Izborni dan je protekao u skladu sa propisanim procedurama ali njemu je prethodila izborna kampanja koju je obeležila neravnomerna zastupljenost kandidata u medijima i funkcionerska kampanja ocenila je CRTA posmatračka misija “Građani na straži”.

Tokom izbornog dana zabeleženi su pojedinačni slučajevi nepravilnosti na tri odsto biračkih mesta koje nisu ozbiljno uticale na regularnost procesa tokom izbornog dana, kao ni na rezultate izbora. Ipak uočene nepravilnosti, od kojih su pojedine primećene i u prethodnim izbornim ciklusima, zahtevaju odlučnost nadležnih organa da rade na njihovom rešavanju u postizbornom periodu.

Izborni dan je samo jedna od etapa izbornog procesa, a da bismo govorili o kvalitetu celokupnog izbornog procesa moramo da uzmemo u obzir i predizbornu kampanju i procese nakon izbornog dana. Predizborna kampanja za predsedničke izbore bila je kratka, intenzivna, sa neravnomernom medijskom zastupljenošću, navodima o pritiscima na birače, različitim oblicima zloupotreba javnih resursa i uz veoma ograničenu kontrolu nezavisnih tela”, izjavio je Raša Nedeljkov, šef CRTA posmatračke misije “Građani na straži”.

Nepravilnosti tokom izbornog dana 2. aprila 2017. godine uočene su na tri odsto biračkih mesta što je za jedan odsto manje nego na vanrednim parlamentarnim izborima 2016. godine. Te nepravilnosti, kao i u prethodnom izbornom ciklusu, odnose se na neproveravanje ličnih isprava birača pre glasanja, nekorišćenje nevidiljivog spreja, pravljenje paralelnih spiskova sa imenima i prezimenima izašlih na glasanje van biračkog spiska, kampanju na manje od 50 metara od biračkom mesta. Tokom dana, na inicijativu biračkih odbora zabeležen je pozitivan trend u smanjenju vođenja kampanje u krugu manjem od 50 metara od biračkog mesta i na kraju izbornog dana iznosio je manje od jednog procenta.

Na ukupno 27 odsto biračkih mesta zabeleženi su pojedinačni slučajevi da građani nisu mogli da se se pronađu u izvodu iz biračkog spiska na biračkom mestu. Analizom je zaključeno da se ovaj problem odnosi na svega 0,2 odsto birača ali istovremeno ukazuje i da je reč o pojavi koja je široko rasprostranjena i zahteva intervenciju nadležnih institucija.

Problem sa biračkim spiskom i tokom ovog izbornog dana se pokazao kao manjkavost izborne administracije koja narušava integritet izbornog procesa i zato zahteva hitno rešavanje. Tokom ovog izbornog procesa nedostajala je proaktivna komunikacija institucija o načinima ostvarivanja prava građana kod upisa i unošenja izmena podataka u biračkom spisku” izjavio je Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTA posmatračke misije “Građani na straži”.

Tokom izbornog dana CRTA posmatračka misija “Građani na straži” podnela je tri krivične prijave protiv NN lica u Temerinu, Novom Sadu i Beočinu nadležnom Tužilaštvu u Novom Sadu zbog sumnji na krivično delo primanje i davanje mita u vezi sa glasanjem (tkz. kupovinom glasova). Navodi o “kupovini glasova” obeležili su i period same predizborne kampanje.

Na osnovu sto odsto obrađenog uzorka ukupna izlaznost je bila 54,4 odsto (statistička greška +/- 1 odsto) što je za je za 2,3 odsto manje u odnosu na prošlogodišnje vanredne parlamentarne izbore, a manja za skoro sedam odsto u odnosu na predsedničke izbore 2008. godine i 3,3 odsto manja u odnosu na predsedničke izbore 2012. godine. Aleksandar Vučić je osvojio 54,4 odsto glasova (statistička greška +/- 1,5 odsto), Saša Janković 16,3 (statistička greška +/- 1,1 odsto), Luka Maksimović 9,5 (statistička greška +/- 0,5 odsto) a Vuk Jeremić 5,8 odsto (statistička greška +/- 0,3 odsto).

CRTA posmatračka misija “Građani na straži” nastavlja da posmatra procese nakon izbornog dana i u nedeljama nakon objavljivanja zvaničnih rezultata Republičke izborne komisije (RIK) će objaviti i finalni izveštaj o analizi izbornog procesa, kao i konkretne preporuke za njegovo unapređenje.

CRTA Gradjani na strazi – Preliminarni izveštaj

Dosadašnja izborna kampanja odigrava se u atmosferi neuobičajenoj za redovne izbore, zaključak je CRTA posmatračke misije “Građani na straži”. Rad izborne administracije je u skladu sa postojećim zakonskim okvirima i u određenim segmentima je unapređen, ali su te novine donete u poslednjem trenutku, bez šire javne rasprave. I ova kampanja ima obeležja “funkcionerske”, kao i tokom prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, ali posebno zabrinjava neravnopravna medijska zastupljenost predsedničkih kandidata.

Treba uzeti u obzir da su redovni predsednički izbori raspisani u najkraćem zakonskom roku, čemu je prethodila neizvesnost na kojim će sve nivoima izbori biti raspisani. Time je dodatno stvoren pritisak na sve učesnike izbornog procesa – od izborne administracije, do samih kandidata. Taj pritisak osećaju i građani u različitim oblicima. Negativna kampanja obeležava i ove izbore, jer i vlast i opozicija pokušavaju da od njih naprave referendum o uspešnosti rada premijera Aleksandra Vučića. Iz toga proističe i „pregrejanost“ poruka u ovim izborima, koje u pojedinim momentima prelazi i u govor mržnje. Sama činjenica da je predsednički kandidat Aleksandar Vučić i dalje na poziciji premijera nije kršenje zakonskih okvira ali nije ni u duhu međunarodnih praksi za slobodne i fer izbore jer je u javnosti nemoguće napraviti distancu da li se kandidat u medijima pojavljuje kao premijer ili predsednički kandidat“, izjavio je Raša Nedeljkov, šef CRTA posmatračke misije “Građani na straži”.

U posmatranom periodu predizborne kampanje zabeleženi su različiti incidenti, kao što su napadi i privođenja aktivista izbornih štabova različitih predsedničkih kandidata. Rasprostranjenost navoda o pritiscima na birače, iako ne postoje materijalni dokazi, ukazuje na atmosferu koja vlada u kampanji. Pokreću se i socijalni ili humanitarni programi od strane partija na vlasti i koriste se javni resursi, poput prostorija i vozila u svrhu kampanje jednog kandidata.

Opšti je utisak da je ovog puta kampanja mnogo intenzivnija u medijima i po društvenim mrežama, nego na terenu. Nalazi medijskog monitoringa od 15. februara do 22. marta, pokazuju ubedljivu dominaciju predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića u svim informativnim sadržajima koji su bili predmet analize. S druge strane, raste broj naslovnih strana na kojima ne dominira nijedan predsednički kandidat, kao i broj onih koje se uopšte ne odnose na izbore.

Prvo što gledalac čuje i vidi u udarnim vestima u najgledanijim TV dnevnicima, u tri četvrtine slučajeva tiče se direktno Aleksandra Vučića ili se odnosi na njega. Važno je pritom naglasiti da veliki broj vesti u izbornom bloku zapravo predstavlja nastupe Aleksandra Vučića kao premijera, što ukazuje na elemente funkcionerske kampanje. Takođe, primetno je da se ne samo prva, već i nekoliko uzastopnih vesti u izbornom bloku opet odnose na istog kandidata”, izjavila je novinarka Tamara Skrozza koja je na čelu tima za medija monitoring.

Aleksandar Vučić nalazi se na 60 odsto naslovnih strana koje se odnose na izbore (97 odsto u pozitivnom ili neutralnom kontekstu). Prvi sledeći na listi najzastupljenijih je Saša Janković s 35 odsto naslovnih strana (48 odsto u pozitivnom i neutralnom kontekstu). Kada je u pitanju negativan kontekst prikaza na naslovnim stranama, Vuk Jeremić prednjači: pojavljuje se na 51 naslovnoj strani, od čega su u negativnom kontekstu u više od 60 odsto slučajeva.

„Republička izborna komisija (RIK) je sprovodila aktivnosti iz delokruga svojih nadležnosti u skladu sa postojećim zakonskim okvirom koji ne obezbeđuje sve uslove za kvalitetno sprovođenje izbornog procesa o čemu je naša posmatračka misija već izveštavala nakon prošlogodišnjih vanrednih parlamentarnih izbora“, izjavio je Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTA posmatračke misije “Građani na straži”.

Ovi izbori odvijaju se uz ograničene kapacitete nezavisnih institucija koje imaju važnu ulogu u kontroli izbornog procesa: Agencije za borbu protiv korupcije i Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Presedan čini REM koji je najavio da neće aktivno pratiti rad elektronskih medija tokom kampanje, već će nadzor vršiti isključivo po prijavama građana o uočenim nepravilnostima. Ni za ove izbore nije formiran Nadzorni odbor Skupštine Srbije, dok će ih međunarodna posmatračka misija OEBS/OIDHR pratiti samo na nivou šestočlanog ekspertskog tima za procenu izbornog procesa.

Posmatračka misija „Građani na straži“ apeluje na: Republičku izbornu komisiju da nastavi sprovođenje izbora u skladu sa zakonskim okvirima; medije da objektivno izveštavaju o toku kampanje kao i da daju prostor svim predsedničkim kandidatima da neometano prenesu svoje poruke do birača; pravosuđe i Ministarstvo unutrašnjih poslova da istraže navode o svim nedozvoljenim izbornim radnjama i obaveste javnost o nalazima, predsedničke kandidate i njihove štabove da vode kampanju u skladu sa zakonom i standardima za fer i demokratske izbore, kao i da konsoliduju svoje poruke u pravcu politika koje interesuju građana i udalje ih od negativne kampanje i govora mržnje; državne organe i funkcionere da je uključivanje u kampanju u interesu jednog od kandidata kažnjivo zakonom i da odmah prekinu sa takvim aktivnostima; građane Srbije da izraze svoju političku volju slobodno imajući u vidu činjenicu da se izbornog dana glasa tajno, tj. da niko ne može znati za koga je ko glasao.

Kompletan izveštaj biće dostupan na sajtu www.gradjaninastrazi.rs

Od zvaničnog početka izborne kampanje značajno se smanjio broj naslovnih strana na kojima su predstavljeni glavni akteri izbora, rezultat je medijskog monitoringa CRTA posmatračka misija „Građani na straži“ za period od 1. do 12. marta. U ovom periodu na ukupno 98 naslovnih strana najzastupljeniji je bio predsednik Vlade Srbije i predsednički kandidat Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić sa 16 odsto naslovnica što je skoro upola manje nego u prethodnom posmatranom periodu. Ipak, od ukupnog broja naslovnih strana na kojima se pojavljuju izborni akteri, Aleksandar Vučić je zastupljen na više od trećine naslovnih strana, od čega u negativnom i neutralnom kontekstu po tri puta, a u pozitivnom 27 puta.

Analiza je obuhvatila naslovne strane osam dnevnih novina (Blic, Večernje novosti, Politika, Alo, Danas, Kurir, Informer i Srpski telegraf) i četiri nedeljnika (NIN, Vreme, Nedeljnik i Ekspres).

Kandidat Vuk Jeremić se kao dominantna ličnost pojavljuje na pet naslovnih strana, od čega u negativnom kontekstu na dve, a u sklopu plaćenog reklamnog sadržaja na još dve. Kao manje vidljiva ličnost, pojavljuje sa na 16 naslovnih strana, od čega u četiri u sklopu reklame što ga inače čini prvim kandidatom koji se na naslovnim stranama pojavljuje u tom formatu.

Saša Janković se kao dominantna ličnost pojavljuje na četiri naslovne strane, od čega na tri u negativnom kontekstu. S druge strane, kao sekundarna ili manje upadljiva ličnost, pojavljuje se na čak 23 naslovne strane i to pretežno u negativnom kontekstu na 13 naslovnica.

Od ostalih učesnika na izborima vidljivije je zastupljen samo Vojislav Šešelj kao dominantna ličnost na šest naslovnih strana i to na polovini u negativnom kontekstu. Sekundarno je zastupljen na 14 naslovnih strana – u sedam slučajeva u negativnom kontekstu, dva u pozitivnom i pet u neutalnom.

Saša Radulović se ne pojavljuje kao dominantna ličnost na naslovnim stranama, dok je Boško Obradović bio zastupljen na samo jednoj naslovnici. Kao sekundarna ličnost Radulović je prikazan pet puta i to uglavnom neutralno, a Boško Obradović 11 puta od čega je sedam puta u pozitivnom kontekstu.

Ljubiša Preletačević Beli pojavljuje se kao sekundarno zastupljena ličnost na tri naslovne strane i to uglavnom u neutralnom kontekstu. Ostali učesnici izbora su na naslovnim stranama prisutni gotovo simbolično.

Tomislav Nikolić je praktično nestao iz štampe jer se u posmatranom period pojavio na samo jednoj naslovnoj strani nasuprot prisustvu na 20 odsto naslovnica u prethodno posmatranom periodu.

Medija monitoring je samo jedan od aspekata izbornog procesa koji CRTA posmatračka misija “Građani na straži” prati. Pored medijskog aspekta, dugoročno praćenje kvaliteta izbornog procesa obuhvata i praćenje kampanje na terenu, rad izborne administracije kao i korišćenje javnih sredstava u svrhu kampanje.

CRTA posmatračka misija “Građani na straži” je u okviru svog medijskog monitoringa utvrdila da je u periodu od 15. do 28. februara, pre zvaničnog početka predizborne kampanje, predsednik Vlade i lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić prikazan kao dominantna ličnost na skoro trećini (32.3 odsto) ukupnog broja naslovnih strana analiziranih štampanih medija. Analiza je obuhvatila naslovne strane osam dnevnih novina (Blic, Večernje novosti, Politika, Alo, Danas, Kurir, Informer i Srpski telegraf) i četiri nedeljnika (NIN, Vreme, Nedeljnik i Ekspres).

Od ukupno 102 analizirane naslovne strane, Aleksandar Vučić je u pozitivnom ili neutralnom kontekstu prikazan na njih 30, dok je na samo tri naslovne strane prikazan u negativnom kontekstu.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je u istom periodu bio dominantna ličnost na ukupno 20 naslovnih strana, od čega je na polovini predstavljen u negativnom kontekstu. Na šest je prikazan u neutralnom, a na četiri u pozitivnom kontekstu. U odnosu na ukupni broj posmatranih naslovnih strana, on je bio dominantna ličnost na približno 20 odsto naslovnica.

Saša Janković je u pozitivnom i neutralnom kontekstu prikazan na po dve, dok je na tri puta više naslovnih strana prikazan u negativnom kontekstu, što znači da je kao dominantna ličnost predstavljen na ukupno deset naslovnih strana (10 odsto naslovnica).

Ostali političari bili su znatno manje zastupljeni na naslovnim stranama: Vuk Jeremić na četiri naslovne strane (tri negativne i jedna pozitivna), Vojislav Šešelj na tri (dve neutralne i jedna pozitivna), a na po jednoj Boško Obradović (jedna neutralna), Ivica Dačić (jedna pozitivna) i Sulejman Ugljanin (jedna negativna).

Na 27 naslovnih strana domaći političari nisu se pojavili u dominantnoj ulozi.

Slična je situacija i kada se analiziraju ličnosti koje su na naslovnim stranama predstavljane u drugom planu – odnosno one koje zauzimaju manje mesta od dominantne ličnosti: Aleksandar Vučić pojavljuje se na 20 naslovnih strana (od čega u negativnom kontekstu tri puta), Tomislav Nikollić 17 puta (11 puta u negativnom kontekstu), Saša Janković i Vuk Jeremić po osam puta, Ivica Dačić četiri puta, Nikola Selaković i Vojislav Šešelj po tri puta, a niz drugih političara po jednom.

Nalaze medijskog monitoring naslovnih strana štampanih medija CRTA posmatračka misija “Građani na straži” objavljivaće jednom nedeljno do završetka izborne kampanje, imajući u vidu da mediji imaju značajnu ulogu u predizbornoj kampanji i da je veoma važno da svi kandidati imaju jednak pristup medijima kako bi građani bili informisani o različitim političkim opcijama.

Medija monitoring je samo jedan od aspekata izbornog procesa koji CRTA posmatračka misija “Građani na straži” prati. Pored medijskog aspekta, dugoročno praćenja kvaliteta izbornog procesa obuhvata i  praćanje kampanje na terenu, rad izborne administracije kao i korišćenje javnih sredstava u svrhu kampanje.

Preuzmite infografik