Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA je predstavila rezultate istraživanja javnog mnjenja „Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2017 u Medija centru  u Beogradu.

 

Rezultati istraživanja pokazuju da je prekinut generalni trend pozitivnih promena iz prethodne godine. Negativan trend uočen je u pogledu poverenja građana da sopstvenim angažmanom mogu da menjaju stvari u državi. Zainteresovanost za politiku je ponovo blago opala u odnosu na prethodne dve godine, i vratila se na nivo iz 2013. godine.

 

CRTA, u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom već petu godinu za redom sprovodi istraživanje “Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji”.

 

Na konferenciji su govorili:

 

●  Vukosava Crnjanski , direktorka CRTE (Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost)  

●  Svetlana Logar , direktorka istraživanja Ipsos Strategic Marketing-a  

●  Dr Dušan Spasojević , asistent na Fakultetu političkih nauka

●  Vujo Ilić , politikolog i doktorant na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti

 

Više o samom istraživanju možete pročitate ovde.

Istraživanje “Učešće građana u demokratskim procesima 2013. godine”

 

Ovo istraživanje, rađeno prema metodologiji Hansard Society iz Velike Britanije, predstavalja svojevrsni prikaz demokratskog stanja jednog društva. Koliko su građani i građanke spremni da se uključe u društvene procese, da iskoriste svoja građanska prava i da utiču na donosice odluka jeste pokazatelj “zdravlja” jednog društva.

Cilj istraživanja je da utvrdi stepen spremnosti građana i građanki Srbije da učestvuju u demokratskim procesima koji podrazumevaju razne oblike učešća građana, od glasanja na izborima do pokretanja i učešća u konkretnim akcijama, i da prati promene u stepenu učešća tokom vremena.

Rezultat istraživanja sprovedenog 2017. godine pokazuju da je prekinut generalni trend pozitivnih promena iz prethodne godine. U odnosu na 2016. godinu, promene u meri angažovanosti  i učešća građana u demokratskim procesima nesistematski variraju kroz različite indikatore.

Najupadljiviji negativan trend uočen je u pogledu poverenja građana da sopstvenim angažmanom mogu da menjaju stvari, a najupadljiviji pozitivan trend u pogledu podrške demokratiji kao najboljem poličkom sistemu za Srbiju.

Ucesce gradjana u demokratskim procesima u Srbiji 2017

Tek svaki četvrti građanin Srbije je zainteresovan za politiku, dok je uverenje da svojim angažmanom mogu da utiču na promene u društvu na najnižem nivou u poslednjih pet godina, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja „Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2017“. Ovogodišnji rezultati pokazuju da je prekinut opšti trend pozitivnih promena iz prethodne godine u spremnosti za angažovanje i učešće građana u demokratskim procesima. Ovo istraživanje već petu godinu za redom sprovodi CRTA u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom uz podršku Britanske ambasade u Beogradu.

Prvi put u poslednjih pet godina većina građana (51 odsto) misli da je demokratija najbolji oblik državnog uređenja za Srbiju, dok je nastavljen trend smanjenja procenta građana koji veruju da samo politika “čvrste ruke” može izvući državu iz krize (44 odsto).

“Iako ohrabruju podaci da raste podrška demokratiji ipak zabranjiva nizak nivo učešća građana u demokratskim procesima. Potrebno je pod hitno preduzeti konkretne akcije u vidu obrazovanju građana za demokratiju. Bez aktivnih i osvešćenih građana nećemo imati društvo koje napreduje. Donosioci odluka moraju da obezbede da postojeći mehanizmi za učešće građana, poput javnih rasprava ili narodne incijative, ne budu samo mrtvo slovo na papiru” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

U odnosu na prošlu godinu značajno više građana ne veruju da mogu da utiču na promene kroz uključivanje medija u rešavanje njihovih problema (sa 39 na 28 odsto), organizovanjem pritisaka na parlament (sa 27 na 15 odsto) ili kontaktiranjem njihovih narodnih poslanika (sa 19 na 8 odsto).

“ I dalje mali broj građana, 13 odsto, učestvuje u inicijativama vezanim za rešavanje nekog problema u lokalnoj zajednici dok su izbori i dalje jedina aktivnost u kojoj učestvuje većina građana” izjavila je Svetlana Logar, direktorka istraživanja Ipsos Starategic Marketinga.

Kao i prethodne dve godine, akcije u kojima građani najčešće učestvuju jesu diskutovanje o politici sa drugim ljudima (37 odsto), ili potpisivanje peticije (17 odsto).

„Ono što nam pokazuje ovo istraživanje jeste da su građana u potpunosti van političkog procesa kojim dominiraju isključivo političke partije što nije dobro u tranzicionim društvima. Demokratija u Srbiji kao da je u potpunosti fokusirana na izbore i političke stranke a da građani imaju tek minimalni uticaj na politiku“ smatra Dušan Spasojević, docent Fakulteta političkih nauka.

Ponovo se blago smanjio i procenat građana koji izražavaju i samu želju da utiču na odluke vlasti na lokalnom i na nacionalnom nivou. Oko četvrtine građana želi da utiču na odluke vlasti na nacionalnom nivou, dok je prošle godine tako mislila trećina građana dok na lokalnom nivou tu želju izražava 32 odsto građana.

„U drugim evropskim zemljama više od polovine građani je zainteresovano za politiku dok je kod nas tek četvrtina. Takođe, stepen učešća građana u Srbiji u demokratskim procesima 13 odsto, dok na nivou Evrope on iznosi skoro 40 odsto“ izjavio je Vujo Ilić, politikolog i doktorand Centralnoevropskog univerziteta.

Kao i prethodnih godina, građani su nešto zadovoljniji radom Vlade nego radom Skupštine, ali u oba slučaja je znatno više nezadovoljnih nego zadovoljnih i procenat nezadovoljnih raste. Nezadovoljno radom Skupštine je 41 odsto građana dok je zadovoljnih 19 odsto. Nezadovoljstvo radom Vlade izrazilo je 39 odsto građana dok je zadovoljnih 28 posto.

Preuzmite: Istrazivanje: kljucni nalazi Istrazivanje gradjana u demokratskim porcesima

Download: Key findings Audit of political engagement Serbia 2017

Preuzmite kompletno istraživanje na srpskom jeziku: Ucesce gradjana u demokratskim procesima u Srbiji 2017

Preuzmite kompletno istraživanje na engleskom jeziku: Audit of political engagement Serbia 2017

Beograd, 8. novembar 2016. godine – Tek trećina građana učestvuje u političkom životu Srbije, ili bar veruje u efikasnost građanskog učešća, ali se nastavlja blagi pozitivni trend u pogledu generalne spremnosti građana na učešće u demokratskim procesima koji ukazuju na osnaživanje svesti o ulozi građana u demokratizaciji društva, pokazuju rezultati istraživanje «Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2016». Ovo istraživanje, četvrtu godinu za redom, sprovodi CRTA u okviru inicijative Otvoreni parlament u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom.

Demokratija podrazumeva aktivno učešće građana u političkom životu i zato ne možemo biti zadovoljni ovim rezultatima. Kao i prethodnih godina, poverenje građana da pojedinim konkretnim akcijama mogu da dovedu do promena je nešto veće od načelnog uverenja da obični ljudi mogu da menjaju stvari u državi. Građani veruju da na promene u državi najviše mogu da utiču glasanjem na izborima i skretanjem pažnje medija na probleme “ izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Rezultati pokazuju da je ove godine uočljivo porastao procenat građana koji su bar načelno izrazili želju da utiču na odluke na lokalnom nivou, sa 28 na 34 odsto, dok se prvi put uočava i porast građana koji izražavaju želju da utiču na odluke vlasti na nacionalnom nivou, sa 22 na 28 procenata. Nastavljen je i blagi trend porasta učešća građana u bar nekoj od akcija u vezi sa promenama stanja u državi, ali taj porast uglavnom potiče od povećanog broja građana koji su rekli da su diskutovali o politici sa drugim ljudima (sa 34 na 40 odsto).

«Upadljivo raste broja građana koji diskutuju o politici posle naglog pada zainteresovanosti za diskutovanje o politici sa drugim ljudima u 2014. godine. Sa druge strane, entuzijazam građana da se stvari mogu menjati građanskim učešćem kao i spremnost građana da učestvuju u konkretnim akcijama ostali su na nivou prošle godine”, izjavila je Svetlana Logar, direktorka istraživanja Ipsos Strategic Marketinga.

Mali procenat građana je zaista aktivno angažovan u političkom životu Srbije, i taj procenat se smanjio u odnosu na prethodnu godinu za tri odsto. U 2016. godini tek devet odsto građana je pokrenulo neku inicijativu ili su učestvovali u rešavanju nekog problema u lokalnoj zajednici dok je u 2015. bio 12 procenata. Kao i prethodnih godina, akcija u kojoj su građani najčešće učestvovali je potpisivanje peticije (16 odsto).

Porastao je procenat građana koji sebe ocenjuju kao bar osrednje obaveštenim o temama vezanim za politiku i politički sistem i nosioce vlasti, ali je porasla i stvarna obaveštenost tako da je u poslednje tri godine sada uočljiv trend blagog porasta. Kao i prethodnih godina, građani ocenjuju da najmanje znaju o Vladi AP Vojvodine, a najviše o politici u Srbiji i lokalnoj samoupravi u njihovom mestu.

Istraživanje je sprovedeno u septembru 2016. godine na reprezentativnom uzorku.

Veliki broj građana Srbije (70 procenata) veruje da političari njima treba odgovaraju i da polažu račun pokazuje istraživanje “Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2015” koje je predstavljeno povodom Međunarodnog dana demokratije.

Istraživanje već treću godinu za redom sprovodi Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) u okviru inicijative Otvoreni parlament u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom.

Rezultati pokazuju blagi porast zaintersovanosti građana za politiku u odnosu na prethodne godine kada je nezaintersovanost stalno rasla. Skoro svaki treći građanin Srbije zainteresovan je za politiku i druge teme u vezi sa političkim sistemom i nosiocima vlasti dok je 2014. godine tek četvrtina građana bila zaintersovana.

Ipak uprkos blagim naznakama pozitivnih promena, još uvek manje od trećine građana učestvuje u političkom životu Srbije, ili bar veruje u efikasnost građanskog učešća. Kao i prethodnih godina, jedini politički angažman u kome učestvuje više od polovine građana je glasanje na izborima.

Veoma je važno da građani budu svesni svojih prava i da znaju da demokratija nisu samo izbori, već je demokratija ono što se dešava između dva izborna ciklusa. Svi zajedno, od političara do građana, treba da se zapitamo zašto nismo spremni da učestvujemo u demokratskim procesima i kako da promenimu tu činjenicu“ izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost.

Mali procenat građana aktivno je angažovan u političkom životu Srbije, ali se, u odnosu na prethodne godine procenat angažovanih donekle povećao. U 2015. godini 12 odsto građana je pokrenulo neku inicijativu ili su učestvovali u rešavanju nekog problema u lokalnoj zajednici dok je u 2014. godine tek 7 odsto građana bilo aktivno. Kao i prethodnih godina, akcija u kojoj su građani najčešće učestvovali je potpisivanje peticije (15 odsto).

Svaki peti građanin izražava želju da utiče na odluke vlasti na nacionalnom nivou, ali kada je u pitanju uticaj na odluke vlasti na lokalnom nivou, taj procenat se blago povećao u odnosu na prethodnu godinu (sa 25 na 28 porcenata).

Kao i prethodnih godina, poverenje građana da pojedinim konkretnim akcijama mogu da dovedu do promena je nešto veće od načelnog uverenja da obični ljudi mogu da menjaju stvari u državi. Dok je 2014. godine skoro trećina građana verovala da konkretnom akcije nešto mogu da promene, 2015. godine tek svaki četvrti građani ima poverenja u efikasnost angažmana.

„ Poverenje građana da angažovanjem kroz pojedine građanske akcije mogu da utiču na promene stvari u državi poraslo je 2014. u odnosu na 2013. godinu, što se najverovatnije može tumačiti posleizbornim optimizmom da bi ove godine opet došlo do pada entuzijazma”, izjavila je Svetlana Logar, direktorka istraživanja Ipsos Strategic Marketinga.

Jedan deo nalaza je očekivan, pogotovo na lokalnom nivou, jer vidimo iskuljučenost građana. Tu je pre svega reč o manjku entuzijazma, političkoj kulturi i sl., a sa druge strane reč je o netransparentnom političkom procesu. U tom smislu, u nalazima vidimo da građani reaguju na odluke koje su već donešene”, objašnjava docent Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka.

Većina građana, kao i prethodnih godina, ocenjuje da o temama u vezi sa politikom, političkim sistemom i radom nosilaca vlasti u Srbiji, ne zna ništa ili zna malo. Čak 78 odsto građana ocenilo je da nije dobro informisano o politici u Srbiji, o Skupštini Srbije, o ulozi samih poslanika, o republičkoj Vladi, o lokalnoj samoupravi, o sistemu uređenja vlasti u Srbiji, o Vladi AP Vojvodine.

Preuzmite dokument

Tek svaki četvrti građanin Srbije učestvuje u političkom životu, ili bar veruje u efikasnost građanskog učešća.

Jedini politički angažman u kome bi učestvovala većina građana je glasanje na izborima. Više od 90 procenata građana u poslednjih godinu dana nije preduzelo niti učestvovalo u bilo kakvoj akciji ili inicijativi u vezi sa rešavanje nekog problema u njihovoj lokalnoj zajednici pokazalo je istraživanje “Učešće građana u demokratskim procesima Srbije” koje su sproveli Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA i Ipsos Strategic Marketing.

“U odnosu na 2006. i 2009. godinu zainteresovanost za politiku i angažovanost građana pokazuje trend opadanja. Stepen učešća građana u demokratskim procesima predstavlja indikator zdravlja jednog društva. Ipak građani su, bar deklarativno, izrazili nešto veću spremnost na učešće u pojedinim akcijama nego što su u takvim akcijama bili zaista angažovani u skorijoj prošlosti” izjavila je Vukosava Crnjanski Šabović, direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA.

Veći broj građana je nezadovoljan radom Skupštine i Vlade Srbije. Na skali ocena od 1 do 5, prosečna ocena zadovoljstva građana radom Skupštine Srbije  je 2.7, a radom Vlade Srbije 2.9. Samo 14 odsto građana smatra da Skupština Srbije efikasno nadzire rad Vlade.

“Opšte poverenje  građana u političare i poverenje da poslanici u Skupštini zastupaju interese građana je veoma nisko. Čak 62 procenta građana smatra da političari građanima ne govore istinu, a samo 8 odsto veruje da bar uglavnom govore istinu” naglasila je Svetlana Logar, direktorka istraživanja Ipsos Strategic Marketinga.

Građani imaju više poverenja u dostupnost lokalnih odbornika nego poslanika u Skupštini Srbije i ujedno ih najviše interesuje rad lokalne samouprave.

“Ovi rezultati pokazuju veoma nizak nivo građanske participacije i poverenja u institucije. Mogućnost građana da učestvuju u političkom životu je od suštinske važnosti za demokratiju. Zato je važno dobro razmisliti kako motivisati građane da se uključe u procese donošenja odluka” rekao je Tom Keli, direktor programa Nacionalnog demokratskog institute u Srbiji.

Većina građana ocenjuje da o temama vezanim za politiku, politički sistem i nosioce vlasti u Srbiji ne zna ništa ili zna malo.  Više od polovine građana smatra da nema ni osrednje znanje o politici Srbije.  Građani najmanje znaju o izbornom sistemu Srbije – samo 17 odsto znalo je da se na izborima za republički parlament koristi proporcionalni sistem. Tek 23 odsto građana zna da mandatima poslanika ne raspolažu političke stranke na čijoj listi su bili, dok polovina građana ne zna da se na izborima nije glasalo za svakog pojedinačnog poslanika, već za listu poslanika, iako je većina njih – 77 procenata po sopstvenom priznanju, glasala na poslednjim parlamentarnim izborima 2012. godine.

Polovina građana zna da politički kurs države određuje Vlada dok 27 odsto smatra da je to radi Skupština Srbije, a 12 procenata da predsednik države; 9 odsto građana ne zna odgovor na to pitanje.

Ovo istraživanje, koje su podržali Nacionalni demokratski institut i Britanska ambasada u Beogradu, rađeno je po ugledu na slično istraživanje koje već desetu godinu za redom sprovodi Hansard Society u Velikoj Britaniji.

Reforme koje se u različitim oblicima i u različitom obimu sprovode na visokoškolskim ustanovama u Srbiji već gotovo jednu deceniju. Cilj ovog istraživanja bio je da se osvetle neki od najvažnijih aspekata studiranja na privatnim i državnim univerzitetima u Srbiji.