Povodom obeležavanja Međunarodnog dana demokratije, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTAorganizovao je razgovor o građanskom aktivizmu i dodelu priznanja „Hrabri glas“ u petak,  14. septembra u Nišu.

Po prvi put, CRTA, kao dobitnica međunarodne nagrade „Branitelj demokratije“, dodelila je priznanje „Hrabri glas“ Inicijativi „Ne damo niški aerodrom“, kao motivišućem primeru aktivističke priče.

Kroz razgovor sa učesnicima mapirali smo „crvene linije“ koje je potrebno preći da bi se građani probudili i borili za svoja prava. Takođe, razgovarali smo i o motivima građana za učešće u demokratskim procesima.

Na razgovoru će diskutovati:

o   Raša Nedeljkov, programski direktor, CRTA

o   Miloš Bošković, predstavnik Inicijative “Ne damo niški aerodrom”

o   Jelena Canić Milanović, novinarka, Južne vesti Niš

o   Dragan Marinković, urednik, Jugmedia Leskovac

Moderatorka: Mihaela Šljukić Bandović, novinarka Istinomera

Više o samom događaju možete pogledati ovde.


Glavni put ka svesnom društvu koje će se zalagati za iste vrednosti i koristiti sve mogućnosti digitalnog sveta u korist jačanja društva i odgovornosti i trasnparentnosti nosilaca vlasti ogleda se u obrazovanju i informisanju, zaključak je Istinomer foruma pod nazivom “Digitalna demokratija – korak bliže ili dalje od donosioca odluka?“ održanom večeras u Beogradu u organizaciji CRTE i Istinomera, uz podršku Friedrich Ebert Fondacije.

Učesnici foruma aktivista i regionalni koordinator za upravljanje kriznim situacijama na južnom Kavkazu Hayk Toroyan, projektni koordinator za zagovaranje i primenu otvorenih podataka u Hrvatskoj Slaven Rašković, stručnjak za digitalne medije i aktivista Marko Živković i programski direktor CRTE Raša Nedeljkov složili su se da je jedan od glavnih problema društvenih mreža širenje tkzv.fake news-a  kao i nemogućnost kontrole celog digitalnog virtuelnog prostora.

“Kada poredim situaciju 2008.godine u svojoj državi u odnosu na 2018.godinu, uviđa se da su društvene mreže donele prednosti u organizovanju građanskih protesta. Zahvaljujući digitalnoj sferi otvorene su nove perspektive, nove informacije i novi uglovi posmatranja aktuelnih političkih dešavanja”, naglasio je aktivista organizacije Human Rights Power Hayk Toroyan.

Takođe, Hayk je istakao da kada je reč o Jermeniji, građani teže da budu aktivni podjedanko i u onlajn i oflajn svetu. Kada žele da se informišu na objektivan način, to će učiniti preko interneta, jer im se nudi veći izbor vesti, podataka i informacija.

“Živimo u dobu gde su naizgled sve informacije dostupne, a ne shvatamo da se tim informacijama može manipulisati. Trebalo bi takve podatke iskoristiti kako bi se došlo do rešenja koje bi ojačalo društvo i smanjilo korupciju. Pogotovo je važno razviti okvir u kome se kreću informacije na društvenim mrežama” dodao je projektni koordinator organizacije Građani organizirano nadgledaju glasanje (GONG) Slaven Rašković. 

U Hrvatskoj su društvene mreže otvorile nov način komunikacije, kao i svuda u svetu. Međutim, društvo ima prevelika očekivanja od toga šta se može postići preko društvenih mreža.

“Nama izgleda da smo aktivni u online svetu, međutim postoji neka veća ofline zajednica koja nama ne dozvoljava da se izrazimo na pravi način. Najveći benefit koji se može pripisati razvoju društvenih mreža jeste smanjenje barijera između donosilaca odluke i nas kao građana. Omogućena nam je direktna komunikacija sa ministrom, premijerom ili predsednikom, tako što ćemo im postaviti pitanje, pohvaliti ih ili kritikovati njihove postupke” izjavio je stručnjak za digitalne medije i aktivista Marko Živković.

Marko je takođe dodao da društvene mreže ne mogu da umanje autoritarni potencijal današnjih vlasti, kao i da digitalni aktivizam u Srbiji može da postigne svoju punu snagu ako je društvo spremno na promene.

“Današnji aktivizam možemo okarakterisati novim terminom-kliktivizam. Sve se završava na jednom kliku i takav aktivizam nije dovoljan. Mi ne vladamo prostorom na društvenim mrežama. Umesto da smo iskoristili digitalne mogućnosti i stvorili promene, otvoreni podaci u Srbiji su zatvorena prošlost. Digitalni prostor je samo jedan deo velikog javnog prostora. Iako nam je taj prostor na raspolaganju, mi ga ne koristimo dovoljno” izjavio je programski direktor Crte Raša Nedeljkov.

Istinomer forum je pokrenuo razgovor o odgovornosti javnih vlasti, pravima građana na slobodne medije i učešće u demokratskim procesima.

Snimak celokupne debate možete pogledati na Istinomer YouTube kanalu na ovom link-u.

Karakteristika dezinformacija i lažnih vesti je da su one najčešće plasiraju bez jasno navedenog izvora vesti, uz pristrasno i neobjektivno izveštavanje. Regionalna analiza medijskog izveštavanja, koju je sprovela organizacija „Crta“, u periodu od 14. maja do 10. juna pokazala je da više od trećine medijskih objava u Srbiji o međunarodnim akterima, Evropskoj uniji, SAD i Rusiji,  bez navedenog izvora, što je osnov za potencijalne dezinfomacije. U Makedoniji je najveći procenat medijskih objava – 43 odsto na ovu temu sa citatima neimenovanih izvora. U Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zabeležen je značajno niži broj objava bez navođenja citata. Analiza je predstavljena na otvaranju međunarodne konferencije „Da li gubimo bitku sa dezinformacijama“ u organizaciji Istinomera, prvog fektčeking portala u regionu.

 

Zastupljenost neutralnog i pristrasnog pozitivnog medijskog sadržaja ka Evropskoj uniji u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori varira između 19 i 25 odsto medijskih objava. U Srbiji dominira EU neutralni sadržaj (27 odsto), dok je EU pristrasno pozitivno usmerenje medijskih objava značajno niže u odnosu na ostale države (15 odsto) i gotovo jednako pristrasno pozitivnom usmerenju objava prema Rusiji (14 odsto).

 

„Za efikasnu borbu protiv dezinformacija i lažnih vesti neophodno je da mediji i novinari proveravaju, a ne samo da prenose informacije. Da donosioci odluka i i institucije rade na medijskoj pismenosti građana, a građani, da pre nego što podele vest na društvenim mrežama, najpre pročitaju celu vest i provere izvore“, rekla je Vukosava Crnjanski, direktorka „Crte“ i osnivačica Istinomera, otvarajući konferenciju.

 

Fenomen dezinformacija i lažnih vesti nije nov, ali brzina kojom se one danas šire i utiču na kreiranje javnog mnjenja, stavlja ovu pojavu u žižu intersovanja. Istraživanje „Eurobarometra“ pokazuje da građani Evropske unije smatraju da su dezinformacije i lažne vesti problem u njihovim zemljama. Isto istraživanja pokazalo je da skoro 85 odsto građana smatra da su dezinformacije i lažne vesti problem za demokratiju. Građani prepoznaju medije kao prve u borbi protiv dezinformacija (45 odsto), zatim donosioce odluka i institucije – 39 odsto, a čak više od trećine (32 odsto) smatra da građani mogu da doprinesu u ovoj borbi.

 

Kako se boriti protiv dezinformacija u 21. veku i da li tradicionalni mediji mogu i kako da odgovore na te izazove teme su konferencije Istinomera. Na konferenciji učestvuju predstavnici domaćih i stranih medija Radio-televizije Srbije, „Blica“, N1, BBC Srbije, „Dojče velea“, litvanskog portala „Delfi“. Na konferenciji se predstavljaju i primeri inovativnih i aktuelnih pristupa u borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti iz različitih delova sveta poput najuspešnijih svetskih projekata iz oblasti medijske pismenosti.

Kompletna prezentacija regionalne analize medijskog izveštavanja dostupna je ovde.

Ako je svet (još odavno) postao globalno selo, a internet ga dodatno sabio na površinu koja se meri u klikovima, onda se na tom prostoru informacije šire brže od odjeka. Događaj i vest su vremenski gotovo srasli. Sve je na dlanu. Ništa se ne može sakriti. Postoje slika, ton, tekst, fotografija. Svima je sve dostupno. Dakle, sve je jasno. Da li? “Nema laži, nema prevare”, uzvikuju od pamtiveka opsenari, iluzionisti i hipnotizeri. Manipulaciju oblače u očiglednost i u mreže hvataju lakoverne. Naivne ili prostodušne? Ili samo lenje da se zapitaju, razmisle i provere. Ništa novo – vekovima. Osim novih metoda. I brzine.

 

Zastrašujuće brzine kojom se na dezorijentisane i svakovrsnim problemima okupirane svakog trenutka strovaljuju džakovi podataka, vesti, informacija, činjenica, tvrdnji… Pobeći od njih? Ili ih pripitomiti i pretvoriti u znanje. Proveriti preko kredibilnih izvora, a onda ih opovrgnuti ili usvojiti. Za ovu drugu opciju izjasnili su se “fektčekeri”, oni koji proveravaju činjenice. Najčešće u izjavama političara, ali ne samo u njima i ne samo kod njih. Naravno, to čine sporije od bujice informacija koja plavi globalnu mrežu. Ali, rade temeljno. Uz podrazumevajuće insistiranje na (koliko god je to moguće) objektivnosti, bez čega bi ceo rad bio besmislen i vodio (novoj) manipulaciji.

 

Tako razmišljaju “fektčekeri”, koji su sa raznih krajeva planete prošle nedelje došli u Rim na Međunarodnu konferenciju “Global Fact 5”. Više od 200 učesnika iz 56 zemalja. Među njima su, svakako, bili i predstavnici Istinomera. Razmenjivana su iskustva u radu, predstavljana nova rešenja, govorilo se o borbi protiv dezinformacija u doba postistine… Predstavnici “Gugla” i “Fejsbuka” prezentovali su svoje metode otkrivanja lažnih vesti, a o tome kako razlikovati kvalitetnu od frizirane informacije govorili su i novinari velikih svetskih medija – američkog “Vašington posta”, britanskog Bi-Bi-Sija, francuskog “Liberasiona” i “Le Monda”, italijanske ”La Stampe”… Ohrabrujuće i motivišuće. U svetu u kome su na jedan klik od konzumenta i laž i istina, zavodljivost iskrivljene slike brže pronalazi put. Ali, u trci sprintera i maratonca zna se (ipak) ko će odneti prevagu.

 

A o tome kako se boriti protiv dezinformacija u 21. veku govorićemo i sutra. Da li i kako tradicionalni mediji mogu da odgovore na izazove koje nose dezinformacije i kakvi su rezultati medijskog monitoringa, koji se tiče i ove oblasti, u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori? Učesnici Istinomer međunarodne konferencije “Da li gubimo bitku sa dezinformacijama?” pokušaće da ponude odgovore na neka od ovih pitanja (#live na našem YouTube kanalu i Facebook strani od 9.30h).

 

#FightDisinfo

 

Vidimo se!

 

 

 

 

Zahvaljujući podršci Gugla organizacijama koje se bave proverom činjenica (fact checking organizacije) ocene izjava političara na portalu Istinomer.rs sada su dostupnije čitaocima. Od danas pretraživanjem određenih pojmova na Guglu, ako na portalu Istinomer već postoji ocenjena izjava na tu temu, ona će se pojaviti među prvim ponuđenim rezultatima pretrage. U pretrazi će odmah biti dostupna i informacija izjava kog političara je u pitanju i koju je ocenu dobila od Istinomera (istina, poluistina, neistina, kratke noge). Na taj način biće lakše i brže doći do informacija o istinitosti izjava političara u Srbiji.

Istinomer.rs , kao inicijativa CRTE, je prvi fact-checking portal u regionu koji od 2009. godine promoviše odgovornost za javno izgovorenu reč prateći i ocenjujući izjave javnih funkcionera prema tri kriterijuma: ispunjavanje obećanje, istinitost i doslednost. Istinomer je, u poslednjih deset godina od kada je pokrenut, ocenio više od 3.000 izjava, kako republičkih tako i lokalnih javnih funkcionera.

 

 

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA i Istinomer, održali su forum „Ko mrsi konce građanima Kruševca?“ u prostorijama Caffe-a Arabika u Kruševcu.

 

Čije je moje radno mesto? Kako funkcioniše politika zapošljavanja na lokalu?

Kako se troše pare građana i kome idu sredstva iz lokalnih budžeta?

Da li nam treba “jaka ruka”? – model privatne države i privatnih gradova

Koliko su građani zaista aktivni i spremni da preduzmu konkretne akcije?

Šta guši aktivizam na lokalu?

 

Odgovore na ova pitanja imali su priliku da čuju svi zainteresovani za političku scenu Srbije. Istinomer je otvorio vrata građanima i građankama i pozvao ih na razgovor o odgovornosti javnih vlasti i učešću u demokratskim procesima.

 

Na Istinomer forumu govorili su:

 

o   Slaviša Milenković, novinar i aktivista Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac

o   Nada Budimović, novinarka

o   Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTE

o   Dušan Čavić, Ciklotron, autor video projekta “Marka Žvaka”

o   Branislav Trifunović, glumac i aktivista (Kruševljanin)

 

Moderatorka: Mihaela Šljukić Bandović, novinarka Istinomera

 

„Pokažite mi činjenice i promeniću stav“. Zapamtio sam ovu izjavu jednog „tvdog“ republikanca iz Zapadne Virdžinije koji je ekipi „Politifekta“, američkog sajta koji se bavi proverom činjenica, odgovorio na pitanje zašto podržava Trampa, uprkos brojnim neistinima koje izgovara. O ovome nam je pričala koleginica koja je nedavno prisustvovala tim prilično živim debatama građana i „Pulicerom“  nagrađenih novinara „Politifekta“, koji su želeli da se „turnejom“ po državama tradicionalno okrenutim konzervativnijim kandidatama na izborima, uvere u obaveštenost njihovih stanovnika. Razgovori su bili dinamični, građani su tražili da čuju argumente, a „proveravači činjenica“ strpljivo su im objašnjavali zašto je važno da preispitaju sve ono što čuju od političara (i ne samo od njih). I razilazili su se u uverenju da nisu izgubili vreme – važno je saznati istinu, ali i pokazati kako se do nje dolazi. A kako drugačije do nje stići nego – utvrđivanjem činjenica. Bez obzira što u vremenu „postistine“ i „alternativnih fakata“  to deluje anahrono i van trenda. Jer ko će da presudi šta je istina kad i najočiglednija laž, uverili smo se, može da se prekreči, potcrta, podeblja ili utanji, maskira ili razgoliti i postane „istinitija“ od stvarnosti? I kada se, po ko zna koji put, potvrdi izreka o bosonogoj istini kojoj, dok usnula pronađe cipele ispod kreveta, laž odmakne za ceo krug oko zemaljske kugle? E baš u takvom vremenu i sa dodatnim tegovima „ovdašnje situacije“ radi i sajt „Istinomer“. Već skoro devet godina. Za to vreme ocenili smo više od 3.000 izjava javnih funkcionera (i republičkih i onih na lokalnom nivou). Naravno, neki od njih daju više izjava, pa su i zaustupljeniji u rubrici „ocene“. Poslednjih godina to je, uglavnom, jedan čovek – sa promenljivim državnim funkcijama. I najčešće stabilnim ocenama. Nažalost, većinom negativnim.

 

Novinari „Politifekta“ pominjali su da je njihov kontakt sa institucijama, političarima i funkcionerima od kojih očekuju informacije takav da se podrazumeva da traženi podaci, papiri i dokumentacija stižu daleko pre zakonom predviđenih rokova. Neupitna je otvorenost i dostupnost podataka,  jer javnost ima pravo da zna. I na to su navikli i činovnici, i „fektčekeri“ (fact checkers), i građani. To je obaveza. A kod nas je malo, hm, drugačije. Sporo i sa preprekama. Osim u slučajevima kada taj zid sruši entuzijazam nekog od službenika institucije od koje se traže podaci ili, najčešće, tek nakon žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ali i tu su postavljene (normativne) granice, jer je rad, na primer, Vlade Srbije, prema zakonu, „neometan“ ingerencijom Poverenika. Ipak, nema odustajanja. Zato što je važno doći do saznanja šta je istina od svega onoga što se čuje ili pročita. U bilo kojoj oblasti, u politici naročito. Imati kišobran dok pljušte neistine. Opstanak društva koje ima (ili tvrdi da ima) demokratski sistem, zavisi od toga ima li istinito informisane građane. U suprotnom, dati olovku i izborni listić u ruke nekome na koga se svakodnevno strovaljuje plast iskrivljenih ili potpuno lažnih podataka, koje ne može (ili ne zna kako) da preispita, više liči na državu iz vremena gradnje piramida.

 

Danas je Međunarodni dan provere činjenica, koji je uspostavila mreža organizacija koje se, širom sveta, bave utvrđivanjem istinitosti. Oni, kako navode, „veruju da provera činjenica ne bi trebalo da bude nešto čime se bave samo profesionalci“, već da život u istinitom informacionom prostoru zahteva od svih „da urade svoj deo posla“. Zato se zapitajte koliko je tačno ono što čujete i što se predstavlja kao neporecivo. I izgovara autoritativno, neretko uz pozivanje na kredibilne izvore. Čak i kada takva istina stiže sa najviših funkcija. Posebno tada! Proverite i istražite. I(li) dođite na „Istinomer“. Već danas.

 

 

 

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, u okviru inicijative Istinomer, i Fondacija Fridrih Ebert – kancelarija u Beogradu, organizovali su konferenciju „Da li postoji demokratija posle post-istine?“, u prostorijama Impact Hub-a.

 

Da li su građani izgubili poverenje u demokratiju?

Na koji način se utiče na opredeljenja građana u vremenu post-istine?

Da li su propaganda i lažne vesti prevladale u javnom diskursu?

Kako i da li možemo da se borimo protiv lažnih vesti i propagande?

 

Odgovore na ova pitanja imali su priliku da čuju svi zainteresovani za političku scenu Srbije. Ovom konferencijom doprineli smo razumevanju post-istine kao novog društvenog fenomena koji preti da ugrozi temelje demokratije i pravo na slobodu mišljenja i izražavanja.

 

Smatramo da je važno pokrenuti javnu debatu na ovu temu u vremenu koje obeležavaju snažne autoritarne tendencije i uspostavljanje kontrole nad medijima, dok javnom scenom vladaju lažne vesti i populističke poruke. Takođe, smatramo da je izuzetno važno ukazati na posledice koje u vremenu post-istine trpe konsolidovane demokratije, ali i društva sa slabim demokratskim institucijama koja se nalaze u procesu tranzicije.

 

Teme koje su bile zastupljene u diskusiji su:

Društvo nepoverenja i kako se boriti sa njim?

Kako biramo? Kreiranje, održavanje i kontrolisanje preferencija građana u vremenu post-istine

Prljava igra u gradu: (Zlo)upotreba istine u političkim kampanjama

Kako sačuvati demokratiju u vremenu post-istine? Fact Checking kao alat za borbu protiv lažnih vesti i propagande

 

Na konferenciji su govorili:

o   Ivan Milenković, filozof i urednik Trećeg programa Radio Beograda

o   Ana Mirković, izvršna direktorka Digital Communications Institute

o   Marko Ivković, Nacionalni institut za demokratiju

o   Krešimir Macan, PR stručnjak i generalni direktor “Manjgura”

o   Siniša Dedeić, novinar “Istinomera”

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, u okviru inicijative Istinomer, i Fondacija Fridrih Ebert – kancelarija u Beogradu, organizovali su Istinomer forum „Šta sve (ne)možeš u Srbiji kada si građanin?“  u Nišu, u Deli prostoru.

 

Gde se nalazi moć političkog odlučivanja – u institucijama ili izvan njih?

Šta sve možemo kada su mediji slobodni?

Šta sve (ne)možemo kada ne znamo ko je na vlasti?

Kako preživeti u vremenu populizma?

 

Odgovore na ova pitanja imali su priliku da čuju svi zainteresovani za političku scenu Srbije. Istinomer je otvorio vrata građanima i građankama i pozvao ih na razgovor o odgovornosti javnih vlasti, pravima građana na slobodne medije i učešću u demokratskim procesima. Smatramo da je važno ovaj razgovor voditi u vremenu u kom javnim prostorom vladaju lažne vesti i populističke poruke.

 

Na Istinomer forumu govorili su:

 

 Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika “Vreme”

o Tibor Jona, novinar i bloger

 Dušan Čavić, Ciklotron, autor video projekta „Marka Ž vaka“

o Mladen Jovanović, predsednik UO Nacionalne koalicije za decentralizaciju 

o Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE