici su podneli značajno više amandamna nego prethodih godina – ukupno 4.895 amandmana a usvojen je svaki sedmi, pokazala je godišnja analiza aktivnosti narodnih poslanika koju je uradila inicijativa Otvoreni parlament.

Najaktivniji poslanik od aktuelnih 250, po ukupnom broju obraćanja bio je samostalni poslanik Vladimir Pavićević, koji se obratio 673 puta u plenumu. Zatim slede, poslanik Srpske napredne stranke Zoran Babić, koji se obratio 577 puta i samostalni poslanik Janko Veselinović sa 402 obraćanja.

U plenumu se po o amandmanima na zakone najčešće se javljao samostalni poslanik Vladimir Pavićević – 456 puta, a o samim zakonima samostalni poslanik Janko Veselinović – 94 puta dok se po poslovniku najčešće javljao Zoran Babić (SNS) – 126 puta koji je ujedno i najviše replicirao – 188 puta. Najviše poslaničkih pitanja (svakog utorka i četvrtka na početku plenarne sednice, kao i poslednjeg četvrtka u mesecu) postavila je poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Olena Papuga – 11 pitanja.

Od poslanica u plenumu su se najčešće mogle čuti poslanice Demokratske stranke Gordana Čomić (354 puta) i Aleksandra Jerkov (199 puta), kao i poslanica Socijaldemokratske stranke Branka Karavidić (149 puta).

U podnošenju amandmana najaktivniji su bili poslanici opozicije. U podnošenju najvećeg broja amandmana, samostalno ili u grupi sa drugim poslanicima, učestvovali su Balša Božović iz Demokratske stranke sa 885 podnetih amandmana (57 usvojenih), samostalni poslanici Zoran Živković sa 832 podneta amandmana (143 usvojena) i Vladimir Pavićević sa 830 podnetih amandmana (144 usvojena). Slede ih poslanice Demokratske stranke Aleksandra Jerkov sa 817 podnetih amandmana (51 usvojen) i Gordana Čomić sa 765 podnetih amandmana (55 usvojenih).

Poslovnikom je predviđeno da tokom redovnog zasedanja svakog poslednjeg četvrtak u mesecu poslanici postavljaju pitanja članovima Vlade. U 2015. sednica sa “Poslaničkim pitanjima” održana je dva puta – u julu u toku vanrednog zasedanja, kada je ukupno 12 narodnih poslanika postavilo 43 pitanja članovima Vlade.

Tokom 2015. godine održane su ukupno 493 sednice odbora. Najviše sednica je održao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo – 95 sednica, dok je najmanje zasedao Odbor za prava deteta i to 2 puta.

Analiza je urađena na osnovu zvaničnih transkripata plenarnih sednica i rezultata glasanja objavljenih na sajtu Otvoreniparlament.rs a preuzetih sa sajta Narodne skupštine. Inicijativu Otvoreni parlament podržavaju Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Britanska ambasada u Beogradu.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), u okviru inicijative Otvoreni parlament, predstavio je danas rezultate istraživanja “Ka boljim zakonima”, koje se bavi pitanjem korišćenje procedure “hitnog postupka” u procesu donošenja zakona.

Rezultati pokazuju da je od 2000. godine više od polovine zakona doneto po hitnom postupku, dok je u 2014. više od 70 odsto zakona usvojeno po hitnoj proceduri.

“Rezultati pokazuju da se procedura hitnog postupka koristi veoma često u zakonodavnoj aktivnosti. Pored demokratskog deficita, jedna od posledica usvajanja velikog broja zakona po hitnoj proceduri je i to što se zakoni usvajaju sa različitim nedostacima, počevši od materijalnih grešaka do neusklađenosti sa ostalim propisima” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE i koordinatorka inicijative Otvoreni parlament.

Rezultati istraživanja pokazuju da zakoni sadrže veoma nespecifična i nejasna obrazloženja hitnosti. Za zakone usvojene po hitnoj proceduri od 2011. godine kao obrazloženja najviše su se navodile moguće štetne posledice po rad organa i organizacija (48%), ispunjenje međunarodnih obaveza i usklađivanje sa zakonodavstvo Evropske unije (14%), dok se obrazloženje koje se poziva na život i zdravlje ljudi i bezbednost zemlje retko pojavljuje (3%, odnosno, 1%).

Osim što javnost ne može da bude upoznata sa zakonskim predlogom, nedostaci ove procedure su i to što poslanici nemaju dovoljno vremena da se pripreme za rad na zakonu, niti za raspravu u odborima i na plenarnoj sednici.

“Narodni poslanici bi trebalo da budu uključeni u sve faze izrade zakona, da budu članovi radnih grupa koja izrađuju nacrte zakona. Na ovaj način bili bismo upoznati sa predlozima zakona i pre nego što uđu u skupštinsku proceduru” izjavio je potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Marinković.

Kako bi se unapredio kvalitet donetih zakona, proceduru hitnog postupka bi trebalo dodatno urediti kroz Poslovnik Narodne skupštine. Uvođenje obaveze predlagača zakona da, pored pozvanja na Poslovnikom propisane razloge za hitnu proceduru, mora da navede dodatna objašnjena i argumente kojima bi objasnio na koji način bi ne usvajanje zakona po hitnom postupku naškodilo radu institucija, državnoj bezbednosti ili životu i zdravlja građana, umanjilo bi mogućnosti za zloupotrebu ovog postupka.

Preporuka koja prizilazi iz nalaza istraživanje je da bi broj zakona koji se usvajaju po hitnoj proceduru trebalo značajno smanjiti kako bi se donosili kvalitetni zakoni.

Istraživanje je sproveo SeConS – Grupa za razvojnu inicijativu, u okviru inicijative Otvoreni parlament, uz podršku USAID i Britanska ambasada u Beogradu.

Preuzmite dokument