Beograd, 3.oktobar.2018 – Na početku redovnog jesenjeg skupštinskog zasedanja i povodom najave ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević da će uslediti nove, druge po redu, izmene Zakona o finansijskoj pomoći porodicama sa decom kao posledice negativne reakcije javnosti, inicijativa Otvoreni parlamet upozorava da situacije kao navedena nastaju zbog prakse usvajanje zakona po hitnom postupku i nepoštovanja skupštinskih pravila i procedura.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji se primenjuje tek nekoliko meseci, usvojen je po hitnom postupku prvi put u decembru 2017. godine kada i Zakon o republičkom budžetu za 2018. godinu na sednici na kojoj je bila objedinjena rasprava po 30 tačaka.  Oba ova zakona  usvojena su gotovo bez rasprave u plenumu i vremena da se obrazlože podneti amandmani. Suština rasprave o amandmanima je da se omogući da se sagledaju posledice predloženog zakona i samim tim odredbe zakona prilagode potrebama društva.

Već u junu 2018. godine, Vlada je uputila predlog izmena i dopuna ovog zakona, koje su ponovo usvojene po hitnom postupku. Nakon negativne reakcije javnosti na rešenja usvojena ovim zakonom, kao i reakcija nadležnih ministarstava,  najavljene su nove izmene i dopune ovog zakona. To ukazuje na očigledne manjkavosti u predloženim i usvojenim rešenjima koje su mogle biti izbegnute inicijalnim poštovanjem procedura i raspravom u skupštini.

Inicijativa Otvoreni parlament upozorava da su zabrinjavajući trendovi ograničavanja parlamentarne debate, nastavljeni i toku 2018. godine. Vlada je i dalje glavni predlagač usvojenih zakona (od početka 11 saziva 96 odsto usvojenih zakona predložila je Vlada) dok se predlozi opozicionih poslanika ne stavljaju na dnevni red. Nastavljena je praksa objedinjavanja velikog broja tačaka dnevnog reda pri čemu se važni zakoni ne stavljaju na početak dnevnog reda. Ova činjenica uz zloupotrebu procedure podnošenja velikog broja amandmana da bi se potrošilo ukupno vreme za raspravu na početnim tačkama dnevnog reda onemogućavaju obrazlaganje amandmana na sve važne zakone i suštinsku raspravu o predloženim zakonskim rešenjima u skupštini. Usvajanje zakona po hitnoj proceduri i dalje predstavlja pravilo više nego izuzetak jer je u 2018. godine po ovoj proceduri usvojeno 60 odsto zakona, izuzimajući ratifikacije međunarodnih sporazuma.

Nestao vam je novac sa vaše kreditne kartice, saznali ste da je neko otvorio firmu na vaše ime, neko vas na društvenim mrežama obaveštava da ima vaš JMBG.

 

Svi ovi scenariji su mogući iako vam ništa nije ukradeno. Ali kako se onda to desilo? Naši lični podaci se već nalaze širom interneta u raznim masovnim bazama podataka kako društvenih mreža tako i raznih banaka, telekomunikacionih operatera, avionskih kompanija kao i kod raznih drugih kompanija. Tim podacima se vrlo lako može pristupiti. I pored toga što vam nisu ukrali vašu ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu ili kreditnu karticu neko vam je ipak ukrao vaše lične podatke.

 

Ali hajde da se vratimo jedan korak unazad i pokušamo da odgovorimo na pitanje šta su to lični podaci i zašto su nam oni važni. Ljudi često odmahnu glavom na ovu temu jer im zvuči dosadno i misle da se to njih ne tiče.

 

Lični podaci su mnogo više od vašeg imena i prezimena, adresa i JMBG. Lični podaci su i e-mail adresa, broj telefona, otisak prsta, fotografija, lokacija, broj poseta nekom sajtu, najčešće gledane serije itd. Dakle lični podaci su nešto što je neotuđivo od nas i što nas prati ceo naš život. Osim toga mi sami stvaramo nove vrste naših ličnih podataka. Samim pretraživanjem po internetu i korišćenjem društvenih mreža mi ostavljamo male tragove koje omogućavaju raznim kompanijama da prikupe naše podatke i da nam nude različite vrste proizvoda. Sve velike tehnološke kompanije zavise od ličnih podataka tako da i ne čudi što su doveli obradu ličnih podataka do savršenstva. Kako i ne bi kada su podaci nafta 21. veka. Naši lični podaci su roba, a ko ima najviše ličnih podataka ima i dominaciju na tržištu.

 

Za dva dana (u  petak 25. maj 2018. godine) na snagu stupa Opšta uredba EU o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR). Uredba pokušava da povrati kontrolu građana nad njihovim ličnim podacima. Osim toga uredba će obavezati sve kompanije da na jednostavan i razumljiv način objasne njihova pravila privatnosti. U svakom trenutku moći ćemo da znamo ko i u koje svrhe prikuplja naše lične podatke, ali i da tražimo da se naši podaci izbrišu i zaborave iz raznih baza i internet pretraživača.

 

Poslednji put kada je EU donela neki akt koji reguliše ovu oblast je bilo davne 1995. godine. Da li smo tada koristili Facebook, Google, Amazon, Netflix ili internet uopšte? Većina ljudi u EU, pa i u našoj zemlji, je u to vreme još koristila pejdžere.

 

Osim toga što će se Uredba direktno primenjivati u svim zemljama članicama EU ona će se primenjivati i u ostatku sveta. Ali na koji način?

 

Uredba će se primenjivati na sve kompanije koje obrađuju podatke građana koje borave na teritoriji EU. Dakle ukoliko se kompanija u Srbiji bavi poslovima nuđenja robe ili usluga građanima koji borave na teritoriji EU ova Uredba će biti primenjivana i na njih. Svi koji se nalaze na teritoriji EU su zaštićeni ovom Uredbom bez obzira odakle se obrađuju lični podaci i gde se oni fizičke nalaze. Ovde dolazimo do glavne teme interesovanja svih kompanija a to je pitanje kazni. Uredba predviđa kazne koji idu čak i do iznosa od 20 miliona evra ili 4% prihoda kompanije. Zamislite koliko iznosi 4% prihoda velikih IT, telekomunikacionih ili finanjskih kompanija. Upravo zbog toga ste verovatno poslednjih dana dobijali puno mailova sa raznih strana u kojima vas obaveštavaju da uskoro na snagu stupa nova Uredba.

 

A sada da se vratimo u Srbiju po ovim pitanju.

 

Situacija je totalno drugačija.

 

Mi živimo u društvu u kome je sasvim normalno da jedna državna institucija objavi na svojoj internet stranici lične podatke preko 5 miliona građana ili gde druga državna institucija samo nekoliko dana pred izbore objavi podatke preko 400.000 birača sa sve njihovim brojevima mobilnih i fiksnih telefona!

 

Srbija ima Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je usvojen još davne 2008. godine. Ne treba trošiti reči i objašnjavati da trenutni zakon ni na koji način ne uvažava promene koje su nastale razvojem tehnologija i novih biznis modela. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je dostavio Vladi još pre 4 godine model zakona koji je bio usklađen sa tadašnjim EU standardima. Osim toga Vlada je prihvatila obavezu u procesu pristupanja EU da usvoji novi zakonski okvir do 2015. godine i to po uzoru na model Poverenika. Međutim, Vlada to još nije uradila. Kako su se u međuvremenu dogodile krupne promene iz ove oblasti grupa organizacija civilnog društva je u saradnji sa Poverenikom razvila novi model zakona i poslala je Skupštini i Vladi pre skoro godinu dana. Od tada ni traga ni glas o ovom modelu. Ali Ministarstvo pravde je naravno izradilo svoj nacrt koji ne ispunjava standarde u ovoj oblasti i na čije usvajanje se čeka.

 

Takođe, iako naš krivični zakonik poznaje krivično delo Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka za koje je zaprećena kazna zatvora do čak tri godine, autoru ovog bloga je ostalo nepoznato da li je iko odgovarao za ovo krivično delo osim u jednom izolovanom slučaju.

 

Zato sledeći put kada vas pitaju putem raznih vrsta politika privatnosti da li želite da neko ima na raspolaganju vaše lične podatke, koje može da skladišti, a zatim i proda ne budite lenji i pročitajte do kraja dokument jer ipak su lični podaci nešto što imate za ceo svoj život i što nije moguće zameniti.

„ODBRANI PRAVO NA INFORMACIJE – NE DAM DA JAVNO BUDE TAJNO“

Organizacije civilnog društva i mediji pozivaju Vladu Srbije da povuče rešenja iz Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kojima se smanjuje dostignuti nivo prava građana. Upozoravamo da predložena rešenja ugrožavaju uvid u rad javnih institucija koje se finansiraju novcem građana ili raspolažu značajnim javnim resursima i povećavaju pravo vlasti da izbegava pitanja o odgovornosti za upravljanje javnim institucijama.

Kao ključne probleme u Nacrtu zakona izdvajamo izuzimanje dela preduzeća koja raspolažu značajnom javnom imovinom od obaveze davanja informacija koje se odnose na njihov rad, kao i legalizovanje opstrukcije ostvarivanja prava na pristup informacijama uvođenjem mogućnosti da organi vlasti vode upravni spor protiv rešenja Poverenika za informacije  od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Skrećemo pažnju i na to da je propuštena prilika da se predvidi efikasniji sistem izvršenja Poverenikovih odluka.

Ovim saopštenjem izražavamo nameru da delujemo jedinstveno u odbrani i promociji prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja kao osnovog sredstva za preispitivanje odgovornosti predstavnika vlasti prema građanima. Pozivamo sve zainteresovane građanke i građane da nam se pridruže u odbrani prava tako što će popuniti jednostavan onlajn formular sa komenatrima na Nacrt zakona dostupan na:  http://odbrani.pravona.info pre 19. aprila kada se završava javna rasprava.

Detaljno obrazloženje 

Predlozi i komentari za javnu raspravu

Saopštenje su potpisali:

Akademska inicijativa „Forum 10“, Novi Pazar 
Asocijacija medija
ASTRA Akcija protiv trgovine ljudima – članica koalicije PrEUgovor
Autonomni ženski centar – članica koalicije PrEUgovor
Beogradska otvorena škola
Beogradski centar za bezbednosnu politiku – članica koalicije PrEUgovor
Beogradski centar za ljudska prava
BIRN Srbija
Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije – članica koalicije PrEUgovor
Centar za evropske politike
Centar za praktičnu politiku
Centar za primenjene evropske studije– članica koalicije PrEUgovor
Cenzolovka
Centar FORUM, Niš
CINS
City radio
CRTA 
Dečiji centar Mali princ, Beograd 
Dijalog.net
Društvo sudija Srbije
Ekološki centar „Stanište“, Vršac
Ekološki pokret Odžaka 
Ekološki pokret Ibar, Kraljevo
Evrokontakt, Kruševac
Fondacija Centar za demokratiju
Građanske incijative 
Gradjanska čitaonica Evropa, Bor
Grupa 484 – članica koalicije PrEUgovor
Grupa za slobodu medija
ISAC Fond
Istinomer
Internet portal FAR -Dimitrovgrad
JUGPress
Južne vesti
Kontrapress
KRIK
Kuća ljudskih prava
Kulturni centar DamaD, Novi Pazar 
Lokal pres
Media i reform centar Niš
Nacionalna koalicija za decentralizaciju
Narodni parlament, Leskovac 
Naša Zadužbina
Nedeljnik Kikindske
Nepušački Edukativni Centar RP, Kragujevac
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Nezavisno udruženje novinara Srbije
NVO Svet i Dunav
Odbor za ljudska prava Niš – CHRIN
Odbor za ljudska prava Valjevo 
Pečanik
Portal Info Centar
Proaktiv
PROTECTA Niš 
Slavko Ćuruvija Fondacija 
Transparentnost Srbija 
Vranjske
Viktimolosko drustvo Srbije
Urban In
Udruženje Savski nasip
Udruženje žena Peščanik, Kruševac   
Udruženje građana Emblem, Dimitrovgrad
UG Ulice za bicikliste 
Yucom – Komitet pravnika za ljudska prava

Pravo na pristup podacima kojima raspolažu državni organi, kao nerazdvojivi deo prava na obaveštenost,  jedno je od osnovnih građanskih prava. U odbrani svog prava da zna kako rade državni organi koji raspolažu novcem građana, javnost je dobila snažnog saveznika 2004. godine, donošenjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i ustanovljavanjem institucije Poverenika. Broj žalbi koje svake godine prispeju na odlučivanje službi Poverenika povećao se desetostruko od 2005. godine do danas. Ovaj podatak veoma jasno govori o tome da organi koji su obavezni da dostavljaju informacije sve manje pokazuju spremnost da samoinicijativno unapeđuju transparentnost u svom radu ali i tome da je poverenje građana u instituciju Poverenika iz godine u godinu raslo.

 

Uprkos tome što ovaj Zakon i u međunarodnim okvirima važi za veoma kvalitetan, nedostaci uočeni u njegovoj primeni nedvosmisleno su ukazivali na potrebu da se postojeće zakonsko rešenje unapredi. To su često tokom prethodnih godina isticali i civilno društvo ali i sama institucija Poverenika. Nakon dugog procesa izrade Nacrta zakona, tokom koga su nadležne institucije više puta propustile rokove za njegovo unapređenje (predviđene Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i Akcionim planom za Poglavlje 23), Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu otvorilo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

 

Iako nije sporno da Nacrt sadrži nekoliko celishodnih izmena, predloženi tekst nije povod za entuzijazam onih koji se u svojoj borbi za informaciju oslanjaju na postojeći mehanizam ostvarivanja prava na slobodan pristup informaciji od javnog značaja. Poseban razlog za brigu predstavljaju pravila predviđena Nacrtom koja bi van domašaja ovog Zakona ostavila pojedina preduzeća sa državnim vlasništvom, ali i ona koja bi mogla dodatno da uspore pristup informaciji. Osim toga, propuštena je prilika da se Nacrtom  prevaziđu neke od najznačajnijih prepreka u ostvarivanju prava na pristup informaciji.

 

Naime, Nacrtom zakona predviđene su izmene koje u značajnoj meri sužavaju krug organa od kojih se može tražiti informacija s obzirom na to da društva kapitala koja posluju na tržištu u skladu sa propisima o privrednim društvima, bez obzira na to što je država njihov član ili akcionar, neće biti u obavezi da odgovaraju na zahteve za pristup informaciji. Uprkos tvrdnjama Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da je dosadašnja obaveza objavljivanja osetljivih poslovnih informacija onemogućavala ta preduzeća da pod jednakim uslovima učestvuju u tržišnoj utakmici, činjenica je da važeći Zakon već sadrži odredbe kojima se štite njihovi poslovni interesi, pa se potpuno isključenje njihove obaveze postupanja po zahtevima za pristup informaciji čini kao neopravdana intervencija zakonodavca. Unošenjem sporne odredbe u tekst Zakona došlo bi do toga da od pojedinih preduzeća (kao što su Telekom , Dipos, Železnice Srbije), koja koriste javna  sredstva, neće biti moguće tražiti bilo kakvu informacija, pa čak ni onu koja nikako ne može štetiti njihovoj konkurentnosti na tržištu. Tako bi od kontrole javnosti bili, primera radi, izuzeti podaci o sponzorskim ugovorima sa sportskim klubovima ili ugovori ovih preduzeća koji potencijalno ukazuju na sklapanje povoljnih poslova za partijske prijatelje. Jasno je da implementacijom ove odredbe Zakon više ne bi bio dovoljno jak instrument u borbi protiv korupcije.

 

Odredba Nacrta zakona kojom bi se omogućilo organu od koga je zatražena informacija da, nakon što u drugostepenom postupku Poverenik donese konačno rešenje, protiv Poverenika pokrene upravni spor, predstavlja presedan u našem pravu. Naime, ovo pravo nema nijedan organ koji u bilo kom upravnom postupku postupa kao prvostepeni. Organ od koga je tražena informacija u ovom postupku ima položaj prvostepenog organa, pa u slučajevima kada Poverenik usvaja žalbu tražioca i nalaže organu dostavljanje informacije, organ nije ovlašćen da pokrene upravni spor. Iako pokretanje upravnog spora samo po sebi ne odlaže izvršenje rešenja Poverenika, organ bi u skladu sa Zakonom o upravnim sporovima imao mogućnost da zatraži odlaganje izvršenja rešenja Poverenika, što stvara dodatan prostor za odugovlačenje dostavljanja informacije na koju se i sada u praksi čeka daleko duže od Zakonom predviđenih 15 dana. Predloženo rešenje, osim očigledne neusaglašenosti sa Zakonom o upravnim sporovima, ide na ruku organima koji nastoje da što više prolongiraju obavezu dostavljanja informacije.

 

Nacrt zakona ne nastoji da prevaziđe probleme na koje je institucija Poverenika u dugogodišnjoj praksi često ukazivala, kao što su odsustvo ovlašćenja nadzora na strani Poverenika ili prepreke u izvršenju Poverenikovih akata.  O problemima sa kojima se u praksi susreće Poverenik redovno izveštava Narodnu skupštinu koja godinama unazad ne razmatra te izveštaje i time uporno propušta da utiče na unapređenje stanja u ovoj važnoj oblasti ljudskih prava.

 

Ipak, i pored toga što ovi izveštaji ostaju nezapaženi u Narodnoj skupštini, njihovo objavljivanje na internet stranici Poverenika podstiče javnu debatu o stanju u ovoj oblasti i u njoj učestvuju svi oni koji svog saborca u ostvarivanju prava da znaju i u budućnosti vide u instituciji Poverenika. Zato je važno ne propustiti priliku i podići glas protiv ugrožavanja jednog od najsnažnijih demokratskih instituta kakvo je pravo javnosti da zna.

 

Iz tog razloga,  CRTA Vas poziva da se zajedno sa nama uključite u javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja i komentare do 19. aprila dostavite Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave putem aplikacije Odbrani.PravoNa.Info.

 

Detaljan pregled komentara na Nacrt zakona sačinila je Transparentnost Srbija i sa njima se možete upoznati na sledećem linku.