Veoma je važno napraviti razliku i znati koja je funkcija članova biračkog odbora, a koja nezavisnih posmatrača. Ako ste do sada imali nedoumicu oko ovih pitanja, sledeći odgovori će vam pomoći da konačno saznate sve o ulogama različitih aktera u izbornom procesu.

 

 

Birački odbori su organi za sprovođenje izbora koji neposredno sprovode glasanje na biračkom mestu.

OIK donosi Rešenje o obrazovanju biračkih odbora i imenovanju predsednika i članova biračkih odbora u stalnom sastavu najkasnije 05. decembra 2018. godine u 24 časa . OIK takođe imenuje članove i zamenike članova biračkih odbora u proširenom sastavu i to najkasnije do 10. decembra 2018. godine u 24 časa .

U nadležnosti biračkih odbora je da obezbeđuju pravilnost i tajnost glasanja kao i da se staraju o održavanju reda na biračkom mestu.

Posle sprovedenog glasanja, birački odbor utvrđuje rezultate glasanja na biračkom mestu i dostavlja materijal koordinatorima OIK-a, u sedištima jedinica lokalne samouprave.

 

 

Rad izborne komisije i biračkih odbora je javan, tako da rad organa za sprovođenje izbora mogu pratiti zainteresovani domaći i strani posmatrači, koji se akredituju u skladu sa pravilima koje određuje izborna komisija. Akreditovani posmatrači nemaju mogućnost uticaja na izborni proces, već samo beleže eventualne nepravilnosti u izbornom procesu, kako tokom kampanje, tako i tokom dana glasanja.

 

 

Birački odbori predstavljaju izborne organe i njihova glavna uloga se ogleda u tome da sprovode sam proces glasanja na izborni dan. Birački odbor je sastavljen od članova biračkih odbora u stalnom i proširenom sastavu. Sa druge strane posmatrači predstavljaju lica koja prate rad biračkih odbora/izbornih komisija i omogućavaju da se izborni proces odvije na transparentan način i sa što manje eventualnih nepravilnosti. Birački odbori  dužni su da posmatračima omoguće nesmetano praćenje svake izborne radnje, ali se posmatrači ni na koji način ne smeju mešati u rad biračkih odbora.

 

 

Ukoliko uoči nepravilnosti u postupku glasanja, član biračkog odbora može staviti usmenu ili pismenu primedbu koja mora biti uneta u zapisnik o radu biračkog odbora.

Ako ste se pitali ko sve ima pravo glasa, gde možete glasati i na koji način, kako se možete žaliti i da li možete proveriti da li ste upisani u birački spisak, sledeća pitanja i odgovori biće vam od koristi.

 

 

Pravo glasa ima svaki svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj se održavaju izbori.

Da bi ostvario biračko pravo, građanin mora biti upisan u jedinstveni birački spisak koji vodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

Birač se upisuje u birački spisak prema mestu prebivališta.

Birač koji nije upisan u birački spisak ne može da glasa , čak ni onda kada je njegovo izostavljanje sa izvoda iz biračkog spiska posledica očigledne omaške.

Svoj identitet birač dokazuje važećom ličnom kartom, odnosno važećom putnom ispravom (pasošem) koji sadrži JMBG. Pravilima o radu biračkih odbora predviđeno je da birački odbor treba da omogući glasanje biraču koji svoj identitet dokazuje i ličnom kartom sa isteklim rokom važenja, pod uslovom da priloži potvrdu Ministarstva unutrašnjih poslova o podnetom zahtevu za izdavanje nove lične karte.

 

 

 

Po zaključenju biračkog spiska birač može biti upisan u spisak naknadnih promena u biračkom spisku, koji je sastavni deo izvoda iz biračkog spiska a rešenje o promenama može biti doneto najkasnije 72 časa pre dana izbora.

Svaki građanin može opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, ili ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave podneti zahtev za promenu u biračkom spisku ako on ili drugi građanin nije upisan u birački spisak ili promenu u biračkom spisku ukoliko nešto od podataka nije ispravno (pogrešno prezime, JMBG itd.)

Pa tako, u slučaju predstojećih izbora, upis birača u birački spisak na osnovu zahteva vrši:

 

Nadležni organ o zahtevu za promenu u biračkom spisku odlučuje u roku od 24 časa od prijema zahteva.

Bilo kakve promene i dopune u izvodima iz biračkih spiskova na biračkom mestu nisu dozvoljene.

 

 

Dan posle raspisivanja izbora, svaka opštinska uprava mora izložiti birački spisak za svoje područje, kako bi građani izvršili uvid. O izlaganju ih mora obaveštavati putem medija ili na drugi prigodan način. Građani moraju znati i to da mogu zahtevati izmene u biračkom spisku.

 

 

Birač glasa na biračkom mestu na kome je upisan u izvod iz biračkog spiska. Biračka mesta se otvaraju u 7,00 časova, a zatvaraju u 20,00 časova. Ukoliko se u trenutka zatvaranja biračkog mesta zateknu birači koji nisu glasali do tog trenutka njima se mora dozvoliti da glasaju.

Svoj identitet birač dokazuje važećom ličnom kartom, odnosno važećom putnom ispravom (pasošem) koji sadrži JMBG. Pravilima o radu biračkih odbora predviđeno je da birački odbor treba da omogući glasanje biraču koji svoj identitet dokazuje i ličnom kartom sa isteklim rokom važenja, pod uslovom da priloži potvrdu Ministarstva unutrašnjih poslova o podnetom zahtevu za izdavanje nove lične karte.

Svaki birač glasa lično i u toku održavanja izbora može glasati samo jedanput. Glasanje je tajno a glasa se na overenim glasačkim listićima, koji sadrže  redni broj koji se stavlja ispred naziva izborne liste; nazive izbornih lista prema redosledu utvrđenom na zbirnoj listi, sa ličnim imenom prvog kandidata sa liste; napomenu da se glasa samo za jednu izbornu listu, zaokruživanjem rednog broja ispred naziva te liste.

Član biračkog odbora koji je određen za rukovanje sprejem sa nevidljivim mastilom, zbog mogućnosti da na rukama ima tragove spreja, glasa na svom biračkom mestu uz rešenje o imenovanju za člana biračkog odbora.

 

 

 

Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem, koje često nazivamo “kupovinom glasova”, je krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, te se krivična prijava protiv onoga za koga smatrate da je ovo delo učinio može podneti nadležnom javnom tužilaštvu, a to je osnovno javno tužilaštvo na teritoriji na kojoj je ovo delo učinjeno. Ukoliko se prijava podnese policiji ili tužilaštvu koje nije nadležno, oni su dužni da tu prijavu proslede nadležnom tužilaštvu.

 

 

 

Protiv svakog rešenja Opštinske izborne komisije donetog po prigovoru može se izjaviti žalba Upravnom sudu. Treba obratiti pažnju na to da onaj ko smatra da postoji povreda, mora prvo podneti prigovor OIK-u jer OIK je prvostepeni organ koji pritom ne može postupak pokrenuti po službenoj dužnosti. Prigovor OIK-u podnosi se u roku od 24 časa od momenta kada je doneta odluka, odnosno izvršena radnja ili učinjen propust koji se prigovorom osporava. Tek u slučaju da podnosilac prigovora želi da ospori odluku OIK-a donešenu po njegovom prigovoru, može izjaviti žalbu Upravnom sudu, koji je drugostepeni organ. U slučaju lokalnih izbora protiv rešenja izborne komisije žalba Upravnom sudu može podneti u roku od 24 časa od dostavljanja rešenja a izborna komisija dužna je da sudu dostavi odmah, a najkasnije u roku od 12 časova sve potrebne podatke i spise za odlučivanje.

Ako sud usvoji žalbu, poništiće odluku ili radnju u postupku predlaganja kandidata, odnosno u postupku izbora odbornika ili će poništiti izbor odbornika.

Izbori za odbornike skupština opština Lučani, Kula, Kladovo i Doljevac se održavaju 16.decembra. Kako je naše građansko pravo da izađemo na izbore i glasamo za predstavnike vlasti koji će u naše ime donositi odluke, vreme je da ponovimo gradivo u vezi sa lokalnim izborima. Sve ono što vas je interesovalo o izborima, a niste imali koga da pitate, sada vam je dostupno. Pred vama je prva grupa pitanja i odgovora, koja se odnosi na rapisivanje izbora, izborne liste, rezultate i mandate odbornika.

 

 

Izbore za odbornike jedinica lokalne samouprave raspisuje predsednik Narodne skupštine najkasnije 30 dana pre isteka mandata tekućeg saziva. Od dana raspisivanja do dana sprovođenja ne može proći manje od 45 niti više od 60 dana.

Mandat odbornika Skupštine opštine Lučani u tekućem sazivu ističe 26. februara 2019. godine. Predsednica Narodne skupštine raspisala je 28. oktobra 2018. godine  izbore za odbornike u ovoj opštini za 16. decembar 2018. godine.

Mandat odbornika skupština opština Kula, Kladovo i Doljevac prestao je usled odluke Vlade o raspuštanju skupština ovih opština.

 

 

Za odbornika može biti izabran punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj se održavaju izbori , a  mogu ga predložiti registrovane političke stranke, koalicije i grupe građana, čije izborne liste svojim potpisima podrži najmanje 30 birača po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi, s tim da predlagač ne može na izbornoj listi imati manje od jedne trećine kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira. U jedinicama lokalne samouprave u kojima ima manje od 20.000 birača, dovoljno je da izbornu listu potpisom podrži 200 birača.

U slučaju predstojećih izbora, imajući u vidu broj birača u opštinama u kojima će se održavati izbori, u opštinama Kula i Kladovo izborne liste moraće da budu podržane od strane 30 birača po kandidatu na izbornoj listi, dok će u opštinama Doljevac i Lučani (koje imaju manje od 20.000 birača) biti dovoljno da svaku listu podrži ukupno 200 birača.

Kako ni u jednoj od jedinica lokalne samouprave u kojima će se sprovesti izbori nije imenovan javni beležnik, potpisi podrške izbornim listama se overavaju u opštinskim upravama/prijemnim jedinicama osnovnih sudova.

 

 

Izborne liste kandidata za odbornike podnose se Opštinskoj izbornoj komisiji (OIK) najkasnije 15 dana pre dana izbora, odnosno do 30. novembra 2018. godine u ponoć.

Izborna lista sadrži: naziv podnosioca izborne liste, naziv izborne liste, ime i prezime nosioca izborne liste ako je određen, podatke o svim kandidatima za odbornike (redni broj na izbornoj listi, ime i prezime, godina rođenja, zanimanje, prebivalište i adresa stanovanja), ime i prezime i potpis lica koje je ovlašćeno da podnese izbornu listu.

Podnosioci izbornih lista mogu odrediti nosioca izborne liste. Lice koje se odredi za nosioca liste mora dati svoje odobrenje. Nosilac izborne liste ne mora biti i kandidat za odbornika.

Kandidat za odbornika koji je prvi na listi kandidata, ne mora istovremeno biti i nosilac liste, već to mogu biti dva različita lica.

Ako izbornu listu podnosi stranačka koalicija, u izbornoj listi se navodi stranačka pripadnost svakog kandidata sa liste.

Izborna lista se može povući od strane podnosioca, najkasnije do dana utvrdjivanja zbirne izborne liste od strane Opštinske izborne komisije.

 

 

Opštinska izborna komisija utvrđuje zbirnu izbornu listu i objavljuje je u službenom listu jedinice lokalne samouprave najkasnije 10 dana pre dana izbora, odnosno do 05.12.2018. godine u ponoć.

Zbirna izborna lista sadrži sve izborne liste, sa ličnim imenima svih kandidata i podacima o godini rođenja, zanimanju i prebivalištu.

Redosled izbornih lista na zbirnoj izbornoj listi utvrđuje se prema redosledu njihovog proglašavanja.

 

 

Posle zatvaranja biračkog mesta birački odbor utvrđuje rezultate glasanja na biračkom mestu.

Utvrđivanju rezultata glasanja moraju da prisustvuju svi članovi biračkog odbora ili njihovi zamenici.

Pošto konstatuje da su nakon izvršene logičko-računske kontrole, rezultati glasanja logičko-računski ispravni, birački odbor popunjava Zapisnik o radu biračkog odbora tako što u zapisnik čitko upisuje:

1) broj primljenih glasačkih listića;

2)  ukupan broj neupotrebljenih listića;

3) ukupan broj upisanih birača (broj birača upisanih u izvod iz BS i, ako su dostavljeni, broj birača upisanih u spisak naknadnih promena i poseban spisak pripadnika vojske)  ;

4) broj birača koji su glasali (zaokruženi u izvodu iz biračkog spiska);

5) broj birača koji su glasali van biračkog mesta;

6) broj birača glasalih uz pomoć drugog lica;

7) broj nevažećih glasačkih listića;

8) broj važećih glasačkih;

9) broj glasova datih za svaku od izbornih lista.

 

 

Broj birača koji su glasali može biti manji ili jednak od broja birača upisanih u birački spisak. Ako u zapisniku stoji da je glasalo više birača nego što ih je upisano u izvod iz biračkog spiska, postoji propust u radu biračkog odbora. To može biti posledica greške u brojanju i pisanju pa birački odbor ispravlja zapisnik ali ako je nastao zbog toga što je dozvoljeno glasanje licu koje nije upisano u birački spisak, to je grubo kršenje izborne procedure i glasanje se na tom biračkom mestu poništava i ponavlja.

Budući da birač može glasati samo jedanput broj glasačkih listića koji se nalaze u kutiji ne sme biti veći od broja birača koji su glasali (koji su zaokruženi u izvodu iz biračkog spiska i kojima je uručen glasački listić).

Ako je broj listića u kutiji veći od broja glasalih, postoji propust u radu biračkog odbora. Taj propust može biti posledica greške u brojanju i zapisivanju i tada se ispravlja u zapisniku, ali ako je propust posledica toga što je jedno lice dobilo više glasačkih listća, birački odbor se raspušta a glasanje na biračkom mestu se ponavlja.

Kako se biraču uručuje samo jedan glasački listić, broj primljenih listića treba da bude jednak zbiru neupotrebljenih glasačkih listića i broja birača koji su glasali.

Svi listići koji se nalaze u kutiji mogu da budu ili važeći ili nevažeći, pa i ukupan broj listića u kutiji treba da bude jednak zbiru važećih i nevažećih listića a ako nije, birački odbor ponovo će prebrojati listiće.

Na svim važećim listićima glasalo se za nekog od kandidata pa i zbir glasova koji je dobilo svako od kandidata mora biti jednak broju važećih listića, a kada to nije slučaj birački odbor ponovo će prebrojati važeće listiće i glasove koji su kandidati dobili.

 

 

U raspodeli mandata učestvuju one izborne liste koje su dobile najmanje 5% glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali. Stranke/koalicije  nacionalnih manjina učestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali, s obzirom na to da se na ove subjekte primenjuje tzv. “prirodni prag”.

Opštinska izborna komisija  raspodeljuje mandate primenom sistema najvećeg količnika, i to tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina lista podeli brojevima od jedan zaključno sa brojem koji odgovara broju odbornika koji se biraju u skupštinu jedinice ). Tako dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini, a u obzir se uzima onoliko najvećih količnika koliko se bira odbornika u skupštinu jedinice lokalne samouprave. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih količnika na nju otpada.

Ako dve izborne liste ili više izbornih lista dobiju iste količnike na osnovu kojih se dodeljuje jedan mandat, a nema više neraspodeljenih mandata, mandat će se dodeliti listi koja je dobila veći broj glasova.

Opštinska izborna komisija  u roku od 24 časa od zatvaranja biračkih mesta vrši raspodelu odborničkih mandata i objavljuje rezultata izbora u službenom listu  jedinice lokalne samouprave.

Izborna komisija jedinice lokalne samouprave najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora sve dobijene mandate sa izborne liste dodeljuje kandidatima po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste.