Praksa u kojoj narodni poslanici ne preispituju rad Vlade već postaju “glasačka mašinerija” u rukama svojih političkih partija, nažalost, sve je očiglednija proteklih godina. Slika Parlamenta koji se potčinjava izvršnoj vlasti je nešto što svakodnevno gledamo u televizijskim prenosima skupštinskih sednica. Kontrolna uloga, jedna od najvažnijih, umesto pravila postala je izuzetak.

 

Dominantne političke partije, jake partijske figure koje nakon izbora ne idu u Parlament već u izvršnu vlast, stroga partijska disciplina na svim nivoima dovode do toga da se na narodne poslanike gleda kao na “drugorazredne” partijske činovnike koji nemaju snage ali ni volje da se odupru svojim partijama i kontrolišu one koje su izabrali. Partijski, a ne interesi građana su iznad svega i na prvom mestu.

 

Slaba kontrolna uloga konstatovana je i u nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije za 2018. godinu. U izveštaju se naglašava da Parlament Republike Srbije ne vrši adekvatan nadzor nad radom Vlade.

 

Dugo najavljivane izmene Poslovnika o radu Narodne skupštine, kako bi se ojačala kontrolna uloga Parlamenta, izostaju već godinama unazad. Parlament ne samo da nije ojačao kontrolu izvršne vlasti, već je ona, iz godine u godinu, evidentno sve slabija. Predstavnici Vlade koristeći “fleksibilnost” parlamentarnih procedura i pravila pronalaze različite načine da izbegnu dolazak u Parlament i polože račun onim ljudima koji su ih izabrali i koji, po pravilu, treba da ih kontrolišu. U protekle četiri godine možemo govoriti o sistemskom izbegavanju kontrolnih mehanizama koji stoje na raspolaganju našim predstavnicima u Parlamentu.

 

Iz godine u godinu suočavamo se sa skoro pa identičnim zamerkama po pitanju rada Parlamenta – usvajanje velikog broja zakona po hitnom postupku, neefikasna kontrolna uloga, neusvajanje Etičkog kodeksa o ponašanju poslanika… Ove godine kritika je bila oštrija nego ranije. A mi i dalje ne preduzimamo korake kako bismo popravili stanje. U našem Parlamentu poslanici vlasti doživljavaju sebe kao nekoga ko po svaku cenu treba da brani izvršnu vlast, dok je opozicija ta koja treba konstantno da napada. Saradnja vlasti i opozicije u interesu građana je jedna velika nepoznanica i jednima i drugima.

 

Slika koja stiže iz Parlamenta Srbije i koju šaljemo poslednjih meseci nije pozitivna. Debata o zakonima je u drugom planu. Na dnevnom redu, umesto zakona, imamo međusobne animozitete različitih političkih opcija. Umesto argumenata salve sočnih psovki i uvreda. Umesto poštovanja ponižavanje. Umesto konkretnih predloga i politika međusobne optužbe. Umesto činjenica izraze lične zahvalnosti lokalnim liderima, zahvaljujući kojima su se poslanici i našli u poslaničkim klupama.

 

I onda sledi pregršt pitanja. Da li nam uopšte treba ovakav Parlament? Da li ima smisla pratiti rad institucije koju nazivamo najvišim zakonodavnim telom, a u kojem se izbegava svaka priča o suštini i kvalitetu? Da li su narodni poslanici zaboravili šta je njihov posao? Koga predstavljaju, nas – građane ili svoje političke partije?

 

Da, Parlament nam sigurno treba. Ali ne kao ovaj danas. Treba nam politički ring u kojem će se odmeravati politike a ne uvrede. Trebaju nam odgovorni poslanici. Odgovorni građanima a ne svojim partijama. Trebaju nam zainteresovani, proaktivni građani, čiji glas će da se čuje svakoga dana, a ne samo onda kada su izbori. Mi, građani treba da pokažemo da ne želimo da budemo u prvom planu samo kada su našim političarima potrebni glasovi. Mi smo ti koji treba da preuzmemo odgovornost i čiji glas treba da se čuje u Parlamentu svakoga dana kroz naše predstavnike. Njih 250 koji sede u poslaničkim klupama.

 

I zato pravac na sajt Otvorenog parlamenta. Da pitamo narodne poslanike kako zastupaju naše interese u Parlamentu.

Juče je objavljen  godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija. Uvek se nestrpljivo očekuje šta će biti napisano u ovom izveštaju. Ove godine, igrom slučaja sam se zadesila u Briselu, u Evropskoj komisiji, kada je izveštaj predstavljan. Doduše, iako se zvanično predstavljanje dešavalo u Strazburu u sedištu Evropskog parlamenta, ipak glavne poruke ostaće upamćene kao da su poslate iz Brisela i to „s ljubavlju“.

 

Ovaj blog nije analiza onoga što je rečeno odnosno napisano u ovogodišnjem izveštaju. Ovo je samo utisak nekoga ko se zatekao u tom trenutku u sedištu evropske administracije i zapitao se: zašto nam je važan ovaj izveštaj i zašto izaziva toliko protivrečnih stavova i mišljenja?

 

Rekla bih da nam je važan jer nam se čini kao „slamka spasa“ ili barem „ona šargarepa na štapu“ za nadu da će deklarativna posvećenost naše političke elite evropskom putu postati makar i malo suštinska. Niko ne voli da bude najgori od sve dece, pa se nadamo da će se i naši donosioci odluka potruditi da do naredne godine urade domaći i dobiju dobru ocenu. Jer u anasteziranoj Srbiji, odakle najboji i sada odlaze, a oni koji ostaju prestaju da veruju da je promena moguća i da oni imaju moć, nada ostaje da Evropska unija može da utiče na one koji nam svaki dan uređuju životnu stvarnost – da kada kroje odluke koje se tiču nas, građana, to čine poštujući vladavinu prava.

 

Ovaj izveštaj izaziva i protivrečna mišljenja. Za neke izveštaj je previše blag, ali ima i onih koji bi rekli da je Evropska unija bila oštrija u ocenama nego ranije. Dok jedni kažu da tim uvijenim birokratskim jezikom Evropska unija daje vetar u leđa našim vlastodršcima da nastave da upravljaju kao do sada (a daleko smo od vladavine u duhu demokratskih principa), neki bi rekli da je Evropska unija jasno ukazala na to da sa vladavinom prava u Srbiji nešto nije u redu.

 

Ali za mene je glavno pitanje – da li nam je zaista potrebno da nam neko „sa strane“ kaže kakvo je stanje demokratije danas u Srbiji? Da li parlament funkcioniše i kontroliše Vladu? Da li su izbori slobodni i fer? Da li je sloboda izražavanja neprikosnovena? Da li su mediji slobodni? Da li je sudstvo nezavisno?

 

Da li od Evropske unije treba da očekujemo da se i pobrine da se u našoj zemlji zakon poštuje, da smo svi jednaki pred zakonom i da institucije rade u interesu građana?

 

Izgleda da to očekujemo ali neće se Evropska unija pobrinuti za to. Za to jedino mi sami možemo i moramo da se pobrinemo. Na nama je da odlučimo da li hoćemo da živimo u uređenoj zemlji gde se pravila igre ne menjaju u toku utakmice i važe podjednako za sve ili nam je „bekstvo od slobode“ ipak primamljivije. Prva opcija podrazumeva odgovornost.  Druga upravo suprotno – odsustvo odgovornosti. A čini mi se da u Srbiji pobeđuje ove druga opcija.

 

Ne smemo da zaboravimo- Srbija je sama odlučila da krene put Brisela. Niko nas na to nije naterao. Zato moramo sami sa sobom da se dogovorimo kako da tamo stignemo – ali zaista da stignemo a to znači da evropske vrednosti postanu sastavni deo našeg života a ne mrtvo slovo na papiru. Sve dok budemo neiskreni prema sebi samima i našem putu ka EU, nećemo se suštinski pomeriti ni korak napred ka Evropskoj uniji čija je suština vladavina prava!

 

Na kraju, iskoristiću Peščanikov slogan „Ako vam je dobro, onda ništa“…Meni nije!

 

Iz Brisela s ljubavlju

 

Kvalitet izbora ocenjuje se sagledavanjem celokupnog izbornog procesa, a ne samo posmatranjem izbornog dana. Izborna kampanja nije bila u skladu sa standarima za slobodne i fer izbore dok su sam izborni dan 2. aprila, kao i post izborni proces prošli  uglavnom u skladu sa zakonskim procedurama, saopštila je CRTA posmatračka misija “Građani na straži” na predstavljanju svog završnog izveštaja o posmatranju predsedničkih izbora 2017. godine. Intezitet vidljivih neravnopravnosti u medijima, prikrivena ali i otvorena podrška javnih funkcionera jednom kandidatu, kampanja za predsednika države sa pozicije premijera, kao i brojni navodi o kupovini glasova i pritiscima na birače, ukazuju da se predizborni period ne može oceniti kao fer, slobodan i u skladu sa međunarodnim demokratskim standardima.

“Izborna kampanja bila je obeležena medijskom neravnopravnošću i funkcionerskom kampanjom zbog čega je važno da se u narednom periodu preduzmu konkretni koraci za unapređenje izbornih procedura i pravila u skladu sa međunardnim standarima za fer i slobodne izbore. Za početak potrebno je da institucije koje su nadležne za sprovođenje izbora rade svoj posao i da se poštuje zakon” izjavio je Raša Nedeljkov, šef CRTA posmatračke misije “Građani na straži”.

Da bi kontrola predizborne kampanje bila delotvorna neophodno je propisati kratke rokove u kojima Agencija za borbu protiv korupcije i Regulatorno telo za elektronske medije (REM) u toku kampanje postupaju po prijavama.

U cilju zabrane zloupotrebe javnih resursa za potrebe političke kampanje potrebno je jasnije definisati anti-korupcijske propise. Relevantnim propisima potrebno je izričito zabraniti funkcionerima da u toku predizborne kampanje pokreću projekte koji se finansiraju iz budžetskih sredstava kao i učešće na skupovima koje organizuju organi vlasti, uključujući tu i dobrotvorne aktivnosti finansirane iz budžeta. U slučaju kršenja ove pravne norme potrebno je predvideti odgovarajuće prekršajne kazne za državne funkcionere i nameštenike.

Kako bi se izbegla medijska diskriminacija neophodno je uvesti obavezu da REM izveštava javnost o radu emitera tokom i nakon predizborne kampanje, da se zakonom preciznije definišu zadaci i obaveze REM-a, i postupak utvrđivanja odgovornosti za članove Saveta REM-a u slučaju nepostupanja u skladu sa svojim nadležnostima. Ovim bi se osnažio REM da štiti javni interes u radu elektronskih medija i sprečila bi se praksa iz izborne kampanje 2017. godine kada je REM samoinicijativno ograničio svoje nadležnosti.

Iako je Republička izborna komisija postupala uglavnom u skladu sa ovlašćenjima, treba razmotriti reformisanje RIK-a u pravcu njegove profesionalizacije, kako bi se unapredila samostalnost i nezavisnost ovog organa. Veliki problem u kvalitetnom sproveđenju izbornog procesa predstavlja i nestručnost članova biračkih odbora. S obzirom da trenutni način sprovođenja obuka članova biračkih odbora ne daje očekivane rezultate u praksi, potrebno je da pored podizanja kvaliteta edukacije uvesti i obavezno testiranje članova biračkog odbora.

Kratki rokovi za podnošenje prigovora, kao jedan od glavnih uzroka zbog kog se birači uzdržavaju od zaštite svog izbornog prava, se moraju produžiti. Pored toga, treba uvesti i mogućnost podnošenja prigovora elektronskim putem, što do sada nije bilo moguće u postupku zaštite izbornog prava. CRTA posmatračka misija “Građani na straži”,  između ostalog, predlaže i da se dopuni Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o lokalnim izborima u pravcu obaveznog ponavljanja izbora na biračkom mestu u slučaju kada RIK ili Upravni sud utvrdi da rezultati iz Zapisnika o radu biračkog odbora se ne podudaraju sa stvarnim stanjem izbornog materijala.

Ono što donekle baca senku na izborni proces 2017. godine jeste prepravljanje ili parafiranje Zapisnika o radu od strane predsednika biračkog odbora nakon javnog isticanja zapisnika na biračkom mestu. Potrebno je ukinuti ovakvu praksu zbog potencijalne nemogućnosti utvrđivanja preliminarnih, a kasnije i konačnih rezultata izbora.” izjavio je Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTA posamtračke misije “Građani na straži”.

Pored ažuriranja biračkog spiska, CRTA posmatračka misija “Građani na straži” predlaže i da se izborno zakonodavstvo uredi jedinstvenim izbornim zakonom.

Povodom navoda o potencijalnoj izbornoj krađi na izborni dan, CRTA posmatračka misija “Građani na straži” je RIK-u 10. aprila podnela zahtev za uvid u zapisnike sa 450 biračkih mesta koja su se nalazila u uzorku posmatračke misije, kako bi ih uporedila sa fotografijama zapisnika koje su napravili posmatrači. Na navedeni zahtev, RIK nije odgovorio, niti omogućio uvid u zapisnike o radu biračkih odbora do danas.

 

Kompletan izveštaj nalazi se na ovim linku a sažetak izveštaja na ovom linku.