„Pokažite mi činjenice i promeniću stav“. Zapamtio sam ovu izjavu jednog „tvdog“ republikanca iz Zapadne Virdžinije koji je ekipi „Politifekta“, američkog sajta koji se bavi proverom činjenica, odgovorio na pitanje zašto podržava Trampa, uprkos brojnim neistinima koje izgovara. O ovome nam je pričala koleginica koja je nedavno prisustvovala tim prilično živim debatama građana i „Pulicerom“  nagrađenih novinara „Politifekta“, koji su želeli da se „turnejom“ po državama tradicionalno okrenutim konzervativnijim kandidatama na izborima, uvere u obaveštenost njihovih stanovnika. Razgovori su bili dinamični, građani su tražili da čuju argumente, a „proveravači činjenica“ strpljivo su im objašnjavali zašto je važno da preispitaju sve ono što čuju od političara (i ne samo od njih). I razilazili su se u uverenju da nisu izgubili vreme – važno je saznati istinu, ali i pokazati kako se do nje dolazi. A kako drugačije do nje stići nego – utvrđivanjem činjenica. Bez obzira što u vremenu „postistine“ i „alternativnih fakata“  to deluje anahrono i van trenda. Jer ko će da presudi šta je istina kad i najočiglednija laž, uverili smo se, može da se prekreči, potcrta, podeblja ili utanji, maskira ili razgoliti i postane „istinitija“ od stvarnosti? I kada se, po ko zna koji put, potvrdi izreka o bosonogoj istini kojoj, dok usnula pronađe cipele ispod kreveta, laž odmakne za ceo krug oko zemaljske kugle? E baš u takvom vremenu i sa dodatnim tegovima „ovdašnje situacije“ radi i sajt „Istinomer“. Već skoro devet godina. Za to vreme ocenili smo više od 3.000 izjava javnih funkcionera (i republičkih i onih na lokalnom nivou). Naravno, neki od njih daju više izjava, pa su i zaustupljeniji u rubrici „ocene“. Poslednjih godina to je, uglavnom, jedan čovek – sa promenljivim državnim funkcijama. I najčešće stabilnim ocenama. Nažalost, većinom negativnim.

 

Novinari „Politifekta“ pominjali su da je njihov kontakt sa institucijama, političarima i funkcionerima od kojih očekuju informacije takav da se podrazumeva da traženi podaci, papiri i dokumentacija stižu daleko pre zakonom predviđenih rokova. Neupitna je otvorenost i dostupnost podataka,  jer javnost ima pravo da zna. I na to su navikli i činovnici, i „fektčekeri“ (fact checkers), i građani. To je obaveza. A kod nas je malo, hm, drugačije. Sporo i sa preprekama. Osim u slučajevima kada taj zid sruši entuzijazam nekog od službenika institucije od koje se traže podaci ili, najčešće, tek nakon žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ali i tu su postavljene (normativne) granice, jer je rad, na primer, Vlade Srbije, prema zakonu, „neometan“ ingerencijom Poverenika. Ipak, nema odustajanja. Zato što je važno doći do saznanja šta je istina od svega onoga što se čuje ili pročita. U bilo kojoj oblasti, u politici naročito. Imati kišobran dok pljušte neistine. Opstanak društva koje ima (ili tvrdi da ima) demokratski sistem, zavisi od toga ima li istinito informisane građane. U suprotnom, dati olovku i izborni listić u ruke nekome na koga se svakodnevno strovaljuje plast iskrivljenih ili potpuno lažnih podataka, koje ne može (ili ne zna kako) da preispita, više liči na državu iz vremena gradnje piramida.

 

Danas je Međunarodni dan provere činjenica, koji je uspostavila mreža organizacija koje se, širom sveta, bave utvrđivanjem istinitosti. Oni, kako navode, „veruju da provera činjenica ne bi trebalo da bude nešto čime se bave samo profesionalci“, već da život u istinitom informacionom prostoru zahteva od svih „da urade svoj deo posla“. Zato se zapitajte koliko je tačno ono što čujete i što se predstavlja kao neporecivo. I izgovara autoritativno, neretko uz pozivanje na kredibilne izvore. Čak i kada takva istina stiže sa najviših funkcija. Posebno tada! Proverite i istražite. I(li) dođite na „Istinomer“. Već danas.

 

 

 

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA je predstavila rezultate istraživanja javnog mnjenja „Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2017 u Medija centru  u Beogradu.

 

Rezultati istraživanja pokazuju da je prekinut generalni trend pozitivnih promena iz prethodne godine. Negativan trend uočen je u pogledu poverenja građana da sopstvenim angažmanom mogu da menjaju stvari u državi. Zainteresovanost za politiku je ponovo blago opala u odnosu na prethodne dve godine, i vratila se na nivo iz 2013. godine.

 

CRTA, u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom već petu godinu za redom sprovodi istraživanje “Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji”.

 

Na konferenciji su govorili:

 

●  Vukosava Crnjanski , direktorka CRTE (Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost)  

●  Svetlana Logar , direktorka istraživanja Ipsos Strategic Marketing-a  

●  Dr Dušan Spasojević , asistent na Fakultetu političkih nauka

●  Vujo Ilić , politikolog i doktorant na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti

 

Više o samom istraživanju možete pročitate ovde.

Cilj istraživanja je da utvrdi stepen spremnosti građana i građanki Srbije da učestvuju u demokratskim procesima koji podrazumevaju razne oblike učešća građana, od glasanja na izborima do pokretanja i učešća u konkretnim akcijama, i da prati promene u stepenu učešća tokom vremena.

Rezultat istraživanja sprovedenog 2017. godine pokazuju da je prekinut generalni trend pozitivnih promena iz prethodne godine. U odnosu na 2016. godinu, promene u meri angažovanosti  i učešća građana u demokratskim procesima nesistematski variraju kroz različite indikatore.

Najupadljiviji negativan trend uočen je u pogledu poverenja građana da sopstvenim angažmanom mogu da menjaju stvari, a najupadljiviji pozitivan trend u pogledu podrške demokratiji kao najboljem poličkom sistemu za Srbiju.

Ucesce gradjana u demokratskim procesima u Srbiji 2017

Tek svaki četvrti građanin Srbije je zainteresovan za politiku, dok je uverenje da svojim angažmanom mogu da utiču na promene u društvu na najnižem nivou u poslednjih pet godina, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja „Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2017“. Ovogodišnji rezultati pokazuju da je prekinut opšti trend pozitivnih promena iz prethodne godine u spremnosti za angažovanje i učešće građana u demokratskim procesima. Ovo istraživanje već petu godinu za redom sprovodi CRTA u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom uz podršku Britanske ambasade u Beogradu.

Prvi put u poslednjih pet godina većina građana (51 odsto) misli da je demokratija najbolji oblik državnog uređenja za Srbiju, dok je nastavljen trend smanjenja procenta građana koji veruju da samo politika “čvrste ruke” može izvući državu iz krize (44 odsto).

“Iako ohrabruju podaci da raste podrška demokratiji ipak zabranjiva nizak nivo učešća građana u demokratskim procesima. Potrebno je pod hitno preduzeti konkretne akcije u vidu obrazovanju građana za demokratiju. Bez aktivnih i osvešćenih građana nećemo imati društvo koje napreduje. Donosioci odluka moraju da obezbede da postojeći mehanizmi za učešće građana, poput javnih rasprava ili narodne incijative, ne budu samo mrtvo slovo na papiru” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

U odnosu na prošlu godinu značajno više građana ne veruju da mogu da utiču na promene kroz uključivanje medija u rešavanje njihovih problema (sa 39 na 28 odsto), organizovanjem pritisaka na parlament (sa 27 na 15 odsto) ili kontaktiranjem njihovih narodnih poslanika (sa 19 na 8 odsto).

“ I dalje mali broj građana, 13 odsto, učestvuje u inicijativama vezanim za rešavanje nekog problema u lokalnoj zajednici dok su izbori i dalje jedina aktivnost u kojoj učestvuje većina građana” izjavila je Svetlana Logar, direktorka istraživanja Ipsos Starategic Marketinga.

Kao i prethodne dve godine, akcije u kojima građani najčešće učestvuju jesu diskutovanje o politici sa drugim ljudima (37 odsto), ili potpisivanje peticije (17 odsto).

„Ono što nam pokazuje ovo istraživanje jeste da su građana u potpunosti van političkog procesa kojim dominiraju isključivo političke partije što nije dobro u tranzicionim društvima. Demokratija u Srbiji kao da je u potpunosti fokusirana na izbore i političke stranke a da građani imaju tek minimalni uticaj na politiku“ smatra Dušan Spasojević, docent Fakulteta političkih nauka.

Ponovo se blago smanjio i procenat građana koji izražavaju i samu želju da utiču na odluke vlasti na lokalnom i na nacionalnom nivou. Oko četvrtine građana želi da utiču na odluke vlasti na nacionalnom nivou, dok je prošle godine tako mislila trećina građana dok na lokalnom nivou tu želju izražava 32 odsto građana.

„U drugim evropskim zemljama više od polovine građani je zainteresovano za politiku dok je kod nas tek četvrtina. Takođe, stepen učešća građana u Srbiji u demokratskim procesima 13 odsto, dok na nivou Evrope on iznosi skoro 40 odsto“ izjavio je Vujo Ilić, politikolog i doktorand Centralnoevropskog univerziteta.

Kao i prethodnih godina, građani su nešto zadovoljniji radom Vlade nego radom Skupštine, ali u oba slučaja je znatno više nezadovoljnih nego zadovoljnih i procenat nezadovoljnih raste. Nezadovoljno radom Skupštine je 41 odsto građana dok je zadovoljnih 19 odsto. Nezadovoljstvo radom Vlade izrazilo je 39 odsto građana dok je zadovoljnih 28 posto.

Preuzmite: Istrazivanje: kljucni nalazi Istrazivanje gradjana u demokratskim porcesima

Download: Key findings Audit of political engagement Serbia 2017

Preuzmite kompletno istraživanje na srpskom jeziku: Ucesce gradjana u demokratskim procesima u Srbiji 2017

Preuzmite kompletno istraživanje na engleskom jeziku: Audit of political engagement Serbia 2017

Živimo u Srbiji. Živimo u zemlji za koju se kaže da je „mlada demokratija,“ u kojoj se demokratske institucije još uvek grade. Ovakva formulacija treba da uteši one koji veruju u demokratiju u trenucima kada pomisle da odustanu od svega.

 

Svi zajedno u CRTA, svaki dan, pokušavamo da pomognemo izgradnju demokratskih institucija na različite načine – informišemo građane o političkim dešavanjima, o njihovim pravima ali i obavezama, dajemo preporuke za unapređenje rada institucija, radimo i sa građanima i sa donosiocima odluka – ukratko pomažemo da demokratija (za)živi u praksi – da imamo informisane i aktivne građane, odgovorne političare i transparentne i otvorene institucije. I ne ide lako, niti brzo – učini se kao da smo na početku, da tapkamo u mestu.

 

CRTA, već četiri godine za redom, sprovodi istraživanje „Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji“, po uzoru na istraživanje Hansard Society iz Velike Britanije. Ovo istraživanje pokazuje da oko trećine građana učestvuje u političkom životu Srbije, ili bar veruje u efikasnost građanskog učešća u Srbiji. To učešće najviše podrazumeva razgovor o politici sa prijateljima i izlazak na izbore. Ostale opcije učešća kao da ne postoje.

 

I da se razumemo – to je za nas u CRTA, SAMO trećina ljudi. Naravno da ovakvim rezultatima nismo i ne smemo biti zadovoljni, jer nemamo mi taj luksuz u Srbiji da imamo izgrađene institucije i mehanizme koji će štiti građane od različitih oblika diskriminacije, da je poštovanje ljudskih prava na visokom nivou, da za borbu protiv korupcije postoje čvrste zakonske osnove i snažna politička volja, da se na kraju krajeva poštuju doneti zakoni, a da zakoni koji treba da se donesu, donose u širokim konsultacijama. Iz godine u godinu broj ljudi, u našem društvu, koji pokazuju interesovanje za politiku je veoma nizak. A šta je politika nego proces donošenje odluka – različitih odluka koje zajedno utiču na sve nas.

 

Poverenje u institucije je na niskom nivou, osnovna znanja o političkom životu, takođe. Na trenutak se učini da su građani digli ruke od politike i političara – ili da barem više ne veruju u svoju sposobnost da, osim svojim glasom na izborima, utiču na kvalitet i suštinu političkih događaja.

 

Ipak, sada nakon četiri godine imamo zabeležen i mali pozitivni trend, koji nam pruža nadu. Upadljiv je trend porasta broja građana koji izražavaju želju da utiču na odluke vlasti na lokalnom nivou (sa 28% na 34%) a prvi put se uočava i porast građana koji izražavaju želju da utiču na odluke vlasti na nacionalnom nivou (posle konstantnih 22% od 2013. do 2015. godine, ove godine 28% građana želi da utiče na vlasti na nacionalnom nivou). Donekle je porastao procenat građana koji sebe ocenjuju kao bar osrednje obaveštenim o temama u vezi sa politikom. Ovo nisu podaci koji daju razloga za stvarno i veliko zadovoljstvo. Ovo su podaci koji traže pažljivo čitanje i tumačenje, a onda i jasnu akciju.

 

Nakon objavljivanja različitih istraživanja, pa i ovog, ljudi se pitaju, pa dobro, šta sad, šta treba da uradimo, šta menjamo ako nismo zadovoljni? Naš pokušaj da menjamo, da povežemo građane i političare, a pre svega poslanike, kao naše predstavnike, koji donose odluke u naše ime, jeste organizovanje Nedelje parlamentarizma. Prošle nedelje, od 7. do 13. novembra, održana je druga po redu Nedelja parlamentarizma. U saradnji sa Narodnom skupštinom i skoro 60 partnera kroz više od sto događaja, pokušali smo da pokrenemo dijalog, koji nam je danas više nego potreban, kao suštinsku formu odnosa parlamentaraca i građana. Sebi smo zadali zadatak da tom dijalogu damo šansu da zaživi.

 

Nedeljom parlamentarizma, koju smo pokrenuli 2015. godine po uzoru na Britanski parlament, otvaramo prostor da pre svega čujemo šta jedni drugima imamo da kažemo. U okviru ove Nedelje debatovalo se o parlamentarnoj demokratiji u Srbiji, o fer i slobodnim izborima, o poreskim olakšicama, o položaju žena, o pravima mladih, o školi po meri dece. Predstavili smo i uspešnu kampanju „Inspiring girls“ iz Velike Britanije čiji je cilj da ohrabri devojčice da ostvaruju svoje ciljeve i da se upoznaju sa sjajnim ženskim uzorima, ženama koje širom zemlje i sveta okreću leđa predrasudama i koje su uspele da ostvare to što su želele. Na različitim događajima imali su reč svi koji žele da učestvuju u debati o temama koje su im važne i time pokažu odgovornost i spremnost da kreiraju zemlju u kakvoj žele da žive!

 

Ove godine imali smo 30 odsto više partnera koji su bili spremni da ulože svoje vreme i energiju za dijalog o važnim temama. Pridružilo nam se značajno više osnovnih i srednjih škola koje su kroz radionice o parlamentu, časove građanskog vaspitanja posvećenih parlamentarizmu ili posete Parlamentu obeležile Nedelju parlamentarizma. Imali smo prvi hakaton #HackingPolitics tokom kojeg su se mladi, kreativni i energični ljudi tokom 48-časovnog maratona takmičili u dizajniranju i programiranju aplikacija koje će omogućiti građanima da bolje upoznaju svoje poslanike ili da im kažu šta misle. Poslanici su sa građanima u nekoliko gradova uz kafu razgovarali o problemima i mogućim rešenjima. Najmlađi su kroz likovne radove iskazali kako oni vide parlament.

 

Doprinos Nedelje parlamentarizma javnosti u radu i otvorenosti Skupštine Srbije prepoznala je ove godine i Evropska komisija u godišnjem izveštaju o napretku Srbije. To je naš skromni doprinos na evropskom putu Srbije.

 

I građanima i poslanicima i demokratiji je neophodna institucija parlamenta – i to samo ako je transparentna, moderno ustrojena, spremna da se menja u skladu sa ustavnim načelima i najboljim demokratskim principima.

 

I kad pričamo o politici i demokratiji, razume se da je Skupština tu nezaobilazni faktor. Građani treba da dožive Skupštinu u većoj meri kao mesto na kome se u njihovo ime i o njihovoj dobrobiti raspravlja i odlučuje i zato ne bi smeli da dignu ruke od parlamenta. Nedelja parlamentarizma je naš pokušaj da povećamo zainteresovanost za politiku i demokratiju i ohrabrimo ljude da se javno angažuju. Samo tako ćemo uspeti da menjamo društvo na bolje.

 

Jer politika nije samo za političare, politika je za sve nas!

 

Blog napisan povodom nedavno završene Nedelje parlamentarizma u Srbiji i više novopokrenutih građanskih inicijativa za blog UKinSerbia na sajtu B92.

Beograd, 8. novembar 2016. godine – Tek trećina građana učestvuje u političkom životu Srbije, ili bar veruje u efikasnost građanskog učešća, ali se nastavlja blagi pozitivni trend u pogledu generalne spremnosti građana na učešće u demokratskim procesima koji ukazuju na osnaživanje svesti o ulozi građana u demokratizaciji društva, pokazuju rezultati istraživanje «Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2016». Ovo istraživanje, četvrtu godinu za redom, sprovodi CRTA u okviru inicijative Otvoreni parlament u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom.

Demokratija podrazumeva aktivno učešće građana u političkom životu i zato ne možemo biti zadovoljni ovim rezultatima. Kao i prethodnih godina, poverenje građana da pojedinim konkretnim akcijama mogu da dovedu do promena je nešto veće od načelnog uverenja da obični ljudi mogu da menjaju stvari u državi. Građani veruju da na promene u državi najviše mogu da utiču glasanjem na izborima i skretanjem pažnje medija na probleme “ izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Rezultati pokazuju da je ove godine uočljivo porastao procenat građana koji su bar načelno izrazili želju da utiču na odluke na lokalnom nivou, sa 28 na 34 odsto, dok se prvi put uočava i porast građana koji izražavaju želju da utiču na odluke vlasti na nacionalnom nivou, sa 22 na 28 procenata. Nastavljen je i blagi trend porasta učešća građana u bar nekoj od akcija u vezi sa promenama stanja u državi, ali taj porast uglavnom potiče od povećanog broja građana koji su rekli da su diskutovali o politici sa drugim ljudima (sa 34 na 40 odsto).

«Upadljivo raste broja građana koji diskutuju o politici posle naglog pada zainteresovanosti za diskutovanje o politici sa drugim ljudima u 2014. godine. Sa druge strane, entuzijazam građana da se stvari mogu menjati građanskim učešćem kao i spremnost građana da učestvuju u konkretnim akcijama ostali su na nivou prošle godine”, izjavila je Svetlana Logar, direktorka istraživanja Ipsos Strategic Marketinga.

Mali procenat građana je zaista aktivno angažovan u političkom životu Srbije, i taj procenat se smanjio u odnosu na prethodnu godinu za tri odsto. U 2016. godini tek devet odsto građana je pokrenulo neku inicijativu ili su učestvovali u rešavanju nekog problema u lokalnoj zajednici dok je u 2015. bio 12 procenata. Kao i prethodnih godina, akcija u kojoj su građani najčešće učestvovali je potpisivanje peticije (16 odsto).

Porastao je procenat građana koji sebe ocenjuju kao bar osrednje obaveštenim o temama vezanim za politiku i politički sistem i nosioce vlasti, ali je porasla i stvarna obaveštenost tako da je u poslednje tri godine sada uočljiv trend blagog porasta. Kao i prethodnih godina, građani ocenjuju da najmanje znaju o Vladi AP Vojvodine, a najviše o politici u Srbiji i lokalnoj samoupravi u njihovom mestu.

Istraživanje je sprovedeno u septembru 2016. godine na reprezentativnom uzorku.

Veliki broj građana Srbije (70 procenata) veruje da političari njima treba odgovaraju i da polažu račun pokazuje istraživanje “Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2015” koje je predstavljeno povodom Međunarodnog dana demokratije.

Istraživanje već treću godinu za redom sprovodi Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) u okviru inicijative Otvoreni parlament u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom.

Rezultati pokazuju blagi porast zaintersovanosti građana za politiku u odnosu na prethodne godine kada je nezaintersovanost stalno rasla. Skoro svaki treći građanin Srbije zainteresovan je za politiku i druge teme u vezi sa političkim sistemom i nosiocima vlasti dok je 2014. godine tek četvrtina građana bila zaintersovana.

Ipak uprkos blagim naznakama pozitivnih promena, još uvek manje od trećine građana učestvuje u političkom životu Srbije, ili bar veruje u efikasnost građanskog učešća. Kao i prethodnih godina, jedini politički angažman u kome učestvuje više od polovine građana je glasanje na izborima.

Veoma je važno da građani budu svesni svojih prava i da znaju da demokratija nisu samo izbori, već je demokratija ono što se dešava između dva izborna ciklusa. Svi zajedno, od političara do građana, treba da se zapitamo zašto nismo spremni da učestvujemo u demokratskim procesima i kako da promenimu tu činjenicu“ izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost.

Mali procenat građana aktivno je angažovan u političkom životu Srbije, ali se, u odnosu na prethodne godine procenat angažovanih donekle povećao. U 2015. godini 12 odsto građana je pokrenulo neku inicijativu ili su učestvovali u rešavanju nekog problema u lokalnoj zajednici dok je u 2014. godine tek 7 odsto građana bilo aktivno. Kao i prethodnih godina, akcija u kojoj su građani najčešće učestvovali je potpisivanje peticije (15 odsto).

Svaki peti građanin izražava želju da utiče na odluke vlasti na nacionalnom nivou, ali kada je u pitanju uticaj na odluke vlasti na lokalnom nivou, taj procenat se blago povećao u odnosu na prethodnu godinu (sa 25 na 28 porcenata).

Kao i prethodnih godina, poverenje građana da pojedinim konkretnim akcijama mogu da dovedu do promena je nešto veće od načelnog uverenja da obični ljudi mogu da menjaju stvari u državi. Dok je 2014. godine skoro trećina građana verovala da konkretnom akcije nešto mogu da promene, 2015. godine tek svaki četvrti građani ima poverenja u efikasnost angažmana.

„ Poverenje građana da angažovanjem kroz pojedine građanske akcije mogu da utiču na promene stvari u državi poraslo je 2014. u odnosu na 2013. godinu, što se najverovatnije može tumačiti posleizbornim optimizmom da bi ove godine opet došlo do pada entuzijazma”, izjavila je Svetlana Logar, direktorka istraživanja Ipsos Strategic Marketinga.

Jedan deo nalaza je očekivan, pogotovo na lokalnom nivou, jer vidimo iskuljučenost građana. Tu je pre svega reč o manjku entuzijazma, političkoj kulturi i sl., a sa druge strane reč je o netransparentnom političkom procesu. U tom smislu, u nalazima vidimo da građani reaguju na odluke koje su već donešene”, objašnjava docent Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka.

Većina građana, kao i prethodnih godina, ocenjuje da o temama u vezi sa politikom, političkim sistemom i radom nosilaca vlasti u Srbiji, ne zna ništa ili zna malo. Čak 78 odsto građana ocenilo je da nije dobro informisano o politici u Srbiji, o Skupštini Srbije, o ulozi samih poslanika, o republičkoj Vladi, o lokalnoj samoupravi, o sistemu uređenja vlasti u Srbiji, o Vladi AP Vojvodine.

Preuzmite dokument

Tek svaki četvrti građanin Srbije učestvuje u političkom životu, ili bar veruje u efikasnost građanskog učešća.

Jedini politički angažman u kome bi učestvovala većina građana je glasanje na izborima. Više od 90 procenata građana u poslednjih godinu dana nije preduzelo niti učestvovalo u bilo kakvoj akciji ili inicijativi u vezi sa rešavanje nekog problema u njihovoj lokalnoj zajednici pokazalo je istraživanje “Učešće građana u demokratskim procesima Srbije” koje su sproveli Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA i Ipsos Strategic Marketing.

“U odnosu na 2006. i 2009. godinu zainteresovanost za politiku i angažovanost građana pokazuje trend opadanja. Stepen učešća građana u demokratskim procesima predstavlja indikator zdravlja jednog društva. Ipak građani su, bar deklarativno, izrazili nešto veću spremnost na učešće u pojedinim akcijama nego što su u takvim akcijama bili zaista angažovani u skorijoj prošlosti” izjavila je Vukosava Crnjanski Šabović, direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA.

Veći broj građana je nezadovoljan radom Skupštine i Vlade Srbije. Na skali ocena od 1 do 5, prosečna ocena zadovoljstva građana radom Skupštine Srbije  je 2.7, a radom Vlade Srbije 2.9. Samo 14 odsto građana smatra da Skupština Srbije efikasno nadzire rad Vlade.

“Opšte poverenje  građana u političare i poverenje da poslanici u Skupštini zastupaju interese građana je veoma nisko. Čak 62 procenta građana smatra da političari građanima ne govore istinu, a samo 8 odsto veruje da bar uglavnom govore istinu” naglasila je Svetlana Logar, direktorka istraživanja Ipsos Strategic Marketinga.

Građani imaju više poverenja u dostupnost lokalnih odbornika nego poslanika u Skupštini Srbije i ujedno ih najviše interesuje rad lokalne samouprave.

“Ovi rezultati pokazuju veoma nizak nivo građanske participacije i poverenja u institucije. Mogućnost građana da učestvuju u političkom životu je od suštinske važnosti za demokratiju. Zato je važno dobro razmisliti kako motivisati građane da se uključe u procese donošenja odluka” rekao je Tom Keli, direktor programa Nacionalnog demokratskog institute u Srbiji.

Većina građana ocenjuje da o temama vezanim za politiku, politički sistem i nosioce vlasti u Srbiji ne zna ništa ili zna malo.  Više od polovine građana smatra da nema ni osrednje znanje o politici Srbije.  Građani najmanje znaju o izbornom sistemu Srbije – samo 17 odsto znalo je da se na izborima za republički parlament koristi proporcionalni sistem. Tek 23 odsto građana zna da mandatima poslanika ne raspolažu političke stranke na čijoj listi su bili, dok polovina građana ne zna da se na izborima nije glasalo za svakog pojedinačnog poslanika, već za listu poslanika, iako je većina njih – 77 procenata po sopstvenom priznanju, glasala na poslednjim parlamentarnim izborima 2012. godine.

Polovina građana zna da politički kurs države određuje Vlada dok 27 odsto smatra da je to radi Skupština Srbije, a 12 procenata da predsednik države; 9 odsto građana ne zna odgovor na to pitanje.

Ovo istraživanje, koje su podržali Nacionalni demokratski institut i Britanska ambasada u Beogradu, rađeno je po ugledu na slično istraživanje koje već desetu godinu za redom sprovodi Hansard Society u Velikoj Britaniji.