Tri meseca nakon što su glasali na izborima, i pred sam istek zakonskog roka, Beograđani su dobili novog gradonačelnika. Postavljen je isti čovek koji je mogao da bude postavljen i dan nakon izbora, 5. marta. Moglo je, ali smo ipak na to čekali više od tri meseca.  Jedino bitno što se dogodilo u tom periodu je postavljanje prethodnog gradonačelika, glavnog aktera u dvocifrenom broju korupcionaških afera, za novog ministra finansija.

 

Zoran Radojičić, novoizbrani gradonačelnik prestonice, je na sednici Skupštine grada, izneo svoj plan vođenja Beograda. Nedvosmisleno je rekao da će njegov mandat značiti nastavak onog što je započeo njegov prethodnik. Dakle, ništa novo. Da li je moguće da se vladajuća politička elita samo ruga građanima, jer im se može? Ili su političari svesni da je sasvim svejedno ko i kada je postavljen za gradonačelnika, ko za zamenike ili pomoćnike, jer su oni u suštini poverenici jednog čoveka? Kad bismo imali tehnologiju virtuelnog kloniranja ili kakvog hologramskog prikazivanja Vođe u svim važnijim političkim ulogama u društvu, da li bismo i dalje imali ove nekakve nevažne pozicije? Apsurdne izborne procese?

 

Beogradski izbori održani 4. marta ove godine najavljeni su kao pitanje budućnosti i ključni za razvoj Srbije. Ova kampanja je po nivou uloženih resursa, medijske pažnje nacionalnih medija i angažovanja republičkih funkcionera u kampanji, ličila na izbornu atmosferu za nacionalne izbore.  U atmosferi koju su obeležile zloupotrebe javnih funkcija i javnih resursa, kao i slučajevi medijske neravnopravnosti i neetičkog i neprofesionalnog izveštavanja uticajnih medija,  lista SNS je osvojila 45 odsto glasova odnosno 64 od 110 odborničkih mandata.

 

Međutim, za Srbiju je mnogo važnije pitanje, o kome se danas retko govori, pitanje zloupotrebe javnih funkcija, novca građana i građanki, pritisaka, brojnih navoda o kupovini glasova i čitavog niza neregularnosti na izborni dan. CRTA posmatračka misija je zabeležila na osam odsto biračkih mesta ozbiljne nepravilnosti.

 

Gde su institucije koje bi trebalo da štite javni interes, da sprečavaju pokušaje zloupotrebe političke moći, pljačke i zastrašivanja naroda? Gde su Agencija za borbu protiv korupcije, Regulatorno telo za elektronske medije, tužilaštvo, policija? Izgleda, nigde. Oni koji imaju šta da kažu su uplašeni za svoju egzistenciju, oni koji imaju moć da nešto urade su postavljeni da ćute i ne rade ništa. Tako je Agencija rekla da Goran Vesić nije u kampanji u brojnim nastupima u ime Grada Beograda zloupotrebio svoju poziciju za benefit SNS-a, jer on i nije bio javni funkcioner. REM je rekao da su televizije potpuno profesionalno i u skladu sa zakonom izveštavale o izborima i dali jednaku šansu svima da predstave svoje programe. CRTA je izvestila da su predstavnici vladajućih partija bili četiri puta više zastupljeni od predstavnika opozicije u medijima. Gradska izborna komisija – glavni sudija u izbornom procesu je u potpunosti isključila javnost sa svojih sednica i iza zatvorenih vrata održala čak 18 sednica (one na kojima su se donosile najvažnije odluke o toku izbora).

 

O kakvom izboru građana za odbornike pa posredno i za gradonačelnika govorimo kada nam umesto programa nude paštete, umesto stručnjaka partijske vojnike, a umesto nezavisnih izbornih sudija partijske zombije?

 

Da su izbori u Srbiji postali farsa, da nikog nije briga za vladavinu prava, da se pravila tumače onako kako odgovora onima koji imaju moć da ih sprovode, da se izbornim cirkusom direktno ponižava dostojanstvo ljudi složiće se mnogi u Srbiji. Ostaje nam da izaberemo da li ćemo na to da okrenemo glavu ili ćemo pokušati nešto da uradimo.

 

Ako ostavimo da se zaborave nalazi iz ove izborne kampanje, ali i prethodnih, onda nam sledeći izbori neće proći samo sa jednim šamarom posmatraču CRTE, pojedinačnim slučajevima ozbiljnih nepravilnosti na osam odsto biračkih mesta, kontrolisane medijske propagande i prikrivene zloupotrebe javnog novca i imovine u partijske svrhe. Ignorisanjem ovih činjenica podiže se prag tolerancije. Nasilje, otvorena korupcija, medijska lobotomija, potpuno ignorisanje slova zakona na sledećim izborima će biti realnost. Na sledećim izborima se neće ni truditi da narodu zamažu oči raznim Kockicama, Goncićima, Radojičićima da glume ozbiljne političke aktiviste.

 

Zato moramo da podignemo glavu, pustimo glas i počnemo da branimo tekovine demokratije – slobodne i fer izbore, institucije građana i javni medijski servis.

 

 

Gradska izborna komisija (GIK) ni 28 dana od raspisivanja izbora nije omogućila domaćim posmatračima da prisustvom na sednicama prate rad ovog organa. Iako je GIK još 17. januara konstatovala da Crta ispunjava uslove za posmatranje izbora, ona do danas nije dostavila ovlašćenje, bez koga Crti nije moguć pristup njenim sednicama.

 

Dosadašnja praksa u Srbiji, za parlamentarne i predsedničke izbore koje je sprovodila Republička izborna komisija, bila je da se ovlašćenja izdaju najkasnije u roku od dva dana nakon konstatovanja ispunjenja uslova za posmatranje. Nakon nekoliko dana čekanja na akreditaciju i neoglašavanja GIK-a postalo je jasno da se odstupa od dosadašnje prakse. Posle više zvaničnih dopisa i poziva, 23. januara smo neformalno telefonom iz GIK-a obavešteni da oni nemaju obrasce na kojima mogu da izdaju ovlašćenja posmatračima, te da će na prvoj narednoj sednici GIK-a oni biti usvojeni, a Crti izdate akreditacije.

 

Na prvoj sledećoj sednici GIK-a održanoj 26. januara usvojeni su obrasci, a predstavniku Crte je garantovano, lično od predsednika GIK-a Zorana Lukića, da će akreditacije biti urgentno uručene.

 

Od tada, 26. januara, GIK se nije oglašavala. U konsultaciji sa drugim udruženjima koja nameravaju da prate pojedine segmente izbornog procesa odlučili smo da 8. februara svi zajedno pozovemo GIK da nam omogući posmatranje.

 

Dan nakon javnog poziva GIK-u da poštuje Uputstvo za sprovođenje izbora za odbornike Skupštine grada Beograda usledio je novi telefonski poziv iz GIK-a, u kome nam je saopšteno da je potrebno da, pored podataka koje smo već dostavili u januaru u skladu sa Uputstvom, dodatno dostavimo i jedinstveni matični broj, adresu prebivališta, adresu stanovanja i fotografiju prijavljenih posmatrača. Dostavili smo i dodatne podatke, ali od akreditacija još uvek ništa.

 

U međuvremenu je predsednik GIK-a Zoran Lukić izašao u javnost sa dva obrazloženja o tome zašto domaćim posmatračima još uvek nije omogućeno posmatranje. Kako smo nezvanično informisani, na sednici GIK-a održanoj 6. februara Lukić je obavestio članove GIK-a da nikome od domaćih posmatrača neće biti izdate akreditacije do isteka krajnjeg roka za podnošenje prijava (26. februar, odnosno 5 dana pred izbore) kako bi svi posmatrači imali ravnopravne uslove za posmatranje. Drugi put se ovim povodom Lukić oglasio u Večernjim novostima 9. februara sa obrazloženjem da domaći posmatrači nisu ispunili uslove (podsećam, još je na sednici od 17. januara konstatovano da Crta ispunjava uslove za posmatranje beogradskih izbora), i da su im traženi dodatni podaci.

 

Danas je 13. februar, Crta i dalje ne može da posmatra rad izbornih organa, što je sastavni deo međunarodne metodologije za građansko, sveobuhvatno posmatranje izbornog procesa. Imajući u vidu da je GIK od raspisivanja izbora do danas imala čak 17 sednica na kojima nije bilo nezavisnih posmatrača, zabrinuto konstatujemo da je GIK propustila šansu da svoj rad učini transparentnim, da omogući potpun uvid javnosti u svoj rad i time doprinese boljoj informisanosti građana, kao i povećanju poverenja u rad izbornih organa.

 

Bez obzira na ove pritiske i izazove u radu, Crta se priprema za posmatranje izbornog dana. Ukoliko želite da se uverite da li se izbori sprovode po zakonu, prijavite se na budideo.crta.rs.

 

Tekst je napisan za portal Peščanik.net.