Nezavisne institucije imaju jednu od ključnih uloga za uspostavljanje vladavine prava u jednoj demokratskoj državi. Zadatak im je da štite javni interes u svom delokrugu, kontrolišu izvršnu vlast i da budu produžena ruka parlamentu u sprovođenju svoje kontrolne uloge. Nezavisne institucije, poput Agencije za borbu protiv korupcije, Zaštitnika građana, Državne revizorske institucije, Regulatornog tela za elektronske medije, su jedan od stubova funkcionalnog demokratskog društva u kome je podela vlasti uspostavljena.

 

Ne mogu da odolim, a da ne dodam još malo o tome kako bi trebalo sve ovo da funkcioniše – kako je osnivač nezavisnih institucija Narodna skupština, nezavisne institucije podnose izveštaje o radu sa preporukama skupštini, zatim bi poslanici trebali da razmatraju te izveštaje i na osnovu njih da daju zadatke izvršnoj vlasti kako bi se zaštitila ljudska prava, uspostavila vladavina prava i unapredio kvalitet života.

 

A kako vladavina prava funkcioniše u Srbiji i zašto se ovo ne događa?

 

U praksi imamo stranku koju čine lider i članovi ustrojeni po klijentelističkom principu, autokratski. Onda imamo izbore – raspisane onda kada to odluči lider stranke, kandidate koje bira isti taj lider stranke i sprovedene po principu – zakon važi samo onda kad odgovara stranci.

 

Imamo i parlament. Ali, parlament radi tako da udovolji volji lidera stranke i time osvoji njegovo poverenje. Takav parlament bira čelne ljude nezavisnih institucija, koji su odobreni od – koga drugog, do lidera stranke. Imamo i zakone koje usvaja zombi parlament na predlog Vlade koja je opet – sačinjena od ljudi koje je postavio – lider stranke. I tako bih mogao u nedogled sa bezbroj primera gde je svaki segment institucionalnog organizovanja – od mesne zajednice, preko škola, bolnica, policije, tužilaštva i sudova do Agencije za nuklearnu sigurnost prošao kroz filter i amin lidera stranke i time osigurao poslušne ljude koji su često početak i kraj stručnosti, profesionalnosti i odgovornosti.

 

U ovakvom sistemu jednoumlja, institut kontrole i kritike, naročito od strane nezavisnih institucija postao je nepotrebna neprijatnost, jer ako kontrola pokaže da neki potez ili odluka stranke u pojavnom obliku parlamenta, zakona, inspekcije, putara ili službenika nije u skladu sa zakonom i javnim interesom, onda nećemo rešavati problem i ispravljati pogrešne odluke, već ćemo ućutkati kritičare i upodobiti kontrolni mehanizam interesima lidera stranke. Drugim rečima – anesteziraćemo Agenciju za borbu protiv korupcije, REM, Zaštitnika građana i sve redom. Sve koji štrče i remete idealnu sliku imaginarne stvarnosti.

 

A šta ćemo mi koji prepoznajemo da ovo zarobljavanje države nikako ne ide u prilog istinskoj demokratiji i poštovanju građanskih prava u Srbiji? Krajnje je vreme da pokažemo koliko nam je stalo do vladavine prava, koliko nam je važno da imamo nezavisne institucije, koliko nam je važno da imamo mehanizme koji nas štite od samovolje pojedinaca. Da budemo glasniji kada REM u izbornom procesu odustane od kontrole medija. Da reagujemo kad funkcioneri bez ograničenja zloupotrebljavaju javne resurse tokom izbornog procesa, a Agencije za borbu protiv korupcije nema.

 

Da se organizujemo kad se prava naših sugrađanki i sugrađana krše od strane bahatih službenika, a Zaštitnik građana ostane nem.

 

Krajnje je vreme da se demokratija brani. Misleći građani i građanke, svako od vas treba da nađe svoj način u odbrani demokratije i već jednom osvojenih političkih prava. Jer, sutra će pokucati na Vaša vrata, a neće biti nikoga da Vas zaštiti.

 

Tekst je preuzet iz dnevnog lista lista Danas, Specijalni dodatak „Ljudska prava: Novi pristup“, koji je, povodom obeležavanja Dana ljudskih prava priredila organizacija A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

Pomalo nezapaženo u javnosti prošla je vest o sastanku predsednika Izvršnog odbora SNS-a Darka Glišića sa članovima smederevskog Gradskog odbora. Kako je preneo portal Podunavlje.info zaključak ovog sastanka je da će ubuduće sve odluke o funkcionisanju grada, lokalne administracije i javnih preduzeća i ustanova donositi Gradski odbor SNS-a, a ne kao do sada.” Trebalo bi da su do sada odluke donosili oni koje su građani izbarali i dali im mandat da odlučuju u njihovo ime. Bar je tako u demokratskim državama. Ali u Srbiji izgleda da treba da se klanjamo – “njenom visočanstvu – stranci”.

 

Pitam se – da li mi živimo u paralelnoj stvarnosti u kojoj zakon propisuje da jedna stranka na stranačkim organima odlučuje kako će da funkcioniše jedna lokalna samouprava?

 

Zakoni kažu ne. Član 11. Statuta Grada Smedereva propisuje : “Grad samostalno odlučuje o poslovima iz svoje nadležnosti, u skladu sa svojim pravima i dužnostima utvrđenim Ustavom, zakonom, drugim propisima i Statutom. Građani koji imaju biračko pravo i prebivalište na teritoriji Grada učestvuju u vršenju poslova iz nadležnosti Grada, preko svojih izabranih predstavnika u Skupštini grada, putem referenduma, građanske inicijative i zbora građana, u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom.”

 

U nedelju 17. juna 2018. godine održani su izbori za Komoru medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije. Prema saznanjima portala Voice članovi komore su bili izloženi pritiscima i pretnjama otkazima ako ne glasaju za kandidate Srpske napredne stranke. Kako navodi portal jednoj kandidatkinji je rečeno da mora da povuče kandidaturu jer time “ugrožava Vladu Srbije i Aleksandra Vučića”. Nekoliko dana pred izbore, u pritiske se uključio i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo koji je u dopisima direktorima domova zdravlja naložio za koga treba da se glasa.

 

Ovi primeri su dokaz onoga što se odavno zna. Izbori u Srbiji su postali farsa jer se odluke više ne donose u institucijama nego u jednoj stranci. Stranka odlučuje o tome ko će biti direktor nekog javnog preduzeća u Smederevu, ko će biti članovi komore medicinskih sestara, ko će biti ministar finasija, novi gradonačelnik Beograda, selektor fudbalske reprezentacije…Koja je onda svrha izbora u Srbiji? Da li su izbori stvarno praznik demokratije kada je svaki naredni izborni ciklus sve manje u skladu sa standardima za fer i slobodne izbore? Kako možemo da budemo sigurni da će oni za koje smo glasali da nas zastupaju kada je od poslednjih lokalnih izbora 2016. godine stranku promenio 531 odbornik?

 

Možda je rešenje da ukinemo i izbore i institucije ako se već odluke donose u nekim glavnim i gradskim odborima. Budžetu Srbije bi se to veoma svidelo, a i stranci koja njime raspolaže. Možemo i da se pravimo da ne postoji član 5. Ustava Srbije i da u njemu ne piše da političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast niti je potčiniti sebi. A možemo i Ustav da ukinemo, šta će nam.

 

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, danas je pokrenula portal “Ko je na vlasti”, koji je predstavljen u Nišu. Putem ovog portala građani mogu lako i brzo, na jednom mestu, da dođu do informacija o stranačkoj pripadnosti odbornika, ko je menjao stranke nakon izbora, ko podržava vlast, a ko ne.

 

U skoro trećini gradova ili opština u Srbiji zabeleženo je preko 100 slučajeva stranačkog preletanja nakon poslednjih lokalnih izbora. Najviše  slučajeva da su lokalni odbornici prešli iz jedne u drugu stranku zabeležno je Kragujevcu 11, zatim sledi Merošini sa 10 dok je po šest odbornika stranački dres promenilo u Apatinu i Žablju.

 

Na portalu “Ko je na vlasti” predstavljeni su podaci o stranačkoj pripadnosti odbornika u 170 gradova i opština u Srbiji. Za četvrtinu od ukupno 6.737 odbornika nije bilo moguće doći do informacija o stranačkoj pripadnosti jer se ove informacije prilikom podnošenja izbornih lista ne prikupljaju već samo podaci o koalicijama.

 

Iako bi bilo očekivano da se informacije o stranačkoj pripadnosti odbornika nađu na zvaničnim internet prezentacijama lokalnih samouprava, tih podataka nema. Posle godinu dana uspeli da na jednom mestu prikupimo i objavimo informacije o odbornicima u 170 gradova i opština” izjavio je Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTE.

 

Učesnici debate “Ko je na vlasti” Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Nenad Stojanović iz Proaktiva, politikolog i doktorand na Centralno-evropskom univerzitetu Vujo Ilić i Pavle Dimitrijević iz CRTE, zaključili su da građani treba da pamte ko su bili preletači, da prate kako su zastupali interese građana i da sledeći put dobro razmisle ko su ljudi na listama kandidata koje žele da podrže.

 

U skoro trećini gradova ili opština u Srbiji zabeleženo je preko 100 slučajeva stranačkog preletanja nakon poslednjih lokalnih izbora. Najviše  slučajeva da su lokalni odbornici prešli iz jedne u drugu stranku zabeležno je Kragujevcu 11, zatim sledi Merošini sa 10 dok je po šest odbornika stranački dres promenilo u Apatinu i Žablju.

Od danas na portalu “Ko je na vlasti”, koji je napravila organizacija CRTA a koji je predstavljen u Nišu,  građani lako i brzo, na jednom mestu,  mogu da dođu do informacija stranačkoj pripadnosti odbornika, ko je menjao stranke nakon izbora, ko podržava vlast, a ko ne.

Stranačko preletanje, umesto izuzetka, postaje pravilo koje vodi izigravanju poverenja građana i dovodi do obesmišljavanja izbora. Skupštinska većina uz «pozajmljene odbornike» čini prekrojenu skupštinsku većinu. Promena izborne volje građana mimo izbora urušava poverenje građana u institucije i vladavinu prava. Verujemo da ćemo ovom inicijativom doprineti širem društvenom dijalogu o odgovornosti i posledicama ovakvog postupanja izabranih predstavnika građana” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Na portalu “Ko je na vlasti” predstavljeni su podaci o stranačkoj pripadnosti odbornika u 170 gradova i opština u Srbiji. Za četvrtinu od ukupno 6.737 odbornika nije bilo moguće doći do informacija o stranačkoj pripadnosti jer se ove informacije prilikom podnošenja izbornih lista ne prikupljaju već samo podaci o koalicijama.

Iako bi bilo očekivano da se informacije o stranačkoj pripadnosti odbornika nađu na zvaničnim internet prezentacijama lokalnih samouprava, tih podataka nema. Posle godinu dana uspeli da na jednom mestu prikupimo i objavimo informacije o odbornicima u 170 gradova i opština” izjavio je Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTE.

Učesnici debate “Ko je na vlasti” Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Nenad Stojanović iz Proaktiva, politikolog i doktorand na Centralno-evropskom univerzitetu Vujo Ilić i Pavle Dimitrijević iz CRTE, zaključili su da građani treba da pamte ko su bili preletači, da prate kako su zastupali interese građana i da sledeći put dobro razmisle ko su ljudi na listama kandidata koje žele da podrže.

Vujo Ilić smatra da “izlazak iz stranke nužno ne predstavlja nešto loše dok prelazak u drugu stranku može biti problematičan”. “Ovde ljudi ne znaju za koga glasaju jer se odbornici kriju iza stranačke liste“ istakao je Nenad Stojanović iz organizacije Proaktiv.  Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju istakao je da je ta organizacija pokrenula inicijativu za donošenje Zakona o lustraciji „preletača“ koji bi se bazirao na trgovini uticajem: “Pokretanje krivičnog postupka dalo bi mogućnost oduzimanja mandata poslanicima i odbornicima koji prekrajaju izbornu volju građana težeći ka potencijalnom unovčavanju svojih funkcija.”

CRTA poziva građane da portalu “Ko je na vlasti” šalju informacije o slučajevima stranačkog preletanja u njihovim opštinama i gradovima.

Stranačko preletanje, umesto izuzetka, postalo je pravilo. Građanima je teško da isprate ko je od lokalnih odbornika promenio “stranački dres” i koje ideje i politiku zastupaju odbornici koji su “preleteli” iz stranke kojoj su dali glas za neku novu stranku.

Nakon iscrpnog rada na prikupljanju informacija o stranačkom sastavu lokalnih skupština u svih 170 gradova i opština, želimo sa javnošću da podelimo informacije do kojih smo došli. Sve informcije biće dostupne građanima i građanka na portalu “Ko je na vlasti” koji ćemo predstaviti u petak 30. juna u Nišu u Deli prostoru.

Građani će dobiti mogućnost da jednostavno dođu do informacija o njihovim odbornicima, ko je menjao stranke nakon izbora, ko podržava vlast, a ko ne.

Promena izborne volje građana mimo izbora urušava poverenje građana u institucije i vladavinu prava. Verujemo da ćemo ovom inicijativom doprineti širem društvenom dijalogu o odgovornosti i posledicama ovakvog postupanja izabranih predstavnika građana.

Na debati “Ko je na vlasti” pokušaćemo da dođemo i do odgovora na pitanje da li je i kako moguće fenomenu “stranačkog preletanja” stati na put.

Događaj će direktorka CRTE Vukosava Crnjanski dok će na debati “Ko je na vlasti”, koju će moderirati novinarka Istinomera Vesna Radojević,  učestvovati:   Mladen Jovanovića iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Nenad Stojanović iz Proaktiva, politikolog i doktorand na Centralno-evropskom univerzitetu Vujo Ilić i Pavle Dimitrijević iz CRTE.

Osim apelovanja na moral pojedinaca, pravog leka protiv političkog preletanja u ovom trenutku u Srbiji nema, zaključak je panel diskusije “Ko je jači – birači ili preletači?“, održanoj u UK Parobrod, u okviru Nedelje parlamentarizma.

Na panelu u organizaciji Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Istinomera učestovali su Sanda Rašković Ivić, samostalna poslanica u Skupštini Srbije, Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava na beogradskom Univerzitetu Union i Dragana Rakić, odbornica u Skupštini grada Vršca. Većina učesnika saglasna je da bi promena izbornog sistema mogla da bude prvi korak u rešavanju ovog sve dominantijeg problema na političkoj sceni Srbije.

Profesorka Rakić Vodinelić smatra da bi umesto proporcionalnog izbornog sistema trebalo uvesti većinski, sa dva izborna kruga.

“Političko preletanje je izvitoperavanje izborne volje građana. Ogroman je broj takvih slučajeva u opštinama širom Srbije. U jednoj četvritini opština preletanje je omogućilo menjanje koalicija. Pojava da se formalno stranka ne menja, nego da se glasa u prilog onoga ko vrši vlast još je prisutnija“, kaže profesorka Rakić Vodinelić.

I Sanda Rašković Ivić smatra da odbornici i poslanici “treba da zarade svoje mandate, i onda odgovaraju narodu”, što je moguće jedino uz promenu izbornog sistema. Ona je mišljenja da bi stranka na vlasti trebalo da zabrani učlanjenje novih pristalica sve dok partija ne ode u opoziciju.

“Ono što je mnogo opasnije od otvorenog preletanja, jeste situacija kada neko samo “prezupči“, a ne preleti, tačnije kada napravi koaliciju i podržava vlast na lokalu, a ostane u vlastitioj stranci. Na taj način ste pogazili principe sa kojima ste izašli pred birače“, kaže Rašković Ivić.

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar smatra da promena izbornog sistema ne bi u potpunosti mogla da reši problem preletača, ali da je to dobar početak. On dodaje da je broj preletača toliko veliki, jer znaju da nema odgovarajućih sankcija.

“Oni znaju da neće biti kažnjeni, jer za njih niko nije ni glasao. Svi su svoj glas dali strankama, ne čitajući detaljno ko se nalazi na izbornim listama”, rekao je Klačar i

dodao da je problem što mnogi političari smatraju da je slobodan mandat “nešto čime se trguje”.

Odbornica Demokratske stranke u Skupštini grada Vršca Dragana Rakić, koja je nedavno postala poznata široj javnosti pošto je oštro kritikovala preletače u svom gradu, kaže da je iznenađena komentarima da je njen govor bio “naročito hrabar”.

“Rekla sam za govornicom ono što svi mi mislimo. Najviše mi je zasmetalo to što javnost ne osuđuje preletanje“, kaže Rakić i dodaje da su odbornici u manjim mestima često suočeni sa velikim pritiscima, pa čak i pretnjama.

“Ne preleću svi da bi se stekli neku korist, već ima onih koji to čine u strahu, uplašeni za svoju egzistenciju”, kaže Rakić.

Većina učesnika panel diskusije podržala bi donošenje zakona o lustraciji preletača.

Inače, šest meseci od lokalnih izbora “preletanje” je zabeleženo u najmanje 33 grada i opštine. To znači da je u svakoj petoj opštini i svakom petom gradu bilo odbornika koji su prešli u drugu stranku, odborničku grupu ili su podržali većinu mimo odluke centrale partije. Stranu je promenilo najmanje 125 odbornika, a oko polovine “preletača” prešlo je u tabor naprednjaka. Istinomer beleži ovakve slučajeve praveći bazu “preletača”, a čitaoci to lako mogu pretraživati na interaktivnoj “mapi preletača”.

Prvi izveštaj dugoročnih posmatrača za period 24. mart – 3. april

Političke stranke su umereno aktivne u dosadašnjoj predizbornoj kampanji. Po prisutnosti i intenzitetu do sada dominira Srpska napredna stranka, dok je daleko iza nje prva sledeća Demokratska stranka, pa zatim ostali učesnici izbora. U izbornoj kampanji osetno nedostaju konkretne politike, jasne političke poruke i javno dostupni predizborni programi pokazuju nalazi posmatračke misije “Građani na straži” koju sprovodi Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA. Ukupno 34 dugoročna posmatrača prikupljali su informacije o kvalitetu celokupnog izbornog procesa u periodu od 24. marta do 3. aprila 2016. godine u svim okruzima u Srbiji.

Ono što se moglo čuti i videti na terenu su uglavnom liderske kampanje, sa jako malo prostora za debatu i dijalog. U javnim nastupima političkih lidera, dominirale su ekonomske teme i izgradnja infrastrukture (SNS), socijalne teme, briga za stare, radnike i penzionere (SPS), transparentnost političkih stranaka, stručni kadrovi i “nova rešenja” (DS).

«Nakon izbora 2008. godine imamo stalno smanjenje broja birača koji glasaju. Osim značajnog porasta apstinencije na izborima, primećen je osetan porast nevažećih glasačkih listića, što zajedno sa porastom apstinencije u kontekstu manjka poverenja u institucije, ukazuje na porast nezadovoljnih i razočaranih aktivnih birača» izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Najprisutniji vid kampanje u ovom momentu širom Srbije je organizovanje štandova. Najmanje zastupljeni vidovi komunikacije su upravo oni koji iziskuju najviše finansijskih i ljudskih resursa: debate, kampanja od vrata do vrata, komunikacija putem SMS poruka i oglašavanja u medijima.

«Postoje široko rasprostranjeni navodi o kupovini glasova, pritiscima, fizičkom nasilju i zastrašivanju od strane različitih političkih partija, njihovih aktivista ili birača prema drugim biračima, političkim partijama. Naši posmatrači u ovom periodu nisu prikupili dovoljno dokaza da bismo sa sigurnošću mogli da tvrdimo da su ovi incidenti rasprostranjeni u meri u kojima se o njima govori i da time utiču na ishod izbora» izjavio je Raša Nedeljkov, šef posmatračke misije «Građani na straži».

Posmatrači su zabeležili da su državni i lokalni funkcioneri učestvovali u kampanji u korist neke političke stranke ili bili uključeni u rad štabova političkih stranaka, predizborne događaje, distribuciju materijala kampanje tokom radnog vremena. Registrovani su i prigovori političkih partija o nejednakom pristupu medijima dok su u opštinama u devet okruga registrovani slučajevi povezanosti lokalnih medija sa određenim političkim partijama ili kandidatima.

Izborni organi u posmatranom periodu su sprovodili aktivnosti u skladu sa zakonom. Sve gradske i opštinske izborne komisije su počele sa radom na vreme i u skladu sa propisima.

«Iako postoji otvorenost izborne administracije za saradnju sa posmatračima, posmatranje rada izbornih organa nije u dovoljnoj meri omogućeno, zbog nepostojanja jasnih procedura akreditovanja posmatrača za praćenje opštinskih i gradskih izbornih komsija. Zahvaljujući radu posmatračke misije “Građani na straži” u dva slučaja su promenjene procedure opštinske i gradske izborne komisije i predviđena je procedura za akreditovanje posmatrača, koja do tada nije postojala”, izjavio je Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima posmatračke misije.

U okviru dugoročnog praćenja izbornog procesa CRTA primenjuje najviše međunarode standarde sadržane, između ostalog, i u Deklaraciji o principima za nepartijsko posmatranje izbora od strane građanskih organizacija.

Preuzmite dokument