Inicijativa organizacije CRTE “Otvoreni parlament”, koja od 2012. godine prati rad Narodne skupštine i informiše javnost o radu i aktivnostima poslanika, nakon protesta, nastavlja praćenje rada parlamenta sa fokusom na stepen demokratičnosti i odgovornosti narodnih poslanika. Od početka Prolećnog zasedanja građanima će biti dostupne informacije o kvalitetu debate u plenumu, o efikasnosti kontrolne funkcije i odgovornosti za javno izgovorenu reč narodnih poslanika.

Da podsetimo, sredinom decembra zbog zloupotrebe parlamentarnih procedura prilikom usvajanja najvažnijeg zakona – Zakona o budžetu, inicijativa “Otvoreni parlament” je u znak protesta zatamnila sajt.

Polazeći od toga da parlament ima odgovornost da usklađuje suprotstavljene interese i očekivanja različitih društvenih grupa putem demokratskog dijaloga, da prilagođava zakone potrebama društva i da obezbeđuje da Vlada u potpunosti polaže račune građanima, inicijativa “Otvoreni parlament” će nadalje još aktivnije zahtevati odgovorno ponašanje izabranih predstavnika. Inicijativa “Otvoreni parlament” će skretati pažnju javnosti na sve slučajeve zloupotrebe parlamentarnih procedura i kršenja Poslovnika,” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Statistički podaci o radu i aktivnostima narodnih poslanika biće i dalje dostupni javnosti na sajtu Otvorenog parlamenta, ali će biti samo jedno od merila efikasnosti rada predstavnika građana u najvišem zakonodavnom telu. U aktuelnom skupštinskom sazivu, za nepuna 22 meseca, poslanici su usvojili ukupno 89 zakona ali većinu po hitnom postupku dok su održane samo dve sednice sa “Poslaničkim pitanjima” na kojima su poslanici postavljali pitanja predstavnicima Vlade.

Usvajanje najvažnijeg državnog zakona, republičkog budžeta za 2018. godinu, bez rasprave i vremena da se obrazlože amandmani, predstavlja nastavak urušavanja institucije parlamenta kao najvišeg predstavničkog tela. Zloupotreba parlamentarnih procedura i pravila od strane vladajuće većine u slučaju usvajanja budžata za narednu godinu predstavlja zanemarivanje interesa građana zarad partijskog interesa i dnevne politike.

Mi, kao organizacija, smo godinama, verujući u demokratiju i demokratske principe radili na tome da parlament učinimo bližim građanima i povratimo poverenje građana u predstavničko telo. Više ne želimo i ne možemo da posmatramo urušavanje kojoj je ova institucija podvrgnuta poslednjih dana.

Zbog svega toga smatramo da je bespredmetno da, kao organizacija koja kroz incijativu Otvoreni parlament prati rad parlamenta, u ovom trenutku objavljujemo statističke i druge informacije o aktivnosti poslanika. Umesto toga do daljnjeg zatamnjujemo sajt Otvoreni Parlament, dok situacija u parlamentu ne počne da se vraća u civilizacijske tokove.

Usvajanje dugo najavljivanih zakona, žustre rasprave u plenumu i na odborima, prekid rada Parlamenta tokom trajanja kampanje za predsedničke izbore obeležili su prvih godinu dana rada Jedanaestog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.

Za godinu dana rada poslanici su radili ukupno 68 dana u plenumu i usvojili 88 zakona, što iznosi nešto više od jednog usvojenog zakona po danu. Polovina usvojenih zakona doneta je po hitnom postupku. Od ukupnog broja usvojenih zakona 48 (55 odsto) su potvrde međunarodnih sporazuma i ugovora, 27 (31 odsto) izmene i dopune postojećih zakona, dok je za godinu dana usvojeno 13 novih zakona. Podneto je 3.229 amandmana a usvojen je tek svaki trinaesti, pokazala je analiza rada Skupštine Srbije koju je uradila inicijativa Otvoreni parlament.

Za godinu dana održana je samo jedna sednica sa tzv. “poslaničkim pitanjima” Vladi poslednjeg četvrtka u mesecu i to 27. oktobra 2016. kada su poslanici postavili ukupno 31 pitanje članovima Vlade.

Za godinu dana održano je ukupno 265 sednica odbora. Najviše sednica je održao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo – 31, dok je najmanje zasedao Odbor za prava deteta, koji je održao svega jednu sednicu.

Redovno jesenje zasedanje u Parlamentu donelo je usvajanje dugo najavljivanih zakona. Od oktobra do decembra usvojeni su Zakon o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici kao i Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.

Ipak, događaji koji su bacilli u senku parlamentarnu debatu i usvajanje važnih zakona u proteklih godinu dana jesu česti prekidi plenarnih i sednica odbora, nepostojanje konstruktivnog dijaloga i argumentovane debate kao i bojkot plenarnog rada od strane dela opozicionih poslanika.

Rad Parlamenta, početkom proleća 2017. godine, bio je i privremeno zaustavljen zbog održavanja kampanje za predsedničke izbore zbog čega su poslanici tokom redovnog prolećnog zasedanja proveli svega 17 dana u plenumu.

U proteklih godinu dana ukupno 24 poslanika i poslanice napustili su prvobitne poslaničke klubove i svoje delovanje nastavili ili u drugom poslaničkom klubu ili kao poslanici koji deluju van poslaničkog kluba. Broj samostalnih poslanika se u jednom trenutku povećao sa tri, koliko ih je bilo prvog radnog dana novog saziva na 19 dok ih je na kraju prolećnog zasedanja ukupno devet. Pored toga u Parlamentu su, u proteklih godinu dana, formirana i dva nova poslanička kluba (“Za spas Srbije” i poslanički klub “Samostalnih poslanika”).

Cilj inicijative „Otvoreni parlament“ je povećanje javnosti rada parlamenta, informisanje građana o radu parlamenta i uspostavljanje redovne komunikacije između građana i njihovih izabranih predstavnika.

Godinu za nama obeležili su dva skupštinska saziva zbog vanrednih parlamentarnih izbora i formiranje jedanaestog skupštinskog saziva od uvođenja višestranačkog sistema 1990. godine. Građani Srbije su nakon nepune dve godine, koliko je trajao deseti saziv, 24. aprila izašli na birališta i izabrali nove/stare predstavnike u Narodnoj skupštini.

Tokom 2016. godine narodni poslanici i poslanice u oba saziva (desetom i jedanestom) radili su dva i po meseca ili 75 dana u plenumu. Pored plenarnih sednica, poslanici su radili u skupštinskim odborima. U ovom periodu održano je ukupno 268 sednica odbora.

U 2016. godini poslanici su usvojili 88 zakona od kojih su 23 novi zakoni, 36 su izmene i dopune a poslanici su potvrdili i 29 sporazuma i međunarodnih ugovora. Od ukupnog broja zakona 59 procenata (51 zakon) usvojeno je po hitnom postupku.

Skoro sve usvojene zakone u 2016. godini odnosno 98 odsto (86 zakona) predložila je Vlada dok su dva usvojena zakona predložili narodni poslanici Branislav Blažić i Aleksandar Martinović iz Srpske napredne stranke. Nijedan predlog zakona opozicionih poslanika nije bio na dnevnom redu Narodne skupštine.

U prvom delu godine do marta i raspisivanja izbora poslanici su radili 25 dana u plenumu i za to vreme usvojili ukupno 41 zakon. Većina zakona usvojenih početkom 2016. godine u skupštinsku proceduru je ušla tokom 2015. godine.

U novom skupštinskom sazivu formiranom nakon izbora u proceduru je ušlo ukupno 130 predloga zakona, od kojih su 67 podneli opozicioni poslanici. Ipak kao i u skoro svim prethodnim skupštinskim sazivima na dnevni red su uglavnom dolazili predlozi zakona koje je inicirala Vlada. Za 50 dana, koliko su poslanici i poslanice novog saziva proveli u jesenjem zasedanju, usvojeno je ukupno 47 zakona.

Jesenje zasedanje donelo je na dnevni red dugo najavljivane zakone, pa su tako u 2016. godini, između ostalog usvojeni Zakon o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.

Sa jedanaestim sazivom Narodne skupštine, koji je formiran 3. juna, u Parlament su se vratile stranke koje su u prethodnim izbornim ciklusima ostajale ispod cenzusa – Srpska radikalna stranka i Liberalno demokratska partija.  Ipak novi saziv doneo je i nove poslaničke grupe – Pokret DVERI i Pokret Dosta je bilo. Ukupno 16 poslaničkih klubova, četiri više u odnosu na prethodni saziv, brojnija i raznovrsnija opozicija uneli su jednu novu dinamiku u rad novog saziva.

Od samog početka saziva dinamično i burno bilo je kako u plenumu tako i na sednicama odbora. Prekidanje konstitutivne sednice Narodne skupštine nakon višesatne rasprave, odlaganje izbora predsednika i potpredsednika, nepostojanje dogovora predstavnika vlasti i opozicije oko broja potpredsednika obeležili su sam početak rada novog saziva.

Tokom 2016. godine izrečeno je ukupno 26 kazni za 17 narodnih poslanika i to dve kazne za poslanike vladajuće većine a 24 za poslanike opozicionih partija.

U otvaranju javnih podataka leži ogroman potencijal, zbog čega je potrebna saradnja institucija koje poseduju podatke i građana, privrednika, naučnika i svih koji te podatke koriste, rečeno je na panel diskusiji “Zašto su nam podaci važni“, organizovanoj u okviru Nedelje parlamentarizma.

Na panel diskusiji o otvorenim podacima u hotelu Moskva u organizaciji Centra za istraživanje, transparenost i odgovornost (CRTA) i RNIDS učestvovali su Dušan Stojanović, direktor Republičke direkcije za elektronsku upravu, Irena Cerović, menadžerka programa za reformu javne uprave, UNDP, Đorđe Krivokapić, direktor za pravne prakse u SHARE fondaciji, Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE, Filip Milenković ispred GAJP-a i Miloš Bošković, narodni poslanik u Skupštini.

Na skupu je objašnjeno da otvoreni podaci predstavljaju podatke, koji su već javni, samo su prilagođeni za lakšu pretragu, poređenje i ukrštanje. To znači da mogu biti osnova za različita istraživanja i nove proizvode.

“Država objavljuje budžet, ali je to dokument u wordu ili dokument u pdf-u. Ako kao istraživač ili građanin hoćete da poredite neku stavku u budžetu za tri godine, morate to da prekopirate, prekucate, da biste mogli da poredite“, kaže Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE, i dodaje da su takva poređenja u slučaju otvorenih podataka veoma jednostavna.

Dušan Stojanović, direktor Republičke direkcije za elektronsku upravu, rekao je da otvaranje podataka može da donese značajnu ekonomsku dobit.

“Postoje procene da država koja otvori podatke ima rast BDP do dva odsto, kao i procene da nezaposlenost pada do dva odsto. To je nešto čemu se mi nadamo, želimo da postavimo kao naš cilj. Osim toga, želimo da građnima obezbedimo transparentu vladu“, rekao je Stojanović.

Irena Cerović, menadžerka programa za reformu javne uprave UNDP, kaže da pored ekonomske dobiti otvaranje podataka doprinosi transparentnosti institucija, kao i njihovoj efikasnosti.

“Publikovanje podataka je samo jedan mali deo, srednji, ni početak ni kraj. To je tahnička stvar. Većina organa vrlo brzo i vrlo lako prođu taj korak. U čemu je onda štos, štos je kome to treba i šta će sa tim da uradi“, kaže Cerović i dodaje da je zato važno da se zna ko su ljudi koji će koristiti otvorene podatke i kakve su njihove potrebe.

U delu panala na temu “Uloga parlamenta u partnerstvu za otvorenu upravu“ rečeno je da će uskoro biti predstavljen drugi nacionalni akcioni plan za otvorenu upravu, u čijoj izradi su učestvovali predstavnici civilnog društva od samog početka. Naglašeno je da parlament treba više uključiti u ovu incijativu, budući da većina akcija predviđenih planom prediviđa izmene ili donošenje zakona, kao i zbog kontrolne uloge skupštine nad izvršnom vlašću. Na panelu su učestvovali potpredsednik Skupštine Srbije Vladimir Marinković, predstavnica Ministarstva za državnu u pravu i lokalnu samoupravu Dragana Brajović, načelnica Šumadijskog okruga Biljana Ilić Stošić, nekadašnji poslanik Kenan Hajdarević i Danijela Božović iz Beogradske otvorene škole.

Beograd, 7. novembar 2016. godine – Druga po redu «Nedelja parlamentarzima» pod sloganom «Imate reč» svečano je otvorena u Domu Narodne skupštine. «Nedelju parlamentarizma» organizuju Narodna skupština Republike Srbije i inicijativa Otvoreni parlament u saradnji sa još 60 partnerskih organizacija i institucija. Tokom Nedelje parlamentarizma, koja traje od 7. do 13. novembra širom Srbije, biće održano više od sto događaja i aktivnosti posvećenih pitanjima parlamentarne demokratije i učešća građana u demokratskim procesima.

Tokom ”Nedelje parlamentarizma” građani će imati priliku da učestvuju na debatama i razgovoraju sa narodnim poslanicima i odbornicima, učestvuju na edukativnim radionicma i simulacijama sednice Narodne skupštine. Građani će moći da posete parlament, da učestvuju u 48-časovnom maratonu u dizajniranju i programiranju “online” aplikacija kao i„online“ diskusijama o ulozi javnosti u demokratskim procesima i brojnim drugim događaja koji imaju za cilj bolje povezivanje i upoznavanje građana sa radom Narodne skupštine.

Vukosava Crnjanski, direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost i predstavnica inicijative Otvoreni parlament istakla je da je cilj Nedelje parlamentarizma povećanje zainteresovanost građana za politiku i demokratiju. „Na različitim događajima tokom ove nedelje, imaće reč svi koji žele da učestvuju u debati o temama koje su im važne i time pokažu odgovornost i spremnost da kreiraju zemlju u kakvoj žele da žive”, istakla je Crnjanski.

Tokom svečanog otvaranja ambasador Sjedinjenih Američkih država u Srbiji Kajl Skat naglasio je važnost otvorenost i transparentnost demokratskih institucija. Nedelja parlamentarizma, kroz okrugle stolove i interaktive diskusije, predstavlja priliku za građane da direktno razgovaraju sa svojim predstavnicima. „Kako Srbija bude napredovala u evropskim integracijama, ovakva vrsta građanskog učešća će biti od sve većeg značaja, jer u važne i složene zakone koje usvaja skupština treba da budu uključeni i građani Srbije“, ističe Skat.

Ambasador Velike Britanije Denis Kif naglasio je da je Nedelja parlamentarizma prilika da sve institucije kroz otvorenost i dijalog sa građanima grade svoju reputaciju i kredibilitet. „Ovaj program je prilika i da svako od nas potraži odgovor na ključno pitanje: zašto su parlament i demokratija bitni za mene, moju porodicu, moju lokalnu zajednicu, stvari kojima se bavim i koje me interesuju?“, naglašava Kif.

Potpredsednik Narodne skupštine prof . dr Vladimir Marinković izrazio je zadovoljstvo što je parlament u mogućnosti da bude nosilac događaja kao što je Nedelja parlamentarizma. „Ovaj događaj je dokaz da Narodna skupština ima veoma dobar kapacitet za saradnju sa civilnim društvom, ali i poruka građanima da oni imaju reč i da je Dom Narodne skupštine kuća koja je uvek otvorena za svoje građane“, poručio je Marinković.

Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković otvorila je izložbu pod nazivom „Veliki odmor” autora Saše Radovića, na kojoj su predstavljene fotografije škola u Srbiji koje imaju jednog ili dva đaka, a takvih je više od sto u Srbiji. Predsednica je istakla da je cilj izložbe da skrene pažnju na važno pitanje odrastanja dece u selima širom Srbije.

„U ime Narodne skupštine i Odbora za prava deteta želim da podsetim da briga o deci znači brigu o našoj budućnosti. Na kvalitet osnovnog obrazovanja dece utiču i uslovi rada po školama i zato je izuzetno važna odluka Vlade Srbije da se krene u obnovu 100 škola širom Srbije. Zato je važno da svi mi za njih uradimo koliko možemo, da svako od nas izabere jednu školu i pomogne da seoske škole opstanu, a time i da prestane odumiranje srpskog sela. Pre nekoliko godina izabrala sam jednu školu u selu kod Čačka. Uverena sam da nema boljeg načina da počnemo „Nedelju parlamentarizma“ od toga da otvaranjem izložbe pokrenemo veliku temu pred svima nama“, istakla je Gojković.

Nedelja parlamentarizma organizovana je uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), Britanske ambasade u Beogradu, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju.

#HackingPolitics hakaton u okviru Nedelje parlamentarizma –  Tehnologija u službi građana  — 11. / 12. / 13. novembar – Prijavite se!

CRTA u saradnji sa kolegama iz Grupe za analizu i kreiranje javnih politika (GAJP) i ICT Hub-a organizuje #HackingPolitics hakatonu okviru Nedelje parlamentarizma od 11. do 13. novembra u ICT Hub-u.

#HackingPolitics hakaton je zamišljen kao susret aktivista, nevladinog sektora, novinara i IT zajednice,  s ciljem da iznedri održiva digitalna rešenja koja će politiku u Srbiji učiniti transparentnijom, političke procese otvorenijim i povećati nivo učešća građana u procesu donošenja odluka i kreiranju javnih politika, oslanjajući se na potencijal informacionih tehnologija. 

Fokus hakatona su otvoreni podaci, digitalno političko učešče i komunikacija između građana sa njihovim politički izabranim predstavnicima i političkim institucijama. Tokom 48 sati učesnici će kreirati svoja digitalna rešenja uz podršku mentora. Žiri će na kraju događaja odlučivati o pobedniku. Hakaton je takmičarskog karaktera. Pobednički tim očekuje nagrada. Događaj počinje u petak, 11. novembra, u 19h, i traje 48 sati.

Ideja za hakaton nastala je na prvom Techfugees hakatonu u Beogradu koji je za cilj imao uključivanje IT i startap zajednice u kreiranje tech rešenja koja treba da pomognu izbeglicama i onima koji im pomažu – techfugeesbelgrade.com

ŠTA PRAVIMO?

Fokus hakatona su otvoreni podaci, digitalno političko učešče u procesima kreiranja javnih politika, i komunikacija između građana sa njihovim politički izabranim predstavnicima i političkim institucijama.

Korstićemo podatke kojima imamo pristup i praviti rešenja koja omogućuju građanima da se uključe u političke procese.

PRIJAVLJIVANJE

Na hakatonu možete da se učestujete bilo pojedinačno, bilo kao tim.

Hakaton je namenjen prvenstveno programerima i dizajnerima, novinarima i aktivistima, ali i svima koje ova tema interesuje.

Prijave su otvorene do 9. novembra u ponoć putem sledećeg linka: http://bit.ly/2dHJwfu

POTREBNA VAM JE INSPIRACIJA?

Evo zanimljivih linkova koji mogu da budu inspirativni:

vTaiwan (Taivan) – civichall.org/civicist/vtaiwan-democracy-frontier/
Sunlight Fondation (US) – http://sunlightfoundation.com/
mySociety (UK) – https://www.mysociety.org/
OpenGov Fondation (US) – http://opengovfoundation.org/
CivicHall (US) – civichall.org 

NAPOMENE ZA UČESNIKE

Kompjuteri nisu obezbeđeni. Obavezno je poneti sopstveni kompjuter.
Hrana i piće su obezbeđeni za sve učesnike.

DODATNE INFORMACIJE:

https://www.facebook.com/events/1572757892750506/


NEDELJA PARLAMENTARIZMA

Nedelja Parlamentarizma predstavlja seriju događaja koji za cilj imaju bolje povezivanje i upoznavanje građana i građanki Srbije sa radom Narodne skupštine. Cilj je da se serijom razlicitih događaja otvori prostor za debate o učešću građana u demokratskim procesima, značaju otvorenosti parlamenta kao institucije, kao i različitim načinima komunikacije između građana i njihovih direktno izabranih predstavnika.

O ORGANIZATORIMA

GAJP – GAJP je organizacija koja se bavi analizom, formulacijom, zagovaranjem i obrazovanjem za javne praktične politike — gajp.org

CRTA – CRTA je organizacija civilnog društva koja zajedno sa građanima utiče na povećanje odgovornosti institucija i javnih funkcionera kroz praćenje i kontrolu njihovog rada — crta.rs

ICT Hub – ICT Hub je centar za razvoj tehnološkog preduzeništva — www.icthub.rs

Povodom Međunarodnog dana demokratije Narodna skupština Republike Srbije i inicijativa Otvoreni parlament najavili su održavanje druge po redu „Nedelje parlamentarizma“ od 7. do 13. novembra 2016. godine pod sloganom „Imate reč”.

Nedelja parlamentarizma je serija događaja koji za cilj imaju bolje povezivanje i upoznavanje građana i građanki Srbije sa radom Narodne skupštine. Organizovanjem različitih događaja otvara se prostor za debate o učešću građana u demokratskim procesima, značaju otvorenosti parlamenta kao institucije, kao i različitim načinima komunikacije između građana i njihovih direktno izabranih predstavnika.

„Nedelja parlamentarizma naglašava značaj parlamenta kao institucije promovisanjem parlamentarne demokratije, otvorenosti u radu, kao i otvaranjem novih kanala komunikacije između građana i parlamenta. Ovaj projekat doprinosi informisanosti građana o značaju i radu Narodne skupštine i podstiče njihovo uključivanje, jer parlament pripada svima nama podjednako“, izjavila je Maja Gojković, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije.

Narodna skupština Republike Srbije i inicijativa Otvoreni parlament pozivaju sve zainteresovane organizacije, institucije i pojedince da učestvuju u Nedelji parlamentarizma organizovanjem različitih aktivnosti.

Rok za prijavu aktivnosti je 20. oktobar 2016. godine.

Tokom prve Nedelje parlamentarizma u Srbiji, u oktobru 2015. godine, održano je skoro 70 događaja širom Srbije koje su organizovale organizacije civilnog društva, škole, univerziteti, udruženja mladih, državne institucije kao i zainteresovani pojedinci.

Ukupno 37 partnera iz 12 gradova i skoro četiri hiljade građana Srbije direktno je bilo uključeno u događaje tokom sedam dana trajanja Nedelje parlamentarizma.

”Partnerske organizacije predstavljale su stub prve Nedelje parlamentarizma, bez kojih sama manifestacija ne bi bila tako uspešna već u prvoj godini svoga održavanja. Zato će podrška i angažovanje svih zainteresovanih aktera i ove godine biti od presudnog značaja za njen uspeh”, izjavila je Vukosava Crnjanski, iz inicijative Otvoreni parlament. 

Sve neophodne informacije o Nedelji parlamentarizma i učešću mogu se pronaći na internet stranici Nedeljaparlamenatarizma.rs

Podršku Narodnoj skupštini Republike Srbije i inicijativi Otvoreni parlament u organizaciji druge Nedelje parlamentarizma pružaju Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), Britanska ambasada u Beogradu, Program Ujedinjenih nacija za razvoj i Švajcarska agencija za razvoj i saradnju.

U proteklih godinu dana parlamenti u regionu napravili su manji napredak u pogledu unapređenja dostupnosti podataka o svom radu i otvorenosti ka javnosti.

Narodna skupština Srbije ove godine nalazi se na drugom mestu po transparentnosti sa ispunjenih 61 odsto kriterijuma iz Deklaracije o otvorenosti parlamenata iza Skupštine Crne Gore, pokazuju rezultati istraživanja “Indeks otvorenosti parlamenata – Srbija i region 2016.”

Na trećem mestu nalazi se Hrvatski sabor koji ispunjava 58% indikatora otvorenosti, a prate ga parlamenti Albanije (sa 56% ispunjenosti), Bosne i Hercegovine (46%), i Makedonije sa 43% ispunjenih indikatora. Uopšteno govoreći, Hrvatski sabor napravio je najveći napredak u proteklih godinu dana u pogledu poboljšanja transparentnosti.

“U odnosu na 2015. godinu, Narodna skupština Srbije unapredila je budžetsku transparentnost objavljivanjem budžeta za prethodne dve godine (2014. i 2015.), i detaljnog plana javnih nabavki za tekuću godinu. Takođe, većina dokumenata u vezi sa zakonodavnim procesom, poput predloga zakona, konačnih tekstova zakona, rezultata glasanja kao i stenografskih beleški sa plenarnih sednica javno je dostupna. Prostor za unapređnje jeste da se na zvaničnom sajtu Narodne skupštine objave amandmani koje poslanici podnose na predloge zakona” izjavila je Jovana Đurbabić iz inicijative Otvoreni parlament.

Skupština Srbije jedan je od dva parlamenta u regionu koji ima razvijen mehanizam poslaničkih kancelarija, koje se osnivaju u cilju unapređenja direktne komunikacije sa građanima. Takođe, sednice odbora se mogu pratiti uživo na zvaničnom sajtu Skupštine. Međutim, postoje druge oblasti u kojima je moguće dodatno unaprediti transparentnost kako bi Narodna skupština Srbije ispunila i druge međunarodne kriterijume za otvorenu upravu. To podrazumeva objavljivanje stenografskih beležaka sa sednica odbora, podatke o prisutnosti poslanika i rezultate glasanja poslanika sa sednica odbora, kao i uvećavanje prisustva parlamenta na društvenim mrežama što bi značajno unapredilo komunikaciju sa građanima. Takođe, tome bi doprinelo i objavljivanje biografija poslanika i njihovih imovinskih kartica na sajtu Narodne skupštine.

Istraživanje je u okviru inicijative Otvoreni parlament sproveo Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Preuzmite dokument

U proteklih godinu dana parlamenti u regionu napravili su manji napredak u pogledu unapređenja dostupnosti podataka o svom radu i otvorenosti ka javnosti.