Na sam dan održavanja izbora, važno je iskoristiti svoje građansko pravo izlaska na glasanje. Kako vas ne bi različite nedoumice sprečile u ovoj nameri, pripremili smo odgovore na vaša potencijalna pitanja.  Ukoliko ste se često pitali da li ste glasački listić popunili na ispravan način, gde i kome možete uputiti prigovor ukoliko vam je uskraćeno glasačko pravo, šta je zabranjeno na samom biračkom mestu i još mnogo toga, sledeći vodič će vam biti od ključne pomoći.

 

 

Glasanje za odbornike jedinice lokalne samouprave obavlja se na biračkom mestu. Biračko mesto određuje se za glasanje najviše 2.500, a najmanje 100 birača.

Na dan održavanja izbora birački odbor se sastaje u 6,00 časova na biračkom mestu, da bi se izvršile pripreme za početak glasanja, što čine sledećim redosledom: otvaraju vreću sa izbornim materijalom zapečaćenu sigurnosnom zatvornicom, utvrđuju da li je primljeni materijal za glasanje ispravan i potpun, uređuju biračko mesto i dogovaraju se o načinu rada i podeli zaduženja prilikom sprovođenja glasanja.

Pošto obavi pripreme za sprovođenje glasanja, birački odbor utvrđuje da glasanje može da počne, i to konstatuje u zapisniku o radu biračkog odbora.

Biračko mesto se otvara na dan izbora u 7,00 časova.

 

 

Opštinska izborna komisija određuje i oglašava u službenom listu jedinice lokalne samouprave broj i adresu biračkih mesta najkasnije 20 dana pre dana određenog za održavanje izbora, odnosno do 25.11.2018. u ponoć.

 

 

1-Na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala.

 

 

2-Zabranjeno je zadržavanje na biračkom mestu svih lica koja nemaju prava i dužnosti u vezi sa sprovođenjem izbora.

3-Zabranjeno je korišćenje mobilnih telefona i drugih sredstava veza i komunikacija, kao i foto-aparata i kamera.

 

 

4-Na biračkom mestu je zabranjeno da se, van službene evidencije u izvodima iz biračkog spiska, prave spiskovi birača koji su izašli na glasanje (upisivanjem imena ili rednog broja iz izvoda iz biračkog spiska birača koji su izašli, ili nisu izašli na glasanje).

 

 

5-Izuzetno, dozvoljeno je da članovi biračkog odbora koji su zaduženi da rukuju izvodima iz biračkog spiska, upisivanjem crtica na posebnom listu hartije, vode evidenciju o izlaznosti birača i da podatke o izlaznosti saopštavaju svim članovima biračkog odbora.

6-Što se tiče prisustva medija, predstavnici sredstava javnog informisanja mogu da budu prisutni na biračkom mestu samo radi pripreme izveštaja o toku glasanja na biračkom mestu.

7-Pripadnici policije na dužnosti mogu ući na biračko mesto samo ako su na biračkom mestu narušeni red i mir, na poziv predsednika biračkog odbora.

 

 

Nevažeći glasački listić je glasački listić koji nije popunjen, glasački listić na kome je zaokruženo više od jedne izborne liste ili glasački listić koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za koju izbornu listu je birač glasao, kao na primer:

 

 

 

Važeći glasački listić jeste onaj na kome je zaokružen jedan redni broj ispred izborne liste, glasački listić na kome je zaokružen naziv izborne liste, kao i glasački listić koji je popunjen na način iz kojeg se sa sigurnošću može zaključiti za koga je birač glasao, kao na primer:

 

Ako je glasački listić popunjen na način iz koga se može pouzdano utvrditi za koju izbornu listu je birač glasao, on će biti važeći uprkos tome:

 

 

 

Moguće povrede izbornog prava usled kojih se može podneti prigovor zbog nepravilnosti u postupku su brojne, ali među njima najčešće su:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Svaki birač, kandidat i podnosilac izborne liste ima pravo da Opštinskoj izbornoj komisiji podnese prigovor zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora i to u roku od 24 časa od časa kad je doneta odluka odnosno izvršena radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom, odnosno od časa kad je učinjen propust. Opštinska izborna komisija rešava u roku od 48 sati pa ukoliko usvoji prigovor, poništava osporenu odluku ili radnju.

Protiv svakog rešenja Opštinske izborne komisije donetog po prigovoru može se izjaviti žalba Upravnom sudu.

Kada započne kampanja predstavljanja kandidata, neophodno je ispoštovati određena pravila i procedure. Propisi o finansiranju kampanje, kao i o potencijalnom kršenju standarda tokom vođenja kampanje su dostupni javnosti. Takođe, postoje i određene institucije koje kontrolišu celu kampanju, pokreću sporove i izriču sankcije ukoliko je potrebno.  Kroz sledeće odgovore saznaćete sve o kampanji kandidata u izbornom procesu.

 

 

Kampanja se finansira kako iz privatnih tako i iz javnih izvora, koji se obezbeđuju u iznosu od 0,07 % poreskih prihoda jedinice lokalne samouprave. Javna sredstva raspodeljuju se tako što se 20% sume raspodeli u jednakim iznosima podnosiocima proglašenih izbornih lista koji su prilikom podnošenja izborne liste dali izjavu da će koristiti sredstava iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje. Ova sredstva uplaćuju se u roku od pet dana od dana proglašenja svih izbornih lista.

Preostalih 80 % dodeljuje se podnosiocima izbornih lista koje su osvojile mandate, srazmerno broju osvojenih mandata, u roku od pet dana od dana proglašenja izbornih rezultata, bez obzira na to da li su koristili sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje.

Da bi dobili novac iz budžeta, podnosioci izbornih lista moraju da najpre polože izborno jemstvo u visini iznosa koji treba da dobiju iz budžetskih sredstava i to u gotovom novcu, bankarskoj garanciji, državnim hartijama od vrednosti ili stavljanjem hipoteke za iznos jemstva na nepokretnoj imovini lica koje daje jemstvo.

Izborno jemstvo se vraća političkom subjektu ukoliko na izborima osvoji najmanje 1% važećih glasova, odnosno 0,2% važećih glasova ukoliko se radi o stranci/koaliciji nacionalnih manjina.

Što se tiče finansiranja iz privatnih izvora, maksimalna vrednost godišnje donacije nekog pojednica za finansiranje izborne kampanje iznosi najviše 20 prosečnih mesečnih zarada (oko milion dinara) , dok je u slučaju pravnih lica taj iznos najviše 200 prosečnih mesečnih zarada.

 

 

Kontrolu finansiranja kampanje vrši Agencija za borbu protiv korupcije. Zakon o finansiranju političkih aktivnosti precizno uređuje pravila koja se tiču finansiranja izborne kampanje. Između ostalog, predviđa da svrhu prikupljanja sredstava za finansiranje izborne kampanje, politički subjekat otvara poseban račun, koji se ne može koristiti u druge svrhe; obavezuje političkog subjekta da Agenciji za borbu protiv korupcije podnese izveštaj o troškovima izborne kampanje koji sadrži podatke o poreklu, visini i strukturi prikupljenih i utrošenih sredstava iz javnih i privatnih izvora; propisuje maksimalan iznos koji fizička i pravna lica mogu donirati političkom subjektu.

 

 

Tokom izborne kampanje možemo izdvojiti nekoliko vrsta izbornih nepravilnosti koje su nedozvoljene/zabranjene. Generalno, povrede se mogu razvrstati na vođenje „funkcionerske kampanje“, povrede u vezi sa finansiranjem kampanje, medijske nepravilnosti i ostala krivična i prekršajna dela iz izborne materije.

 

1-Funkcionerska kampanja– Prema zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije zabranjena je tzv. funkcionerska kampanja. Naime, funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata.

 

 

2-Zabranjeno finansiranje politicke kampanje/aktivnosti– Prema zakonu o finansiranju političkih aktivnosti zabranjeno je finansiranje od strane: stranih država, stranih fizičkih i pravnih lica, osim međunarodnih političkih udruženja; anonimnih darodavaca; javnih ustanova, javnih preduzeća, privrednih društava i preduzetnika koji obavljaju usluge od opšteg interesa; ustanova i preduzeća sa učešćem državnog kapitala; drugih organizacija koje vrše javna ovlašćenja; sindikata; udruženja i drugih nedobitnih organizacija; crkava i verskih zajednica; zadužbina i fondacija; priređivača igara na sreću; uvoznika, izvoznika i proizvođača akciznih proizvoda; pravnih lica i preduzetnika koji imaju dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda, osim ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno. Zabranjeno je finansiranje političkog subjekta i od strane pravnog ili fizičkog lica koje vrši delatnosti od opšteg interesa po osnovu ugovora sa organima Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i javnim službama čiji su oni osnivači, za vreme dok postoji takav ugovorni odnos i dve godine nakon prestanka ugovornog odnosa. Političkim strankama je zabranjeno da stiču udeo ili akcije u pravnom licu. Isto tako političkim subjektima je zabranjeno da stiču prihod od promotivne ili komercijalne delatnosti. Takođe, Zakonom je zabranjeno vršenje bilo kakvog pristiska, pretnje i diskriminacije prema licu koje daje prilog određenom političkom subjektu. Sa druge strane zabranjeno je i vršenje bilo kakvog pritiska prilikom prikupljanja sredstava ili davanja obećanja ukoliko se da prilog političkom subjektu. Na kraju, zabranjeno je prikrivanje identiteta davaoca priloga ili iznosa priloga.

 

3-U okviru polja medijske kampanje zabranjena je izborna propaganda preko sredstava javnog obaveštavanja i javnih skupova i objavljivanje procene rezultata izbora zabranjeni su 48 časova pre dana održavanja izbora i na dan održavanja izbora do zatvaranja biračkih mesta. Takođe, Pravilnikom o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom izborne kampanje zabranjeno je emitovanje predizbornog programa od strane pružalaca medijskih usluga koji u svom programskom elaboratu nisu predvideli da će emitovati vesti i program aktuelnosti. Pravilnik isto zabranjuje prikriveno emitovanje predizbornog program u vidu informativnog ili druge vrste programai zabranjeno je tokom predizborne kampanje emitovati igrane, dokumentarne, zabavne ili druge slične programske sadržaje u kojima se pojavljuje funkcioner ili istaknuti predstavnik podnosioca izborne liste ili kandidata.

 

 

 

 

Agencija za borbu protiv korupcije u kampanji ima sledeće nadležnosti:

1-Agencija je dužna da prati da li se vodi tzv. “funkcionerska kampanja”, odnosno da li funkcioner krši zabranu predviđenu Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije koji propisuje da funkcioner ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata te da je dužan da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta. Ako Agencija utvrdi da postoji kršenje ove zabrane,trebalo bi da o istoj obavesti Prekršajni sud koji je nadležan za sprovođenje postupka i koji učiniocu može izreći novčanu kaznu.

2-Agencija je, takođe, nadležna da kontroliše proces finansiranja kampanje te da vodi računa o tome da politički subjekt ne krši zabrane.Agencija, zato, po službenoj dužnosti ili po prijavi pokreće i vodi postupak u kome se odlučuje da li postoji povreda pravila o finansiranju kampanje. Ona može izrići meru upozorenjapolitičkom subjektu ukoliko u postupku kontrole utvrdi nedostatke koji se mogu otkloniti. Ukoliko politički subjekat ne postupi po meri upozorenja, do isteka roka koji je u odluci određen, Agencija podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Prekršajni postupak za nabrojane prekršaje ne može se pokrenuti ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.

 

 

Pružalac medijske usluge je dužan da prilikom informisanja o predizbornim aktivnostima podnosilaca izbornih lista i kandidata obezbedi njihovu zastupljenost u programu bez diskriminacije.

Svaki pružalac medijske usluge dužan je da emituje političke oglasne poruke svih zainteresovanih podnosilaca izbornih lista i kandidata pod jednakim programskim, tehničkim i finansijskim uslovima.Ako ih je više zainteresovanih, pa se zbog tehničkih uslova ne mogu svi njihovi interesi u celosti zadovoljiti, vreme namenjeno političkom oglašavanju biće raspodeljeno srazmerno iskazanoj zainteresovanosti.

Osim toga, RTS i RTV dužne su da u svom programu ravnomerno, bez diskriminacije i pod istim programskim i tehničkim uslovima, predstave sve izborne liste i kandidate.

Pritom, pružaoci medijskih usluga moraju paziti i na to da je zabranjeno prikriveno emitovati predizborni program u vidu informativnog ili druge vrste programa.

Kada su izbori raspisani samo za o područje određene opštine, predizborni program može emitovati samo pružalac medijske usluge regionalnog ili lokalnog nivo pokrivanja, što ne isključuje pravo ostaloh pružalaca medijske usluge da na opšti način informišu gledaoce o toku predizborne kampanje na području koje ne obuhvata njihova zona pokrivanja.

 

 

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je samostalan i nezavisan organ koji je osnovan Zakonom o elektronskim medijima. REM je usvojio Pravilnik o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje, koji objedinjuje pravila koja se odnose na način emitovanja predizbornog programa. Organi Regulatora su Savet i predsednik Saveta i oni su nadležni kako za donošenje Pravilnika tako i za sprovođenje odnosno tumačenje njegovih odredbi te eventualno izricanje kazni. REM ima presudnu ulogu u kampanji u uređenju izborne komunikacije u elektronskim medijima, budući da on definiše okvir u kome se mediji i politički subjekti mogu kretati, tumači zakonske odredbe a raspolaže i mogućnošću izricanja sankcija onima koji prekrše odredbe Pravilnika.

 

Krivična dela propisana za povredu izbornog prava navedena su u glavi XV Krivičnog zakonika. Naime, ova krivična dela mogu biti učinjena tokom kampanje i sprovođenja izbora i radi se o sledećim krivičnim delima:

 

1. Povreda prava kandidovanja – Ko kršenjem zakona ili na drugi protivpravan način spreči ili ometa kandidovanje na izborima, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

2.Povreda prava glasanja – Ko drugog u nameri da mu onemogući vršenje prava glasanja, protivzakonito ne upiše u spisak glasača, izbriše iz tog spiska ili ga na drugi protivpravan način spreči ili omete da glasa, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

 

 

3.Ko silom ili pretnjom prinudi drugog da na izborima, glasanju o opozivu ili na referendumu vrši ili ne vrši pravo glasanja ili da glasa za ili protiv određenog kandidata odnosno predloga, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

 

 

4.Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem –Ko drugome nudi, daje, obeća nagradu, poklon ili kakvu drugu koristda na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica odnosno predloga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. Istom kaznom kazniće se i onaj ko zahteva ili primi poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica odnosno predloga. Ako opisano delo učini član biračkog odbora ili drugo lice u vršenju dužnosti u vezi sa glasanjem, kazniće sezatvorom od tri meseca do pet godina., a poklon ili druga korist oduzeće se.

 

 

5.Zloupotreba prava glasanja – Ko na izborima ili na referendumu glasa umesto drugog lica pod njegovim imenom ili na istom glasanju glasa više od jedanput ili koristi više od jednog glasačkog listića,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine a član biračkog odbora koji omogući drugome da izvrši to delo iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

6.Sastavljanje netačnih biračkih spiskova – Ko u nameri uticanja na rezultateizbora ili na referendumu, sačini netačan birački spisak, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

7.Sprečavanje održavanja glasanja- Ko silom, pretnjomili na drugi protivpravan način spreči održavanje glasanja na biračkom mestu,kazniće se zatvorom do tri godine. Ko ometa glasanje izazivanjem nereda na biračkom mestu usled čega glasanje bude prekinuto, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

8.Povreda tajnosti glasanja – Ko na izborima ili referendumu povredi tajnost glasanja, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest mesecia ako isto delo učini član biračkog odbora ili drugo lice u vršenju dužnosti u vezi sa glasanjem, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

 

 

9.Falsifikovanje rezultata glasanja- Član organa za sprovođenje izbora ili referenduma ili drugo lice koje vrši dužnosti u vezi sa glasanjem, koji dodavanjem ili oduzimanjem glasačkih listića ili glasova pri prebrojavanju ili na drugi način izmeni broj glasačkih listića ili glasova ili objavi neistinit rezultat glasanja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

10.Uništavanje dokumenata o glasanju – Ko uništi, ošteti, oduzme ili prikrije glasački listić ili neki drugi dokument o glasanju na izborima ili na referendumu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.Za isto delo član biračkog odbora ili drugo lice u vršenju dužnosti u vezi sa glasanjem,kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

 


 

Kaznom zatvora do tri godine kazniće se za krivično delo član Opštinske izborne komisije ili član biračkog odbora, ili drugo lice koje u vršenju dužnosti u vezi sa izborom poslanika/predsednika izmeni broj datih glasova dodavanjem ili oduzimanjem glasačkih listića ili glasova pri prebrojavanju ili koje objavi rezultat izbora koji ne odgovara obavljenom glasanju.

 

 

Pored KZ-a I Zakon o finansiranju političkih aktivnosti definiše kao krivično delo koje predviđa  kaznu zatvora od 3 meseca do 3 godine ukoliko određeno lice daje, odnosno u ime i za račun političkog subjekta pribavi sredstva za finansiranje političkog subjekta protivno odredbama zakona u nameri da prikrije izvor finansiranja ili iznos prikupljenih sredstava političkog subjekta.

Osim krivičnih dela koja su u neposrednoj vezi sa izbornim pravom iz glave XV krivičnog zakonika u samom Zakoniku postoji još jedna grupa određenih krivičnih dela koja je u posrednoj vezi sa izbornim pravom i koja može uticati na regularnost izborne kampanje i procesa:

 

1.Uništenje i oštećenje tuđe stvari- Ko uništi, ošteti ili učini neupotrebljivom tuđu stvar, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

2.Nasilničko ponašanje- Ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, kazniće se zatvorom do tri godine.

3.Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka- Ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

4.Ugrožavanje sigurnosti– Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

5.Sprečavanje političkog, sindikalnog i drugog udruživanja i delovanja- Ko svesnim kršenjem zakona ili na drugi protivpravan način spreči ili ometa političko, sindikalno ili drugo udruživanje ili delovanje građana ili delovanje njihovih političkih, sindikalnih ili drugih udruženja,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.


 

 

Zakon o izboru narodnih poslanika predviđa novčanu kaznu ukoliko član biračkog odbora ili Republičke izborne komisije onemogući praćenje rada organa za sprovođenje izbora. Isto tako kažnjivo je i nedostavljanje biračima obaveštenja o danu i vremenu održavanja izbora i njihovom biračkom mestu. Takođe, zabranjeno je da se potpisi podrške prikupljaju od birača na njihovom radnom mestu ili da se birač na bilo koji način izloži pritisku da potpisom podrži predlog kandidata.

Prekršajne odredbe prema zakonu o finansiranju političkih aktivnosti– Osim krivičnih odredaba zakon o finansiranju političkih aktivnosti predviđa novčane kazne i pokretanje prekršajnih postupaka ukoliko:

 

1. politička stranka primi članarinu veću od 1.000 dinara u gotovini i ukoliko prilikom primanja članarine ne izda uplatnicu

2.politički subjekt ne objavi vrednost davanja koja na godišnjem nivou prelaze iznos jedne prosečne mesečne zarade

3.politički subjekt koristi imovinu u druge svhe a koje se ne odnose na političku aktivnost i druge dozvoljene aktivnosti političke stranke. Takođe, ukoliko politička stranka stekne imovinu na druge način a da to nije kupoprodaja, nasleđivanje i legat, isto tako stranka koja stekne nepokretnost iz javnih izvora a koristi je u druge svrhe koje nisu vezane za sprovođenje političkih aktivnosti.

4.politički subjekti otvore više računa za finansiranje njihovog redovnog rada i to sa više različitih poreskih indentifikacionih brojeva

5.politički subjekt koristi sredstva prikupljena iz javnih i privatnih izvora za finansiranje troškova izborne kampanje a da nisu bila namenjena isključivo za političku aktivnost u toku izborne kampanje

6.politički subjekt koristi sredstva za redovan rad a da ta sredstva nije uplatio na poseban račun namenjen finansiranju troškova izborne kampanje. Takođe, kažnjivo je i neotvaranje posebnog računa namenjenog finansiranju kampanje

7.politički subjekt ne dostavi Agenciji za borbu protiv korupcije izveštaj o troškovima izborne kampanje u roku od 30 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora

8.politički subjekt ne vrati sredstva iz javnih izvora koje nije potrošio tokom političke kampanje

 

Lokalni izbori za odbornike skupština 4 opštine održaće se 16. decembra 2018. godine. U Kladovu, Kuli i Doljevcu su raspisani vanredni izbori, dok će se jedino u Lučanima održati redovni.  Pomoću našeg portala “Ko je na vlasti” dostupne su vam informacije o tome ko su aktuelni, a ko prethodni odbornici, kako se troši budžet na lokalu, da li je bilo slučajeva stranačkog “preletanja”,  a moguće je i uporediti rezultate dosadašnjih izbora u ove 4 opštine.

 

Saznajte sve o odbornicima u Lučanima ovde, u Kladovu ovde, u Kuli ovde i u Doljevcu ovde.

Veoma je važno napraviti razliku i znati koja je funkcija članova biračkog odbora, a koja nezavisnih posmatrača. Ako ste do sada imali nedoumicu oko ovih pitanja, sledeći odgovori će vam pomoći da konačno saznate sve o ulogama različitih aktera u izbornom procesu.

 

 

Birački odbori su organi za sprovođenje izbora koji neposredno sprovode glasanje na biračkom mestu.

OIK donosi Rešenje o obrazovanju biračkih odbora i imenovanju predsednika i članova biračkih odbora u stalnom sastavu najkasnije 05. decembra 2018. godine u 24 časa . OIK takođe imenuje članove i zamenike članova biračkih odbora u proširenom sastavu i to najkasnije do 10. decembra 2018. godine u 24 časa .

U nadležnosti biračkih odbora je da obezbeđuju pravilnost i tajnost glasanja kao i da se staraju o održavanju reda na biračkom mestu.

Posle sprovedenog glasanja, birački odbor utvrđuje rezultate glasanja na biračkom mestu i dostavlja materijal koordinatorima OIK-a, u sedištima jedinica lokalne samouprave.

 

 

Rad izborne komisije i biračkih odbora je javan, tako da rad organa za sprovođenje izbora mogu pratiti zainteresovani domaći i strani posmatrači, koji se akredituju u skladu sa pravilima koje određuje izborna komisija. Akreditovani posmatrači nemaju mogućnost uticaja na izborni proces, već samo beleže eventualne nepravilnosti u izbornom procesu, kako tokom kampanje, tako i tokom dana glasanja.

 

 

Birački odbori predstavljaju izborne organe i njihova glavna uloga se ogleda u tome da sprovode sam proces glasanja na izborni dan. Birački odbor je sastavljen od članova biračkih odbora u stalnom i proširenom sastavu. Sa druge strane posmatrači predstavljaju lica koja prate rad biračkih odbora/izbornih komisija i omogućavaju da se izborni proces odvije na transparentan način i sa što manje eventualnih nepravilnosti. Birački odbori  dužni su da posmatračima omoguće nesmetano praćenje svake izborne radnje, ali se posmatrači ni na koji način ne smeju mešati u rad biračkih odbora.

 

 

Ukoliko uoči nepravilnosti u postupku glasanja, član biračkog odbora može staviti usmenu ili pismenu primedbu koja mora biti uneta u zapisnik o radu biračkog odbora.

Ako ste se pitali ko sve ima pravo glasa, gde možete glasati i na koji način, kako se možete žaliti i da li možete proveriti da li ste upisani u birački spisak, sledeća pitanja i odgovori biće vam od koristi.

 

 

Pravo glasa ima svaki svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj se održavaju izbori.

Da bi ostvario biračko pravo, građanin mora biti upisan u jedinstveni birački spisak koji vodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

Birač se upisuje u birački spisak prema mestu prebivališta.

Birač koji nije upisan u birački spisak ne može da glasa , čak ni onda kada je njegovo izostavljanje sa izvoda iz biračkog spiska posledica očigledne omaške.

Svoj identitet birač dokazuje važećom ličnom kartom, odnosno važećom putnom ispravom (pasošem) koji sadrži JMBG. Pravilima o radu biračkih odbora predviđeno je da birački odbor treba da omogući glasanje biraču koji svoj identitet dokazuje i ličnom kartom sa isteklim rokom važenja, pod uslovom da priloži potvrdu Ministarstva unutrašnjih poslova o podnetom zahtevu za izdavanje nove lične karte.

 

 

 

Po zaključenju biračkog spiska birač može biti upisan u spisak naknadnih promena u biračkom spisku, koji je sastavni deo izvoda iz biračkog spiska a rešenje o promenama može biti doneto najkasnije 72 časa pre dana izbora.

Svaki građanin može opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, ili ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave podneti zahtev za promenu u biračkom spisku ako on ili drugi građanin nije upisan u birački spisak ili promenu u biračkom spisku ukoliko nešto od podataka nije ispravno (pogrešno prezime, JMBG itd.)

Pa tako, u slučaju predstojećih izbora, upis birača u birački spisak na osnovu zahteva vrši:

 

Nadležni organ o zahtevu za promenu u biračkom spisku odlučuje u roku od 24 časa od prijema zahteva.

Bilo kakve promene i dopune u izvodima iz biračkih spiskova na biračkom mestu nisu dozvoljene.

 

 

Dan posle raspisivanja izbora, svaka opštinska uprava mora izložiti birački spisak za svoje područje, kako bi građani izvršili uvid. O izlaganju ih mora obaveštavati putem medija ili na drugi prigodan način. Građani moraju znati i to da mogu zahtevati izmene u biračkom spisku.

 

 

Birač glasa na biračkom mestu na kome je upisan u izvod iz biračkog spiska. Biračka mesta se otvaraju u 7,00 časova, a zatvaraju u 20,00 časova. Ukoliko se u trenutka zatvaranja biračkog mesta zateknu birači koji nisu glasali do tog trenutka njima se mora dozvoliti da glasaju.

Svoj identitet birač dokazuje važećom ličnom kartom, odnosno važećom putnom ispravom (pasošem) koji sadrži JMBG. Pravilima o radu biračkih odbora predviđeno je da birački odbor treba da omogući glasanje biraču koji svoj identitet dokazuje i ličnom kartom sa isteklim rokom važenja, pod uslovom da priloži potvrdu Ministarstva unutrašnjih poslova o podnetom zahtevu za izdavanje nove lične karte.

Svaki birač glasa lično i u toku održavanja izbora može glasati samo jedanput. Glasanje je tajno a glasa se na overenim glasačkim listićima, koji sadrže  redni broj koji se stavlja ispred naziva izborne liste; nazive izbornih lista prema redosledu utvrđenom na zbirnoj listi, sa ličnim imenom prvog kandidata sa liste; napomenu da se glasa samo za jednu izbornu listu, zaokruživanjem rednog broja ispred naziva te liste.

Član biračkog odbora koji je određen za rukovanje sprejem sa nevidljivim mastilom, zbog mogućnosti da na rukama ima tragove spreja, glasa na svom biračkom mestu uz rešenje o imenovanju za člana biračkog odbora.

 

 

 

Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem, koje često nazivamo “kupovinom glasova”, je krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, te se krivična prijava protiv onoga za koga smatrate da je ovo delo učinio može podneti nadležnom javnom tužilaštvu, a to je osnovno javno tužilaštvo na teritoriji na kojoj je ovo delo učinjeno. Ukoliko se prijava podnese policiji ili tužilaštvu koje nije nadležno, oni su dužni da tu prijavu proslede nadležnom tužilaštvu.

 

 

 

Protiv svakog rešenja Opštinske izborne komisije donetog po prigovoru može se izjaviti žalba Upravnom sudu. Treba obratiti pažnju na to da onaj ko smatra da postoji povreda, mora prvo podneti prigovor OIK-u jer OIK je prvostepeni organ koji pritom ne može postupak pokrenuti po službenoj dužnosti. Prigovor OIK-u podnosi se u roku od 24 časa od momenta kada je doneta odluka, odnosno izvršena radnja ili učinjen propust koji se prigovorom osporava. Tek u slučaju da podnosilac prigovora želi da ospori odluku OIK-a donešenu po njegovom prigovoru, može izjaviti žalbu Upravnom sudu, koji je drugostepeni organ. U slučaju lokalnih izbora protiv rešenja izborne komisije žalba Upravnom sudu može podneti u roku od 24 časa od dostavljanja rešenja a izborna komisija dužna je da sudu dostavi odmah, a najkasnije u roku od 12 časova sve potrebne podatke i spise za odlučivanje.

Ako sud usvoji žalbu, poništiće odluku ili radnju u postupku predlaganja kandidata, odnosno u postupku izbora odbornika ili će poništiti izbor odbornika.

U Srbiji su 4. marta 2018. godine održani redovni beogradski izbori. CRTA posmatračka misija pratila je celokupan izborni proces. Ovaj izveštaj obuhvata detaljne nalaze kao i preporuke za unapređenje kvaliteta izbornog procesa.

Tri meseca nakon što su glasali na izborima, i pred sam istek zakonskog roka, Beograđani su dobili novog gradonačelnika. Postavljen je isti čovek koji je mogao da bude postavljen i dan nakon izbora, 5. marta. Moglo je, ali smo ipak na to čekali više od tri meseca.  Jedino bitno što se dogodilo u tom periodu je postavljanje prethodnog gradonačelika, glavnog aktera u dvocifrenom broju korupcionaških afera, za novog ministra finansija.

 

Zoran Radojičić, novoizbrani gradonačelnik prestonice, je na sednici Skupštine grada, izneo svoj plan vođenja Beograda. Nedvosmisleno je rekao da će njegov mandat značiti nastavak onog što je započeo njegov prethodnik. Dakle, ništa novo. Da li je moguće da se vladajuća politička elita samo ruga građanima, jer im se može? Ili su političari svesni da je sasvim svejedno ko i kada je postavljen za gradonačelnika, ko za zamenike ili pomoćnike, jer su oni u suštini poverenici jednog čoveka? Kad bismo imali tehnologiju virtuelnog kloniranja ili kakvog hologramskog prikazivanja Vođe u svim važnijim političkim ulogama u društvu, da li bismo i dalje imali ove nekakve nevažne pozicije? Apsurdne izborne procese?

 

Beogradski izbori održani 4. marta ove godine najavljeni su kao pitanje budućnosti i ključni za razvoj Srbije. Ova kampanja je po nivou uloženih resursa, medijske pažnje nacionalnih medija i angažovanja republičkih funkcionera u kampanji, ličila na izbornu atmosferu za nacionalne izbore.  U atmosferi koju su obeležile zloupotrebe javnih funkcija i javnih resursa, kao i slučajevi medijske neravnopravnosti i neetičkog i neprofesionalnog izveštavanja uticajnih medija,  lista SNS je osvojila 45 odsto glasova odnosno 64 od 110 odborničkih mandata.

 

Međutim, za Srbiju je mnogo važnije pitanje, o kome se danas retko govori, pitanje zloupotrebe javnih funkcija, novca građana i građanki, pritisaka, brojnih navoda o kupovini glasova i čitavog niza neregularnosti na izborni dan. CRTA posmatračka misija je zabeležila na osam odsto biračkih mesta ozbiljne nepravilnosti.

 

Gde su institucije koje bi trebalo da štite javni interes, da sprečavaju pokušaje zloupotrebe političke moći, pljačke i zastrašivanja naroda? Gde su Agencija za borbu protiv korupcije, Regulatorno telo za elektronske medije, tužilaštvo, policija? Izgleda, nigde. Oni koji imaju šta da kažu su uplašeni za svoju egzistenciju, oni koji imaju moć da nešto urade su postavljeni da ćute i ne rade ništa. Tako je Agencija rekla da Goran Vesić nije u kampanji u brojnim nastupima u ime Grada Beograda zloupotrebio svoju poziciju za benefit SNS-a, jer on i nije bio javni funkcioner. REM je rekao da su televizije potpuno profesionalno i u skladu sa zakonom izveštavale o izborima i dali jednaku šansu svima da predstave svoje programe. CRTA je izvestila da su predstavnici vladajućih partija bili četiri puta više zastupljeni od predstavnika opozicije u medijima. Gradska izborna komisija – glavni sudija u izbornom procesu je u potpunosti isključila javnost sa svojih sednica i iza zatvorenih vrata održala čak 18 sednica (one na kojima su se donosile najvažnije odluke o toku izbora).

 

O kakvom izboru građana za odbornike pa posredno i za gradonačelnika govorimo kada nam umesto programa nude paštete, umesto stručnjaka partijske vojnike, a umesto nezavisnih izbornih sudija partijske zombije?

 

Da su izbori u Srbiji postali farsa, da nikog nije briga za vladavinu prava, da se pravila tumače onako kako odgovora onima koji imaju moć da ih sprovode, da se izbornim cirkusom direktno ponižava dostojanstvo ljudi složiće se mnogi u Srbiji. Ostaje nam da izaberemo da li ćemo na to da okrenemo glavu ili ćemo pokušati nešto da uradimo.

 

Ako ostavimo da se zaborave nalazi iz ove izborne kampanje, ali i prethodnih, onda nam sledeći izbori neće proći samo sa jednim šamarom posmatraču CRTE, pojedinačnim slučajevima ozbiljnih nepravilnosti na osam odsto biračkih mesta, kontrolisane medijske propagande i prikrivene zloupotrebe javnog novca i imovine u partijske svrhe. Ignorisanjem ovih činjenica podiže se prag tolerancije. Nasilje, otvorena korupcija, medijska lobotomija, potpuno ignorisanje slova zakona na sledećim izborima će biti realnost. Na sledećim izborima se neće ni truditi da narodu zamažu oči raznim Kockicama, Goncićima, Radojičićima da glume ozbiljne političke aktiviste.

 

Zato moramo da podignemo glavu, pustimo glas i počnemo da branimo tekovine demokratije – slobodne i fer izbore, institucije građana i javni medijski servis.

 

 

Žabljak, avgust 1992. godine. Jedemo sladoled na Durmitorskom suncu u čuvenoj poslastičarnici „Duga“ i kao sva „pametna“ deca, pravimo se da čitamo novine. Došli smo iz vikendica da uzmemo štampu koja je dolazila isključivo popodne, za taj dan. Dva dečaka, ukupno 24 godine. Volimo prirodu, život, Durmitor, upijamo sve i imamo osećaj da možemo da menjamo svet. Zbog toga ga upoznajemo čitajući novine. Tako i učimo ko je Milo.

 

Tačno 24 godine kasnije, dečaci iz uvoda su postali kumovi, „Duge“ više nema, DPS ponovo pobeđuje na izborima 2016. godine, pa 2017. ponovo i 2018. na lokalnim izborima, izgleda, ponovo.

 

Isti su samo Durmitor i predsednik DPS-a.

 

Od 2012. godine pa na ovamo, jedno pitanje ponovo spaja „dva oka u glavi“ – Srbiju i Crnu Goru: koga građani biraju i da li izbor postoji?

 

Procenat izašlih na izborima u Srbiji se kreće od 53% do 57%. Čak ni predsednički izbori 2017. godine nisu „izvukli“ više od 54% upisanih birača na biračka mesta.  Sa druge strane, Crna Gora je bila poznata po tome što građani „vole“ da glasaju. Predsednički izbori 2018. godine – izlaznost 63,98%, a na lokalnim u Podgorici – izlaznost  64,2%.

 

Od 2012. godine u Srbiji, prema rezultatima, postoji samo jedan izbor – na svim nivoima. U Crnoj Gori od 1992.

 

I ako uzmemo u obzir sve vidljive i nevidljive pritiske, nezakonite radnje koje je po običaju teško dokazati i koje traju toliko da stanu u jednu vest, ostaje pitanje: Da li smo imali izbora? Da li si ti imao izbor?

 

Ljudi uglavnom glasaju za siguran posao i prosečnu platu, garantovanu „koricu hleba“. Brane sebe i sistem koji ih hrani, jer ne vide drugi. Glasaju da ne ispaštaju. I za subvencije za nabavku novog grla…i za one nove koševe koje je Milo obećao kada je igrao basket sa tvojim bratancem…

 

Neće znati mora li država da obori rekord u zaduživanju da bi izgradila autoput, pa da se od Kolašina do Podgorice stigne za pola sata. Isto tako neće znati, ako žive u Srbiji, ko je investirao u koga – Fijat u Srbiju ili Srbija u Fijat, koliko troše Železnice, šta radi Air Srbija i rade li u kompaniji „Jura“ radnici u uslovima dostojnim 21. veka ili  19. veka.

 

Zanimljivo je da se u Crnoj Gori forme menjaju ali suštine vladanja ostaju iste. Zato se „vladari“ u novijoj istoriji mogu pobrojati na prste jedne ruke: Nikola Petrović (1860 – 1918) pa od 1945. u okviru SFRJ dominiraju Vidoje Žarković pa Blažo Jovanović (ovaj drugi zvanično do 1984, ali u praksi i kasnije), te od ranih devedesetih DPS, a od 1997. godine alijas Milo.

 

Mnogi se pitaju gde je tu demokratija, alternativa? Kako je moguće da neko po profesiji postane „opozicija“ i tu provede čitav život?

 

Ima tu neke zajedničke crte sa zbivanjima i u Srbiji i u Crnoj Gori. Samo u Crnoj Gori ipak to traje mnogo duže.

 

Uspeli su u sledećem: da nam ogade politiku. (Skoro) svako ko drži do sebe neće u politiku, jer je tamo mulj, živo blato koje guta sve. Sporadično neko „ispravan“ uđe, ali ga politika „pljune“  i izbaci nazad kao strano telo…i nastavi dalje svojim putem. Deca koja postaju vremenom ljudi ne žele više da menjaju sistem, lakše im je da ga napuste i odu „preko“. I tako u krug. Po onoj staroj – „što gore – to bolje“.

 

U prirodi, ali i u društvu ipak postoje neki red i neki zakoni. Balans se uspostavi. Uzmemo stvari u svoje ruke. Kada se u Durmitoru prepune rezervoari u planini od topljenja snega, negde u proleće, čuje se veliko BUM, voda jurne u Crno Jezero noseći pred sobom sav otpad iz šume koji joj je smetao i sprečavo prolaz. Meštani onda kažu „pukla Čelina“. Što se više otpada tokom jeseni i zime sakupi, to se „pucanje Čeline“ jače čuje.

 

Dečaci sa početka priče su još tu i još menjaju svet. Kao i mnogi drugi.

 

Pući će i nama Čelina.