Karakteristika dezinformacija i lažnih vesti je da su one najčešće plasiraju bez jasno navedenog izvora vesti, uz pristrasno i neobjektivno izveštavanje. Regionalna analiza medijskog izveštavanja, koju je sprovela organizacija „Crta“, u periodu od 14. maja do 10. juna pokazala je da više od trećine medijskih objava u Srbiji o međunarodnim akterima, Evropskoj uniji, SAD i Rusiji,  bez navedenog izvora, što je osnov za potencijalne dezinfomacije. U Makedoniji je najveći procenat medijskih objava – 43 odsto na ovu temu sa citatima neimenovanih izvora. U Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zabeležen je značajno niži broj objava bez navođenja citata. Analiza je predstavljena na otvaranju međunarodne konferencije „Da li gubimo bitku sa dezinformacijama“ u organizaciji Istinomera, prvog fektčeking portala u regionu.

 

Zastupljenost neutralnog i pristrasnog pozitivnog medijskog sadržaja ka Evropskoj uniji u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori varira između 19 i 25 odsto medijskih objava. U Srbiji dominira EU neutralni sadržaj (27 odsto), dok je EU pristrasno pozitivno usmerenje medijskih objava značajno niže u odnosu na ostale države (15 odsto) i gotovo jednako pristrasno pozitivnom usmerenju objava prema Rusiji (14 odsto).

 

„Za efikasnu borbu protiv dezinformacija i lažnih vesti neophodno je da mediji i novinari proveravaju, a ne samo da prenose informacije. Da donosioci odluka i i institucije rade na medijskoj pismenosti građana, a građani, da pre nego što podele vest na društvenim mrežama, najpre pročitaju celu vest i provere izvore“, rekla je Vukosava Crnjanski, direktorka „Crte“ i osnivačica Istinomera, otvarajući konferenciju.

 

Fenomen dezinformacija i lažnih vesti nije nov, ali brzina kojom se one danas šire i utiču na kreiranje javnog mnjenja, stavlja ovu pojavu u žižu intersovanja. Istraživanje „Eurobarometra“ pokazuje da građani Evropske unije smatraju da su dezinformacije i lažne vesti problem u njihovim zemljama. Isto istraživanja pokazalo je da skoro 85 odsto građana smatra da su dezinformacije i lažne vesti problem za demokratiju. Građani prepoznaju medije kao prve u borbi protiv dezinformacija (45 odsto), zatim donosioce odluka i institucije – 39 odsto, a čak više od trećine (32 odsto) smatra da građani mogu da doprinesu u ovoj borbi.

 

Kako se boriti protiv dezinformacija u 21. veku i da li tradicionalni mediji mogu i kako da odgovore na te izazove teme su konferencije Istinomera. Na konferenciji učestvuju predstavnici domaćih i stranih medija Radio-televizije Srbije, „Blica“, N1, BBC Srbije, „Dojče velea“, litvanskog portala „Delfi“. Na konferenciji se predstavljaju i primeri inovativnih i aktuelnih pristupa u borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti iz različitih delova sveta poput najuspešnijih svetskih projekata iz oblasti medijske pismenosti.

Kompletna prezentacija regionalne analize medijskog izveštavanja dostupna je ovde.

Istinomer, prvi fact-checking portal u regionu, i Crta, organizovali su međunarodnu konferenciju  „Da li gubimo bitku sa dezinformacijama?“ u četvrtak u Hotelu Zira u Beogradu.

 

 

Fenomen dezinformacija i lažnih vesti nije nov, ali brzina kojom se one danas šire i utiču na kreiranje javnog mnjenja, stavlja ovu pojavu u žižu interesovanja. Kako se boriti protiv dezinformacija u 21. veku i da li tradicionalni mediji mogu i kako da odgovore na te izazove teme su konferencije.

 

 

Odgovore na ova pitanja novinari Istinomera potrudili su se da nađu u razgovoru sa domaćim i stranim novinarima i predstavnicima medijskih kuća (BBC Srbija, RTS, Blic, N1, litvanski portal Delfi…). Predstavili smo i primere inovativnih i aktuelnih pristupa u borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti iz različitih delova sveta.

 

 

Na konferenciji su predstavljeni i rezultati medijskog monitoringa u četiri države u regionu – Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori. Celokupnu analizu možete pogledati ovde.

 

 

Istinomer je prvi fact-checking portal u regionu koji se od 2009. godine bavi proverom činjenica kroz ocenjivanje izjava javnih zvaničnika i političara, kao i kroz analize važnih društvenih i ekonomskih pitanja.

 

 

Više o samoj konferenciji možete pročitati ovde.

 

 

dezinformacije

Tri meseca nakon što su glasali na izborima, i pred sam istek zakonskog roka, Beograđani su dobili novog gradonačelnika. Postavljen je isti čovek koji je mogao da bude postavljen i dan nakon izbora, 5. marta. Moglo je, ali smo ipak na to čekali više od tri meseca.  Jedino bitno što se dogodilo u tom periodu je postavljanje prethodnog gradonačelika, glavnog aktera u dvocifrenom broju korupcionaških afera, za novog ministra finansija.

 

Zoran Radojičić, novoizbrani gradonačelnik prestonice, je na sednici Skupštine grada, izneo svoj plan vođenja Beograda. Nedvosmisleno je rekao da će njegov mandat značiti nastavak onog što je započeo njegov prethodnik. Dakle, ništa novo. Da li je moguće da se vladajuća politička elita samo ruga građanima, jer im se može? Ili su političari svesni da je sasvim svejedno ko i kada je postavljen za gradonačelnika, ko za zamenike ili pomoćnike, jer su oni u suštini poverenici jednog čoveka? Kad bismo imali tehnologiju virtuelnog kloniranja ili kakvog hologramskog prikazivanja Vođe u svim važnijim političkim ulogama u društvu, da li bismo i dalje imali ove nekakve nevažne pozicije? Apsurdne izborne procese?

 

Beogradski izbori održani 4. marta ove godine najavljeni su kao pitanje budućnosti i ključni za razvoj Srbije. Ova kampanja je po nivou uloženih resursa, medijske pažnje nacionalnih medija i angažovanja republičkih funkcionera u kampanji, ličila na izbornu atmosferu za nacionalne izbore.  U atmosferi koju su obeležile zloupotrebe javnih funkcija i javnih resursa, kao i slučajevi medijske neravnopravnosti i neetičkog i neprofesionalnog izveštavanja uticajnih medija,  lista SNS je osvojila 45 odsto glasova odnosno 64 od 110 odborničkih mandata.

 

Međutim, za Srbiju je mnogo važnije pitanje, o kome se danas retko govori, pitanje zloupotrebe javnih funkcija, novca građana i građanki, pritisaka, brojnih navoda o kupovini glasova i čitavog niza neregularnosti na izborni dan. CRTA posmatračka misija je zabeležila na osam odsto biračkih mesta ozbiljne nepravilnosti.

 

Gde su institucije koje bi trebalo da štite javni interes, da sprečavaju pokušaje zloupotrebe političke moći, pljačke i zastrašivanja naroda? Gde su Agencija za borbu protiv korupcije, Regulatorno telo za elektronske medije, tužilaštvo, policija? Izgleda, nigde. Oni koji imaju šta da kažu su uplašeni za svoju egzistenciju, oni koji imaju moć da nešto urade su postavljeni da ćute i ne rade ništa. Tako je Agencija rekla da Goran Vesić nije u kampanji u brojnim nastupima u ime Grada Beograda zloupotrebio svoju poziciju za benefit SNS-a, jer on i nije bio javni funkcioner. REM je rekao da su televizije potpuno profesionalno i u skladu sa zakonom izveštavale o izborima i dali jednaku šansu svima da predstave svoje programe. CRTA je izvestila da su predstavnici vladajućih partija bili četiri puta više zastupljeni od predstavnika opozicije u medijima. Gradska izborna komisija – glavni sudija u izbornom procesu je u potpunosti isključila javnost sa svojih sednica i iza zatvorenih vrata održala čak 18 sednica (one na kojima su se donosile najvažnije odluke o toku izbora).

 

O kakvom izboru građana za odbornike pa posredno i za gradonačelnika govorimo kada nam umesto programa nude paštete, umesto stručnjaka partijske vojnike, a umesto nezavisnih izbornih sudija partijske zombije?

 

Da su izbori u Srbiji postali farsa, da nikog nije briga za vladavinu prava, da se pravila tumače onako kako odgovora onima koji imaju moć da ih sprovode, da se izbornim cirkusom direktno ponižava dostojanstvo ljudi složiće se mnogi u Srbiji. Ostaje nam da izaberemo da li ćemo na to da okrenemo glavu ili ćemo pokušati nešto da uradimo.

 

Ako ostavimo da se zaborave nalazi iz ove izborne kampanje, ali i prethodnih, onda nam sledeći izbori neće proći samo sa jednim šamarom posmatraču CRTE, pojedinačnim slučajevima ozbiljnih nepravilnosti na osam odsto biračkih mesta, kontrolisane medijske propagande i prikrivene zloupotrebe javnog novca i imovine u partijske svrhe. Ignorisanjem ovih činjenica podiže se prag tolerancije. Nasilje, otvorena korupcija, medijska lobotomija, potpuno ignorisanje slova zakona na sledećim izborima će biti realnost. Na sledećim izborima se neće ni truditi da narodu zamažu oči raznim Kockicama, Goncićima, Radojičićima da glume ozbiljne političke aktiviste.

 

Zato moramo da podignemo glavu, pustimo glas i počnemo da branimo tekovine demokratije – slobodne i fer izbore, institucije građana i javni medijski servis.

 

 

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, u okviru inicijative Istinomer, i Fondacija Fridrih Ebert – kancelarija u Beogradu, organizovali su konferenciju „Da li postoji demokratija posle post-istine?“, u prostorijama Impact Hub-a.

 

Da li su građani izgubili poverenje u demokratiju?

Na koji način se utiče na opredeljenja građana u vremenu post-istine?

Da li su propaganda i lažne vesti prevladale u javnom diskursu?

Kako i da li možemo da se borimo protiv lažnih vesti i propagande?

 

Odgovore na ova pitanja imali su priliku da čuju svi zainteresovani za političku scenu Srbije. Ovom konferencijom doprineli smo razumevanju post-istine kao novog društvenog fenomena koji preti da ugrozi temelje demokratije i pravo na slobodu mišljenja i izražavanja.

 

Smatramo da je važno pokrenuti javnu debatu na ovu temu u vremenu koje obeležavaju snažne autoritarne tendencije i uspostavljanje kontrole nad medijima, dok javnom scenom vladaju lažne vesti i populističke poruke. Takođe, smatramo da je izuzetno važno ukazati na posledice koje u vremenu post-istine trpe konsolidovane demokratije, ali i društva sa slabim demokratskim institucijama koja se nalaze u procesu tranzicije.

 

Teme koje su bile zastupljene u diskusiji su:

Društvo nepoverenja i kako se boriti sa njim?

Kako biramo? Kreiranje, održavanje i kontrolisanje preferencija građana u vremenu post-istine

Prljava igra u gradu: (Zlo)upotreba istine u političkim kampanjama

Kako sačuvati demokratiju u vremenu post-istine? Fact Checking kao alat za borbu protiv lažnih vesti i propagande

 

Na konferenciji su govorili:

o   Ivan Milenković, filozof i urednik Trećeg programa Radio Beograda

o   Ana Mirković, izvršna direktorka Digital Communications Institute

o   Marko Ivković, Nacionalni institut za demokratiju

o   Krešimir Macan, PR stručnjak i generalni direktor “Manjgura”

o   Siniša Dedeić, novinar “Istinomera”

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, u okviru inicijative Istinomer, i Fondacija Fridrih Ebert – kancelarija u Beogradu, organizovali su Istinomer forum „Šta sve (ne)možeš u Srbiji kada si građanin?“  u Nišu, u Deli prostoru.

 

Gde se nalazi moć političkog odlučivanja – u institucijama ili izvan njih?

Šta sve možemo kada su mediji slobodni?

Šta sve (ne)možemo kada ne znamo ko je na vlasti?

Kako preživeti u vremenu populizma?

 

Odgovore na ova pitanja imali su priliku da čuju svi zainteresovani za političku scenu Srbije. Istinomer je otvorio vrata građanima i građankama i pozvao ih na razgovor o odgovornosti javnih vlasti, pravima građana na slobodne medije i učešću u demokratskim procesima. Smatramo da je važno ovaj razgovor voditi u vremenu u kom javnim prostorom vladaju lažne vesti i populističke poruke.

 

Na Istinomer forumu govorili su:

 

 Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika “Vreme”

o Tibor Jona, novinar i bloger

 Dušan Čavić, Ciklotron, autor video projekta „Marka Ž vaka“

o Mladen Jovanović, predsednik UO Nacionalne koalicije za decentralizaciju 

o Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE

 

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, u okviru inicijative Istinomer, i Fondacija Fridrih Ebert – kancelarija u Beogradu, organizovali su Istinomer forum „Šta sve (ne)možeš u Srbiji kada si građanin?“ u Valjevu, u prostorijama Startit Centra.

 

Gde se nalazi moć političkog odlučivanja – u institucijama ili izvan njih?

Šta sve možemo kada su mediji slobodni?

Šta sve (ne)možemo kada ne znamo ko je na vlasti?

Kako preživeti u vremenu populizma?

 

 

Odgovore na ova pitanja imali su priliku da čuju svi zainteresovani za političku scenu Srbije. Istinomer je otvorio vrata građanima i građankama i pozvao ih na razgovor o odgovornosti javnih vlasti, pravima građana na slobodne medije i učešću u demokratskim procesima. Smatramo da je važno ovaj razgovor voditi u vremenu u kom javnim prostorom vladaju lažne vesti i populističke poruke.

 

 

Na Istinomer forumu govorili su:

 

o Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu

o Darija Ranković, novinarka i urednica “Kolubarske.rs”

o Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika “Vreme”

o Dušan Čavić, Ciklotron, autor video projekta „Marka Ž vaka“

o Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE

 

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, u okviru inicijative Istinomer, i Fondacija Fridrih Ebert – kancelarija u Beogradu, organizovali su Istinomer forum „Šta sve (ne)možeš u Srbiji kada si građanin?“ Kraljevu, u prostorijama Svečane sale Gradske uprave.

 

 

Gde se nalazi moć političkog odlučivanja – u institucijama ili izvan njih?

Šta sve možemo kada su mediji slobodni?

Šta sve (ne)možemo kada ne znamo ko je na vlasti?

Kako preživeti u vremenu populizma?

 

 

Odgovore na ova pitanja imali su priliku da čuju svi zainteresovani za političku scenu Srbije. Istinomer je otvorio vrata građanima i građankama i pozvao ih na razgovor o odgovornosti javnih vlasti, pravima građana na slobodne medije i učešću u demokratskim procesima. Smatramo da je važno ovaj razgovor voditi u vremenu u kom javnim prostorom vladaju lažne vesti i populističke poruke.

 

 

Na Istinomer forumu govorili su:

o   Danica Vučenić, novinarka

o   Tibor Jona, novinar i bloger

o   Dušan Čavić, Ciklotron, autor video projekta “Marka Žvaka”

o   Srđan Ćosić, aktivista iz Kraljeva

o   Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE

Nakon akcije Nezavisnog udruženja novinara Srbije i organizacije CRTA, na adresu REM-a pristiglo je više od 300 prijava. Epilog akcije očekuje se nakon sledeće sednice.

Organizacije CRTA i NUNS su u ponedeljak 29.01. pozvale novinare i zainteresovane gradjane da preko sajta CRTE upute prijavu Regulatornom telu za elektronske medije (REM) povodom višednevne kampanje televizije Pink protiv novinarke Tamare Skroze i organizacije CRTA.

Podsećamo da je prilog TV PINK-a usledio dan nakon što je CRTA predstavila analizu izveštavanja medija u periodu pre početka zvanične kampanje za beogradske izbore. Koristeći zlonamerno montirane kadrove sa izjavama Tamare Skrozze iz emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem“,   prilog TV PINK je Skrozzu predstaviio kao otvorenog neprijatelja predsednika Aleksandra Vučića.

„Ova akcija je rezultat zajedničkog rada dve organizacije koje zahtevaju od REM-a da radi svoj posao – da održava red i prati poštovanje pravila u elektronskim medijima. Niko od njih ne traži da se ponašaju kao inkvizicija, odrubljuju glave i pale lomače, već samo da nagledaju poštovanje pravila“ –  rekao je Slaviša Lekić, predsednik NUNS-a i dodao da mu je drago što je više od 300 građana odgovorilo na poziv i poslalo predstavku.  Komentarišući činjenicu da REM ne primenjuje zakon, Lekić zaključuje da su to oduvek bili simptomi onih koji boluju od manjka profesionalnosti, etike i hrabrosti.

Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE naglašava da slovo zakona kaže da su mediji dužni da obezbedi slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje građana, a naročito da kroz vesti i program istinito i objektivno predstavljaju činjenice i događaje i da podstiču slobodno formiranje mišljenja.

„Kada se to ne dešava, REM ima odgovornost da reaguje kako bi zaštitio javni interes i interes građana. Ujedno odgovornost koju REM ima prema građanima i tokom izbornog procesa je veoma značajna, jer je zadužen za stvaranje ambijenta jednakog predstavljanja svih kandidata i ostvarivanje prava građana na objektivno informisanje.“ izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Sporni prilog iz Nacionalnog dnevnika TV PINK dostupan na
ovom linku, a  šta o tome misli i kako se oseća Tamara možete pročitati u kratkom intervjuu koji je dala za NUNS
Ne dam da me pobede gori od mene.

Oni koji žele da podrže ovu akciju ali i građani koji žele da prijave slučajeve medijske diskriminacije ili neistinitog i neobjektivnog izveštavanja televizija to mogu da učine na sajtu
rem.gradjaninastrazi.rs .

Televizija PINK je u jučerašnjem prilogu emitovanom u Nacionalnom dnevniku iznošenjem netačnih informacija i namernim izvrtanjem konteksta pokušala da diskredituje posmatračku misiju CRTE kao i članicu Upravnog odbora CRTE novinarku Tamaru Skrozza.

CRTA, u svojstvu domaće posmatračke misije, izborne procese posmatra u skladu sa međunarodnim standardima. CRTA je pratila parlamentarne izbore 2016. godine i predsedničkih izbora 2017. godine, kao i lokalne izbore u Zaječaru i Pećincima 2017. godine i time doprinela većoj informisanosti građana o navedenim izbornim procesima.

Podsećamo da je prilog TV PINK usledio samo dan nakon što je CRTA predstavila analizu izveštavanja medija u periodu pre početka zvanične kampanje za beogradske izbore a koja je pokazala da postoji nejednaka medijska zastupljenost političkih aktera i da je prisutna tzv. „funkcionerska kampanja“. Ovi nalazi, istovetni su i sa nalazima iz prethodnih izbornih ciklusa. CRTA je tom prilikom iznela i niz predloga različitim izbornim akterima kako bi se prevazišli, sada već sistemski, propusti tokom kampanje.

Nalazi i preporuke CRTE iz prethodnih izbornih procesa podudaraju se sa nalazima i preporukama međunardone posmatračke misije OEBS/ODHIR i drugih posmatrača.

CRTA je članica Globalne i Evropske mreže organizacija koje se bave posmatranjem izbora – ENEMO i GNDEM. Objektivnost, poštovanje standarda i privrženost istini su osnova na kojoj smo izgradili našu misiju.

CRTA će i nadalje obaveštavati građane o kvalitetu izbornog procesa.

Iako su beogradski izbori raspisani 15. januara, izborna kampanja počela je nezvanično još na jesen jer je u prethodna tri meseca svakodnevno objavljivano u proseku oko 20 medijskih priloga koji su se bavili temom beogradskih izbora. Od ukupno 2.215 analiziranih objava, u periodu od 2. oktobra 2017. godine do 15. januara 2018. godine, predstavnici vlasti bili su zastupljeni skoro četiri puta više u medijima nego predstavnici opozicije, dok su zableženi i slučajevi tzv. “funkcionerske kampanje”.