Narodna skupština Republike Srbije i Skupština Autonomne pokrajine Vojovodine beleže pad otvorenosti u odnosu na 2016. godinu i ispunjavaju tek nešto više od polovine indikatora kojima se meri otvorenost institucija. Ove dve institucije u 2017. godini ispunjavaju 55 odsto indikatora otvorenosti, što je za 4 odsto manje nego  2016. godine, zaključak je istraživanja  “Otvorenost parlamenta u Srbiji u 2017.godini”.

Ovo istraživanje, koje meri stepen otvorenosti na osnovu četiri principa: transparentnosti, pristupačnosti, integriteta i delotvornosti, sprovela je CRTA, u saradnji sa partnerima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE u periodu od januara do kraja aprila 2018. godine.

U pogledu transparentnosti, utvrđeno je da organi zakonodavne vlasti u Srbiji ispunjavaju tek polovinu zadatih parametara. Usvajanje republičkog budžeta za 2018. godinu je pored kašnjenja u dostavljanju predloga poslanicima, po prvi put proteklo i bez rasprave, što je nastavak urušavanja institucije parlamenta kao najvišeg predstavničkog tela.

Republički i pokrajinski parlament ažuriraju svoje internet strane na kojima postoje sve relevantne informacije o poslanicima, ustrojstvu institucija i godišnjim izveštajima o radu. Godišnji plan rada institucija zakonodavne vlasti u Srbiji, nije dostupan na njihovim sajtovima.

Kada je reč o pristupačnosti, oba predstavnička tela uglavnom poštuju odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Međutim postoji manjak proaktivnosti ovih organa da učine dostupnim svoj rad tako što bi različita dokumenta, na čije ih objavljivanje Zakon eksplicitno ne obavezuje, samoinicijativno objavljivala. Institucije zakonodavne vlasti u Srbiji ispunjavaju svega tek četvrtinu indikatora otvorenosti kada je u pitanju interakcija sa građanima. Pomaka nema ni u interakciji putem interneta, a društvene mreže praktično ne postoje. Takođe, veome je nizak skor i kada su u pitanju konsultacije sa građanima.

Na polju integriteta nema  napretka,  jer ni republička ni pokrajinska skupština nisu usvojile Etički kodeks, a ni lobiranje nije još pravno regulisano. Nijedno od dva predstavnička tela nema na svojim internet prezentacijama objavljen plan integriteta.

U domenu delotvornosti, ocenjene kroz indikatore koji se odnose na parlamentarni nadzor i strateško planiranje, zakonodavna vlast u Srbiji ispunjava 62 odsto indikatora. Iako u Srbiji postoji pravni okvir koji uspostavlja dobre osnove za vršenje parlamentarnog nadzora, neophodno je da se ova funkcija parlamenta ostvaruje i u praksi.

U republičkom parlamentu se nastavio negativan trend održavanja javnih slušanja, čime se narušava učešće građana u razmatranju akata u proceduri i efekata zakona koji su na snazi. Tokom 2017. godine  održano je svega jedno javno slušanje, dok je u 2016. godini održano 7, a 2015. godine 14. Takođe, poslanici su tokom 2017. godine imali priliku da u parlamentu postave pitanja članovima Vlade svega jednom, što je identično praksi iz 2016. godine. Treću godinu za redom, izveštaji nezavisnih tela nisu razmatrani na plenarnim sednicama Narodne skupštine.

Kada je reč o oceni strateškog planiranja, u ovoj oblasti organi zakonodavne vlasti u Srbiji u 2017. godini nisu ispunili nijedan indikator otvorenosti. 

Kompletno istraživanje “Otvorenost parlamenta u Srbiji u 2017.godini” dostupno je na ovom linku.

Rezultati sprovedenog istraživanja u Republici Srbiji ukazuju na to da zakonodavna vlast u 2017. godini ispunjava 55% indikatora otvorenosti prema ActionSEE regionalnom istraživanju otvorenosti institucija. Ovaj rezultat ukazuje na to da organi zakonodavne vlasti ne samo da nisu ostvarile očekivani napredak, već su čak ostvarile lošiji rezultat u odnosu na 2016. godinu kada je zabeležena ispunjenost 59% posmatranih parametara otvorenosti.

Danas počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu koje se ove godine održava u Rusiji. Euforija oko ovog događaja nije mogla da vas zaobiđe, čak iako vas sport nimalo ne zanima. Ko će biti u reprezentaciji? U kojoj su grupi? Kakav je sastav drugih reprezantacija? Naravno, svi žele da vide najbolje u dresu svoje države. Ista situacija je i pred druge manifestacije. Zašto nam je važno da nas najbolji predstavljaju na svakom mestu, osim u Parlamentu?

 

Najaktivniji poslanici prema statistici Otvorenog parlamenta retko govore o onome za šta su tražili reč, ali zato redovno uspevaju da kroz svaki deo rasprave o aktima na dnevnom redu vređaju svoje političke protivnike. Nije bitno da li su reč dobili po Poslovniku, za govor o aktima ili amandmanima, sve se može iskoristiti za repliku. Na sednicama se ne raspravlja o dnevnom redu, nego o onome što je poslanicima te nedelje najzanimljivije.

 

Samo tokom ovogodišnjih sednica, parlamentarci su uspeli da prekrše skoro sva pravila i procedure. No, niko se oko toga mnogo ne potresa. Amandmani “sa posebnim osvrtom” se vrte na svakoj sednici, većina usvaja zakone, opozicija glasanju ali i dobrom delu rasprave ne prisustvuje. Svakim danom dostojanstvo Narodne skupštine se urušava brže, jače i bolje.

 

Ovaj veličanstveni način predstavljanja se ne zadržava samo unutar granica naše države. Narodni poslanik Meho Omerović priveden je zbog krađe na aerodoromu u Nemačkoj, a poslanici su ovom incidentu posvetili celo vanredno zasedanje i zasad utvrdili ništa. “Slučaj Meho” nije izdvojen primer blamiranja pred svetom. Hrvatska je prošle nedelje pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija pokrenula “pitanje Šešelj”,  jer osuđeni ratni zločinac sedi u Parlamentu i širi govor mržnje, a srpske vlasti na to ne reaguju.

 

Skupština izgleda kao dosadan i veoma skup rijaliti, a ne predstavničko telo u kojima se donose akti značajni za sve građene ove države.  Međutim, izgleda to nije bitno ni predstavnicima ni stanovnicima Srbije. Prema “Crtinom” istraživanju o učešću građana u demokratskim procesima, ispitanici su se izjasnili kao najmanje zainteresovani za teme u vezi sa radom Skupštine i programima političkih partija.  Između 60 i 70 odsto građana koji su učestvovali u istraživanju ocenilo je da ne zna ili malo zna o Skupštini Srbije, ulozi poslanika i programima političkih partija.

 

To što građani ne znaju dovoljno o značaju parlamenta i što u Skupštini ne postoji rasprava, nije prepreka za usvajanje zakona. U toku ove godine usvojeno je 80 zakona, a skoro sve je predložila Vlada, koja je, uostalom, bila i jedna od glavnih tema rasprava o zakonima.  

 

Narodna skupština odavno nije telo koje ima reprezentativnu, izbornu, zakonodavnu i kontrolnu funkciju. Pitanje je da li nam je ovaj privid parlamenta uopšte i potreban.

Povodom obeležavanja Dana Evrope i posete delegacije holandskih parlamentaraca Srbiji, organizacija CRTA i Ambasada Kraljevine Holandije organizovale su razgovor između parlamentaraca i mladih iz Srbije o procesu evropskih integracija u Ustanovi kulture „Parobrod“.


Tema sastanka bila je „Serbia and EU – What is in it for me, what is in it for you“, a diskutovalo se o značaju procesa evropskih integracija.

Ovaj razgovor okupio je mlade buduće profesionalce i stručnjake, koji su imali priliku da daju odgovore na pitanja: Kako vide svoj život kao građani EU?  Šta će to značiti za njihovu budućnost? I koje benefite će Holandija i ostale članice imati od pridruživanja Srbije Evropskoj uniji?


Ukupno 30 mladih profesionalaca imalo je priliku da razgovara sa delegacijom Odbora za evropske poslove Donjeg doma Parlamenta Kraljevine Holandije, koju su činili: Malik Azmani – predsednik Odbora,  Kees Verhoeven iz Centrističke partije D66, Frank Furselaarb iz Socijalističke partije, Anne Mulder iz Narodne partije za slobodu i demokratiju, Bram van Ojik iz partije Zelena levica, Stieneke van Der Graaf iz Hrišćanske unije, Pieter Omtzigt iz Hrišćanske demokratske partije i Jeffrey van Haaster-sekretar Odbora.

Praksa u kojoj narodni poslanici ne preispituju rad Vlade već postaju “glasačka mašinerija” u rukama svojih političkih partija, nažalost, sve je očiglednija proteklih godina. Slika Parlamenta koji se potčinjava izvršnoj vlasti je nešto što svakodnevno gledamo u televizijskim prenosima skupštinskih sednica. Kontrolna uloga, jedna od najvažnijih, umesto pravila postala je izuzetak.

 

Dominantne političke partije, jake partijske figure koje nakon izbora ne idu u Parlament već u izvršnu vlast, stroga partijska disciplina na svim nivoima dovode do toga da se na narodne poslanike gleda kao na “drugorazredne” partijske činovnike koji nemaju snage ali ni volje da se odupru svojim partijama i kontrolišu one koje su izabrali. Partijski, a ne interesi građana su iznad svega i na prvom mestu.

 

Slaba kontrolna uloga konstatovana je i u nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije za 2018. godinu. U izveštaju se naglašava da Parlament Republike Srbije ne vrši adekvatan nadzor nad radom Vlade.

 

Dugo najavljivane izmene Poslovnika o radu Narodne skupštine, kako bi se ojačala kontrolna uloga Parlamenta, izostaju već godinama unazad. Parlament ne samo da nije ojačao kontrolu izvršne vlasti, već je ona, iz godine u godinu, evidentno sve slabija. Predstavnici Vlade koristeći “fleksibilnost” parlamentarnih procedura i pravila pronalaze različite načine da izbegnu dolazak u Parlament i polože račun onim ljudima koji su ih izabrali i koji, po pravilu, treba da ih kontrolišu. U protekle četiri godine možemo govoriti o sistemskom izbegavanju kontrolnih mehanizama koji stoje na raspolaganju našim predstavnicima u Parlamentu.

 

Iz godine u godinu suočavamo se sa skoro pa identičnim zamerkama po pitanju rada Parlamenta – usvajanje velikog broja zakona po hitnom postupku, neefikasna kontrolna uloga, neusvajanje Etičkog kodeksa o ponašanju poslanika… Ove godine kritika je bila oštrija nego ranije. A mi i dalje ne preduzimamo korake kako bismo popravili stanje. U našem Parlamentu poslanici vlasti doživljavaju sebe kao nekoga ko po svaku cenu treba da brani izvršnu vlast, dok je opozicija ta koja treba konstantno da napada. Saradnja vlasti i opozicije u interesu građana je jedna velika nepoznanica i jednima i drugima.

 

Slika koja stiže iz Parlamenta Srbije i koju šaljemo poslednjih meseci nije pozitivna. Debata o zakonima je u drugom planu. Na dnevnom redu, umesto zakona, imamo međusobne animozitete različitih političkih opcija. Umesto argumenata salve sočnih psovki i uvreda. Umesto poštovanja ponižavanje. Umesto konkretnih predloga i politika međusobne optužbe. Umesto činjenica izraze lične zahvalnosti lokalnim liderima, zahvaljujući kojima su se poslanici i našli u poslaničkim klupama.

 

I onda sledi pregršt pitanja. Da li nam uopšte treba ovakav Parlament? Da li ima smisla pratiti rad institucije koju nazivamo najvišim zakonodavnim telom, a u kojem se izbegava svaka priča o suštini i kvalitetu? Da li su narodni poslanici zaboravili šta je njihov posao? Koga predstavljaju, nas – građane ili svoje političke partije?

 

Da, Parlament nam sigurno treba. Ali ne kao ovaj danas. Treba nam politički ring u kojem će se odmeravati politike a ne uvrede. Trebaju nam odgovorni poslanici. Odgovorni građanima a ne svojim partijama. Trebaju nam zainteresovani, proaktivni građani, čiji glas će da se čuje svakoga dana, a ne samo onda kada su izbori. Mi, građani treba da pokažemo da ne želimo da budemo u prvom planu samo kada su našim političarima potrebni glasovi. Mi smo ti koji treba da preuzmemo odgovornost i čiji glas treba da se čuje u Parlamentu svakoga dana kroz naše predstavnike. Njih 250 koji sede u poslaničkim klupama.

 

I zato pravac na sajt Otvorenog parlamenta. Da pitamo narodne poslanike kako zastupaju naše interese u Parlamentu.

CRTA postaje deo Openingparliament.org

 

CRTA postaje deo Openingparliament.org, globalnog foruma  koji okuplja preko 140 organizacija širom sveta koje se bave praćenjem, podrškom i otvaranjem parlamenata i zakonodavnih institucija svojih zemalja. CRTA učestvuje i u kreiranju globalne Deklaracije o otvorenosti parlamenata.

Inicijativa Otvoreni parlament

 

CRTA je sa još 4 organizacije pokrenula inicijativu Otvoreni parlament čiji je cilj praćenje rada  poslanika i povećanje stepena javnosti rada Narodne skupštine.  Po prvi put građanima su postale lako dostupne sve informacije o tome šta se dešava u Skupštini i to na sajtu www.otvoreniparlament.rs . 

Usvajanje dugo najavljivanih zakona, žustre rasprave u plenumu i na odborima, prekid rada Parlamenta tokom trajanja kampanje za predsedničke izbore obeležili su prvih godinu dana rada Jedanaestog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.

Za godinu dana rada poslanici su radili ukupno 68 dana u plenumu i usvojili 88 zakona, što iznosi nešto više od jednog usvojenog zakona po danu. Polovina usvojenih zakona doneta je po hitnom postupku. Od ukupnog broja usvojenih zakona 48 (55 odsto) su potvrde međunarodnih sporazuma i ugovora, 27 (31 odsto) izmene i dopune postojećih zakona, dok je za godinu dana usvojeno 13 novih zakona. Podneto je 3.229 amandmana a usvojen je tek svaki trinaesti, pokazala je analiza rada Skupštine Srbije koju je uradila inicijativa Otvoreni parlament.

Za godinu dana održana je samo jedna sednica sa tzv. “poslaničkim pitanjima” Vladi poslednjeg četvrtka u mesecu i to 27. oktobra 2016. kada su poslanici postavili ukupno 31 pitanje članovima Vlade.

Za godinu dana održano je ukupno 265 sednica odbora. Najviše sednica je održao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo – 31, dok je najmanje zasedao Odbor za prava deteta, koji je održao svega jednu sednicu.

Redovno jesenje zasedanje u Parlamentu donelo je usvajanje dugo najavljivanih zakona. Od oktobra do decembra usvojeni su Zakon o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici kao i Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.

Ipak, događaji koji su bacilli u senku parlamentarnu debatu i usvajanje važnih zakona u proteklih godinu dana jesu česti prekidi plenarnih i sednica odbora, nepostojanje konstruktivnog dijaloga i argumentovane debate kao i bojkot plenarnog rada od strane dela opozicionih poslanika.

Rad Parlamenta, početkom proleća 2017. godine, bio je i privremeno zaustavljen zbog održavanja kampanje za predsedničke izbore zbog čega su poslanici tokom redovnog prolećnog zasedanja proveli svega 17 dana u plenumu.

U proteklih godinu dana ukupno 24 poslanika i poslanice napustili su prvobitne poslaničke klubove i svoje delovanje nastavili ili u drugom poslaničkom klubu ili kao poslanici koji deluju van poslaničkog kluba. Broj samostalnih poslanika se u jednom trenutku povećao sa tri, koliko ih je bilo prvog radnog dana novog saziva na 19 dok ih je na kraju prolećnog zasedanja ukupno devet. Pored toga u Parlamentu su, u proteklih godinu dana, formirana i dva nova poslanička kluba (“Za spas Srbije” i poslanički klub “Samostalnih poslanika”).

Cilj inicijative „Otvoreni parlament“ je povećanje javnosti rada parlamenta, informisanje građana o radu parlamenta i uspostavljanje redovne komunikacije između građana i njihovih izabranih predstavnika.

Živimo u Srbiji. Živimo u zemlji za koju se kaže da je „mlada demokratija,“ u kojoj se demokratske institucije još uvek grade. Ovakva formulacija treba da uteši one koji veruju u demokratiju u trenucima kada pomisle da odustanu od svega.

 

Svi zajedno u CRTA, svaki dan, pokušavamo da pomognemo izgradnju demokratskih institucija na različite načine – informišemo građane o političkim dešavanjima, o njihovim pravima ali i obavezama, dajemo preporuke za unapređenje rada institucija, radimo i sa građanima i sa donosiocima odluka – ukratko pomažemo da demokratija (za)živi u praksi – da imamo informisane i aktivne građane, odgovorne političare i transparentne i otvorene institucije. I ne ide lako, niti brzo – učini se kao da smo na početku, da tapkamo u mestu.

 

CRTA, već četiri godine za redom, sprovodi istraživanje „Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji“, po uzoru na istraživanje Hansard Society iz Velike Britanije. Ovo istraživanje pokazuje da oko trećine građana učestvuje u političkom životu Srbije, ili bar veruje u efikasnost građanskog učešća u Srbiji. To učešće najviše podrazumeva razgovor o politici sa prijateljima i izlazak na izbore. Ostale opcije učešća kao da ne postoje.

 

I da se razumemo – to je za nas u CRTA, SAMO trećina ljudi. Naravno da ovakvim rezultatima nismo i ne smemo biti zadovoljni, jer nemamo mi taj luksuz u Srbiji da imamo izgrađene institucije i mehanizme koji će štiti građane od različitih oblika diskriminacije, da je poštovanje ljudskih prava na visokom nivou, da za borbu protiv korupcije postoje čvrste zakonske osnove i snažna politička volja, da se na kraju krajeva poštuju doneti zakoni, a da zakoni koji treba da se donesu, donose u širokim konsultacijama. Iz godine u godinu broj ljudi, u našem društvu, koji pokazuju interesovanje za politiku je veoma nizak. A šta je politika nego proces donošenje odluka – različitih odluka koje zajedno utiču na sve nas.

 

Poverenje u institucije je na niskom nivou, osnovna znanja o političkom životu, takođe. Na trenutak se učini da su građani digli ruke od politike i političara – ili da barem više ne veruju u svoju sposobnost da, osim svojim glasom na izborima, utiču na kvalitet i suštinu političkih događaja.

 

Ipak, sada nakon četiri godine imamo zabeležen i mali pozitivni trend, koji nam pruža nadu. Upadljiv je trend porasta broja građana koji izražavaju želju da utiču na odluke vlasti na lokalnom nivou (sa 28% na 34%) a prvi put se uočava i porast građana koji izražavaju želju da utiču na odluke vlasti na nacionalnom nivou (posle konstantnih 22% od 2013. do 2015. godine, ove godine 28% građana želi da utiče na vlasti na nacionalnom nivou). Donekle je porastao procenat građana koji sebe ocenjuju kao bar osrednje obaveštenim o temama u vezi sa politikom. Ovo nisu podaci koji daju razloga za stvarno i veliko zadovoljstvo. Ovo su podaci koji traže pažljivo čitanje i tumačenje, a onda i jasnu akciju.

 

Nakon objavljivanja različitih istraživanja, pa i ovog, ljudi se pitaju, pa dobro, šta sad, šta treba da uradimo, šta menjamo ako nismo zadovoljni? Naš pokušaj da menjamo, da povežemo građane i političare, a pre svega poslanike, kao naše predstavnike, koji donose odluke u naše ime, jeste organizovanje Nedelje parlamentarizma. Prošle nedelje, od 7. do 13. novembra, održana je druga po redu Nedelja parlamentarizma. U saradnji sa Narodnom skupštinom i skoro 60 partnera kroz više od sto događaja, pokušali smo da pokrenemo dijalog, koji nam je danas više nego potreban, kao suštinsku formu odnosa parlamentaraca i građana. Sebi smo zadali zadatak da tom dijalogu damo šansu da zaživi.

 

Nedeljom parlamentarizma, koju smo pokrenuli 2015. godine po uzoru na Britanski parlament, otvaramo prostor da pre svega čujemo šta jedni drugima imamo da kažemo. U okviru ove Nedelje debatovalo se o parlamentarnoj demokratiji u Srbiji, o fer i slobodnim izborima, o poreskim olakšicama, o položaju žena, o pravima mladih, o školi po meri dece. Predstavili smo i uspešnu kampanju „Inspiring girls“ iz Velike Britanije čiji je cilj da ohrabri devojčice da ostvaruju svoje ciljeve i da se upoznaju sa sjajnim ženskim uzorima, ženama koje širom zemlje i sveta okreću leđa predrasudama i koje su uspele da ostvare to što su želele. Na različitim događajima imali su reč svi koji žele da učestvuju u debati o temama koje su im važne i time pokažu odgovornost i spremnost da kreiraju zemlju u kakvoj žele da žive!

 

Ove godine imali smo 30 odsto više partnera koji su bili spremni da ulože svoje vreme i energiju za dijalog o važnim temama. Pridružilo nam se značajno više osnovnih i srednjih škola koje su kroz radionice o parlamentu, časove građanskog vaspitanja posvećenih parlamentarizmu ili posete Parlamentu obeležile Nedelju parlamentarizma. Imali smo prvi hakaton #HackingPolitics tokom kojeg su se mladi, kreativni i energični ljudi tokom 48-časovnog maratona takmičili u dizajniranju i programiranju aplikacija koje će omogućiti građanima da bolje upoznaju svoje poslanike ili da im kažu šta misle. Poslanici su sa građanima u nekoliko gradova uz kafu razgovarali o problemima i mogućim rešenjima. Najmlađi su kroz likovne radove iskazali kako oni vide parlament.

 

Doprinos Nedelje parlamentarizma javnosti u radu i otvorenosti Skupštine Srbije prepoznala je ove godine i Evropska komisija u godišnjem izveštaju o napretku Srbije. To je naš skromni doprinos na evropskom putu Srbije.

 

I građanima i poslanicima i demokratiji je neophodna institucija parlamenta – i to samo ako je transparentna, moderno ustrojena, spremna da se menja u skladu sa ustavnim načelima i najboljim demokratskim principima.

 

I kad pričamo o politici i demokratiji, razume se da je Skupština tu nezaobilazni faktor. Građani treba da dožive Skupštinu u većoj meri kao mesto na kome se u njihovo ime i o njihovoj dobrobiti raspravlja i odlučuje i zato ne bi smeli da dignu ruke od parlamenta. Nedelja parlamentarizma je naš pokušaj da povećamo zainteresovanost za politiku i demokratiju i ohrabrimo ljude da se javno angažuju. Samo tako ćemo uspeti da menjamo društvo na bolje.

 

Jer politika nije samo za političare, politika je za sve nas!

 

Blog napisan povodom nedavno završene Nedelje parlamentarizma u Srbiji i više novopokrenutih građanskih inicijativa za blog UKinSerbia na sajtu B92.

U proteklih godinu dana parlamenti u regionu napravili su manji napredak u pogledu unapređenja dostupnosti podataka o svom radu i otvorenosti ka javnosti.