Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) , organizovala je sastanak “Partnerstvo za otvorenu upravu u lokalnim sredinama“ u Maloj sali Skupštine Grada Vranja. Ovaj sastanak organizovali smo uz podršku uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

 

Sastanak je namenjen predstavnicima lokalnih samouprava u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu, kao i udruženjima građana, u cilju predstavljanja inicijative „Partnerstvo za otvorenu upravu“ i aktuelnog Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu u Srbiji. Na sastanku će biti predstavljena konkretna rešenja iz oblasti delovanja lokalnih vlasti, informisanja građana, fiskalne transparentnost, dostupnosti javnih usluga građanima i otvorenih podataka.

 

Kroz razgovor o mogućnostima primene predstavljenih rešenja i različitim iskustvima i primerima dobre prakse diskusija će biti usmerena na značaj saradnje između institucija i civilnog društva na unapređenju mehanizama otvorene uprave na lokalnom nivou.

 

Uvodna obraćanja su održali:

 

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), organizovala je sastanak “Partnerstvo za otvorenu upravu u lokalnim sredinama“ u Svečanoj sali Skupštine grada Užica. Ovaj sastanak organizovali smo uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

 

Sastanak je namenjen predstavnicima lokalnih samouprava u Zlatiborskom okrugu, kao i udruženjima građana, u cilju predstavljanja inicijative „Partnerstvo za otvorenu upravu“ i aktuelnog Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu u Srbiji. Na sastanku će biti predstavljena konkretna rešenja iz oblasti delovanja lokalnih vlasti, informisanja građana, fiskalne transparentnost, dostupnosti javnih usluga građanima i otvorenih podataka.

 

Kroz razgovor o mogućnostima primene predstavljenih rešenja i različitim iskustvima i primerima dobre prakse diskusija je bila usmerena na značaj saradnje između institucija i civilnog društva na unapređenju mehanizama otvorene uprave na lokalnom nivou.

 

 

Uvodna obraćanja su održali:

 

 

 

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), organizovala je sastanak „Partnerstvo za otvorenu upravu u lokalnim sredinama – predstavljanje Modela akcionog plana“  u Multimedijalnoj sali Skupštine grada Zrenjanina. Ovaj sastanak organizovali smo uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

 

Sastanak je namenjen predstavnicima lokalnih samouprava u Srednjebanatskom okrugu, kao i predstavnicima gradskih uprava Novog Sada i Pančeva. Cilj sastanka je predstavljanje Modela lokalnog akcionog plana za Partnerstvo za otvorenu upravu (MLAP POU) predstavnicima lokalnih samouprava i prikupljanje komentara i predloga za unapređenje modela, ali i konkretnih predloga mera/aktivnosti koje se mogu naći u MLAP-u.

 

Udruženje CRTA je uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, pokrenula inicijativu Partnerstva za otvorenu upravu (POU) na lokalnom nivou u junu 2017 čiji je cilji da se stvori osnov za lokalni doprinos i angažovanje lokalnih samouprava u kreiranju lokalnih akcionih planova zajedno sa civilnim društvom.

 

U tom smislu, CRTA je održala dva radna sastanka sa predstavnicima lokalnih samouprava u Vranju (29. juna 2017.) i Užicu (07. jula 2017.) u cilju predstavljanja POU inicijative i pronalaženja efikasnih rešenja koja se mogu primeniti u radu lokalnih samouprava.

 

Na osnovu prikupljenih dobrih praksi iz regiona i sveta, kao i na osnovu prikupljenih komentara sa održanih radionica, CRTA je i 20.septembra 2017. godine u Zrenjaninu predstavila MLAP, kao i Uputstvo za izradu u cilju prikupljanja mišljenja i komentara predstavnika lokalnih samouprava i civilnog društva Mačvanskog i Sremskog okruga.

 

Na sastanku su predstavljena i konkretna rešenja iz oblasti delovanja lokalnih vlasti koja se mogu naći u Lokalnom akcionom planu za Partnerstvo za otvorenu upravu iz oblasti  informisanja građana, fiskalne transparentnosti, dostupnosti javnih usluga građanima i otvorenih podataka.

 

Uvodna obraćanja su održali:

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), organizovala je događaj “Partnerstvo za otvorenu upravu u lokalnim sredinama – predstavljanje Modela akcionog plana“ u Hotelu ‘Sloboda’ u Šapcu. Ovu prezentaciju organizovali smo uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

 

Događaj je namenjen predstavnicima lokalnih samouprava, medija i organizacijama civilnog društva u Mačvanskom i Sremskom okrugu. Cilj događaja je predstavljanje Modela lokalnog akcionog plana za Partnerstvo za otvorenu upravu (MLAP POU) predstavnicima lokalnih samouprava i organizacijama civilnog društva kao i prikupljanje komentara i predloga za unapređenje modela, ali i konkretnih predloga mera/aktivnosti koje se mogu naći u MLAP-u.

 

Udruženje CRTA je uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, pokrenula inicijativu Partnerstva za otvorenu upravu (POU) na lokalnom nivou u junu 2017 čiji je cilji da se stvori osnov za lokalni doprinos i angažovanje lokalnih samouprava u kreiranju lokalnih akcionih planova zajedno sa civilnim društvom.

 

U tom smislu, CRTA je održala tri radna sastanka sa predstavnicima lokalnih samouprava u Vranju (29. juna 2017.) Užicu (07. jula 2017.) i Zrenjaninu (20.septembra 2017.) u cilju predstavljanja POU inicijative i pronalaženja efikasnih rešenja koja se mogu primeniti u radu lokalnih samouprava.

 

Na osnovu prikupljenih dobrih praksi iz regiona i sveta, kao i na osnovu prikupljenih komentara sa održanih radionica, CRTA je i 05.10.2017. godine u Šapcu predstavila MLAP, kao i Uputstvo za izradu u cilju prikupljanja mišljenja i komentara predstavnika lokalnih samouprava i civilnog društva Mačvanskog i Sremskog okruga.

 

Na sastanku su predstavljena i konkretna rešenja iz oblasti delovanja lokalnih vlasti koja se mogu naći u Lokalnom akcionom planu za Partnerstvo za otvorenu upravu iz oblasti  informisanja građana, fiskalne transparentnosti, dostupnosti javnih usluga građanima i otvorenih podataka.

 

Uvodna obraćanja su održali:

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), organizovala je događaj “Partnerstvo za otvorenu upravu u lokalnim sredinama – predstavljanje Modela akcionog plana“   u Sali Skupštine grada Kragujevca. Ovu prezentaciju organizovali smo uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

 

Događaj je namenjen predstavnicima lokalnih samouprava, medija i organizacijama civilnog društva u Šumadijskom okrugu. Cilj događaja je predstavljanje Modela lokalnog akcionog plana za Partnerstvo za otvorenu upravu (MLAP POU) predstavnicima lokalnih samouprava i organizacijama civilnog društva kao i prikupljanje komentara i predloga za unapređenje modela, ali i konkretnih predloga mera/aktivnosti koje se mogu naći u MLAP-u.

 

Udruženje CRTA je uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, pokrenula inicijativu Partnerstva za otvorenu upravu (POU) na lokalnom nivou u junu 2017 čiji je cilji da se stvori osnov za lokalni doprinos i angažovanje lokalnih samouprava u kreiranju lokalnih akcionih planova zajedno sa civilnim društvom.

 

U tom smislu, CRTA je održala četiri radna sastanka sa predstavnicima lokalnih samouprava u Vranju (29. juna 2017.) Užicu (07. jula 2017.) i Zrenjaninu (20.septembra 2017.), Šapcu (5.oktobra 2017) u cilju predstavljanja POU inicijative i pronalaženja efikasnih rešenja koja se mogu primeniti u radu lokalnih samouprava.

 

Na osnovu prikupljenih dobrih praksi iz regiona i sveta, kao i na osnovu prikupljenih komentara sa održanih radionica, CRTA je i 12.10.2017. godine u Kragujevcu predstavila MLAP, kao i Uputstvo za izradu u cilju prikupljanja mišljenja i komentara predstavnika lokalnih samouprava i civilnog društva Šumadijskog okruga.

 

Na sastanku su predstavljena i konkretna rešenja iz oblasti delovanja lokalnih vlasti koja se mogu naći u Lokalnom akcionom planu za Partnerstvo za otvorenu upravu iz oblasti  informisanja građana, fiskalne transparentnosti, dostupnosti javnih usluga građanima i otvorenih podataka.

 

Uvodna obraćanja su održali:

Na osnovu sprovedenih analiza i istraživanja ogranizacija CRTA je, u saradnji sa partnerima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE“, izradila Mapu puta dobre uprave za državne organe u Republici Srbiji. Mapa puta sadrži set konkretnih predloga koraka i mera za unapređenje dobre uprave u našoj zemlji.

Imajući u vidu da se dobra uprava temelji na četiri organizaciona principa: transparentnost, pristupačnost, integritet i efikasnost Mapa puta sadrži predloge koraka i mera za unapređenje trenutnog stanja u svakoj od četiri principa. Kako se u svim granama i nivoima vlasti primenjuju četiri organizaciona principa Mapa puta sadrži set predloga koraka i mera koji su namenjeni izvršnoj, zakonodavnoj i sudskoj vlasti kao i jedinicama loklane samouprave.

Kao polazno osnovište za izradu Mape puta iskorišćen je Indeks otvorenosti kao složeni indikator sastavljen od niza kvalitativnih i kvantitavnih indikatora koji mere stepen otvorenosti vlasti u zemljama Zapadnog Balkana. Merenje je vršeno u periodu od oktobra do kraja decembra 2016. godine. Na osnovu podataka i rezultata istraživanja, razvijene su i analize koje sadrže set preporuka i smernica za institucije.

Za merenje institucionalne otvorenosti, ACTION SEE partneri su, u skladu sa međunarodnim standardima, preporukama i primerima dobre prakse, kroz posebne kvalitativne i kvantitativne indikatore ocenjivali institucije na osnovu: pristupačnosti informacijama na zvaničnom veb sajtu institucije, kvaliteta pravnog okvira u svakom pojedinačnom slučaju, drugih izvora javnog informisanja i upitnika upućenih institucijama.

Preuzmite dokument

Ukupan indeks otvorenosti lokalnih samouprava u Srbiji je na veoma niskom nivou jer lokalne samouprave ispunjavaju ukupno 39 procenata postavljenih indikatora, zaključak je analize «Otvorenost lokalnih samouprava u Srbiji i regionu».  Analiza otvorenosti lokalnih samouprava u Srbiji obuhvatila je ocenu stanja u četiri oblasti: transparentnosti, pristupačnosti, integritetu i učinkovitosti, na slučajnom i reprezentativnom uzorku od 42 lokalne samouprave. Istraživanje je sprovela  CRTA, u saradnji sa parterima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE“ .

Iako je bi se očekivalo da otvorenost raste kako se krećemo ka nižim organima vlasti jer su oni u direktnom kontaktu sa građanima, rezultati analize pokazuju suprotno. Lokalne vlasti bi trebalo da ulože mnogo više napora kako bi uključili građane u donošenje odluka koje se direktno odražavaju na kvalitet njihovog života.

Kada je reč o transparentnosti, analiza pokazuje da lokalne samouprave u Srbiji ispunjavaju 44 odsto indikatora. Dok je transparentnost nešto veća po pitanju dostupnosti organizacionih informacija i javnih nabavki, najslabiji skor jedinice lokalne samouprave imaju u oblasti budžetske transparentnosti. Najveći problem lokalnih vlasti u oblasti transparentnosti budžeta predstavljaju konsultacije sa građanima. Samo u dve od ukupnog broja posmatranih lokalnih samouprava održavaju se konsultacije sa građanima o nacrtu budžeta i poziv na konsultacije se objavljuje na veb sajtu. Građanski budžet ne objavljuje 93 odsto uzorkovanih lokalnih samouprava što ukazuje da ovaj vid komunikacije sa građanima na lokalnom nivou uopšte nije zaživeo.

Lokalne samouprave ispunjavaju trećinu indikatora koji se odnose na pristupačnost. Info centar (biro ili kancelarija za građane za izdavanje dokumenta, baze podataka) koji bi trebalo da olakša komunikaciju građana sa lokalnom samoupravom i skrati vreme rešavanja prijavljenih problema je uspostavljena u veoma malom broju lokalnih samouprava. Više od polovine posmatranih gradova i opština nema stalni termin za konsultacije (otvorena vrata) sa predsednikom opštine. Velika većina lokalnih samouprava nema mesečni bilten o svom radu, putem kojeg bi se građani informisali o aktuelnim dešavanjima koja se tiču rada lokalne samouprave, ali su zato društvene mreže prepoznate kao mogućnost za jačanja interakcije sa građanima i većina gradova i opština je otvorila profile na Fejsbuku i Tviteru.

Integritet jedinica lokalnih samouprava u Srbiji, meren postojanjem i stepenom funkcionisanja mehanizama za sprečavanje sukoba interesaje na veoma niskom nivou. Lokalne samouprave ispunjavaju svega 24 odsto postavljenih indikatora, koji se odnose na: objavljivanje informacija o imovini i prihodima lokalnih funkcionera; postojanje i dostupnost lokalnih strategija za borbu protiv korupcije i instrumenata njihove implementacije i nadzora od strane lokalne skupštine ili drugih relevantnih lokalnih institucija i omogućavanje građanima da prijavljuju korupciju i zloupotrebu službenog položaja. Najveći skor je ostvaren u pogledu ispunjenjavanja indikatora koji se odnosi na dostupnost informacija o imovini i prihodima funkcionera, što je omogućeno njihovim objavljivanjem na internet portalu republičke Agencije za borbu protiv korupcije.

U pogledu učinkovitosti rada ispunjenost indikatora značajno varira u odnosu na posmatranu podoblast. U pogledu strateškog planiranja više od polovine lokalnih samouprava iz uzorka je razvilo i usvojilo strateški plan u kom su postavljeni ciljevi razvoja, a koji je odobren od strane gradonačelnika ili predsednika opštine i vladajuće većine. Što se tiče procedure izveštavanja, indikatori postavljeni u ovoj oblasti su u potpunosti ispunjeni, s obzirom na to da su vezani za postojeći pravni okvir. Zakon o lokalnoj samoupravi obavezuje predsednika opštine da redovno izveštava skupštinu opštine, po sopstvenoj inicijativi ili na njen zahtev, o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine.

Prikupljanje podataka sprovedeno je u u periodu od  oktobra do kraja decembra 2016. godine. Kompletno istraživanje “Otvorenost lokalnih samouprava u Srbiji i regionu” koje je deo šireg istraživanja “Regionalni indeks otvorenosti institucija”  dostupno je na ovom linku.

Pravosudni organi u Srbiji i regionu ispunjavaju manje od polovine indikatora otvorenosti što ukazuje da je potrebno hitno preduzeti konkretne korake ka unapređenju otvorenosti zaključak je istraživanja  “Otvorenost pravosudnih organa u regionu i Srbiji”. Istraživanje, koje meri stepen do kojeg su institucije otvorene prema građanima i društvu, na osnovu četiri principa: transparentnosti, pristupačnosti, integriteta i učinkovitosti, sprovela je CRTA, u saradnji sa parterima iz regionalne mreže organizacija civilnog društva „ActionSEE“ u periodu od od oktobra do kraja decembra 2016. godine.

Sudovi u regionu ispunjavaju ukupno 48 procenata indikatora otvorenosti dok su rezultati tužilaštava lošiji jer ispunjavaju samo 40 odsto indikatora.

U Srbiji sudovi opšte i posebne nadležnosti ispunjavaju 36 odsto indikatora otvorenosti dok javna tužilaštva ispunjavaju svega četvrtinu odnosno 25 procenata. Otvorenost sudova i tužilaštava u Srbiji merena je na osnovu slučajnog i reprezentativnog uzorka od 41 suda opšte i posebne nadležnosti kao i na uzorku od 22 osnovna i viša javna tužilaštva.

Transparentnost sudske vlasti u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou jer postoji različita praksa objavljivanja organizacionih informacija u zavisnosti od nivoa suda, ali i u zavisnosti od postojanja veb portala pojedinačnih sudova. Od ukupnog broja uzorkovanih sudova koji imaju sajt, skoro 70 procenata nije ažuriralo sadržaj duže od 15 dana. Ova situacija je još izraženija kod tužilaštava jer 90 procenata ili nema ili ne ažurira redovno svoje veb sajtove, putem kojih bi informacije o radu bile dostupne javnosti.

Pristupačnost sudova, merena na osnovu pristupa pravdi, i javnosti sudskih postupaka, pokazuje da u većini sudova ne postoje mehanizmi za pružanje informacija pripadnicima ranjivih grupa i manjina o njihovim pravima (SOS telefon, brošure), dok osobama s invaliditetom i smanjenom pokretljivošću nije omogućen pristup u većini sudnica.  Pozitivno je da kod većine sudova postoji procedura za podnošenje pritužbi na rad sudija i zaposlenih u sudu putem veb sajta. Mogućnost da građani sami na sajtu suda pristupe svom predmetu je još uvek ograničena jer manje od polovine sudova obuhvaćenih istraživanjem ima ovu opciju. Pristupačnost u radu javnih tužilaštava je na nešto boljem nivou u odnosu na njihovu transparentnost sa ispunjenih 29 odsto indikatora. Pravo na pristup informacijama je ograničen jer samo polovina institucija objavljuje kontakt osobe zadužene za slobodan pristup Informacijama.

Integritet sudova i tužilaštava meren je na osnovu postojanja i objavljivanja etičkog kodeksa za sudije odnosno tužioce, ali i etičkog kodeksa za sudsko osoblje. Etički kodeks koji je usvojio Visoki savet sudstva važi za sve sudove i sudije dok osnovna i viša javna tužilaštva u Srbiji obavezuje Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Republike Srbije, koji je usvojilo Državno veće tužilaca. Međutim, u Srbiji ne postoji etički kodeks koji bi regulisao moralna i profesionalna načela u radu sudskog osoblja.

U pogledu učinkovitosti sudovi ostvaruju 61 procenat postavljenih indikatora. Zakon o sudijama propisuje da sudije ne mogu birati slučajeve na kojima će raditi već im se predmeti dodeljuju prema redosledu nezavisnom od ličnosti stranke i vrste samog predmenta. Sudovi imaju obavezu podnošenja izveštaja o radu nadležnom organu, a izveštaje o radu dve trećine sudova podnosi blagovremeno nadležnom organu. Kada je reč o učinkovitost  tužilaštva, ona je na nižem nivou od sudova ali ipak ispunjava preko polovine indikatora – 56 procenata. Većina javnih tužilaštava je dostavila svoj izveštaj o radu za prošlu godinu nadležnom organu.

Kompletno istraživanje “Otvorenost pravosudnih organa u regionu i Srbiji” koje je deo šireg istraživanja “Regionalni indeks otvorenosti institucija”  dostupno je na ovom linku.

Indeks otvorenosti organa izvršne vlasti u Srbiji je 56 procenata što ukazuje da je neophodno uložiti dodatne napore za dostizanje pune otvorenosti organa javne vlasti u Srbiji. Otvorenost institucija izvršne vlasti (Vlade, Ministarstva, Vlade AP Vojvodine i ostalih organa izvršne vlasti) pokazuje postojanje neujednačene prakse ponašanja i poštovanja propisa kojima se uređuju pitanja transparentnosti, pristupačnosti, integriteta i učinkovitosti, kao i značajne razlike u ispunjavanju indikatora. To su zaključci analize “Otvorenost izvršne vlasti” koju je sprovela CRTA u okviru regionalne mreže “ActionSEE”.

Otvorenost javne uprave, koja uključuje njenu transparentnost i dostupnost građanima, ali i mogućnost učešća građana u donošenju odluka, kreiranju politika i propisa, jedno je od osnovnih načela reforme javne uprave u Srbiji. Napredak u ostvarivanju otvorenosti javne uprave rezultat je i procesa evropskih integracija u kojem je reforma javne uprave postavljena kao jedan od ključnih uslova za pristupanje EU. Ipak, nedostaci i problemi još uvek su brojni, i na njihovom otklananju mora da se radi” – izjavio je Pavle Dimitrijević iz CRTE.

Ovaj indeks meri stepen do kojeg su institucije otvorene prema građanima i društvu, na osnovu četiri principa: transparentnosti, pristupačnosti, integriteta i učinkovitosti. Vodeći se međunarodnim standardima i preporukama (EU,SIGMA/OECD, Partnerstvo za otvorenu upravu, Svetska banka), ovi principi su dalje razrađeni kroz posebne indikatore koji su ocenjivani na osnovu dostupnosti informacija na zvaničnim internet stranicama, kvaliteta pravnog okvira za pojedinačna pitanja, drugih izvora javnog informisanja i upitnika koji su prosleđeni institucijama.

Organi izvršne vlasti u Srbiji najviše indikatora ispunjavaju u pogledu transparentnosti i to pre svega kroz pružanje informacija o organizacionoj strukturi. To je i posledica primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji obavezuje državne organe da objavljuju Informator o radu najmanje jednom godišnje sa osnovnim podacima o radu. Međutim, problem se javlja što informatori često nisu u skladu sa Uputstvom, te tako određene informacije i dalje ostaju nedostupne javnosti.

Za razliku od organizacionih informacija, dostupnost informacija o postupcima javnih nabavki i budžetu je na nešto nižem nivou, što pokazuje tendenciju organa izvršne vlasti da od građana zataje informacije o ekonomskim poslovima države i raspolaganju javnim resursima.

Po pitanju integriteta, primena antikorupcijskog zakonodavstva doprinela je pristupačnosti određenog seta informacija koje se odnose na nosioce javnih ovlašćenja, kao što su podaci o imovinskoj karti funkcionera, podaci o primanjima i izvorima primanja, koji se sređeni i skruktuirani mogu naći na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije.

Kada je u pitanju interakcija sa građanima uočen je veliki raskorak u praksi kod pojedinih organa. Uključivanje civilnog društva u kreiranje javnih politika u praksi više predstavlja izuzetak nego pravilo što je delimično i posledica nedostatka sistemskog pristupa uključivanju civilnog društva u proces kreiranja javnih politika. Iako većina organa izvršne vlasti prepoznaje važnost i značaj društvenih mreža kao sredstva i kanala komunikacije sa građanima, one se ne koriste redovno i u dovoljnoj meri.

Organi izvršne vlasti pokazuju veoma nizak skor u pogledu učinkovitosti koja se gleda u izveštavanju, monitoringu i strateškom planiranja što je i poslediaca nepostojanjem uređenog sistema planiranja i sistema upravljanja javnim politikama u Republici Srbiji, te efikasnog mehanizama planiranja i koordinacije, sprovođenja i praćenja sprovođenja javnih politika.

CRTA je, u saradnji sa parterima iz regionalne mreže “ActionSEE”, pripremila predlog praktične politike, u kome analiziramo nivo transparentnosti, otvorenosti, odgovornosti izvršnih vlasti u regionu Zapadnog Balkana. Analiza otvorenosti izvršne vlasti je prvi deo israživanja koje se na regionalnom nivou bavi otvorenošću vlasti. Detaljnu analizu možete pogledati na ovom linku

 

Živimo u proklamovanom demokratskom društvu, u zemlji koja je kandidat za EU i koja samim tim prihvata osnovne evropske vrednosti. U takvom društvu svako ima pravo da održava tribine sa ljudima za koje misli da odgovaraju njegovom političkom profilu, pa tako i Srpska napredna stranka, baš kao što svako ima pravo da protestvuje protiv tribina na kojima se promovišu osuđeni ratni zločinci.

Major Šljivančanin je čovek koji je odležao kaznu za svoja nedela. Formalno – on je slobodan čovek. Koristiti njegov lik i delo na javnim skupovima, kao što to ovih dana čini SNS, šalje jasnu političku poruku o vrednosnom sistemu koji baštini i promoviše ova stranka. Na tu i takvu poruku reagovala je Inicijativa mladih za ljudska prava.

Nije ovo ni prva ni poslednja prekinuta tribina u Srbiji. Ali posle dužeg vremena je jedna na kojoj se desilo nasilje. A to je ono na šta niko nema pravo! Posebno ne vladajuća stranka. Kada učesnici na tribini SNS-a, uzmu pravdu u svoje ruke i mimo državnih organa krenu da zavode red – onda se takvo nasilje lako može pomešati sa državnim nasiljem. A istorija nas uči da je to je opasno.

I zato zahtevamo odlučnu reakciju državnih organa koji treba da u što kraćem roku identifikuju i kazne odgovorne za nasilje koje se dogodilo u Beški na javnoj tribini SNS-a.