Rezultati sprovedenog istraživanja u Republici Srbiji ukazuju na to da zakonodavna vlast u 2017. godini ispunjava 55% indikatora otvorenosti prema ActionSEE regionalnom istraživanju otvorenosti institucija. Ovaj rezultat ukazuje na to da organi zakonodavne vlasti ne samo da nisu ostvarile očekivani napredak, već su čak ostvarile lošiji rezultat u odnosu na 2016. godinu kada je zabeležena ispunjenost 59% posmatranih parametara otvorenosti.

Regionalna analiza medijskog izveštavanja, koju je sprovela organizacija „Crta“, u periodu od 14. maja do 10. juna pokazala je da više od trećine medijskih objava u Srbiji o međunarodnim akterima, Evropskoj uniji, SAD i Rusiji,  bez navedenog izvora, što je osnov za potencijalne dezinfomacije. U Makedoniji je najveći procenat medijskih objava – 43 odsto na ovu temu sa citatima neimenovanih izvora. U Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zabeležen je značajno niži broj objava bez navođenja citata

Kvalitet izbornog procesa na izborni dan nije bio u skladu sa međunarodnim standardima za slobodne i fer izbore. Na osam odsto biračkih mesta zabeležena su ozbiljnija kršenja izbornih procedura što je veći procenat nepravilnosti od procenta nepravilnosti zabeleženih na predsedničkim izborima 2017. i parlamentarnim 2016. godine.

Kampanja za beogradske izbore, iako su u pitanju lokalni izbori, po nivou uloženih resursa, medijske pažnje nacionalnih medija i angažovanja republičkih funkcionera u kampanji odgovarala je izbornoj atmosferi za nacionalne izbore.

Prvih mesec dana zvanične kampanje za beogradske izbore obeleženo je onemogućavanjem domaćih posmatračkih misija da prate rad Gradske izborne komisije, pojačanom funkcionerskom kampanjom i slučajevima indirektnog potkupa glasova deljenjem humanitarne pomoći ili besplatnih programa u organizaciji opština ili stranaka.

Iako su beogradski izbori raspisani 15. januara, izborna kampanja počela je nezvanično još na jesen jer je u prethodna tri meseca svakodnevno objavljivano u proseku oko 20 medijskih priloga koji su se bavili temom beogradskih izbora. Od ukupno 2.215 analiziranih objava, u periodu od 2. oktobra 2017. godine do 15. januara 2018. godine, predstavnici vlasti bili su zastupljeni skoro četiri puta više u medijima nego predstavnici opozicije, dok su zableženi i slučajevi tzv. “funkcionerske kampanje”.

Pravo građana da na slobodnim izborima učestvuju u procesu odlučivanja je temeljno građansko pravo u demokratskom društvu. Transparentnost rada izbornih organa, postojanje pravila koja jasno i bez diskriminacije uređuju uslove za učešće nezavisnih posmatrača u izbornom procesu i uređen sistem zaštite izbornog prava obezbeđuju osnovne preduslove za fer, slobodne i demokratske izbore.

Agencija za borbu protiv korupcije ima značajnu ulogu u izbornom procesu. Od svog osnivanja Agencija za borbu protiv korupcije opterećena je neefikasnošću koja je posledica političkih pritisaka, nedostatka podrške drugih institucija i nedovoljno preciznih zakonskih odredbi koje uređuju rad Agencije.

Slobodni, fer i demokratski izbori su nezamislivi bez slobodnih medija i nezavisnih institucija koje obezbeđuju institucionalni nadzor nad ponašanjem medija tokom izbornog procesa. Uloga tela koje vrši regulaciju u oblasti medija veoma je delikatna: ono je dužno da omogući građanima da ostvare svoje pravo na obaveštenost, uspostavljajući pravila kojima se neminovno utiče na slobodu medija.

Javne rasprave o propisima koje usvajaju organi javnih vlasti predstavljaju važan instrument koji građanima omogućava da utiču na proces donošenja odluka i učestvuju u demokratskim procesima. Javne rasprave se u Srbiji odvijaju prema nedovoljno jasnoj proceduri jer su propisi koji uređuju javnu raspravu nedorečeni i predlagaču zakona je prepušteno diskreciono pravo da odlučuje da li će održati javnu raspravu i na koji način će javnost biti obaveštena o njenim rezultatima.