Upravni sud je svojim primedbama i predlozima na izmene  Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja upućenim Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, potvrdio stav grupe organizacija civilnog društva da mogućnost da organi vlasti vode upravni spor protiv obavezujućih, konačnih i izvršnih rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije u skladu sa načelom zakonitosti.

 

Ova odredba narušava jedinstvo pravnog sistema, zato što sadrži drugačija pravila u odnosu na ona iz sistemskih zakona, kao što su odredbe Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima. Usvajanje odredbe kojom bi se omogućilo organu vlasti da protiv rešenja Poverenika pokrene upravni spor onemogućila bi ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama.

 

Grupa organizacija civilnog društva koju čine između ostalih Beogradski centar za bezbednosnu politiku, CRTA, Pravni skener, Građanske inicijative, Slavko Ćuruvija Fondacija, Transparentnost Srbija, BIRN, Partneri Srbija i Fondacija za otvoreno društvo Srbija pokrenula je inicijativu “Odbrani pravo na informacije – Ne dam da javno bude tajno” za odbranu prava javnosti da zna, odnosno, da ne dozvoli da se izmenama zakona dovede u pitanje mogućnost da građani dolaze do informacija o radu javne uprave.

 

Incijativi se do sada pridružilo više od 80 organizacija, medijskih udruženja i medija. Putem onlajn platforme 1.119 ljudi je u toku javne rasprave poslalo komentare na nacrt zakona nadležnom Ministarstvu.

 

Nacrt koji je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave predstavilo javnosti i koji je bio predment javne rasprave, sadrži određene odredbe koje ozbiljno prete da ugroze dostignuti nivo prava građana da imaju uvid u rad državnih organa.

 

Inicijativa “Odbrani pravo na informacije – Ne dam da javno bude tajno” ukazala je i da je veoma štetna i odredba kojom se predviđa izuzimanje dela preduzeća (društva kapitala) koja raspolažu značajnom javnom imovinom od obaveze davanja informacija koje se odnose na njihov rad. Naime, predlogom se želi isključivanje javne kontrole iz  poslovanja javnog sektora. Takođe,  propuštena je i prilika da se predvidi efikasniji sistem koji bi omogućio izvršenja Poverenikovih odluka.

Ništa.

 

Kao i do sad.

 

Ništa.

 

I mogla bih ovde slobodno da završim, i da se razumem sa najvećim brojem ljudi koji ovo budu čitali. Nastaviću samo zato što mi se u poslednje vreme previše puta dešavalo da sam u ozbiljnoj manjini onih koji su spremni da javno govore o onome što većina ljudi vidi oko sebe, na poslu, u saobraćaju, pročita u novinama. Većina ćuti, iz straha. A slobodan čovek nije onaj koji ćuti. Zemlja u kojoj se vlada strahom, nije slobodna. A sasvim sigurno nije demokratska.

 

Licitira se u javnosti koliko će ministara biti zamenjeno. Licitira se brojem i imenima. I eto zabave za sve. Pa kombinacija je previše. A retki su oni koji pitaju – pa čekajte, zašto ih menjate i na osnovu čega? Koji su to kriterijumi koji su korišćeni za ocenu uspeha ministrovanja? Da li je urađena procena stanja u oblasti delovanja ministarstva, analizirana implementacija postojećih zakona, ili su možda predložene njihove promene pa nismo zadovoljni učinkom, urađeno je nedovoljno da budemo bliži EU kao strateškom opredeljenju naše zemlje, nisu dobro osmišljeni neki od silnih, bombastičnih projekata? Nešto bar. Neki kriterijum? Kriterijumčić? Ništa.

 

Kao i mnogo puta do sada, vanredni izbori ili rekonstrukcije vlade koriste se za dodatno zamajavanje ljudi. Oproban recept za nastavak kampanje u kojoj se izbegavaju odgovori na ozbiljne probleme, stvaranje privida da se ipak nešto dešava, kreiranje utiska da se Srbija kreće u dobrom pravcu. A u stvarnosti, ne da stojimo u mestu, nego smo ubacili u rikverc i dali gas. Za sad smo izgrebali i iščukali ovu Srbiju vozeći u rikverc, ali je pitanje trenutka kad ćemo se slupati. A nikog ni na vidiku da postavi bar neke bankine da se ne survamo u provaliju.

 

Osim zamajavanja svih nas, na delu je i vladavina strahom. Jasan mehanizam koji deluje kroz konstantan pritisak na državni aparat, gde u svakom trenutku, bez objašnjenja i bez jasnih kriterijuma, svako može biti promenjen, zamenjen, smenjen. Mi, trenutno, kroz rekonstrukciju možemo samo da vidimo 20 ministara čija je glava na panju (21. je pre dva dana sam podneo ostavku iz ličnih razloga kako nam je saopšteno) – ali poruka je jasna – gledajte šta radim njima, ako mogu tako njima, šta tek mogu svima vama koji ste negde niže u sistemu. Svi ucenjeni, svi zaglavljeni, svi uplašeni. Pa ko normalan pod takvim pritiskom može da se bavi svojim poslom? Ciničniji od mene će reći pa što su se upuštali u to kolo, sami su tražili. Ja neću. Danas su oni, sutra smo svi mi. Verujem da ipak među njima ima i poštenog sveta koji želi da se bavi politikom i misli da su dovoljno stasali da mogu da doprinesu društvu kroz zaštitu javnog interesa, kreiranje i vođenje pravednijih politika, da radi u interesu svih građana. I sigurno sam naivna, ali pustite me. Nisam još uvek spremna da dignem ruke od svega i mislim samo na sebe. A vi?

 

A šta bih zapravo ja – ja bih da kao javnost postavimo pitanje na osnovu kojih kriterijuma se biraju ministri. Da li su to najbolji među nama, da li su sposobniji, uspešniji? Koji su planovi za delovanje Vlade, da se iz obećanja u kampanji (sve znam, ovo je tema za drugi blog) i ekspozea premijera formulišu jasni ciljevi delovanja, da se mere prolazna vremena, merne tačke, da se zna kad i na osnovu čega se meri uspeh, i da javnost ima uvid u sve to, da nam se položi račun, jer mi smo ih tamo doveli našim glasom. Na kraju, da razumemo da ako ulazimo u proces rekonstrukcije Vlade gde nas on vodi i šta nam se novo nudi. Zašto rekonstrukcija, a ne novi izbori? I mislim da ne tražim mnogo, ovo i deca pre škole nauče, postoje kriterijumi i ocenjivanje, jasna su pravila, a i posledice za njihovo nepoštovanje. Deca znaju. Šta se desi tokom odrastanja?

 

I da se vratim na početak. Od ove rekonstrukcije Vlade ne očekujem ništa. Jer im se tako može. Jer mi pristajemo.

 

 

Istinomer kampanja “Ne Mrkonjića u Vladu”

 

Istinomer je pokrenuo  online peticiju  protiv ponovnog ulaska funkcionera SPS Milutina Mrkonjića u Vladu koji je po Istinomerovoj analizi bio najneodgovorniji funkcioner u protekle četiri godine. Za samo četiri dana peticiju je podržalo više od četiri hiljade građana.

Godinu dana rada Vlade Srbije obeležila je apsolutna dominacija predsednika vlade Aleksandra Vučića.

U većini značajnih događaja koji su obeležili prvu godinu rada vlade svi ministri su bili u senci predsednika vlade. Od 180 ocenjenih izjava na sajtu Istinomer u prethodnih godinu dana, svaka četvrta je bila izjava Aleksandra Vučića (48 ocenjenih izjava), a daleko iza njega nalaze se svi ostali funkcioneri u Vladi Srbije. Od svake četiri izjavepremijera Vučića tri su ocenjene negativnom ocenom (od 48 ocenjenih izjava, Vučić je 36 puta ocenjen negativno, 11 pozitivno, a jednom “srednjom ocenom”).

U svom ekspozeu predsednik vlade je kao konkretnu vremensku odrednicu za završetak određenih aktivnosti postavio prvih 100 dana rada vlade, a takvih rokova za prvu godinu ima veoma malo, što je otežalo analizu učinka Vlade u prvih godinu dana. Najveći broj najavljenih aktivnosti, a one se, uglavnom, odnose na usvajanje zakona, ispunjeno je po isteku roka od sto dana. Neki od planova, poput usvajanja Zakona o hipoteci ili o privatizaciji “Dunav osiguranja” nisu realizovani ni nakon godinu dana. Nastavljeno je sa lošom praksom usvajanja zakona po hitnom postupku, pa su za proteklih 12 meseci na svaka tri usvojena zakona dva doneta po hitnom postupku (od 193 ukupno, 124 zakona su usvojena po hitnoj proceduri).

Za prvu godinu rada vlade, od 16 ministarstava samo četiri (Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo pravde i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave) su dostavila Istinomeru precizne planove i izveštaje o svom radu , što je dodatni pokazatelj netransparentnosti u radu i nedovoljne odgovornosti predstavnika ministarstava. Bez jasnih indikatora i informacija o radu institucija, javnost je uskraćena za mogućnost da prati i kontroliše rad ministara i ministarstava.

Predsednik vlade je pre godinu dana kao mandatar u svom ekspozeu pomenuo reč odgovornost čak 31 put, dok je na kraju prošle godine poručio da je odgovornost ključna reč u 2015. godini. Ipak, za proteklih godinu dana, javnost je više puta tražila odgovornost: u aferi “doktorati”, kada su za plagijat optuženi premijerovi najbliži saradnici; kada je ministar Vulin na svoju ruku odlučio da presumeri dva miliona evra iz budžeta u Fond za lečenje retkih bolesti dece ili kada je u martu pao vojni helikopter i poginulo sedmoro ljudi. Svaki put predsednik vlade je štitio ministre, kritikujući medije koji su insistirali na političkoj odgovornosti.

Istinomer ocenjuje da su nerealna obećanja i rokovi koje su postavljali funkcioneri vlade okolnost koja dominira u političkoj komunikaciji sa javnošću. Čak su i pozitivne stvari, poput privođenja kraju obnove u područjima stradalim u prošlogodišnjim katastrofalnim poplavama, praćene probijanjem rokova uz, najčešće, izostanak javno argumentovanih objašnjenja. Ne možemo da se ne osvrnemo i na obećanja koja su predstavnici aktuelne vlasti dali u prošlogodišnjoj predizbornoj kampanji, da penzioneri neće snositi teret reformi, a u novembru su, kao jedna od mera fiskalne konsolidacije, smanjene penzije i plate u javnom sektoru.

Istinomer želi da ohrabri vladu da uvede mehanizam objavljivanja transkripata sa svojih sednica, po ugledu na Narodnu skupštinu, što bi bio pozitivan korak ka transparentnijem radu predstavnika izvršne vlasti, dok bi građanima omogućilo jasniji uvid u njihove aktivnosti. Istinomer očekuje da će se premijer ubuduće striktnije držati datih obećanja, a ministri u javnost izlaziti sa konkretnijim planovima i datumima za njihovu realizaciju, ne bežeći od prihvatanja odgovornosti za svoj rad.

Istinomer poziva odgovorne političare i javne funkcionere da potpišu Deklaraciju o političkoj odgovornosti (www.deklaracija.rs) i na taj način doprinesu promociji koncepta političke odgovornosti i većoj demokratskoj kulturi u Srbiji.

Ispunjena samo polovina konkretnih planova iz ekspozea premijera

U prvih šest meseci rada Vlade, ostvarena je tek polovina konkretnih planova od ukupno 20 koje je premijer Aleksandar Vučić izneo u svom ekspozeu. Sedam planova realizovano je u prvih 100 dana rada Vlade dok su samo tri ispunjena u poslednja tri meseca, pokazala je analiza sajta Istinomer.

Istinomer ocenjuje da su od obeležavanja 100 dana rada Vlade, pa u naredna skoro tri meseca, od najavljenih zakona, usvojene samo izmene Zakona o državnim službenicima, rebalans budžeta i prateći zakoni kojima je predviđeno smanjenje plata od 10 odsto u javnom sektoru.

Istinomer podseća da je rebalans budžeta usvojen na samom isteku šest meseci rada Vlade, a da je premijer usvajanje rebalansa najavljivao za jun kao jedan od uslova za fiskalnu konsolidaciju.

Premijer je u svom ekspozeu naglasio“Da bi program fiskalne konsolidacije dao efekte neophodno je da sa njegovom primenom počnemo što pre. Shodno tome, do kraja juna biće usvojen rebalans budžeta na osnovu definisanog programa fiskalne konsolidacije, a koji će obezbediti da konsolidovani fiskalni deficit u 2014. godini bude znatno manji od trenutnih procena. Bez fiskalne konsolidacije deficit bi ove godine bio čak 8%, što nikako ne smemo da dozvolimo. Sa takvim deficitom bili bismo najgori u Evropi.”

Iako je u ekspozeu bilo najavljeno, ni za šest meseci nisu usvojeni: Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o stranim ulaganjima; Zakon o javnim preduzećima; Zakon o privremenom usklađivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada kod korisnika javnih sredstava, to jest platnim razredima; Zakon o registru korisnika javnih sredstava i njihovih zaposlenih i angažovanih lica; Zakon o osiguranju i Zakon o hipoteci. Postupak privatizacije “Dunav osiguranja” nije započet, kao ni priprema procesa privatizacije “Telekoma”. U ekspozeu je navedeno i da će tokom juna biti donet Zakon o zaštiti uzbunjivača, što nije učinjeno.

Premijer je u ekspozeu najavio usvajanje paketa od 13 reformskih zakona u roku od 100 dana, u tom roku usvojeno je samo pet (Zakon o radu, Zakon o privatizaciji, Zakon o stečaju, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji). Najavljeno usvajanje tri medijska zakona (o javnom informisanju, elektronskim medijima i o javnim servisima) ostvareno je na samom isteku roka od 100 dana nove vlasti. Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana privatnim poslodavcima omogućene su poreske olakšice za svakog novozaposlenog, što je premijer najavljivao u ekspozeu.

U ekspozeu premijer nije kao odrednicu stavio šest meseci Vlade Srbije, osim što je istakao da će “svakih šest meseci svaki ministar morati da podnese izveštaj o svojim aktivnostima, dostignućima i neuspesima koje ćemo zajednički procenjivati.”

Istinomer je analizirao šta je od najava iz ekspozea ispunjeno u prvih šest meseci rada nove Vlade Srbije, ali i šta je u ovom periodu ostvareno od obećanja iz predizborne kampanje 2014. godine.

Istinomer je analizirao šta je od najava iz ekspozea ispunjeno u prvih 100 dana rada nove Vlade Srbije, ali i šta je u ovom periodu ostvareno od obećanja iz predizborne kampanje 2014.

Vlade Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije objavljuju tek polovinu informacije o svom radu na svojim zvaničnim sajtovima odnosno ispunjvaju tek polovinu kriterijuma za otvorenost i interakciju sa građanima.

Informacije o budžetu nisu dostupne građanima i učešće šire javnosti u procesu kreiranja javnih politika je na minimalnom nivou pokazuju preliminarni rezultati regionalnog istraživanja o tome koliko Vlade i ministarstva koriste nove tehnologije za predstavljanje svog rada, koji su sproveli Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA iz Srbije, Centar za demokratsku tranziciju iz Crne Gore, Zašto ne iz Bosne i Hercegovine i MOST iz Makedonije.

Kriterijumu na osnovu kojih je meren stepen otvorenosti Vlada i ministarstava i interakcije sa građanima odnosili su se na transparentnost rada državnih organa, budžetsku transparentost, pristup informacijama, učešće javnosti u kreiranju javnih politika i upotrebe novih tehologija u komunikaciji sa građanima. Istraživanje, sprovedno u periodu od avgusta do oktobra 2013., urađeno je na osnovu analize informacija dostupnih na zvaničnim internet stranicama Vlada i ministarstava.

Vlada Srbije ispunjava 41 odsto kriterijuma i prema ovom rezultatu, Srbija se nalazi na drugom mestu posle Vlade Crne Gore a ispred Vlada Bosne i Hercegovine i Makedonije. Negativne ocene koje je Vlada dobila, posledica su manjka informacija o strategijama, budžetskim planovima i zakonima, pozivima na javne rasprave.

Najbolju ocenu otvorenosti (65 procenata) Vlada je dobila na pitanjima koja se tiču informacija o transparentnosti državnih organa kao što su da li postoji zvaničan sajt, da li se redovno ažurira, da li se objavljuju saopštenja nakon Sednica Vlade, biografije rukovodećih kadrova. Kod upotrebe novih tehnologija u komunikaciji sa građanima Vlada Republike Srbije je na trećem mestu (31 odsto), iza Vlada Makedonije (62,5 odsto) i Vlade Crne Gore (44 odsto).

Kada je reč o otvorenosti ministarstvima u regionu, ministarstva Vlada Srbije i Crne Gore ispunjavaju oko 40 odsto zadatih kriterijuma. Najviše bodova ministarstva u Srbiji su dobila na pitanjima o transparentnosti rada državnih organa (54 procenata), dok su najslabije ocene dobili u vezi sa pristupom informacijama (22 procenta) i participacije izvanvladinih aktera (22,5 procenta).

Najbolje ocenjeni, sa po 27 od ukupno 60 bodova ili 45 odsto ispunjenih kriterijuma, su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija. Najlošije pozicionirani na skali otvorenosti i interakcije sa akterima u društvu i građanima su Ministarstvo omladine i sporta 23 procenta i Ministarstvo građevinarstva i urbanizma 32 procenta. Ministarstvo privrede izuzeto je iz analize jer u periodu istraživanja nije imalo sajt. Nakon rekonstrukcije Vlade, dotada zajednički sajt Ministarstva finansija i prevrede, preuzelo je Ministarstvo finansija.

“U svakoj zemlji, pa i u Srbiji postoji velika razlika između prvog i poslednjeg ministarstva na rang listi što ukazuje na to da vlade ne sprovode jedinstvene politike transparentnosti odnosno da nemaju ili ne poštuju pravila o objavljivanju informacija na veb sajtovima” izjavila je Vukosava Crnjanski Šabović, direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA.

Kompletni podaci istraživanja dostupni su na sajtu otvorenevlade.cdtmn.org.

Ovaj izveštaj je rezultat monitoringa četiri države iz regiona (Crna Gora, Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina) o tome koliko institucije koriste nove tehnologije za predstavljanje svog rada.

Srbija se nalazi na sredini rang liste zemalja u pogledu dostupnosti podatka koje vlade obezbeđuje pokazalo je najnovije globalno istraživanje “Indeks dostupnosti podataka” (Open Data Index) koje je sprovela Fondacija za otvoreno znanje (Open Knowledge Foundation).

Indeks dostupnosti podataka za 2013. godinu pokazuje da vlade još ne obezbeđuju dovoljno lako dostupnih informacija svojima građanima i privrednicima. Ovo istraživanje, sprovedeno je u 70 država uz pomoć lokalnih organizacija civilnog društva, obavljeno je uoči samita “Partnerstva za otvorenu upravu” koji se održava u Londonu od 30. oktobra do 1. novembra. Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA učestvovao je u sprovođenju istraživanja.

Indeks dostupnosti podatka je prvi sveobuhvatan pregled dostupnosti podataka vlada koji rangira države prema dostupnosti i upotrebljivosti podataka u deset ključnih oblasti, među kojima su i vladina potrošnja, rezultati izbora, red vožnje, nivo zagađenja. Podaci, dostupni na sajtu index.okfn.org pokazuju da iako je napravljen značajan progres, ima još dosta prostora za unapređenje.

Velika Britanija i Sjedinjene američke države su u vrhu ovogodišnjeg Indeksa – nastalog zajedničkim radom u 70 zemalja. Za njima slede Danska, Norveška i Holandija. Među zemljama uključenim u istraživanje, Kipar, Sveti Kits i Nevis, Britanska Devičanska ostrva, Kenija i Burkina Faso su u začelju.

Otvaranje podataka vlada podstiče demokratičnost, odgovornost i inovativnost. Dostupnost podataka omogućava građanima korist u nizu društvenih sfera: od saobraćaja, do obrazovanja i zdravlja. Zabeležen je značajan porast otvorenosti podataka vlada poslednjih nekoliko godina, ali Indeks pokazuje da je mnoštvo vrednih informacija još nedostupno. Da bi dobrobit otvorenosti podatka zaista došla do izažaja, vlade moraju da urade više od pukog postavljanja nekoliko eksel dokumenata na sajt. Potrebno je da se do informacija dolazi lako i da budu lako razumljive, kao i da se omogući njihovo slobodno korišćenje, preuzimanje i deljenje, od bilo koga, bilo gde, i u bilo koju svrhu “ izjavio je Rufus Polok, osnivač i direktor Fondacija za otvoreno znanje.

U nizu zemalja vlade su i manje otvorene, ali one nisu bile uključene u istraživanje zbog nedostupnosti podataka ili zbog nedovoljne angažovanosti civilnog sektora. Među njima je i 30 zemalja članica Partnerstva za otvorenu upravu.