Često se u javnosti postavlja pitanje da li nam je bolje ili lošije danas ili za vreme Miloševića. Posle 5. oktobra ili za vreme samoupravnog socijalizma. Siguran sam da svaki građanin Srbije može iz svoje perspektive da ocenjuje da li živi slobodnije, izvesnije, bezbednije sada, ili pre dvadeset godina.

 

Kao aktivista u organizaciji koja se bavi demokratizacijom društva, na prošlost gledam pre svega iz perspektive poštovanja ljudskih prava, rada institucija, vladavine prava, podele vlasti, javnosti u radu institucija, slobode izbora i prava glasa. U svakoj od ovih oblasti ima puno stvari koje liče ili su identične mračnim devedesetim.

 

U nedelji kada se obeležava Međunarodni dan prava javnosti da zna, idealna je prilika da se setimo vremena kada nije postojao Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kada nije postojala institucija Poverenika, kada je čitav korpus prava građana da imaju neposredan uvid u poslove institucija, bila pusta želja.

 

U vreme pre donošenja Zakona, pristup informacijama je bio predmet isključivo političke odluke. Javni funkcioneri su procenjivali kada, kome i zašto će dati neku informaciju. Često je to rađeno sa vrlo određenim politikantskim ciljem – sebe da ojača ili protivnika da oslabi. Mediji, oni koji nisu želeli da budu propaganda, imali su gotovo vezane ruke. Jer im je izveštavanje o svim teme koje život znače zavisilo od samovolje onih na vlasti.

 

Ta moć ili samovolja vlasti je ograničena Zakonom 2004. godine.

 

Zamislite situaciju u kojoj vi svesno krišite zakona a da za to prođete nekažnjeno – zvuči savršeno, zar ne? Tada je javnost, a pre svih novinarke i novinari, dobili alat da do informacija dolaze po unapred ustanovljenim procedurama i jasno određenim vremenskim rokovima. Kako su godine prolazile značaj ovog zakona za uživanje medijskih sloboda, borbe protiv korupcije i unapređenja transparentnosti i otvorenosti državnih organa je sve više rastao u javnosti.

 

Mnoge istine smo saznali za prethodnih 14 godina. Od krađe narodnih para od strane drumske mafije, zloupotreba javne imovine u privatne svhe, kontroverznih ugovora potpisanim u ime Srbije (Fijat, Železara, Jat, aerodrom, itd.), do toga kakvu vodu pijemo. Saznali smo i koji procenat doktorata su neki javni funkcioneri plagirali i tako postali doktori nauka, na lažan način. Neke od mnogobrojnih afera koje su upravo građani, organizacije civilnog društva, mediji saznali koristeći se pravom na pristup informacijama su dobile i sudski epilog.

 

Godinama su se javni funkcioneri nervirali što im neki uporni i dosadni građani postavljaju pitanja. Što o njima novinari (ovde ne govorim o protokolarnim izveštačima koji sebe nazivaju novinarima) pišu priče. Što su morali da odgovore na mnoga neprijatna pitanja, i dostave zvanična dokumenta, jer ih je na to primoravao Zakon.

Onda su odlučili da to promene. Ako izmenimo Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dosetili su se mudri političari na vlasti, tako što ćemo izuzeti sva ona za nas važna tkz. društva kapitala (čitaj: tamo gde ima puno para) i tako što ćemo zakomplikovati, proces pristupa informacijama od javnog značaja, baš nas briga ko će i šta da nas pita – nećemo morati da im ništa odgovorimo. Uz to, sistematski ćemo napadati i diskreditovati instituciju Poverenika, pa ako se neko i odvaži da nas pita i zapitkuje – dobiće etiketu stranog plaćenika, izdajnika i saradnika tajkuna.

 

Na nama je da odlučimo da li ćemo pustiti političarima na vlasti, kao što je Vučić  da nam ukinu prava za koje smo se izborili ili nam je do tih prava stalo? Da ne bismo informacije od institucija tražili preko Deda Mraza, na nama, slobodnim građankama i građanima je da sprečimo usvajanje zakone kojima bi se i miloševićevi zakonopisci dičili. #SrbijaDoInformacija

http://www.srbijadoinformacija.rs/

Tekst je napisan za dnveni list Danas za rubriku „Lični stav“.

Pravo javnosti da zna je osnov svakog demokratskog društva, dok je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja osnov uspešne borbe protiv korupcije, zaključak je foruma “Zašto nam je važan slobodan pristup informacijama“ koji su organizovali CRTA i  USAID Projekat za odgovornu vlast (GAI) u okviru obeležavanja prve Nedelje prava javnost da zna.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je naglasio da je Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja u osnovu svake uspešne borbe protiv korupcije.Srbija tapka u mestu što se tiče takve borbe, a to govori i činjenica da se početakom godine Srbija pojavila na crnoj listi zemalja sa „strateškim manjkavostima“ u sistemu borbe protiv pranja novca. Moraju se polagati računi za korišćenje državnog novca. Ipak, Nacrt izmena zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nije u korelaciji sa ovim na šta sam upozorio“, kazao je.

 

Uporedno iskustvo iz Slovenije, prenela je bivša zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja  ove države rekavši da je ovo pravo u Sloveniji mnogo šire nego u Srbiji te su za razliku od predloga Nacrta srpskog zakona kojim je predloženo da se izuzmu društva kapitala, u Sloveniji su čak i banke u koje je država uložila novac obaveznice ovog zakona. „U Sloveniji mediji imaju pravo da postave pitanje, a ne samo traže informacije iz dokumenata. Rok za to je 7 dana, a ako novinar ne dobije odgovor postoje konsekvence u javnosti“, rekla je Lemunt Strle.

 

Iskustva civilnog društva u Srbiji opisala je Ana Toskić iz organizacije Partneri Srbija naglasivši da nije sigurna da li ohrabruje ili razočarava to što nakon 14 godina opet branimo i promovišemo jedno pravo koje bi do sada trebalo da je utemeljeno. Novinarka Insajdera Senka Vlatković Odavić  rekla je da novinari  ovaj zakon koriste kao značajnu alatku u svakodnevnom radu. „Došli smo u situaciju da i ona dnevna pitanja moramo slati mejlom umesto što da dobijemo odgovore od portparola institucija. To onda postaje formalna stvar i često odgovor ne dobijemo. Sve češće šaljemo zatheve za informacije od javnog značaja i zato smo 2009. godine imali emisiju koja je cela uređena na osnovu informacija dobiejnih uz pomoć ovog  zakona”, objasnila je.

 

Obeležavanje prve Nedelje prava javnosti da zna završava se sutra Međunarodnim danom javnosti da zna.

Upravni sud je svojim primedbama i predlozima na izmene  Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja upućenim Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, potvrdio stav grupe organizacija civilnog društva da mogućnost da organi vlasti vode upravni spor protiv obavezujućih, konačnih i izvršnih rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije u skladu sa načelom zakonitosti.

 

Ova odredba narušava jedinstvo pravnog sistema, zato što sadrži drugačija pravila u odnosu na ona iz sistemskih zakona, kao što su odredbe Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima. Usvajanje odredbe kojom bi se omogućilo organu vlasti da protiv rešenja Poverenika pokrene upravni spor onemogućila bi ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama.

 

Grupa organizacija civilnog društva koju čine između ostalih Beogradski centar za bezbednosnu politiku, CRTA, Pravni skener, Građanske inicijative, Slavko Ćuruvija Fondacija, Transparentnost Srbija, BIRN, Partneri Srbija i Fondacija za otvoreno društvo Srbija pokrenula je inicijativu “Odbrani pravo na informacije – Ne dam da javno bude tajno” za odbranu prava javnosti da zna, odnosno, da ne dozvoli da se izmenama zakona dovede u pitanje mogućnost da građani dolaze do informacija o radu javne uprave.

 

Incijativi se do sada pridružilo više od 80 organizacija, medijskih udruženja i medija. Putem onlajn platforme 1.119 ljudi je u toku javne rasprave poslalo komentare na nacrt zakona nadležnom Ministarstvu.

 

Nacrt koji je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave predstavilo javnosti i koji je bio predment javne rasprave, sadrži određene odredbe koje ozbiljno prete da ugroze dostignuti nivo prava građana da imaju uvid u rad državnih organa.

 

Inicijativa “Odbrani pravo na informacije – Ne dam da javno bude tajno” ukazala je i da je veoma štetna i odredba kojom se predviđa izuzimanje dela preduzeća (društva kapitala) koja raspolažu značajnom javnom imovinom od obaveze davanja informacija koje se odnose na njihov rad. Naime, predlogom se želi isključivanje javne kontrole iz  poslovanja javnog sektora. Takođe,  propuštena je i prilika da se predvidi efikasniji sistem koji bi omogućio izvršenja Poverenikovih odluka.

Pravo na pristup podacima kojima raspolažu državni organi, kao nerazdvojivi deo prava na obaveštenost,  jedno je od osnovnih građanskih prava. U odbrani svog prava da zna kako rade državni organi koji raspolažu novcem građana, javnost je dobila snažnog saveznika 2004. godine, donošenjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i ustanovljavanjem institucije Poverenika. Broj žalbi koje svake godine prispeju na odlučivanje službi Poverenika povećao se desetostruko od 2005. godine do danas. Ovaj podatak veoma jasno govori o tome da organi koji su obavezni da dostavljaju informacije sve manje pokazuju spremnost da samoinicijativno unapeđuju transparentnost u svom radu ali i tome da je poverenje građana u instituciju Poverenika iz godine u godinu raslo.

 

Uprkos tome što ovaj Zakon i u međunarodnim okvirima važi za veoma kvalitetan, nedostaci uočeni u njegovoj primeni nedvosmisleno su ukazivali na potrebu da se postojeće zakonsko rešenje unapredi. To su često tokom prethodnih godina isticali i civilno društvo ali i sama institucija Poverenika. Nakon dugog procesa izrade Nacrta zakona, tokom koga su nadležne institucije više puta propustile rokove za njegovo unapređenje (predviđene Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i Akcionim planom za Poglavlje 23), Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu otvorilo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

 

Iako nije sporno da Nacrt sadrži nekoliko celishodnih izmena, predloženi tekst nije povod za entuzijazam onih koji se u svojoj borbi za informaciju oslanjaju na postojeći mehanizam ostvarivanja prava na slobodan pristup informaciji od javnog značaja. Poseban razlog za brigu predstavljaju pravila predviđena Nacrtom koja bi van domašaja ovog Zakona ostavila pojedina preduzeća sa državnim vlasništvom, ali i ona koja bi mogla dodatno da uspore pristup informaciji. Osim toga, propuštena je prilika da se Nacrtom  prevaziđu neke od najznačajnijih prepreka u ostvarivanju prava na pristup informaciji.

 

Naime, Nacrtom zakona predviđene su izmene koje u značajnoj meri sužavaju krug organa od kojih se može tražiti informacija s obzirom na to da društva kapitala koja posluju na tržištu u skladu sa propisima o privrednim društvima, bez obzira na to što je država njihov član ili akcionar, neće biti u obavezi da odgovaraju na zahteve za pristup informaciji. Uprkos tvrdnjama Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da je dosadašnja obaveza objavljivanja osetljivih poslovnih informacija onemogućavala ta preduzeća da pod jednakim uslovima učestvuju u tržišnoj utakmici, činjenica je da važeći Zakon već sadrži odredbe kojima se štite njihovi poslovni interesi, pa se potpuno isključenje njihove obaveze postupanja po zahtevima za pristup informaciji čini kao neopravdana intervencija zakonodavca. Unošenjem sporne odredbe u tekst Zakona došlo bi do toga da od pojedinih preduzeća (kao što su Telekom , Dipos, Železnice Srbije), koja koriste javna  sredstva, neće biti moguće tražiti bilo kakvu informacija, pa čak ni onu koja nikako ne može štetiti njihovoj konkurentnosti na tržištu. Tako bi od kontrole javnosti bili, primera radi, izuzeti podaci o sponzorskim ugovorima sa sportskim klubovima ili ugovori ovih preduzeća koji potencijalno ukazuju na sklapanje povoljnih poslova za partijske prijatelje. Jasno je da implementacijom ove odredbe Zakon više ne bi bio dovoljno jak instrument u borbi protiv korupcije.

 

Odredba Nacrta zakona kojom bi se omogućilo organu od koga je zatražena informacija da, nakon što u drugostepenom postupku Poverenik donese konačno rešenje, protiv Poverenika pokrene upravni spor, predstavlja presedan u našem pravu. Naime, ovo pravo nema nijedan organ koji u bilo kom upravnom postupku postupa kao prvostepeni. Organ od koga je tražena informacija u ovom postupku ima položaj prvostepenog organa, pa u slučajevima kada Poverenik usvaja žalbu tražioca i nalaže organu dostavljanje informacije, organ nije ovlašćen da pokrene upravni spor. Iako pokretanje upravnog spora samo po sebi ne odlaže izvršenje rešenja Poverenika, organ bi u skladu sa Zakonom o upravnim sporovima imao mogućnost da zatraži odlaganje izvršenja rešenja Poverenika, što stvara dodatan prostor za odugovlačenje dostavljanja informacije na koju se i sada u praksi čeka daleko duže od Zakonom predviđenih 15 dana. Predloženo rešenje, osim očigledne neusaglašenosti sa Zakonom o upravnim sporovima, ide na ruku organima koji nastoje da što više prolongiraju obavezu dostavljanja informacije.

 

Nacrt zakona ne nastoji da prevaziđe probleme na koje je institucija Poverenika u dugogodišnjoj praksi često ukazivala, kao što su odsustvo ovlašćenja nadzora na strani Poverenika ili prepreke u izvršenju Poverenikovih akata.  O problemima sa kojima se u praksi susreće Poverenik redovno izveštava Narodnu skupštinu koja godinama unazad ne razmatra te izveštaje i time uporno propušta da utiče na unapređenje stanja u ovoj važnoj oblasti ljudskih prava.

 

Ipak, i pored toga što ovi izveštaji ostaju nezapaženi u Narodnoj skupštini, njihovo objavljivanje na internet stranici Poverenika podstiče javnu debatu o stanju u ovoj oblasti i u njoj učestvuju svi oni koji svog saborca u ostvarivanju prava da znaju i u budućnosti vide u instituciji Poverenika. Zato je važno ne propustiti priliku i podići glas protiv ugrožavanja jednog od najsnažnijih demokratskih instituta kakvo je pravo javnosti da zna.

 

Iz tog razloga,  CRTA Vas poziva da se zajedno sa nama uključite u javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja i komentare do 19. aprila dostavite Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave putem aplikacije Odbrani.PravoNa.Info.

 

Detaljan pregled komentara na Nacrt zakona sačinila je Transparentnost Srbija i sa njima se možete upoznati na sledećem linku.