Tri meseca nakon što su glasali na izborima, i pred sam istek zakonskog roka, Beograđani su dobili novog gradonačelnika. Postavljen je isti čovek koji je mogao da bude postavljen i dan nakon izbora, 5. marta. Moglo je, ali smo ipak na to čekali više od tri meseca.  Jedino bitno što se dogodilo u tom periodu je postavljanje prethodnog gradonačelika, glavnog aktera u dvocifrenom broju korupcionaških afera, za novog ministra finansija.

 

Zoran Radojičić, novoizbrani gradonačelnik prestonice, je na sednici Skupštine grada, izneo svoj plan vođenja Beograda. Nedvosmisleno je rekao da će njegov mandat značiti nastavak onog što je započeo njegov prethodnik. Dakle, ništa novo. Da li je moguće da se vladajuća politička elita samo ruga građanima, jer im se može? Ili su političari svesni da je sasvim svejedno ko i kada je postavljen za gradonačelnika, ko za zamenike ili pomoćnike, jer su oni u suštini poverenici jednog čoveka? Kad bismo imali tehnologiju virtuelnog kloniranja ili kakvog hologramskog prikazivanja Vođe u svim važnijim političkim ulogama u društvu, da li bismo i dalje imali ove nekakve nevažne pozicije? Apsurdne izborne procese?

 

Beogradski izbori održani 4. marta ove godine najavljeni su kao pitanje budućnosti i ključni za razvoj Srbije. Ova kampanja je po nivou uloženih resursa, medijske pažnje nacionalnih medija i angažovanja republičkih funkcionera u kampanji, ličila na izbornu atmosferu za nacionalne izbore.  U atmosferi koju su obeležile zloupotrebe javnih funkcija i javnih resursa, kao i slučajevi medijske neravnopravnosti i neetičkog i neprofesionalnog izveštavanja uticajnih medija,  lista SNS je osvojila 45 odsto glasova odnosno 64 od 110 odborničkih mandata.

 

Međutim, za Srbiju je mnogo važnije pitanje, o kome se danas retko govori, pitanje zloupotrebe javnih funkcija, novca građana i građanki, pritisaka, brojnih navoda o kupovini glasova i čitavog niza neregularnosti na izborni dan. CRTA posmatračka misija je zabeležila na osam odsto biračkih mesta ozbiljne nepravilnosti.

 

Gde su institucije koje bi trebalo da štite javni interes, da sprečavaju pokušaje zloupotrebe političke moći, pljačke i zastrašivanja naroda? Gde su Agencija za borbu protiv korupcije, Regulatorno telo za elektronske medije, tužilaštvo, policija? Izgleda, nigde. Oni koji imaju šta da kažu su uplašeni za svoju egzistenciju, oni koji imaju moć da nešto urade su postavljeni da ćute i ne rade ništa. Tako je Agencija rekla da Goran Vesić nije u kampanji u brojnim nastupima u ime Grada Beograda zloupotrebio svoju poziciju za benefit SNS-a, jer on i nije bio javni funkcioner. REM je rekao da su televizije potpuno profesionalno i u skladu sa zakonom izveštavale o izborima i dali jednaku šansu svima da predstave svoje programe. CRTA je izvestila da su predstavnici vladajućih partija bili četiri puta više zastupljeni od predstavnika opozicije u medijima. Gradska izborna komisija – glavni sudija u izbornom procesu je u potpunosti isključila javnost sa svojih sednica i iza zatvorenih vrata održala čak 18 sednica (one na kojima su se donosile najvažnije odluke o toku izbora).

 

O kakvom izboru građana za odbornike pa posredno i za gradonačelnika govorimo kada nam umesto programa nude paštete, umesto stručnjaka partijske vojnike, a umesto nezavisnih izbornih sudija partijske zombije?

 

Da su izbori u Srbiji postali farsa, da nikog nije briga za vladavinu prava, da se pravila tumače onako kako odgovora onima koji imaju moć da ih sprovode, da se izbornim cirkusom direktno ponižava dostojanstvo ljudi složiće se mnogi u Srbiji. Ostaje nam da izaberemo da li ćemo na to da okrenemo glavu ili ćemo pokušati nešto da uradimo.

 

Ako ostavimo da se zaborave nalazi iz ove izborne kampanje, ali i prethodnih, onda nam sledeći izbori neće proći samo sa jednim šamarom posmatraču CRTE, pojedinačnim slučajevima ozbiljnih nepravilnosti na osam odsto biračkih mesta, kontrolisane medijske propagande i prikrivene zloupotrebe javnog novca i imovine u partijske svrhe. Ignorisanjem ovih činjenica podiže se prag tolerancije. Nasilje, otvorena korupcija, medijska lobotomija, potpuno ignorisanje slova zakona na sledećim izborima će biti realnost. Na sledećim izborima se neće ni truditi da narodu zamažu oči raznim Kockicama, Goncićima, Radojičićima da glume ozbiljne političke aktiviste.

 

Zato moramo da podignemo glavu, pustimo glas i počnemo da branimo tekovine demokratije – slobodne i fer izbore, institucije građana i javni medijski servis.

 

 

Nakon akcije Nezavisnog udruženja novinara Srbije i organizacije CRTA, na adresu REM-a pristiglo je više od 300 prijava. Epilog akcije očekuje se nakon sledeće sednice.

Organizacije CRTA i NUNS su u ponedeljak 29.01. pozvale novinare i zainteresovane gradjane da preko sajta CRTE upute prijavu Regulatornom telu za elektronske medije (REM) povodom višednevne kampanje televizije Pink protiv novinarke Tamare Skroze i organizacije CRTA.

Podsećamo da je prilog TV PINK-a usledio dan nakon što je CRTA predstavila analizu izveštavanja medija u periodu pre početka zvanične kampanje za beogradske izbore. Koristeći zlonamerno montirane kadrove sa izjavama Tamare Skrozze iz emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem“,   prilog TV PINK je Skrozzu predstaviio kao otvorenog neprijatelja predsednika Aleksandra Vučića.

„Ova akcija je rezultat zajedničkog rada dve organizacije koje zahtevaju od REM-a da radi svoj posao – da održava red i prati poštovanje pravila u elektronskim medijima. Niko od njih ne traži da se ponašaju kao inkvizicija, odrubljuju glave i pale lomače, već samo da nagledaju poštovanje pravila“ –  rekao je Slaviša Lekić, predsednik NUNS-a i dodao da mu je drago što je više od 300 građana odgovorilo na poziv i poslalo predstavku.  Komentarišući činjenicu da REM ne primenjuje zakon, Lekić zaključuje da su to oduvek bili simptomi onih koji boluju od manjka profesionalnosti, etike i hrabrosti.

Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE naglašava da slovo zakona kaže da su mediji dužni da obezbedi slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje građana, a naročito da kroz vesti i program istinito i objektivno predstavljaju činjenice i događaje i da podstiču slobodno formiranje mišljenja.

„Kada se to ne dešava, REM ima odgovornost da reaguje kako bi zaštitio javni interes i interes građana. Ujedno odgovornost koju REM ima prema građanima i tokom izbornog procesa je veoma značajna, jer je zadužen za stvaranje ambijenta jednakog predstavljanja svih kandidata i ostvarivanje prava građana na objektivno informisanje.“ izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Sporni prilog iz Nacionalnog dnevnika TV PINK dostupan na
ovom linku, a  šta o tome misli i kako se oseća Tamara možete pročitati u kratkom intervjuu koji je dala za NUNS
Ne dam da me pobede gori od mene.

Oni koji žele da podrže ovu akciju ali i građani koji žele da prijave slučajeve medijske diskriminacije ili neistinitog i neobjektivnog izveštavanja televizija to mogu da učine na sajtu
rem.gradjaninastrazi.rs .

Slobodni, fer i demokratski izbori su nezamislivi bez slobodnih medija i nezavisnih institucija koje obezbeđuju institucionalni nadzor nad ponašanjem medija tokom izbornog procesa. Uloga tela koje vrši regulaciju u oblasti medija veoma je delikatna: ono je dužno da omogući građanima da ostvare svoje pravo na obaveštenost, uspostavljajući pravila kojima se neminovno utiče na slobodu medija.

Kvalitet izbora ocenjuje se sagledavanjem celokupnog izbornog procesa, a ne samo posmatranjem izbornog dana. Izborna kampanja nije bila u skladu sa standarima za slobodne i fer izbore dok su sam izborni dan 2. aprila, kao i post izborni proces prošli  uglavnom u skladu sa zakonskim procedurama, saopštila je CRTA posmatračka misija “Građani na straži” na predstavljanju svog završnog izveštaja o posmatranju predsedničkih izbora 2017. godine. Intezitet vidljivih neravnopravnosti u medijima, prikrivena ali i otvorena podrška javnih funkcionera jednom kandidatu, kampanja za predsednika države sa pozicije premijera, kao i brojni navodi o kupovini glasova i pritiscima na birače, ukazuju da se predizborni period ne može oceniti kao fer, slobodan i u skladu sa međunarodnim demokratskim standardima.

“Izborna kampanja bila je obeležena medijskom neravnopravnošću i funkcionerskom kampanjom zbog čega je važno da se u narednom periodu preduzmu konkretni koraci za unapređenje izbornih procedura i pravila u skladu sa međunardnim standarima za fer i slobodne izbore. Za početak potrebno je da institucije koje su nadležne za sprovođenje izbora rade svoj posao i da se poštuje zakon” izjavio je Raša Nedeljkov, šef CRTA posmatračke misije “Građani na straži”.

Da bi kontrola predizborne kampanje bila delotvorna neophodno je propisati kratke rokove u kojima Agencija za borbu protiv korupcije i Regulatorno telo za elektronske medije (REM) u toku kampanje postupaju po prijavama.

U cilju zabrane zloupotrebe javnih resursa za potrebe političke kampanje potrebno je jasnije definisati anti-korupcijske propise. Relevantnim propisima potrebno je izričito zabraniti funkcionerima da u toku predizborne kampanje pokreću projekte koji se finansiraju iz budžetskih sredstava kao i učešće na skupovima koje organizuju organi vlasti, uključujući tu i dobrotvorne aktivnosti finansirane iz budžeta. U slučaju kršenja ove pravne norme potrebno je predvideti odgovarajuće prekršajne kazne za državne funkcionere i nameštenike.

Kako bi se izbegla medijska diskriminacija neophodno je uvesti obavezu da REM izveštava javnost o radu emitera tokom i nakon predizborne kampanje, da se zakonom preciznije definišu zadaci i obaveze REM-a, i postupak utvrđivanja odgovornosti za članove Saveta REM-a u slučaju nepostupanja u skladu sa svojim nadležnostima. Ovim bi se osnažio REM da štiti javni interes u radu elektronskih medija i sprečila bi se praksa iz izborne kampanje 2017. godine kada je REM samoinicijativno ograničio svoje nadležnosti.

Iako je Republička izborna komisija postupala uglavnom u skladu sa ovlašćenjima, treba razmotriti reformisanje RIK-a u pravcu njegove profesionalizacije, kako bi se unapredila samostalnost i nezavisnost ovog organa. Veliki problem u kvalitetnom sproveđenju izbornog procesa predstavlja i nestručnost članova biračkih odbora. S obzirom da trenutni način sprovođenja obuka članova biračkih odbora ne daje očekivane rezultate u praksi, potrebno je da pored podizanja kvaliteta edukacije uvesti i obavezno testiranje članova biračkog odbora.

Kratki rokovi za podnošenje prigovora, kao jedan od glavnih uzroka zbog kog se birači uzdržavaju od zaštite svog izbornog prava, se moraju produžiti. Pored toga, treba uvesti i mogućnost podnošenja prigovora elektronskim putem, što do sada nije bilo moguće u postupku zaštite izbornog prava. CRTA posmatračka misija “Građani na straži”,  između ostalog, predlaže i da se dopuni Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o lokalnim izborima u pravcu obaveznog ponavljanja izbora na biračkom mestu u slučaju kada RIK ili Upravni sud utvrdi da rezultati iz Zapisnika o radu biračkog odbora se ne podudaraju sa stvarnim stanjem izbornog materijala.

Ono što donekle baca senku na izborni proces 2017. godine jeste prepravljanje ili parafiranje Zapisnika o radu od strane predsednika biračkog odbora nakon javnog isticanja zapisnika na biračkom mestu. Potrebno je ukinuti ovakvu praksu zbog potencijalne nemogućnosti utvrđivanja preliminarnih, a kasnije i konačnih rezultata izbora.” izjavio je Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTA posamtračke misije “Građani na straži”.

Pored ažuriranja biračkog spiska, CRTA posmatračka misija “Građani na straži” predlaže i da se izborno zakonodavstvo uredi jedinstvenim izbornim zakonom.

Povodom navoda o potencijalnoj izbornoj krađi na izborni dan, CRTA posmatračka misija “Građani na straži” je RIK-u 10. aprila podnela zahtev za uvid u zapisnike sa 450 biračkih mesta koja su se nalazila u uzorku posmatračke misije, kako bi ih uporedila sa fotografijama zapisnika koje su napravili posmatrači. Na navedeni zahtev, RIK nije odgovorio, niti omogućio uvid u zapisnike o radu biračkih odbora do danas.

 

Kompletan izveštaj nalazi se na ovim linku a sažetak izveštaja na ovom linku.