Danas počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu koje se ove godine održava u Rusiji. Euforija oko ovog događaja nije mogla da vas zaobiđe, čak iako vas sport nimalo ne zanima. Ko će biti u reprezentaciji? U kojoj su grupi? Kakav je sastav drugih reprezantacija? Naravno, svi žele da vide najbolje u dresu svoje države. Ista situacija je i pred druge manifestacije. Zašto nam je važno da nas najbolji predstavljaju na svakom mestu, osim u Parlamentu?

 

Najaktivniji poslanici prema statistici Otvorenog parlamenta retko govore o onome za šta su tražili reč, ali zato redovno uspevaju da kroz svaki deo rasprave o aktima na dnevnom redu vređaju svoje političke protivnike. Nije bitno da li su reč dobili po Poslovniku, za govor o aktima ili amandmanima, sve se može iskoristiti za repliku. Na sednicama se ne raspravlja o dnevnom redu, nego o onome što je poslanicima te nedelje najzanimljivije.

 

Samo tokom ovogodišnjih sednica, parlamentarci su uspeli da prekrše skoro sva pravila i procedure. No, niko se oko toga mnogo ne potresa. Amandmani “sa posebnim osvrtom” se vrte na svakoj sednici, većina usvaja zakone, opozicija glasanju ali i dobrom delu rasprave ne prisustvuje. Svakim danom dostojanstvo Narodne skupštine se urušava brže, jače i bolje.

 

Ovaj veličanstveni način predstavljanja se ne zadržava samo unutar granica naše države. Narodni poslanik Meho Omerović priveden je zbog krađe na aerodoromu u Nemačkoj, a poslanici su ovom incidentu posvetili celo vanredno zasedanje i zasad utvrdili ništa. “Slučaj Meho” nije izdvojen primer blamiranja pred svetom. Hrvatska je prošle nedelje pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija pokrenula “pitanje Šešelj”,  jer osuđeni ratni zločinac sedi u Parlamentu i širi govor mržnje, a srpske vlasti na to ne reaguju.

 

Skupština izgleda kao dosadan i veoma skup rijaliti, a ne predstavničko telo u kojima se donose akti značajni za sve građene ove države.  Međutim, izgleda to nije bitno ni predstavnicima ni stanovnicima Srbije. Prema “Crtinom” istraživanju o učešću građana u demokratskim procesima, ispitanici su se izjasnili kao najmanje zainteresovani za teme u vezi sa radom Skupštine i programima političkih partija.  Između 60 i 70 odsto građana koji su učestvovali u istraživanju ocenilo je da ne zna ili malo zna o Skupštini Srbije, ulozi poslanika i programima političkih partija.

 

To što građani ne znaju dovoljno o značaju parlamenta i što u Skupštini ne postoji rasprava, nije prepreka za usvajanje zakona. U toku ove godine usvojeno je 80 zakona, a skoro sve je predložila Vlada, koja je, uostalom, bila i jedna od glavnih tema rasprava o zakonima.  

 

Narodna skupština odavno nije telo koje ima reprezentativnu, izbornu, zakonodavnu i kontrolnu funkciju. Pitanje je da li nam je ovaj privid parlamenta uopšte i potreban.

Praksa u kojoj narodni poslanici ne preispituju rad Vlade već postaju “glasačka mašinerija” u rukama svojih političkih partija, nažalost, sve je očiglednija proteklih godina. Slika Parlamenta koji se potčinjava izvršnoj vlasti je nešto što svakodnevno gledamo u televizijskim prenosima skupštinskih sednica. Kontrolna uloga, jedna od najvažnijih, umesto pravila postala je izuzetak.

 

Dominantne političke partije, jake partijske figure koje nakon izbora ne idu u Parlament već u izvršnu vlast, stroga partijska disciplina na svim nivoima dovode do toga da se na narodne poslanike gleda kao na “drugorazredne” partijske činovnike koji nemaju snage ali ni volje da se odupru svojim partijama i kontrolišu one koje su izabrali. Partijski, a ne interesi građana su iznad svega i na prvom mestu.

 

Slaba kontrolna uloga konstatovana je i u nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije za 2018. godinu. U izveštaju se naglašava da Parlament Republike Srbije ne vrši adekvatan nadzor nad radom Vlade.

 

Dugo najavljivane izmene Poslovnika o radu Narodne skupštine, kako bi se ojačala kontrolna uloga Parlamenta, izostaju već godinama unazad. Parlament ne samo da nije ojačao kontrolu izvršne vlasti, već je ona, iz godine u godinu, evidentno sve slabija. Predstavnici Vlade koristeći “fleksibilnost” parlamentarnih procedura i pravila pronalaze različite načine da izbegnu dolazak u Parlament i polože račun onim ljudima koji su ih izabrali i koji, po pravilu, treba da ih kontrolišu. U protekle četiri godine možemo govoriti o sistemskom izbegavanju kontrolnih mehanizama koji stoje na raspolaganju našim predstavnicima u Parlamentu.

 

Iz godine u godinu suočavamo se sa skoro pa identičnim zamerkama po pitanju rada Parlamenta – usvajanje velikog broja zakona po hitnom postupku, neefikasna kontrolna uloga, neusvajanje Etičkog kodeksa o ponašanju poslanika… Ove godine kritika je bila oštrija nego ranije. A mi i dalje ne preduzimamo korake kako bismo popravili stanje. U našem Parlamentu poslanici vlasti doživljavaju sebe kao nekoga ko po svaku cenu treba da brani izvršnu vlast, dok je opozicija ta koja treba konstantno da napada. Saradnja vlasti i opozicije u interesu građana je jedna velika nepoznanica i jednima i drugima.

 

Slika koja stiže iz Parlamenta Srbije i koju šaljemo poslednjih meseci nije pozitivna. Debata o zakonima je u drugom planu. Na dnevnom redu, umesto zakona, imamo međusobne animozitete različitih političkih opcija. Umesto argumenata salve sočnih psovki i uvreda. Umesto poštovanja ponižavanje. Umesto konkretnih predloga i politika međusobne optužbe. Umesto činjenica izraze lične zahvalnosti lokalnim liderima, zahvaljujući kojima su se poslanici i našli u poslaničkim klupama.

 

I onda sledi pregršt pitanja. Da li nam uopšte treba ovakav Parlament? Da li ima smisla pratiti rad institucije koju nazivamo najvišim zakonodavnim telom, a u kojem se izbegava svaka priča o suštini i kvalitetu? Da li su narodni poslanici zaboravili šta je njihov posao? Koga predstavljaju, nas – građane ili svoje političke partije?

 

Da, Parlament nam sigurno treba. Ali ne kao ovaj danas. Treba nam politički ring u kojem će se odmeravati politike a ne uvrede. Trebaju nam odgovorni poslanici. Odgovorni građanima a ne svojim partijama. Trebaju nam zainteresovani, proaktivni građani, čiji glas će da se čuje svakoga dana, a ne samo onda kada su izbori. Mi, građani treba da pokažemo da ne želimo da budemo u prvom planu samo kada su našim političarima potrebni glasovi. Mi smo ti koji treba da preuzmemo odgovornost i čiji glas treba da se čuje u Parlamentu svakoga dana kroz naše predstavnike. Njih 250 koji sede u poslaničkim klupama.

 

I zato pravac na sajt Otvorenog parlamenta. Da pitamo narodne poslanike kako zastupaju naše interese u Parlamentu.

Inicijativa organizacije CRTE “Otvoreni parlament”, koja od 2012. godine prati rad Narodne skupštine i informiše javnost o radu i aktivnostima poslanika, nakon protesta, nastavlja praćenje rada parlamenta sa fokusom na stepen demokratičnosti i odgovornosti narodnih poslanika. Od početka Prolećnog zasedanja građanima će biti dostupne informacije o kvalitetu debate u plenumu, o efikasnosti kontrolne funkcije i odgovornosti za javno izgovorenu reč narodnih poslanika.

Da podsetimo, sredinom decembra zbog zloupotrebe parlamentarnih procedura prilikom usvajanja najvažnijeg zakona – Zakona o budžetu, inicijativa “Otvoreni parlament” je u znak protesta zatamnila sajt.

Polazeći od toga da parlament ima odgovornost da usklađuje suprotstavljene interese i očekivanja različitih društvenih grupa putem demokratskog dijaloga, da prilagođava zakone potrebama društva i da obezbeđuje da Vlada u potpunosti polaže račune građanima, inicijativa “Otvoreni parlament” će nadalje još aktivnije zahtevati odgovorno ponašanje izabranih predstavnika. Inicijativa “Otvoreni parlament” će skretati pažnju javnosti na sve slučajeve zloupotrebe parlamentarnih procedura i kršenja Poslovnika,” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Statistički podaci o radu i aktivnostima narodnih poslanika biće i dalje dostupni javnosti na sajtu Otvorenog parlamenta, ali će biti samo jedno od merila efikasnosti rada predstavnika građana u najvišem zakonodavnom telu. U aktuelnom skupštinskom sazivu, za nepuna 22 meseca, poslanici su usvojili ukupno 89 zakona ali većinu po hitnom postupku dok su održane samo dve sednice sa “Poslaničkim pitanjima” na kojima su poslanici postavljali pitanja predstavnicima Vlade.

Usvajanje dugo najavljivanih zakona, žustre rasprave u plenumu i na odborima, prekid rada Parlamenta tokom trajanja kampanje za predsedničke izbore obeležili su prvih godinu dana rada Jedanaestog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.

Za godinu dana rada poslanici su radili ukupno 68 dana u plenumu i usvojili 88 zakona, što iznosi nešto više od jednog usvojenog zakona po danu. Polovina usvojenih zakona doneta je po hitnom postupku. Od ukupnog broja usvojenih zakona 48 (55 odsto) su potvrde međunarodnih sporazuma i ugovora, 27 (31 odsto) izmene i dopune postojećih zakona, dok je za godinu dana usvojeno 13 novih zakona. Podneto je 3.229 amandmana a usvojen je tek svaki trinaesti, pokazala je analiza rada Skupštine Srbije koju je uradila inicijativa Otvoreni parlament.

Za godinu dana održana je samo jedna sednica sa tzv. “poslaničkim pitanjima” Vladi poslednjeg četvrtka u mesecu i to 27. oktobra 2016. kada su poslanici postavili ukupno 31 pitanje članovima Vlade.

Za godinu dana održano je ukupno 265 sednica odbora. Najviše sednica je održao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo – 31, dok je najmanje zasedao Odbor za prava deteta, koji je održao svega jednu sednicu.

Redovno jesenje zasedanje u Parlamentu donelo je usvajanje dugo najavljivanih zakona. Od oktobra do decembra usvojeni su Zakon o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici kao i Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.

Ipak, događaji koji su bacilli u senku parlamentarnu debatu i usvajanje važnih zakona u proteklih godinu dana jesu česti prekidi plenarnih i sednica odbora, nepostojanje konstruktivnog dijaloga i argumentovane debate kao i bojkot plenarnog rada od strane dela opozicionih poslanika.

Rad Parlamenta, početkom proleća 2017. godine, bio je i privremeno zaustavljen zbog održavanja kampanje za predsedničke izbore zbog čega su poslanici tokom redovnog prolećnog zasedanja proveli svega 17 dana u plenumu.

U proteklih godinu dana ukupno 24 poslanika i poslanice napustili su prvobitne poslaničke klubove i svoje delovanje nastavili ili u drugom poslaničkom klubu ili kao poslanici koji deluju van poslaničkog kluba. Broj samostalnih poslanika se u jednom trenutku povećao sa tri, koliko ih je bilo prvog radnog dana novog saziva na 19 dok ih je na kraju prolećnog zasedanja ukupno devet. Pored toga u Parlamentu su, u proteklih godinu dana, formirana i dva nova poslanička kluba (“Za spas Srbije” i poslanički klub “Samostalnih poslanika”).

Cilj inicijative „Otvoreni parlament“ je povećanje javnosti rada parlamenta, informisanje građana o radu parlamenta i uspostavljanje redovne komunikacije između građana i njihovih izabranih predstavnika.

Povodom petog rođendana inicijativa Otvoreni parlament predstavila je novi sajt “Otvoreni parlament” putem kojeg će građani po prvi put moći da se na jednostavan i razumljiv način upoznaju sa predlozima zakona ali i da komentarišu i glasaju za ključne promene koje zakon donosi.

Inicijativa Otvoreni parlament, koju je pokrenula CRTA sa još nekoliko organizacija civilnog društva, već pet godina prati i analizira rad Narodne skupštine i narodnih poslanika sa ciljem da građanima pruži kvalitetne informacije o dešavanjima u parlamentu. Za pet godina putem sajta Otvoreni parlament građanima je postalo dostupno preko 250 hiljada govora narodnih poslanika od 1997. godine do danas; po prvi put javnosti su postali dostupni podneti amandmani na predloge zakona kao i informacije o tome ko je od narodnih poslanika bio najaktivniji na mesečnom nivou.

Istraživanja pokazuju da je svega jedna trećina građana upoznata sa ulogom Narodne skupštine i narodnih poslanika. Za nas je ova činjenica bila alarm da moramo da promenimo to stanje jer su narodni poslanici predstavnici interesa građana čije odluke utiču na živote svih nas. Zato se već pet godina trudimo da građane informišemo o radu njihovih predstavnika ali i da ponudimo rešenja Narodnoj skupštini i poslanicima za unapređenje kako zakonodavne i kontrolne funkcije tako i predstavničke” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

U partnerstvu sa Narodnom skupštinom 2015. godine inicijativa Otvoreni parlament je pokrenula manifestaciju “Nedelja parlamentarizma” koju je Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije za 2016. godinu prepoznala kao značajan korak napred u pogledu parlamentarne transparentnosti i participacije.

Godinu za nama obeležili su dva skupštinska saziva zbog vanrednih parlamentarnih izbora i formiranje jedanaestog skupštinskog saziva od uvođenja višestranačkog sistema 1990. godine. Građani Srbije su nakon nepune dve godine, koliko je trajao deseti saziv, 24. aprila izašli na birališta i izabrali nove/stare predstavnike u Narodnoj skupštini.

Tokom 2016. godine narodni poslanici i poslanice u oba saziva (desetom i jedanestom) radili su dva i po meseca ili 75 dana u plenumu. Pored plenarnih sednica, poslanici su radili u skupštinskim odborima. U ovom periodu održano je ukupno 268 sednica odbora.

U 2016. godini poslanici su usvojili 88 zakona od kojih su 23 novi zakoni, 36 su izmene i dopune a poslanici su potvrdili i 29 sporazuma i međunarodnih ugovora. Od ukupnog broja zakona 59 procenata (51 zakon) usvojeno je po hitnom postupku.

Skoro sve usvojene zakone u 2016. godini odnosno 98 odsto (86 zakona) predložila je Vlada dok su dva usvojena zakona predložili narodni poslanici Branislav Blažić i Aleksandar Martinović iz Srpske napredne stranke. Nijedan predlog zakona opozicionih poslanika nije bio na dnevnom redu Narodne skupštine.

U prvom delu godine do marta i raspisivanja izbora poslanici su radili 25 dana u plenumu i za to vreme usvojili ukupno 41 zakon. Većina zakona usvojenih početkom 2016. godine u skupštinsku proceduru je ušla tokom 2015. godine.

U novom skupštinskom sazivu formiranom nakon izbora u proceduru je ušlo ukupno 130 predloga zakona, od kojih su 67 podneli opozicioni poslanici. Ipak kao i u skoro svim prethodnim skupštinskim sazivima na dnevni red su uglavnom dolazili predlozi zakona koje je inicirala Vlada. Za 50 dana, koliko su poslanici i poslanice novog saziva proveli u jesenjem zasedanju, usvojeno je ukupno 47 zakona.

Jesenje zasedanje donelo je na dnevni red dugo najavljivane zakone, pa su tako u 2016. godini, između ostalog usvojeni Zakon o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.

Sa jedanaestim sazivom Narodne skupštine, koji je formiran 3. juna, u Parlament su se vratile stranke koje su u prethodnim izbornim ciklusima ostajale ispod cenzusa – Srpska radikalna stranka i Liberalno demokratska partija.  Ipak novi saziv doneo je i nove poslaničke grupe – Pokret DVERI i Pokret Dosta je bilo. Ukupno 16 poslaničkih klubova, četiri više u odnosu na prethodni saziv, brojnija i raznovrsnija opozicija uneli su jednu novu dinamiku u rad novog saziva.

Od samog početka saziva dinamično i burno bilo je kako u plenumu tako i na sednicama odbora. Prekidanje konstitutivne sednice Narodne skupštine nakon višesatne rasprave, odlaganje izbora predsednika i potpredsednika, nepostojanje dogovora predstavnika vlasti i opozicije oko broja potpredsednika obeležili su sam početak rada novog saziva.

Tokom 2016. godine izrečeno je ukupno 26 kazni za 17 narodnih poslanika i to dve kazne za poslanike vladajuće većine a 24 za poslanike opozicionih partija.

Dobra rešenja iz sadašnjeg poslovnika Narodne skupštine treba dosledno primenjivati, a određene delove u budućnosti unaprediti, zaključci su panel diskusije „Poslanici – glasačka mašinerija ili kontrolori vlasti“, održane u Pres centru UNS-a u okviru „Nedelje parlamentarizma“.

Na panelu u organizaciji Centra za istarživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) učestvovali su poslanica SNS-a Aleksandra Tomić, predsednik poslaničke grupe DS-a Goran Ćirić, asistentkinja na Fakultetu političkih nauka Jelena Lončar i skupštinski izveštač televizije N1 Jovana Štetin.

Asistentkinja sa FPN-a Jelena Lončar ocenjuje da je opravdan stav polovine građana, koji prema istraživanju CRTE, smatraju da Narodna skupština neefikasno kontroliše rad Vlade.

„Urušavanjem dostojanstva parlamenta najviše doprinosi Narodna skupština nepoštovanjem svojih pravila i procedura“, kaže Lončar.

Poslanica SNS-a Aleksandra Tomić, međutim, kaže da lošoj slici o skupštini doprinosi izveštavanje medija, a kao primer navodi medijsku kampanju protiv edukacije poslanika koja je organizovana u julu u Aranđelovcu. Ona je, takođe, kao predsednica Odbora za finansija, najavila da će Zakon o završnom računu biti donet sledeće godine, nakon 14 godina nedonošenja ovog akta.

Na pitanja zbog čega u plenumu nisu razmatrani izveštaji nezavisnih institucija, Tomić kaže da za to nije bilo dovoljno vremena.

„Mi smo u redovnom zasedanjima toliko bili prebukirani zakonima da nismo bili u mogućnosti o tome da raspravljamo“, kaže Tomić.

Poslanik DS-a Goran Ćirić ipak smatra da je vremena moglo da bude dovoljno, s obzirom na to da skupština nije radila mesec i po dana. On dodaje da se urušavanje dostojanstva parlamenta dešava planski još od devedesetih. Kaže da posebno treba da zabrinjava nespremnost da se čuje drugo mišljenje i da se na njega često reaguje uvredama i ličnim napadima.

„Sada imate taj odnos strahopoštovanja prema predstavnicima vlade. To se neće promeniti ako ne dođe do promene izbornog sistema“, zaključuje Ćirić.

Novinarka Jovana Štetin kaže da se najkonstruktivnije rasprave vode u skupštinskim odborima gde se može videti vršenje kontrolne funkcije parlamenta. Ipak ona smatra da bi se takva rasprava morala voditi i u plenumu.

„Gde su narodni poslanici da svaki dan kažu – vaša Vlada nije dostavila izveštaj o trošenju budžetskih sredstava,“ dodaje Štetin.

Ona takođe primećuje da mediji jesu u jednoj meri odgovorni za mišljenje javnosti, ali da su to uglavnom tabloidi koji se u određenim situacijama ponašaju kao produžena ruka vlasti.

Zaključak panela je, takođe, i to da je neophodna edukacija poslanika kako bi se upoznali sa svim mehanizmima pomoću kojih mogu da kontrolišu rad izvršne vlasti, dok Jelena Lončar skreće pažnju da čak postoje i poslanici koji ne znaju šta su poslanička pitanja.

U 2015. godini, poslanici Desetog skupštinskog saziva, su radili ukupno 114 dana u plenumu što je bio prosek i prethodnih godina.

U tom periodu su se obratili, neračunajući govore predsedavajućih, ukupno 8.060 puta. Polovinu, od ukupnog broja obraćanja, čine obraćanja 14 narodnih poslanika, dok se 35 poslanika nijednom nije javilo za reč. U ovom periodu usvojeno je 196 zakona a od toga 79 zakona (40%) doneto je po hitnom postupku. Poslanici su podneli značajno više amandamna nego prethodih godina – ukupno 4.895 amandmana a usvojen je svaki sedmi, pokazala je godišnja analiza aktivnosti narodnih poslanika koju je uradila inicijativa Otvoreni parlament.

Najaktivniji poslanik od aktuelnih 250, po ukupnom broju obraćanja bio je samostalni poslanik Vladimir Pavićević, koji se obratio 673 puta u plenumu. Zatim slede, poslanik Srpske napredne stranke Zoran Babić, koji se obratio 577 puta i samostalni poslanik Janko Veselinović sa 402 obraćanja.

U plenumu se po o amandmanima na zakone najčešće se javljao samostalni poslanik Vladimir Pavićević – 456 puta, a o samim zakonima samostalni poslanik Janko Veselinović – 94 puta dok se po poslovniku najčešće javljao Zoran Babić (SNS) – 126 puta koji je ujedno i najviše replicirao – 188 puta. Najviše poslaničkih pitanja (svakog utorka i četvrtka na početku plenarne sednice, kao i poslednjeg četvrtka u mesecu) postavila je poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Olena Papuga – 11 pitanja.

Od poslanica u plenumu su se najčešće mogle čuti poslanice Demokratske stranke Gordana Čomić (354 puta) i Aleksandra Jerkov (199 puta), kao i poslanica Socijaldemokratske stranke Branka Karavidić (149 puta).

U podnošenju amandmana najaktivniji su bili poslanici opozicije. U podnošenju najvećeg broja amandmana, samostalno ili u grupi sa drugim poslanicima, učestvovali su Balša Božović iz Demokratske stranke sa 885 podnetih amandmana (57 usvojenih), samostalni poslanici Zoran Živković sa 832 podneta amandmana (143 usvojena) i Vladimir Pavićević sa 830 podnetih amandmana (144 usvojena). Slede ih poslanice Demokratske stranke Aleksandra Jerkov sa 817 podnetih amandmana (51 usvojen) i Gordana Čomić sa 765 podnetih amandmana (55 usvojenih).

Poslovnikom je predviđeno da tokom redovnog zasedanja svakog poslednjeg četvrtak u mesecu poslanici postavljaju pitanja članovima Vlade. U 2015. sednica sa “Poslaničkim pitanjima” održana je dva puta – u julu u toku vanrednog zasedanja, kada je ukupno 12 narodnih poslanika postavilo 43 pitanja članovima Vlade.

Tokom 2015. godine održane su ukupno 493 sednice odbora. Najviše sednica je održao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo – 95 sednica, dok je najmanje zasedao Odbor za prava deteta i to 2 puta.

Analiza je urađena na osnovu zvaničnih transkripata plenarnih sednica i rezultata glasanja objavljenih na sajtu Otvoreniparlament.rs a preuzetih sa sajta Narodne skupštine. Inicijativu Otvoreni parlament podržavaju Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Britanska ambasada u Beogradu.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), u okviru inicijative Otvoreni parlament, predstavio je danas rezultate istraživanja “Ka boljim zakonima”, koje se bavi pitanjem korišćenje procedure “hitnog postupka” u procesu donošenja zakona.

Rezultati pokazuju da je od 2000. godine više od polovine zakona doneto po hitnom postupku, dok je u 2014. više od 70 odsto zakona usvojeno po hitnoj proceduri.

“Rezultati pokazuju da se procedura hitnog postupka koristi veoma često u zakonodavnoj aktivnosti. Pored demokratskog deficita, jedna od posledica usvajanja velikog broja zakona po hitnoj proceduri je i to što se zakoni usvajaju sa različitim nedostacima, počevši od materijalnih grešaka do neusklađenosti sa ostalim propisima” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE i koordinatorka inicijative Otvoreni parlament.

Rezultati istraživanja pokazuju da zakoni sadrže veoma nespecifična i nejasna obrazloženja hitnosti. Za zakone usvojene po hitnoj proceduri od 2011. godine kao obrazloženja najviše su se navodile moguće štetne posledice po rad organa i organizacija (48%), ispunjenje međunarodnih obaveza i usklađivanje sa zakonodavstvo Evropske unije (14%), dok se obrazloženje koje se poziva na život i zdravlje ljudi i bezbednost zemlje retko pojavljuje (3%, odnosno, 1%).

Osim što javnost ne može da bude upoznata sa zakonskim predlogom, nedostaci ove procedure su i to što poslanici nemaju dovoljno vremena da se pripreme za rad na zakonu, niti za raspravu u odborima i na plenarnoj sednici.

“Narodni poslanici bi trebalo da budu uključeni u sve faze izrade zakona, da budu članovi radnih grupa koja izrađuju nacrte zakona. Na ovaj način bili bismo upoznati sa predlozima zakona i pre nego što uđu u skupštinsku proceduru” izjavio je potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Marinković.

Kako bi se unapredio kvalitet donetih zakona, proceduru hitnog postupka bi trebalo dodatno urediti kroz Poslovnik Narodne skupštine. Uvođenje obaveze predlagača zakona da, pored pozvanja na Poslovnikom propisane razloge za hitnu proceduru, mora da navede dodatna objašnjena i argumente kojima bi objasnio na koji način bi ne usvajanje zakona po hitnom postupku naškodilo radu institucija, državnoj bezbednosti ili životu i zdravlja građana, umanjilo bi mogućnosti za zloupotrebu ovog postupka.

Preporuka koja prizilazi iz nalaza istraživanje je da bi broj zakona koji se usvajaju po hitnoj proceduru trebalo značajno smanjiti kako bi se donosili kvalitetni zakoni.

Istraživanje je sproveo SeConS – Grupa za razvojnu inicijativu, u okviru inicijative Otvoreni parlament, uz podršku USAID i Britanska ambasada u Beogradu.

Preuzmite dokument

Od formiranja Desetog skupštinskog saziva 16. aprila 2014. pa do 31. decembra poslanici su radili ukupno 94 dana u plenumu i obratili se blizu šesnaest hiljada puta (15.927), što iznosi prosečno 56 obraćanja po narodnom poslaniku.

Od ukupnog broja obraćanja, četvrtina obraćanja su bile replike (555). Do kraja decembra  usvojeno je 146 zakona a od toga 105 je doneto po hitnom postupku. Podneto je 2.534 amandamana a usvojen je tek svaki deseti, pokazala je analiza aktivnosti narodnih poslanika koju je uradila inicijativa “Otvoreni parlament“.

Narodni poslanici i poslanice najviše su zasedali u oktobru, ukupno 17 dana, dok su najaktivniji bili u decembru sa ukupno 3687 obraćanja i podnetih 1130 amandmana.

Najaktivniji poslanik od aktuelnih 250, računajući govore i replike, bio je šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Zoran Babić koji se obratio 465 puta u plenumu. Zatim slede samostalni poslanici iz Nove stranke Vladimir Pavićević sa 413 obraćanja i Zoran Živković sa 284 obraćanja, Vladimir Đukanović iz Srpske napredne stranke sa 270 i Marko Đurišić iz Socijaldemokratske stranke sa 265 obraćanja. Ukoliko se postmara samo broj govora bez replika, najaktivniji poslanik bio bi Vladimir Pavićević sa 384 govora. Slede Zoran Babić sa 297 i Vladimir Đukanović sa 267 govora. Od aktuelnih 250 narodnih poslanika, u posmatranom periodu 31 se nije obratio u plenumu.

Od poslanica u plenumu su se najčešće mogle čuti Gordana Čomić iz Demokratske stranke – 245 puta, zatim Aleksandra Jerkov iz Demokratske stranke 88 puta, Aleksandra Tomić iz Srpske napredne stranke 71 put, Biljana Hasanović Korać iz Socijaldemokratske stranke 63 puta i Vesna Martinović iz Demokratske stranke 52 puta.

Kada se posmatra aktivnost narodnih poslanika u podnošenju amandmana, najaktivniji su bili poslanici opozicije. U podnošenju najvećeg broja amandmana, samostalno ili u grupi sa drugim poslanicima, učestvovao je Zoran Živković iz Nove stranke sa 871 podnetim amandmanom od kojih je samo 19 usvojeno. Zatim slede Vladimir Pavićević iz Nove stranke sa 848 (19 usvojenih), Borislav Stefanović iz Demokratske stranke sa ukupno 324 (22 usvojena). Biljana Hasanović Korać iz Socijaldemokratske stranke učestvovala je u  podnošenju 293 amandmana (32 usvojena) a njen  stranački kolega Marko Đurišić podneo je 292 amandmana od kojih je 39 usvojeno. U posmatranom period, od aktuelnih 250 poslanika, njih 45 nije učestvovalo u podnošenju nijednog amandmana.

Iako je Poslovnikom predviđeno da svakog poslednjeg četvrtak u mesecu poslanici kontrolišu rad Vlade putem postavljanja tzv. “poslaničkih pitanja”, u posmatranom periodu poslanici su to mogli učiniti samo na dve sednice, i to 29. maja i 31. jula 2014.  Narodni poslanici postavili su ukupno 43 pitanje članovima Vlade. Zoran Živković bio je najaktivniji sa ukupno 12 postavljenih pitanja. Zatim slede Dragan Marković iz Jedinstvene Srbije, Olena Papuga iz Lige socijaldemokrata Vojvodine i Milorad Stošić iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije,  sa po tri postavljena pitanja.

U ovom periodu održano je ukupno 416 sednica odbora. Najviše sednica je održao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo – 71 , dok je najmanje zasedao Odbor za Kosovo i Metohiju, svega 4 puta.

Analiza je rađana na osnovu zvaničnih transkripata plenarnih sednica i rezultata glasanja objavljenih na sajtu Otvoreniparlament.rs a preuzetih sa sajta Narodne skupštine.

Kompletan izveštaj možete pogledati ovde.

Cilj inicijative „Otvoreni parlament“ je povećanje javnosti rada parlamenta, informisanje građana o radu parlamenta i uspostavljanje redovne komunikacije između građana i njihovih izabranih predstavnika.