Građani drugu godinu zaredom nisu imali prilike da u Skupštini čuju sveobuhvatnu raspravu o budžetu. Poslanici vladajuće većine su zloupotrebom parlamentarnih procedura onemogućili debatu o budžetskim planovima za sledeću godinu.

Spajanjem rasprave o 62 tačke dnevnog reda poslanicima je umesto 5 sati diskusije u načelu po svakoj tački dnevnog reda, zapravo ostavljeno po 5 minuta. Dodatno, podnošenjem 550 amandmana na dva zakona koja su prethodila Zakonu o budžetu, vreme za raspravu u pojedinostima je u potpunosti potrošeno, čime se potvrdila namera vlasti da suštinski ukine raspravu o budžetu Republike Srbije.

Pored toga, poslanici ni ove godine nisu imali dovoljno vremena da se pripreme za raspravu o budžetu s obzirom na to da je Vlada budžet dostavila Skupštini sa 23 dana zakašnjenja. Predlog Zakona o budžetu, koji ima više od hiljadu strana, je već sutradan uvršten na dnevni red sednice.

„Ovakvo ponašanje vladajuće većine nije nikako u duhu demokratije i duboko je zabrinjavajuće. Parlament bi trebalo da je mesto u kom izabrani predstavnici kroz raspravu zastupaju interese građana i unapređuju zakone. Krajnji ishod ovakve rasprave bi bio budžet koji odgovara potrebama građana. Bez rasprave, ovaj budžet je budžet Vlade, a ne Parlamenta i građana“, izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Inicijativa Otvoreni parlament podseća da je celokupno prolećno i jesenje skupštinsko zasedanje obeleženo opstrukcijom rasprave podnošenjem stotina nesuštinskih amandmana na prve tačke dnevnog reda, kao i objedinjavanjem tačaka dnevnog reda sednica. Narodna skupština je po istom principu usvojila i Zakon o budžetu za 2018. godinu, zbog čega je Otvoreni parlament protestvovao i tom prilikom zatamnio svoj portal.

Podsećamo da je Evropski parlament u rezoluciji o Srbiji koju je usvojio 29. novembra skrenuo pažnju na ovu lošu praksu koja onemogućava raspravu i međupartijski dijalog unutar Skupštine Srbije.

 

Osam organizacija za digitalna prava širom Evrope je poslalo pismo Narodnoj skupštini Republike Srbije, tražeći transparentan proces izbora novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Mandat trenutnog Poverenika ističe uskoro i uzimajući u obzir da novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti počinje da se primenjuje od avgusta 2019, kao i da je u toku reforma Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, od izuzetnog značaja je da novi Poverenik bude imenovan što pre, kroz transparentan postupak u skladu sa zakonom, kao i da se funkcija dodeli najboljem kandidatu.


Organizacije pozivaju Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine da:

 

 

 

 

 

Organizacije su pozvale Narodnu skupštinu, koja bira Poverenika, da obezbedi najviše standarde prilikom izbora i imenovanja novog Poverenika kako bi se poštovali temelji slobodnog, inovativnog i otvorenog digitalnog društva koje će uspostaviti najviši nivo zaštite podataka o ličnosti u Srbiji, u skladu sa Opštom uredbom EU o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) i Konvencijom 108 Saveta Evrope.

Potpisnice:

European Digital Rights (EDRi) – Evropa

Access Now – Evropa

Association for Technology and Internet (APTI) – Rumunija

Electronic Frontier Norway – Norveška

Epicenter.works – Austrija

Homo Digitalis – Grčka

Open Rights Group – Ujedinjeno Kraljevstvo

Privacy International – Ujedinjeno Kraljevstvo

Narodna skupština Republike Srbije i Skupština Autonomne pokrajine Vojovodine beleže pad otvorenosti u odnosu na 2016. godinu i ispunjavaju tek nešto više od polovine indikatora kojima se meri otvorenost institucija. Ove dve institucije u 2017. godini ispunjavaju 55 odsto indikatora otvorenosti, što je za 4 odsto manje nego  2016. godine, zaključak je istraživanja  “Otvorenost parlamenta u Srbiji u 2017.godini”.

Ovo istraživanje, koje meri stepen otvorenosti na osnovu četiri principa: transparentnosti, pristupačnosti, integriteta i delotvornosti, sprovela je CRTA, u saradnji sa partnerima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE u periodu od januara do kraja aprila 2018. godine.

U pogledu transparentnosti, utvrđeno je da organi zakonodavne vlasti u Srbiji ispunjavaju tek polovinu zadatih parametara. Usvajanje republičkog budžeta za 2018. godinu je pored kašnjenja u dostavljanju predloga poslanicima, po prvi put proteklo i bez rasprave, što je nastavak urušavanja institucije parlamenta kao najvišeg predstavničkog tela.

Republički i pokrajinski parlament ažuriraju svoje internet strane na kojima postoje sve relevantne informacije o poslanicima, ustrojstvu institucija i godišnjim izveštajima o radu. Godišnji plan rada institucija zakonodavne vlasti u Srbiji, nije dostupan na njihovim sajtovima.

Kada je reč o pristupačnosti, oba predstavnička tela uglavnom poštuju odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Međutim postoji manjak proaktivnosti ovih organa da učine dostupnim svoj rad tako što bi različita dokumenta, na čije ih objavljivanje Zakon eksplicitno ne obavezuje, samoinicijativno objavljivala. Institucije zakonodavne vlasti u Srbiji ispunjavaju svega tek četvrtinu indikatora otvorenosti kada je u pitanju interakcija sa građanima. Pomaka nema ni u interakciji putem interneta, a društvene mreže praktično ne postoje. Takođe, veome je nizak skor i kada su u pitanju konsultacije sa građanima.

Na polju integriteta nema  napretka,  jer ni republička ni pokrajinska skupština nisu usvojile Etički kodeks, a ni lobiranje nije još pravno regulisano. Nijedno od dva predstavnička tela nema na svojim internet prezentacijama objavljen plan integriteta.

U domenu delotvornosti, ocenjene kroz indikatore koji se odnose na parlamentarni nadzor i strateško planiranje, zakonodavna vlast u Srbiji ispunjava 62 odsto indikatora. Iako u Srbiji postoji pravni okvir koji uspostavlja dobre osnove za vršenje parlamentarnog nadzora, neophodno je da se ova funkcija parlamenta ostvaruje i u praksi.

U republičkom parlamentu se nastavio negativan trend održavanja javnih slušanja, čime se narušava učešće građana u razmatranju akata u proceduri i efekata zakona koji su na snazi. Tokom 2017. godine  održano je svega jedno javno slušanje, dok je u 2016. godini održano 7, a 2015. godine 14. Takođe, poslanici su tokom 2017. godine imali priliku da u parlamentu postave pitanja članovima Vlade svega jednom, što je identično praksi iz 2016. godine. Treću godinu za redom, izveštaji nezavisnih tela nisu razmatrani na plenarnim sednicama Narodne skupštine.

Kada je reč o oceni strateškog planiranja, u ovoj oblasti organi zakonodavne vlasti u Srbiji u 2017. godini nisu ispunili nijedan indikator otvorenosti. 

Kompletno istraživanje “Otvorenost parlamenta u Srbiji u 2017.godini” dostupno je na ovom linku.

Pomalo nezapaženo u javnosti prošla je vest o sastanku predsednika Izvršnog odbora SNS-a Darka Glišića sa članovima smederevskog Gradskog odbora. Kako je preneo portal Podunavlje.info zaključak ovog sastanka je da će ubuduće sve odluke o funkcionisanju grada, lokalne administracije i javnih preduzeća i ustanova donositi Gradski odbor SNS-a, a ne kao do sada.” Trebalo bi da su do sada odluke donosili oni koje su građani izbarali i dali im mandat da odlučuju u njihovo ime. Bar je tako u demokratskim državama. Ali u Srbiji izgleda da treba da se klanjamo – “njenom visočanstvu – stranci”.

 

Pitam se – da li mi živimo u paralelnoj stvarnosti u kojoj zakon propisuje da jedna stranka na stranačkim organima odlučuje kako će da funkcioniše jedna lokalna samouprava?

 

Zakoni kažu ne. Član 11. Statuta Grada Smedereva propisuje : “Grad samostalno odlučuje o poslovima iz svoje nadležnosti, u skladu sa svojim pravima i dužnostima utvrđenim Ustavom, zakonom, drugim propisima i Statutom. Građani koji imaju biračko pravo i prebivalište na teritoriji Grada učestvuju u vršenju poslova iz nadležnosti Grada, preko svojih izabranih predstavnika u Skupštini grada, putem referenduma, građanske inicijative i zbora građana, u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom.”

 

U nedelju 17. juna 2018. godine održani su izbori za Komoru medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije. Prema saznanjima portala Voice članovi komore su bili izloženi pritiscima i pretnjama otkazima ako ne glasaju za kandidate Srpske napredne stranke. Kako navodi portal jednoj kandidatkinji je rečeno da mora da povuče kandidaturu jer time “ugrožava Vladu Srbije i Aleksandra Vučića”. Nekoliko dana pred izbore, u pritiske se uključio i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo koji je u dopisima direktorima domova zdravlja naložio za koga treba da se glasa.

 

Ovi primeri su dokaz onoga što se odavno zna. Izbori u Srbiji su postali farsa jer se odluke više ne donose u institucijama nego u jednoj stranci. Stranka odlučuje o tome ko će biti direktor nekog javnog preduzeća u Smederevu, ko će biti članovi komore medicinskih sestara, ko će biti ministar finasija, novi gradonačelnik Beograda, selektor fudbalske reprezentacije…Koja je onda svrha izbora u Srbiji? Da li su izbori stvarno praznik demokratije kada je svaki naredni izborni ciklus sve manje u skladu sa standardima za fer i slobodne izbore? Kako možemo da budemo sigurni da će oni za koje smo glasali da nas zastupaju kada je od poslednjih lokalnih izbora 2016. godine stranku promenio 531 odbornik?

 

Možda je rešenje da ukinemo i izbore i institucije ako se već odluke donose u nekim glavnim i gradskim odborima. Budžetu Srbije bi se to veoma svidelo, a i stranci koja njime raspolaže. Možemo i da se pravimo da ne postoji član 5. Ustava Srbije i da u njemu ne piše da političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast niti je potčiniti sebi. A možemo i Ustav da ukinemo, šta će nam.

 

Neophodno je da građani ne odustaju od svojih prava i da postanu svesni da u njihovim rukama leži moć,  zaključak je Istinomer foruma pod nazivom “Ko mrsi konce građanima Kruševca?“ održanom večeras u Kruševcu u organizaciji CRTE i Istinomera.

Učesnici foruma novinar i aktivista Centra za istraživačko novinarstvo u Kruševcu Slaviša Milenković, autor video projekta Ciklotron Dušan Čavić, novinarka Nada Budimović, glumac i aktivista Branislav Trifunović i šef pravnog tima CRTE Pavle Dimitrijević složili su se da je neophodno da građani u lokalnim sredinama udruže snage i zajedno se aktiviraju kako bi ostvarili željene promene.

“Obećanja koja su data građanima Kruševca nisu ispunjena. Sadašnja vlast je obećavala da će ispitati privatizaciju preduzeća, da će pokrenuti proizvodnju u fabrikama, međutim ništa se od toga nije desilo. Govorilo se  i o različitim stranim investitorima, ali dolazimo do podatka da je tek svako 7 obećanje ispunjeno” izjavio je Slaviša Milenković, novinar i aktivista Centra za istraživačko novinarstvo u Kruševcu.

Poslednjih pet godina u Kruševcu, oko 2.500 ljudi je ostalo bez posla. Otprilike samo 600 ljudi je ponovo zaposleno, što znači da je Kruševac za dve hiljade radnih mesta i dalje u minusu.

U ovoj zemlji, dobijanje radnog mesta vam nažalost ne garantuje pristojan život. i dalje tražimo odgovore na pitanja: Čiji su naši životi, čija su naša radna mesta i čija su naša politička uverenja? Jer da biste dobili radno mesto definitivno je potrebno članstvo u stranci” naglasila je novinarka Nada Budimović.

“Suštinski problem je što vlast računa da te “njihove” ljude može da kupi. Onog trenutka kada bi im se jedan po jedan čovek suprotstavio, tada bi im iz ruku izmaklo njihovo glavno oružje. Poteškoća se ogleda u nedovoljno obrazovanim ljudima koji se mogu lako “prodati” i kojima se lako može manipulisati” dodao je glumac i aktivista Branislav Trifunović.

“Kroz medije čujem da su ugrožena prava radnika. Ali ne vidim nikakve sindikate koja se bore za njihova prava, ne vidim apsolutno ništa. Dokle god ne dođe do podizanja standarda prosečnog zaposlenog lica, do tada ćemo se boriti za osnovna lična prava koja su nam data, što je sasvim besmisleno”, izjavio je
Dušan Čavić, autor video projekta Ciklotron.

“Dokle god znamo da prepoznamo šta je dobro, a šta loše-postoji šansa da se borimo protiv partijskog zapošljavanja. Potrebno je da ljudi budu osvešćeni i odgovorni prema sebi i drugima” izjavio je Pavle Dimitirijević, šef pravnog tima Crte.

Istinomer forum je pokrenuo razgovor o odgovornosti javnih vlasti, pravima građana na slobodne medije i učešće u demokratskim procesima.

Snimak celokupne debate možete pogledati na Istinomer YouTube kanalu na ovom link-u.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA i Istinomer, održali su forum „Ko mrsi konce građanima Kruševca?“ u prostorijama Caffe-a Arabika u Kruševcu.

 

Čije je moje radno mesto? Kako funkcioniše politika zapošljavanja na lokalu?

Kako se troše pare građana i kome idu sredstva iz lokalnih budžeta?

Da li nam treba “jaka ruka”? – model privatne države i privatnih gradova

Koliko su građani zaista aktivni i spremni da preduzmu konkretne akcije?

Šta guši aktivizam na lokalu?

 

Odgovore na ova pitanja imali su priliku da čuju svi zainteresovani za političku scenu Srbije. Istinomer je otvorio vrata građanima i građankama i pozvao ih na razgovor o odgovornosti javnih vlasti i učešću u demokratskim procesima.

 

Na Istinomer forumu govorili su:

 

o   Slaviša Milenković, novinar i aktivista Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac

o   Nada Budimović, novinarka

o   Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTE

o   Dušan Čavić, Ciklotron, autor video projekta “Marka Žvaka”

o   Branislav Trifunović, glumac i aktivista (Kruševljanin)

 

Moderatorka: Mihaela Šljukić Bandović, novinarka Istinomera

 

Inicijativa organizacije CRTE “Otvoreni parlament”, koja od 2012. godine prati rad Narodne skupštine i informiše javnost o radu i aktivnostima poslanika, nakon protesta, nastavlja praćenje rada parlamenta sa fokusom na stepen demokratičnosti i odgovornosti narodnih poslanika. Od početka Prolećnog zasedanja građanima će biti dostupne informacije o kvalitetu debate u plenumu, o efikasnosti kontrolne funkcije i odgovornosti za javno izgovorenu reč narodnih poslanika.

Da podsetimo, sredinom decembra zbog zloupotrebe parlamentarnih procedura prilikom usvajanja najvažnijeg zakona – Zakona o budžetu, inicijativa “Otvoreni parlament” je u znak protesta zatamnila sajt.

Polazeći od toga da parlament ima odgovornost da usklađuje suprotstavljene interese i očekivanja različitih društvenih grupa putem demokratskog dijaloga, da prilagođava zakone potrebama društva i da obezbeđuje da Vlada u potpunosti polaže račune građanima, inicijativa “Otvoreni parlament” će nadalje još aktivnije zahtevati odgovorno ponašanje izabranih predstavnika. Inicijativa “Otvoreni parlament” će skretati pažnju javnosti na sve slučajeve zloupotrebe parlamentarnih procedura i kršenja Poslovnika,” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Statistički podaci o radu i aktivnostima narodnih poslanika biće i dalje dostupni javnosti na sajtu Otvorenog parlamenta, ali će biti samo jedno od merila efikasnosti rada predstavnika građana u najvišem zakonodavnom telu. U aktuelnom skupštinskom sazivu, za nepuna 22 meseca, poslanici su usvojili ukupno 89 zakona ali većinu po hitnom postupku dok su održane samo dve sednice sa “Poslaničkim pitanjima” na kojima su poslanici postavljali pitanja predstavnicima Vlade.

Usvajanje najvažnijeg državnog zakona, republičkog budžeta za 2018. godinu, bez rasprave i vremena da se obrazlože amandmani, predstavlja nastavak urušavanja institucije parlamenta kao najvišeg predstavničkog tela. Zloupotreba parlamentarnih procedura i pravila od strane vladajuće većine u slučaju usvajanja budžata za narednu godinu predstavlja zanemarivanje interesa građana zarad partijskog interesa i dnevne politike.

Mi, kao organizacija, smo godinama, verujući u demokratiju i demokratske principe radili na tome da parlament učinimo bližim građanima i povratimo poverenje građana u predstavničko telo. Više ne želimo i ne možemo da posmatramo urušavanje kojoj je ova institucija podvrgnuta poslednjih dana.

Zbog svega toga smatramo da je bespredmetno da, kao organizacija koja kroz incijativu Otvoreni parlament prati rad parlamenta, u ovom trenutku objavljujemo statističke i druge informacije o aktivnosti poslanika. Umesto toga do daljnjeg zatamnjujemo sajt Otvoreni Parlament, dok situacija u parlamentu ne počne da se vraća u civilizacijske tokove.

Usvajanje dugo najavljivanih zakona, žustre rasprave u plenumu i na odborima, prekid rada Parlamenta tokom trajanja kampanje za predsedničke izbore obeležili su prvih godinu dana rada Jedanaestog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.

Za godinu dana rada poslanici su radili ukupno 68 dana u plenumu i usvojili 88 zakona, što iznosi nešto više od jednog usvojenog zakona po danu. Polovina usvojenih zakona doneta je po hitnom postupku. Od ukupnog broja usvojenih zakona 48 (55 odsto) su potvrde međunarodnih sporazuma i ugovora, 27 (31 odsto) izmene i dopune postojećih zakona, dok je za godinu dana usvojeno 13 novih zakona. Podneto je 3.229 amandmana a usvojen je tek svaki trinaesti, pokazala je analiza rada Skupštine Srbije koju je uradila inicijativa Otvoreni parlament.

Za godinu dana održana je samo jedna sednica sa tzv. “poslaničkim pitanjima” Vladi poslednjeg četvrtka u mesecu i to 27. oktobra 2016. kada su poslanici postavili ukupno 31 pitanje članovima Vlade.

Za godinu dana održano je ukupno 265 sednica odbora. Najviše sednica je održao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo – 31, dok je najmanje zasedao Odbor za prava deteta, koji je održao svega jednu sednicu.

Redovno jesenje zasedanje u Parlamentu donelo je usvajanje dugo najavljivanih zakona. Od oktobra do decembra usvojeni su Zakon o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici kao i Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.

Ipak, događaji koji su bacilli u senku parlamentarnu debatu i usvajanje važnih zakona u proteklih godinu dana jesu česti prekidi plenarnih i sednica odbora, nepostojanje konstruktivnog dijaloga i argumentovane debate kao i bojkot plenarnog rada od strane dela opozicionih poslanika.

Rad Parlamenta, početkom proleća 2017. godine, bio je i privremeno zaustavljen zbog održavanja kampanje za predsedničke izbore zbog čega su poslanici tokom redovnog prolećnog zasedanja proveli svega 17 dana u plenumu.

U proteklih godinu dana ukupno 24 poslanika i poslanice napustili su prvobitne poslaničke klubove i svoje delovanje nastavili ili u drugom poslaničkom klubu ili kao poslanici koji deluju van poslaničkog kluba. Broj samostalnih poslanika se u jednom trenutku povećao sa tri, koliko ih je bilo prvog radnog dana novog saziva na 19 dok ih je na kraju prolećnog zasedanja ukupno devet. Pored toga u Parlamentu su, u proteklih godinu dana, formirana i dva nova poslanička kluba (“Za spas Srbije” i poslanički klub “Samostalnih poslanika”).

Cilj inicijative „Otvoreni parlament“ je povećanje javnosti rada parlamenta, informisanje građana o radu parlamenta i uspostavljanje redovne komunikacije između građana i njihovih izabranih predstavnika.

Godinu za nama obeležili su dva skupštinska saziva zbog vanrednih parlamentarnih izbora i formiranje jedanaestog skupštinskog saziva od uvođenja višestranačkog sistema 1990. godine. Građani Srbije su nakon nepune dve godine, koliko je trajao deseti saziv, 24. aprila izašli na birališta i izabrali nove/stare predstavnike u Narodnoj skupštini.

Tokom 2016. godine narodni poslanici i poslanice u oba saziva (desetom i jedanestom) radili su dva i po meseca ili 75 dana u plenumu. Pored plenarnih sednica, poslanici su radili u skupštinskim odborima. U ovom periodu održano je ukupno 268 sednica odbora.

U 2016. godini poslanici su usvojili 88 zakona od kojih su 23 novi zakoni, 36 su izmene i dopune a poslanici su potvrdili i 29 sporazuma i međunarodnih ugovora. Od ukupnog broja zakona 59 procenata (51 zakon) usvojeno je po hitnom postupku.

Skoro sve usvojene zakone u 2016. godini odnosno 98 odsto (86 zakona) predložila je Vlada dok su dva usvojena zakona predložili narodni poslanici Branislav Blažić i Aleksandar Martinović iz Srpske napredne stranke. Nijedan predlog zakona opozicionih poslanika nije bio na dnevnom redu Narodne skupštine.

U prvom delu godine do marta i raspisivanja izbora poslanici su radili 25 dana u plenumu i za to vreme usvojili ukupno 41 zakon. Većina zakona usvojenih početkom 2016. godine u skupštinsku proceduru je ušla tokom 2015. godine.

U novom skupštinskom sazivu formiranom nakon izbora u proceduru je ušlo ukupno 130 predloga zakona, od kojih su 67 podneli opozicioni poslanici. Ipak kao i u skoro svim prethodnim skupštinskim sazivima na dnevni red su uglavnom dolazili predlozi zakona koje je inicirala Vlada. Za 50 dana, koliko su poslanici i poslanice novog saziva proveli u jesenjem zasedanju, usvojeno je ukupno 47 zakona.

Jesenje zasedanje donelo je na dnevni red dugo najavljivane zakone, pa su tako u 2016. godini, između ostalog usvojeni Zakon o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.

Sa jedanaestim sazivom Narodne skupštine, koji je formiran 3. juna, u Parlament su se vratile stranke koje su u prethodnim izbornim ciklusima ostajale ispod cenzusa – Srpska radikalna stranka i Liberalno demokratska partija.  Ipak novi saziv doneo je i nove poslaničke grupe – Pokret DVERI i Pokret Dosta je bilo. Ukupno 16 poslaničkih klubova, četiri više u odnosu na prethodni saziv, brojnija i raznovrsnija opozicija uneli su jednu novu dinamiku u rad novog saziva.

Od samog početka saziva dinamično i burno bilo je kako u plenumu tako i na sednicama odbora. Prekidanje konstitutivne sednice Narodne skupštine nakon višesatne rasprave, odlaganje izbora predsednika i potpredsednika, nepostojanje dogovora predstavnika vlasti i opozicije oko broja potpredsednika obeležili su sam početak rada novog saziva.

Tokom 2016. godine izrečeno je ukupno 26 kazni za 17 narodnih poslanika i to dve kazne za poslanike vladajuće većine a 24 za poslanike opozicionih partija.