U Srbiji su 4. marta 2018. godine održani redovni beogradski izbori. CRTA posmatračka misija pratila je celokupan izborni proces. Ovaj izveštaj obuhvata detaljne nalaze kao i preporuke za unapređenje kvaliteta izbornog procesa.

Tri meseca nakon što su glasali na izborima, i pred sam istek zakonskog roka, Beograđani su dobili novog gradonačelnika. Postavljen je isti čovek koji je mogao da bude postavljen i dan nakon izbora, 5. marta. Moglo je, ali smo ipak na to čekali više od tri meseca.  Jedino bitno što se dogodilo u tom periodu je postavljanje prethodnog gradonačelika, glavnog aktera u dvocifrenom broju korupcionaških afera, za novog ministra finansija.

 

Zoran Radojičić, novoizbrani gradonačelnik prestonice, je na sednici Skupštine grada, izneo svoj plan vođenja Beograda. Nedvosmisleno je rekao da će njegov mandat značiti nastavak onog što je započeo njegov prethodnik. Dakle, ništa novo. Da li je moguće da se vladajuća politička elita samo ruga građanima, jer im se može? Ili su političari svesni da je sasvim svejedno ko i kada je postavljen za gradonačelnika, ko za zamenike ili pomoćnike, jer su oni u suštini poverenici jednog čoveka? Kad bismo imali tehnologiju virtuelnog kloniranja ili kakvog hologramskog prikazivanja Vođe u svim važnijim političkim ulogama u društvu, da li bismo i dalje imali ove nekakve nevažne pozicije? Apsurdne izborne procese?

 

Beogradski izbori održani 4. marta ove godine najavljeni su kao pitanje budućnosti i ključni za razvoj Srbije. Ova kampanja je po nivou uloženih resursa, medijske pažnje nacionalnih medija i angažovanja republičkih funkcionera u kampanji, ličila na izbornu atmosferu za nacionalne izbore.  U atmosferi koju su obeležile zloupotrebe javnih funkcija i javnih resursa, kao i slučajevi medijske neravnopravnosti i neetičkog i neprofesionalnog izveštavanja uticajnih medija,  lista SNS je osvojila 45 odsto glasova odnosno 64 od 110 odborničkih mandata.

 

Međutim, za Srbiju je mnogo važnije pitanje, o kome se danas retko govori, pitanje zloupotrebe javnih funkcija, novca građana i građanki, pritisaka, brojnih navoda o kupovini glasova i čitavog niza neregularnosti na izborni dan. CRTA posmatračka misija je zabeležila na osam odsto biračkih mesta ozbiljne nepravilnosti.

 

Gde su institucije koje bi trebalo da štite javni interes, da sprečavaju pokušaje zloupotrebe političke moći, pljačke i zastrašivanja naroda? Gde su Agencija za borbu protiv korupcije, Regulatorno telo za elektronske medije, tužilaštvo, policija? Izgleda, nigde. Oni koji imaju šta da kažu su uplašeni za svoju egzistenciju, oni koji imaju moć da nešto urade su postavljeni da ćute i ne rade ništa. Tako je Agencija rekla da Goran Vesić nije u kampanji u brojnim nastupima u ime Grada Beograda zloupotrebio svoju poziciju za benefit SNS-a, jer on i nije bio javni funkcioner. REM je rekao da su televizije potpuno profesionalno i u skladu sa zakonom izveštavale o izborima i dali jednaku šansu svima da predstave svoje programe. CRTA je izvestila da su predstavnici vladajućih partija bili četiri puta više zastupljeni od predstavnika opozicije u medijima. Gradska izborna komisija – glavni sudija u izbornom procesu je u potpunosti isključila javnost sa svojih sednica i iza zatvorenih vrata održala čak 18 sednica (one na kojima su se donosile najvažnije odluke o toku izbora).

 

O kakvom izboru građana za odbornike pa posredno i za gradonačelnika govorimo kada nam umesto programa nude paštete, umesto stručnjaka partijske vojnike, a umesto nezavisnih izbornih sudija partijske zombije?

 

Da su izbori u Srbiji postali farsa, da nikog nije briga za vladavinu prava, da se pravila tumače onako kako odgovora onima koji imaju moć da ih sprovode, da se izbornim cirkusom direktno ponižava dostojanstvo ljudi složiće se mnogi u Srbiji. Ostaje nam da izaberemo da li ćemo na to da okrenemo glavu ili ćemo pokušati nešto da uradimo.

 

Ako ostavimo da se zaborave nalazi iz ove izborne kampanje, ali i prethodnih, onda nam sledeći izbori neće proći samo sa jednim šamarom posmatraču CRTE, pojedinačnim slučajevima ozbiljnih nepravilnosti na osam odsto biračkih mesta, kontrolisane medijske propagande i prikrivene zloupotrebe javnog novca i imovine u partijske svrhe. Ignorisanjem ovih činjenica podiže se prag tolerancije. Nasilje, otvorena korupcija, medijska lobotomija, potpuno ignorisanje slova zakona na sledećim izborima će biti realnost. Na sledećim izborima se neće ni truditi da narodu zamažu oči raznim Kockicama, Goncićima, Radojičićima da glume ozbiljne političke aktiviste.

 

Zato moramo da podignemo glavu, pustimo glas i počnemo da branimo tekovine demokratije – slobodne i fer izbore, institucije građana i javni medijski servis.

 

 

Žabljak, avgust 1992. godine. Jedemo sladoled na Durmitorskom suncu u čuvenoj poslastičarnici „Duga“ i kao sva „pametna“ deca, pravimo se da čitamo novine. Došli smo iz vikendica da uzmemo štampu koja je dolazila isključivo popodne, za taj dan. Dva dečaka, ukupno 24 godine. Volimo prirodu, život, Durmitor, upijamo sve i imamo osećaj da možemo da menjamo svet. Zbog toga ga upoznajemo čitajući novine. Tako i učimo ko je Milo.

 

Tačno 24 godine kasnije, dečaci iz uvoda su postali kumovi, „Duge“ više nema, DPS ponovo pobeđuje na izborima 2016. godine, pa 2017. ponovo i 2018. na lokalnim izborima, izgleda, ponovo.

 

Isti su samo Durmitor i predsednik DPS-a.

 

Od 2012. godine pa na ovamo, jedno pitanje ponovo spaja „dva oka u glavi“ – Srbiju i Crnu Goru: koga građani biraju i da li izbor postoji?

 

Procenat izašlih na izborima u Srbiji se kreće od 53% do 57%. Čak ni predsednički izbori 2017. godine nisu „izvukli“ više od 54% upisanih birača na biračka mesta.  Sa druge strane, Crna Gora je bila poznata po tome što građani „vole“ da glasaju. Predsednički izbori 2018. godine – izlaznost 63,98%, a na lokalnim u Podgorici – izlaznost  64,2%.

 

Od 2012. godine u Srbiji, prema rezultatima, postoji samo jedan izbor – na svim nivoima. U Crnoj Gori od 1992.

 

I ako uzmemo u obzir sve vidljive i nevidljive pritiske, nezakonite radnje koje je po običaju teško dokazati i koje traju toliko da stanu u jednu vest, ostaje pitanje: Da li smo imali izbora? Da li si ti imao izbor?

 

Ljudi uglavnom glasaju za siguran posao i prosečnu platu, garantovanu „koricu hleba“. Brane sebe i sistem koji ih hrani, jer ne vide drugi. Glasaju da ne ispaštaju. I za subvencije za nabavku novog grla…i za one nove koševe koje je Milo obećao kada je igrao basket sa tvojim bratancem…

 

Neće znati mora li država da obori rekord u zaduživanju da bi izgradila autoput, pa da se od Kolašina do Podgorice stigne za pola sata. Isto tako neće znati, ako žive u Srbiji, ko je investirao u koga – Fijat u Srbiju ili Srbija u Fijat, koliko troše Železnice, šta radi Air Srbija i rade li u kompaniji „Jura“ radnici u uslovima dostojnim 21. veka ili  19. veka.

 

Zanimljivo je da se u Crnoj Gori forme menjaju ali suštine vladanja ostaju iste. Zato se „vladari“ u novijoj istoriji mogu pobrojati na prste jedne ruke: Nikola Petrović (1860 – 1918) pa od 1945. u okviru SFRJ dominiraju Vidoje Žarković pa Blažo Jovanović (ovaj drugi zvanično do 1984, ali u praksi i kasnije), te od ranih devedesetih DPS, a od 1997. godine alijas Milo.

 

Mnogi se pitaju gde je tu demokratija, alternativa? Kako je moguće da neko po profesiji postane „opozicija“ i tu provede čitav život?

 

Ima tu neke zajedničke crte sa zbivanjima i u Srbiji i u Crnoj Gori. Samo u Crnoj Gori ipak to traje mnogo duže.

 

Uspeli su u sledećem: da nam ogade politiku. (Skoro) svako ko drži do sebe neće u politiku, jer je tamo mulj, živo blato koje guta sve. Sporadično neko „ispravan“ uđe, ali ga politika „pljune“  i izbaci nazad kao strano telo…i nastavi dalje svojim putem. Deca koja postaju vremenom ljudi ne žele više da menjaju sistem, lakše im je da ga napuste i odu „preko“. I tako u krug. Po onoj staroj – „što gore – to bolje“.

 

U prirodi, ali i u društvu ipak postoje neki red i neki zakoni. Balans se uspostavi. Uzmemo stvari u svoje ruke. Kada se u Durmitoru prepune rezervoari u planini od topljenja snega, negde u proleće, čuje se veliko BUM, voda jurne u Crno Jezero noseći pred sobom sav otpad iz šume koji joj je smetao i sprečavo prolaz. Meštani onda kažu „pukla Čelina“. Što se više otpada tokom jeseni i zime sakupi, to se „pucanje Čeline“ jače čuje.

 

Dečaci sa početka priče su još tu i još menjaju svet. Kao i mnogi drugi.

 

Pući će i nama Čelina.

Mi, u Crti, smo 2017. godine postavili pitanje „Ko je na vlasti?“.

 

Smešno, mnogi bi rekli – pa na to pitanje svako od nas ima odgovor. Izborni rezultati nam dovoljno govore o tome ko je dobio, koliko i u kakvoj predizbornoj ili postizbornoj konstelaciji. A i tamo gde nam izborni rezultati prikažu sliku koja naizgled odudara od mejnstrima – pa i tu znamo kakvo je stvarno stanje. Uostalom, ko god da drži palicu vlasti, znamo da ništa ne menja.

 

Međutim, dve godine nakon održanih redovnih lokalnih izbora u Srbiji u aprilu 2016. godine, svedoci smo promenjenog političkog pejzaža u odnosu na prvobitne izborne rezultate. Bez izbora, promenjena je izborna volja preko 56.000 građana u Srbiji. Daljom analizom smo ustanovili da razlog promene leži u izraženoj kulturi međustranačkog preletanja, u kojoj se promena stranačkog dresa izvodi u najvećoj meri na relaciji iz opozicije prema vlasti.

 

O tome da fenomen stranačkog preletanja nije izolovani slučaj govori činjenica da su od redovnih lokalnih izbora u 2016. godini, preletanja zabeležena u više od polovine gradova i opština u Srbiji. Preletanja su zabeležena u 91 od 170 opština, dok se broj preletanja za dve godine popeo sa oko 125, koliko ih je bilo neposredno nakon izbora 2016. godine, na 472 u aprilu 2018. godine.

 

Ukoliko posmatramo udeo preletača u ukupnom broju svih odbornika u Srbiji (6.627), taj procenat nije spektakularan. On iznosi 7 odsto. Međutim, ono što zabrinjava su trendovi preletanja koji su primećeni. Izdvojiću tri ključna zaključka do kojih smo došli ovom analizom.

 

Prvo, broj zabeleženih preletanja se sa protokom vremena povećava. U odnosu na period neposredno nakon lokalnih izbora 2016. godine, ovaj broj se povećao skoro četiri puta. Jedan od razloga svakako jeste da su ovom među-periodu održani izbori u još 7 opština, kako redovni, tako i vanredni, što je uticalo na buđenje i umnožavanje preletača. Tako ni preletači koji su više puta promenili svoju partijsku porodicu nisu izuzetak. Preletanje zaista jeste pravilo u procesu formiranja lokalne vlasti nakon izbora, o čemu svedoče i dešavanja neposredno nakon izbornih ciklusa pre 2016. godine. Sa druge strane, nestabilnost unutrašnje strukture političkih partija predstavlja još jedan faktor koji utiče na veći intenzitet preletanja. Na primer, kada stranka počne da gubi tlo pod nogama na nacionalnom nivou, i odbornici na lokalu razmišljaju o promeni dresa ili postaju samostalni poslanici.

 

Drugo, naknadno prekrajanje izborne volje dovodi do toga da partije na vlasti dodatno ojačaju svoju poziciju ili, pak, da je osvoje. Kao ekstremni primer navodimo pokret Boška Ničića „Zajedno za Krajinu“, koji je nakon redovnih izbora u Zaječaru u aprilu 2017. godine, kolektivno preleteo u SNS. Ovim potezom je SNS u Zaječaru, protivno izbornoj volji građana, dobila dodatnih 7.358 glasova. Slična situacija se dogodila u Brusu, kada su odbornici Nove Srbije takođe kolektivno preleteli u SNS, promenivši volju 5.211 birača. Interesantna situacija se dogodila i u Tutinu, gde SNS nije dobio ni jedno odborničko mesto. Međutim, zahvaljujući koalicionom sporazumu sa strankama koje su formirale lokalnu vlast, SNS je dobio pozicije odlučivanja u Tutinu, iako bez odbornika.

 

Treće, istraživanjem smo ustanovili da preletanje ka partijama na vlasti preovlađuje. Najveći broj preletača, skoro 45 odsto, prišao je Srpskoj naprednoj stranci, koja danas samostalno ili u koaliciji čini deo vlasti u 95 odsto opština u Srbiji. Da slika naknadnih prekrajanja izbornih rezultata nije crno-bela, govori i činjenica da su preletanja iz SNS-a u druge stranke takođe moguća ali ipak je to slučaj gde se uglavnom preleće u vlast. Ovaj scenario je u najvećoj meri zabeležen u onim mestima gde se SNS nalazi u opoziciji, kao što su Šabac i Paraćin. U ovim opštinama su se odbornici Srpske napredne stranke pridružili vladajućoj većini. Ovakva situacija je još jedan pokazatelj toga da, bez obzira na to o kojoj stranci je reč, odbornici radije biraju da trče za pozicijama moći i upravljanja, a ne za idejama, kao što naglašavaju u javnosti kada pokušavaju da opravdaju svoj potez.

 

Upravo zbog ovoga, ključno pitanje koje moramo svakodnevno sebi da postavljamo je: „Da li zaista znamo ko je na vlasti u Srbiji?“. Jer, zapravo, ne znamo. Ono nam ne služi samo da se prebrojimo i da odmerimo količinu kolača koju je dobila vlast, a koju je dobila opozicija. Takođe, njega ne postavljamo jedino da bismo prebrojali one koji su odlučili da ne pripadaju nikome u trenutku kada su bili „unutra“, jer su, na koncu, odlučili da se ipak ne slažu sa političkim programom i delovanjem.  Kada pitamo „Ko je na vlasti?“, želimo, pre svega, da ustanovimo da li je kolač političke moći i upravljanja javnim resursima toliko ukusan da onaj ko gubi ima svako pravo da preleti na „slađu“ stranu. Koliko slojeva duboko se i može uroniti u taj kolač – dok se ne udari u ogradu institucija i zakona ili do samog dna, jer to dozvoljava život u društvu bez odgovornosti? Ova pitanja nam pomažu da razotkrijemo dinamiku prostiranja institucionalizovane, ali i skrivene moći u društvu – one koja potiče iz obrazaca, odnosno navika društvenog ponašanja i ophođenja prema drugima u zajednici. Takođe, pitajući se „Ko je na vlasti?“  pitamo se i da li su svi oni koji su bili naknadno pametni i odlučili da im se ne sviđa nastup ni jednog političkog tima u datom trenutku, postali pametniji u svom narednom potezu – kako u procesu odlučivanja, tako i nastupa na narednoj političkoj utakmici.

 

Na kraju krajeva, uloženo poverenje sa sobom povlači odgovornost. Možda niste danas među 56.000 izneverenih ljudi. Ali ako budete sutra – šta ćete uraditi?

Juče je objavljen  godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija. Uvek se nestrpljivo očekuje šta će biti napisano u ovom izveštaju. Ove godine, igrom slučaja sam se zadesila u Briselu, u Evropskoj komisiji, kada je izveštaj predstavljan. Doduše, iako se zvanično predstavljanje dešavalo u Strazburu u sedištu Evropskog parlamenta, ipak glavne poruke ostaće upamćene kao da su poslate iz Brisela i to „s ljubavlju“.

 

Ovaj blog nije analiza onoga što je rečeno odnosno napisano u ovogodišnjem izveštaju. Ovo je samo utisak nekoga ko se zatekao u tom trenutku u sedištu evropske administracije i zapitao se: zašto nam je važan ovaj izveštaj i zašto izaziva toliko protivrečnih stavova i mišljenja?

 

Rekla bih da nam je važan jer nam se čini kao „slamka spasa“ ili barem „ona šargarepa na štapu“ za nadu da će deklarativna posvećenost naše političke elite evropskom putu postati makar i malo suštinska. Niko ne voli da bude najgori od sve dece, pa se nadamo da će se i naši donosioci odluka potruditi da do naredne godine urade domaći i dobiju dobru ocenu. Jer u anasteziranoj Srbiji, odakle najboji i sada odlaze, a oni koji ostaju prestaju da veruju da je promena moguća i da oni imaju moć, nada ostaje da Evropska unija može da utiče na one koji nam svaki dan uređuju životnu stvarnost – da kada kroje odluke koje se tiču nas, građana, to čine poštujući vladavinu prava.

 

Ovaj izveštaj izaziva i protivrečna mišljenja. Za neke izveštaj je previše blag, ali ima i onih koji bi rekli da je Evropska unija bila oštrija u ocenama nego ranije. Dok jedni kažu da tim uvijenim birokratskim jezikom Evropska unija daje vetar u leđa našim vlastodršcima da nastave da upravljaju kao do sada (a daleko smo od vladavine u duhu demokratskih principa), neki bi rekli da je Evropska unija jasno ukazala na to da sa vladavinom prava u Srbiji nešto nije u redu.

 

Ali za mene je glavno pitanje – da li nam je zaista potrebno da nam neko „sa strane“ kaže kakvo je stanje demokratije danas u Srbiji? Da li parlament funkcioniše i kontroliše Vladu? Da li su izbori slobodni i fer? Da li je sloboda izražavanja neprikosnovena? Da li su mediji slobodni? Da li je sudstvo nezavisno?

 

Da li od Evropske unije treba da očekujemo da se i pobrine da se u našoj zemlji zakon poštuje, da smo svi jednaki pred zakonom i da institucije rade u interesu građana?

 

Izgleda da to očekujemo ali neće se Evropska unija pobrinuti za to. Za to jedino mi sami možemo i moramo da se pobrinemo. Na nama je da odlučimo da li hoćemo da živimo u uređenoj zemlji gde se pravila igre ne menjaju u toku utakmice i važe podjednako za sve ili nam je „bekstvo od slobode“ ipak primamljivije. Prva opcija podrazumeva odgovornost.  Druga upravo suprotno – odsustvo odgovornosti. A čini mi se da u Srbiji pobeđuje ove druga opcija.

 

Ne smemo da zaboravimo- Srbija je sama odlučila da krene put Brisela. Niko nas na to nije naterao. Zato moramo sami sa sobom da se dogovorimo kako da tamo stignemo – ali zaista da stignemo a to znači da evropske vrednosti postanu sastavni deo našeg života a ne mrtvo slovo na papiru. Sve dok budemo neiskreni prema sebi samima i našem putu ka EU, nećemo se suštinski pomeriti ni korak napred ka Evropskoj uniji čija je suština vladavina prava!

 

Na kraju, iskoristiću Peščanikov slogan „Ako vam je dobro, onda ništa“…Meni nije!

 

Iz Brisela s ljubavlju

 

Crti je danas u Beču  na svečanoj ceremoniji dodeljena OEBS nagrada „Democracy Defender“ za 2018. godinu. Nagrada se dodeljuje  pojedincima ili grupama za izuzetan doprinos promociji demokratije i odbrani ljudskih prava, u duhu Helsinške deklaracije i drugih principa i vrednosti OEBS-a. Nagrada  “Democracy Defender” je uspostavljena  2016. godine sa ciljem da se oda priznanje civilnom društvu za  doprinos odbrani i promociji demokratije.

Direktorka CRTE Vukosava Crnjanski je ovom prilikom izjavila da je „ova nagrada za sve ljude koji su nas inspirisali i motivisali da nikada ne odustanemo od borbe za demokratiju“ i da ova „nagrada dolazi u vreme kada se prostor za napore civilnog društva sužava, ne samo u Srbiji već i u mnogim delovima OEBS regije“ .  

Danas smo svi svedoci da čak ni razvijene demokratije nisu imune na nazadovanje demokratije. Stubovi demokratije – slobodni i fer izbori, vladavina prava, ljudska prava i sloboda medija – uzdrmani su širom sveta.

Demokratija ne obećava jednostavna rešenja. Ona nije predstava za jednog aktera. Ona ne dolazi preko noći, niti je pitanje isključivo za nekog drugog. Borba za demokratiju nije ni laka ni trenutna. Ona nikada ne prestaje. Svesni toga, mi smo odlučili da ne odustanemo, ali taj put ne možemo da pređemo sami, kao što i ovu nagradu nismo zaslužili sami. Naša bitka za demokratiju u Srbiji traje više od deset godina. Mi radimo zajedno sa ljudima u borbi za stvarne demokratske promene i stvaranju društva u kome građani grade demokratiju. Naš cilj je da osnažimo ljude, jer se naš uspeh meri snagom i hrabrošću onih koji su uplašeni, jačinom glasa onih čiji se glas ne čuje i poštovanjem prava onih koji su obespravljeni“ naglasila je Vukosava Crnjanski.

Kvalitet izbornog procesa na izborni dan nije bio u skladu sa međunarodnim standardima za slobodne i fer izbore. Na osam odsto biračkih mesta zabeležena su ozbiljnija kršenja izbornih procedura što je veći procenat nepravilnosti od procenta nepravilnosti zabeleženih na predsedničkim izborima 2017. i parlamentarnim 2016. godine.

Naša organizacija je dobitnik OEBS nagrade „Democracy Defender“ (Branioc demokratije) za 2018. godinu. Nagrada se dodeljuje  pojedincima ili grupama za izuzetan doprinos promociji demokratije i odbrani ljudskih prava, u duhu Helsinške deklaracije i drugih principa i vrednosti OEBS-a. Nagrada  “Democracy Defender” je uspostavljena  2016. godine sa ciljem da se oda priznanje civilnom društvu za  doprinos odbrani i promociji demokratije.

U obrazloženju odluke, navedeno je da je CRTA dala izuzetan doprinos razvoju demokratije u Srbiji i da su Crtine inicijative uticale na povećanje transparentnosti javnih institucija, uključile veliki broj građana u demokratske procese, dok je njen rad u praćenju izbora prepoznat kao profesionalan, nepristrasan i neprocenjivi u informisanju javnosti u Srbiji. Takođe, u obrazloženju se navodi i da „imajući u vidu da se prostor za delovanje civilnog društva u pojedinim zemljama članicama OEBS-a sve više sužava i da napadi na branioce ljudskih prava postaju sve učestaliji, obaveza OEBS-ovih vlada je da zaustavi ovaj zabrinjavajući trend, i da osigura razvoj i napredak civilnog društva„.

Ovo je nagrada za sve ljude koji su nas inspirisali i motivisali da nikada ne odustanemo od borbe za demokratiju. Nastavićemo da se borimo za demokratsko društvo gde su građani slobodni i jednaki pred zakonom, gde institucije štite javni interes, gde su mediji nezavisni – u društvu u kome je odgovornost osnovna vrednost. Pomagaćemo izgradnju i jačanje demokratije i dalje, a branićemo je iz sve snage onda kada je ugrožena.“ izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Svečana ceremonija dodele nagrade održaće se u Beču 16. marta 2018. godine.

Više na: https://osce.usmission.gov/democracy-defender-award-winner-2018/

Kampanja za beogradske izbore, iako su u pitanju lokalni izbori, po nivou uloženih resursa, medijske pažnje nacionalnih medija i angažovanja republičkih funkcionera u kampanji odgovarala je izbornoj atmosferi za nacionalne izbore.

CRTA, u svojstvu domaće posmatračke misije,  posmatra celokupan izborni proces beogradskih izbora u skladu sa najvišim međunarodnim standardima što podrazumeva praćenje izborne kampanje, izbornog dana i procesa nakon izbornog dana do zaključenja konačnih rezultata izbora.

 

U utorak 27. februara u 11 časova predstavljanjamo drugi izveštaj monitoringa izbornog procesa “Beogradski izbori- Finale zvanične kampanje”,  u prostorijama CRTE.

 

Naš tim od 50 dugoročnih posmatrača, obučenih po najvišim međunarodnim standardima, prati više aspekata izbornog procesa: atmosferu izborne kampanje; slučajeve neregularnosti i povreda izbornog zakona, korišćenje javnih resursa u kampanji, izbornu administraciju i izveštavanje medija o izbornom procesu. Naši dugoročni posmatrači raspoređeni su u svim beogradskim opštinama, što nam omogućava jednak pristup informacijama o toku i trendovima izbornog procesa za teritoriju Beograda.

 

CRTA je članica Globalne i  Evropske mreže organizacija koje se bave posmatranjem izboraGNDEM i ENEMO.


Na konferenciji će govoriti:

 

 

Direktan prenos na Facebook stranici CRTE.