Možda je bolje da nismo saznali nikad kako su institucije, koje bi trebalo da budu iznad pojedinaca, savile kičmu i postale servis korumpiranim pojedincima. Možda je bolje da živimo u ružičastoj iluziji boljeg života. Da imamo sve bolji zdravstveni sistem. Penzije nikad veće. Da imaginarijum u potpunosti zameni javu i da konačno počnemo da živimo u njihovoj idealnoj Srbiji Idealinarijumu.

 

Ova vlast aktivno radi na ograničavanju prava javnosti da zna, i prema tome radi direktno protiv razvoja demokratskog društva u Srbiji. Ova vlast neće demokratiju. Nemam niti jedan razlog da verujem da je drugačije. Jer kakvi su to građani po meri sadašnjih, vladajućih političkih struktura? Samo oni koji pružaju bezuslovnu podršku, poslušnost, papagajsko ponavljanje serviranih političkih poruka, bez kritičkog promišljanja i preispitivanja različitih društvenih pojava i procesa.

 

Postaviti pitanje u ovom društvu je jeres. Pozvati na debatu i dijalog je, iz perspektive vlasti, pokazatelj mržnje prema zemlji i ljudima koji žive u njoj. Sva pitanja, a posebno ona kojim se žele rasvetliti afere, istražiti korupcija, ili pak drugi potezi vlasti koji ne odaju utisak da su u interesu javnosti, ostaju bez odgovora. Umesto odgovora, vlast nudi burne reakcije: osude novinara koji se usuđuju da postavljaju pitanja, progon aktivista koji pokreću građane da brane svoja prava, zastrašivanja državnih službenika koji, uprkos pritiscima, profesionalno rade svoj posao. Svi oni dobijaju epitet stranih plaćenika, domaćih izdajnika i mrzitelja srpskog naroda. Da nas podsetim – ako ministra pitaš kako je kupio stan od 250 kvadrata – odgovor je da si strani agent i da radiš protiv Srbije. Ako pitaš ko je rušio u Savamali, odgovor je da je to pokušaj rušenja Vučića. Ako pitaš zašto zakon nije jednak za sve – postaješ glavna meta tabloida.

 

Ali skrivanje informacija dobija novu dimenziju u Srbiji. Iako je do sad vlast vrlo revnosno ignorisala pitanja, retko odgovarala, a tada obično dostavljala netačne ili nekompletne podatke, rešila je da stvar više ne prepušta slučaju. Ključni mehanizam na osnovu koje javnost može da traži informacije u posedu državnih organa, našao se na meti izvršne vlasti.

 

Pod izgovorom unapređenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, država se nameračila da uradi dve ključne stvari – izuzme društva kapitala (npr. Železnice Srbije ili Koridore Srbije) iz liste obaveznih da odgovaraju na pitanja javnosti i da proces pristupa informacijama zakomplikuje tako da odbije što više građana.

 

U zemlji u kojoj se jedina i prava istina servira kroz političke autointervjue Šefa države, verifikuje kroz pisanja režimskih medija i konačno potvrdi kroz analize „nezavisnih“ analitičara, pravo građana na pristup informacijama je nepotrebno, zar ne?

 

Možda je bolje, pa čak i zdravije, da nismo nikad čuli priče o tome da je ministar u ulozi lekara omogućavao kriminalcima da izbegavaju suđenja, da nismo saznali šta su sve političari na javnim funkcijama stekli za rekordno vreme, kako su ukidane presude bosovima narko klanova ili kako su nameštani tenderi. Možda je bolje da nismo saznali nikad kako su institucije, koje bi trebalo da budu iznad pojedinaca, savile kičmu i postale servis korumpiranim pojedincima. Možda je bolje da živimo u ružičastoj iluziji boljeg života. Da imamo sve bolji zdravstveni sistem. Penzije nikad veće. Da imaginarijum u potpunosti zameni javu i da konačno počnemo da živimo u njihovoj idealnoj Srbiji – Idealinarijumu. Možda je bolje.

 

A za one koji žele i dalje da misle SVOJOM glavom, koji veruju u profesionalno novinarstvo, koji vide snagu društva u različitostima, koji su da se zakonom ograničava samovolja pojedinca, za one koji bi da ZNAJU šta se dešava u njihovom društvu i državi, nemam da ponudim jednostvano i lako rešenje. Slobodu i demokratiju nam niko neće dati. Njih moramo da osvojimo i odbranimo. Umesto sužnji njihovog Idealinarijuma, budimo aktivni GRAĐANI Srbije. Za početak odbranimo PRAVO JAVNOSTI DA ZNA. #SrbijaDoInformacija

 

 

Blog je pisan za krik.rs

 

Svečano otvaranje “Akademije demokratije” koju organizuje CRTA uz podršku Misije OEBS u Srbiji, održano je večeras u hotelu Falkenstainer.

 

Već treću godinu zaredom, ovaj edukativni program okuplja aktiviste političkih partija, organizacija civilnog društva, studente i novinare.

 

Na samom otvaranju, direktorka CRTE Vukosava Crnjanski istakla je da svake godine interesovanje za Akademiju raste, što dodatno daje podstrek CRTI da ulaže u obrazovanje mladih ambicioznih ljudi, budućih lidera.

“Želim novim polaznicima da poručim da ih čeka dinamičnih i produktivnih godinu dana koje će provesti sa našim timom. Akademija je samo prvi korak ka našem daljem povezivanju i zajedničkom radu. Radu na razvoju demokratije, osnovnih građanskih prava i sloboda, već jednom osvojenih na ovaj dan pre 18 godina. Drago mi je da nas je na tom putu što više i da iz generacije u generaciju pokazujemo da Srbija ima budućnost. To ste upravo vi – zreli, odgovorni mladi ljudi, građani aktivisti”, izjavila je Vukosava Crnjanski.


“Izuzetno mi je drago što vidim veliki odziv učesnika koji će pohađati Akademiju demokratije.  To je samo pokazatelj interesovanja mladih ljudi za političke procese,  demokratiju i vladavinu prava. Kroz ovaj edukativni program, polaznici će upravo na originalan i kreativan način proširiti svoje znanje. Demokratija je jedan proces koji se neprestano menja i razvija. Zato je potrebno i adekvatno obrazovanje, koje je ključno kako bi se mladi ljudi edukovalii informisali o pravim vrednostima demokratske kulture ”, rekao je ambasador Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oracio.

 

Polaznici će tokom dvosemestralnog programa imati priliku da steknu znanja iz oblasti političkog sistema Srbije,  funkcionisanja nezavisnih institucija, sudstva,  kao  i pisanja predloga javnih politika.

 

 

Uoči Međunarodnog dana demokratije 15.septembra, CRTA je dodelila priznanje “Hrabri glas”, koje se dodeljuje po prvi put ove godine,  inicijativi „Ne damo niški aerodrom“  za građanski aktivizam.

Ovo priznanje, CRTA koja je ovogodišnji dobitnik međunarodne OEBS nagrade “Branitelj demokratije”,  dodeljivaće svake godine povodom Međunarodnog dana demokratije, onima koji ne odustaju, koji se svojim hrabrim glasom bore za prava građana, koji u doba opšte apatije i nepoverenja, veruju u promene i rade na tome da se one dogode.

Uručujući priznanje, direktorka Crte Vukosava Crnjanski naglasila je da istraživanja pokazuju da samo 13 odsto građana učestvuje u inicijativama za rešavanje problema u lokalnim zajednicama. Ipak, ukazala je i na pozitivnu činjenicu da je 2016. godine po prvi put, posle niza godina, podrška za demokratiju veća nego podrška za politiku čvrste ruke.

Demokratija nisu samo izbori već sve ono što se dešava u vremenu između izbora. Uoči Međunarodnog dana demokratije, došli smo sa namerom u Niš, u grad koji je oduvek bio simbol građanskog aktivizma. Grad u kojem žive hrabri građani,  koji su glasni kada su svi drugi tihi, koji su spremni da menjaju stvari kada su svi ostali odustali”, izjavila je Vukosava Crnjanski.

“Želeo bih da se zahvalim CRTI na ovom priznaju i svim organizacijama koje čine inicijativu “Ne damo niški aerodrom.”Bez njih ova inicijativa ne bi bila to što jeste. Svi su doprineli ovoj građanskoj borbi, svojim znanjem, veštinama i ekspertizom u različitim oblastima. Posebno hvala građanima Niša koji su prepoznali značaj ovakvog aktivizma i podržavali nas u našoj istrajnosti“, rekao je predstavnik inicijative “Ne damo niški aerodrom” Miloš Bošković.

Nakon dodele priznanja usledio je razgovor o demokratiji i građanskom aktivizmu, na kojem su učestvovali novinarka Južnih vesti Jelena Canić Milanović, urednik portala Jugmedia Dragan Marinković, predstavnik Inicijative “Ne damo niški aerodrom”  Miloš Bošković i programski direktor CRTE Raša Nedeljkov.

Učesnici su se složili da je trenutni politički sistem Srbije destruktivan, da u potpunosti urušava samu državu, jer zapravo sjedinjena politička elita odlučuje o životima svih građana Srbije. Potrebno je da građani postanu svesni da su oni ti koji imaju moć na svakom nivou, a njima je neophodno ohrabrenje i uverenje da su promene moguće.

Snimak celokupnog događaja možete pogledati na Istinomer YouTube kanalu na ovom link-u.

“Ako prihvatimo da je jedini legitimni predstavnik vlasti Aleksandar Vučić, onda mi odustajemo od pokušaja da od Srbije pravimo demokratski uređeno društvo. Pitanje je da li ćemo da uzmemo od nekakvog gradonačelnika novac koji je ukrao na različite načine ili ćemo reći, ne, ti gradonačelniče si moj zaposleni, ti predsednice Vlade si moja zaposlena. Ja sam tebe zaposlio kao građanin, ti meni polažeš račune, a ne obrnuto”, kaže u intervjuu za Istinomer Raša Nedeljkov programski direktor organizacije Crta (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost), nakon nedavnog sastanka organizacija civilnog društva sa premijerkom Srbije Anom Brnabić.

 

 

Za nekoliko dana je Međunarodni dan demokratije. Da li tim povodom treba da organizujemo proslavu ili parastos?

 

(Tišina). Sama činjenica da mi dugo treba da odgovorim, nisam ni sam siguran. Ja mislim da mi treba da slavimo slobodu i prava koja smo kao građani osvojili do danas. Nikada nećemo živeti u idealnom svetu, ali možemo da živimo bolje. Upravo zbog toga i Dan demokratije jeste jedan od simboličnih datuma kada svi oni koji žele da žive u demokratskom društvu treba da se probude i dignu glas. U suprotnom možemo da se složimo sa sudbinom koja nas čeka i da budemo sužnji. Oni koji žele da budu sužnji ili robovi, mogu da drže parastos demokratiji, oni koji žele da budu građani, treba da je slave i da se bore za nju.

 

 

Da li nedavni sastanak premijerke Ane Brnabić sa predstavnicima civilnog sektora na kojem je i Crta učestvovala predstavlja otvaranje pravog dijaloga između civilnog sektora i vlasti ili je to samo incident?

 

To ćemo znati uskoro ukoliko ne dođe do sličnog događaja sa drugim organizacijama civilnog društva. Mislim da je važno što se taj razgovor dogodio u društvu u kojem dijalog ne postoji i koje ima samo tragove demokratije. Dakle, mi nemamo kulturu dijaloga ni u parlamentu, gde bi trebalo da bude debate, već imamo jedan uličarski, mizerni način razgovora između narodnih poslanika koji svojim ponašanjem unižavaju, prvo instituciju, a zatim i građane. Dijalog između organizacija civilnog društva i vlasti u suštini ne postoji.

 

 

Zašto ne postoji? Zbog vlasti ili zbog civilnog društva?

 

Za razgovor je potrebno dvoje i uvek postoji krivica i odgovornost jedne i druge strane. Da bi neko razgovarao mora da bude zreo. Dva čoveka mogu da razgovaraju da jedan priča, drugi da se pravi da sluša, ili da i jedan i drugi viču i ne čuju jedan drugoga. Ono što smo trenutno dobili je da je premijerka nakon prvog razgovora sa organizacijama civilnog društva, kada je u poseti Srbiji bila premijerka Norveške tražila i drugi razgovor na neke druge teme. Po meni je to pozitivan korak.

 

 

Imajući u vidu političku moć predsednika države, da li ste vi razgovarali sa predstavnicom vlasti koja zaista nešto može da pomeri i promeni?

 

Ako prihvatimo da je jedini legitimni predstavnik vlasti Aleksandar Vučić, onda mi odustajemo od pokušaja da od Srbije pravimo demokratski uređeno društvo koje podrazumeva tri grane vlasti i ovlašćenja svake od te tri grane. Mi smo svesni toga da u rukama premijerke ne leži moć. U Srbiji moć leži u kartel političkim partijama.

 

 

Koji je onda smisao tog sastanka?

 

Ipak, ona je formalno – pravno neko ko vodi Vladu, neko ko čak i u situaiciji da nema svu političku moć Srbiji, ima neku moć donošenja odluka. Sa druge strane, pravi se kakva takva praksa razgovora između organizacija civilnog društva, šalje se poruka drugim političarima u Vladi, onima koji su u subordinaciji u odnosu na premijerku. Na kraju krajeva, učimo se i mi iz organizacija civilnog društva kako treba da se razgovara sa predstavnicima vlasti. Pri tom, nemamo iluziju da će sve ono što smo želeli da poručimo vlasti biti prihvaćeno na pravi, konstruktivan način. Nismo mi očekivali da ćemo jednim razgovorom rešiti sve probleme, recimo pitanje reforme Ustava, ili Izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Naravno da nismo naivni, ali kada neko ponudi razgovor, ja mislim da je naša društvena odgovornost da ga prihvatimo, da ponudimo činjenice i da ne odustajemo od poziva da se taj razgovor nastavi. Sada je, na neki način, lopta u rukama predsednice Vlade.

 

 

Ali ako idete na razgovor, kakvu poruku šaljete građanima o čijim potrebama i očekivanjima organizacije civilnog drutšva moraju da brinu? Deluje da glumite da se tu nešto dešava, a u stvari se ne dešava ništa.

 

Mi smo na tom sastanku slali poruku i onim ljudima koji slušaju i prate šta radi premijerka. Dakle, nije ono što se čulo na tom sastanku bilo samo za njene uši, poruke su došle i do ljudi koji donose odluke. Bilo je tamo razgovora i o temama za koje je premijerka odgovorna. Sa druge strane, ako možemo da napravimo paralelu, neko maliciozan bi mogao da kaže, a zašto bismo uopšte izlazili na izbore, recimo, za Skupštinu Grada Beograda kada su prvi na listama predsednici partija, pa čak i predsednik republike. Pa ipak, mnogi građani Beograda su izašli na birališta, pa čak i ako nisu glasali za neku od tih opcija. To pokazuje da u Srbiji ne postoji ni dovoljno velika potražnja za politikama i za političkim rešenjima koje partije treba da nude na izborima.

 

 

Pa da li, onda, nevladine organizacije pristajanjem na razgovor daju legitimitet takvoj političkoj situaciji u kome jedan čovek ima svu političku moć?

 

Ja mislim da smo mi sastankom sa predsednicom Vlade, zapravo, pružili podršku sistemu. Vlada je nosilac politike u jednom društvu. Ukoliko bismo išli da razgovaramo sa predsednikom, mi bismo kršili Ustav. Mi smo kao odgovorna organizacija civilnog društva vodili razgovar na pravoj adresi. Ta prava adresa u ovom trenutku ima političku moć takvu kakvu ima. U prethodnom mandatu, tu političku moć je imao premijer Aleksandar Vučić. Ukoliko bismo išli isključivo tamo gde leži politička moć, mi bismo direktno urušavali sistem koji pokušavamo da branimo.

 

 

Razgovaralo se reformi Ustava, o Izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, o poglavlju 35… Da li će i šta od svega što se moglo čuti na razgovoru imati efekta? Da li je Crta zadovoljna sastankom sa premijerkom?

 

Pa ja ne mogu da kažem da sam zadovoljan ishodima, posebno u odnosu na temu slobodnog pristupa informacijama od značaja koju je Crta kandidovala. Pokušali su da tu temu uvuku  u partijsko–političku arenu, odnosno da se o instituciji Poverenika priča iz ugla dnevne politike. Mi smo tamo otišli da bismo se bavili Izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koje idu u pravcu smanjenja prava građana. Nismo dobili odgovor na postavljena pitanja od državnice Ane Brnabić, već od političarke Ane Brnabić.

 

 

Koji ste odgovor dobili?

 

Odgovor premijerke nije išao u pravcu razumevanja šta je problematično u odnosu na izmene zakona, već kako oni percepcipiraju ulogu Poverenika u društvu. Oni Poverenika vide kao političkog aktera, a ne kao kontrolni mehanizam vlasti. I time su pokazali osnovno nerazumevanje uloga nezavisnih kontrolnih tela, kao što je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencija za borbu protiv korupcije, ili pak, Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Političari u Srbiji bi bili srećni kada te institucije ne bi postojale, ili još srećniji ukoliko postoje, ali ne rade svoj posao. A tu smo onda mi – građani koji treba da podignemo glas i da branimo te institucije, jer ukoliko nema parlamenta koji propituje ministre, ili Agencije za borbu protiv korupcije koja sankcioniše ili pokreće postupke protiv, recimo, korupcije u izbornom procesu, onda će političari raditi šta im je volja.

 

 

I sada imamo instituciju Poverenika i Agenciju za borbu protiv korupcije, pa političari, svejedno, rade sve što žele. 

 

Zato što te instutucije nemaju podršku građana. I tu je sad pitanje – šta je starije koka ili jaje. Za mene smo mi kao građanska, demokratska Srbija, recimo, izgubili REM onda kada su rekli da neće da posmatraju i analiziraju medijsku scenu tokom predizborne kampanje. Tu su građani izgubili.

 

 

I šta se dogodilo nakon toga?

 

Mnogo toga. Imali smo tri izborne kampanje u nizu koje su bile navijačke propagandne mašinerije, a to je, između ostalog, plaćeno novcem građana kroz RTS.

 

 

U kojoj meri ste svesni da je metafora građanske pobune u Srbiji danas žena koja je ubila preduzimača koji je ucenjivao? Šta nam to govori o poverenju građana u institucije? 

 

U Srbiji ne postoji sistem vladavine prava, već imamo ljušture od institucija. Upravo je ovaj slučaj pokazao da, nažalost, sistem ne radi. Sistem će raditi onda kada neko bude dovoljno glasno tražio da sistem radi. Dakle, mi moramo da dignemo glas, kako bismo se izborili za ono društvo u kakvom želimo da živimo, a ne da pristajemo na politiku “2.000 dinara za gospođu“, kakva nam se nudi.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana demokratije, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTAorganizovao je razgovor o građanskom aktivizmu i dodelu priznanja „Hrabri glas“ u petak,  14. septembra u Nišu.

Po prvi put, CRTA, kao dobitnica međunarodne nagrade „Branitelj demokratije“, dodelila je priznanje „Hrabri glas“ Inicijativi „Ne damo niški aerodrom“, kao motivišućem primeru aktivističke priče.

Kroz razgovor sa učesnicima mapirali smo „crvene linije“ koje je potrebno preći da bi se građani probudili i borili za svoja prava. Takođe, razgovarali smo i o motivima građana za učešće u demokratskim procesima.

Na razgovoru će diskutovati:

o   Raša Nedeljkov, programski direktor, CRTA

o   Miloš Bošković, predstavnik Inicijative “Ne damo niški aerodrom”

o   Jelena Canić Milanović, novinarka, Južne vesti Niš

o   Dragan Marinković, urednik, Jugmedia Leskovac

Moderatorka: Mihaela Šljukić Bandović, novinarka Istinomera

Više o samom događaju možete pogledati ovde.


Neophodno je da građani ne odustaju od svojih prava i da postanu svesni da u njihovim rukama leži moć,  zaključak je Istinomer foruma pod nazivom “Ko mrsi konce građanima Kruševca?“ održanom večeras u Kruševcu u organizaciji CRTE i Istinomera.

Učesnici foruma novinar i aktivista Centra za istraživačko novinarstvo u Kruševcu Slaviša Milenković, autor video projekta Ciklotron Dušan Čavić, novinarka Nada Budimović, glumac i aktivista Branislav Trifunović i šef pravnog tima CRTE Pavle Dimitrijević složili su se da je neophodno da građani u lokalnim sredinama udruže snage i zajedno se aktiviraju kako bi ostvarili željene promene.

“Obećanja koja su data građanima Kruševca nisu ispunjena. Sadašnja vlast je obećavala da će ispitati privatizaciju preduzeća, da će pokrenuti proizvodnju u fabrikama, međutim ništa se od toga nije desilo. Govorilo se  i o različitim stranim investitorima, ali dolazimo do podatka da je tek svako 7 obećanje ispunjeno” izjavio je Slaviša Milenković, novinar i aktivista Centra za istraživačko novinarstvo u Kruševcu.

Poslednjih pet godina u Kruševcu, oko 2.500 ljudi je ostalo bez posla. Otprilike samo 600 ljudi je ponovo zaposleno, što znači da je Kruševac za dve hiljade radnih mesta i dalje u minusu.

U ovoj zemlji, dobijanje radnog mesta vam nažalost ne garantuje pristojan život. i dalje tražimo odgovore na pitanja: Čiji su naši životi, čija su naša radna mesta i čija su naša politička uverenja? Jer da biste dobili radno mesto definitivno je potrebno članstvo u stranci” naglasila je novinarka Nada Budimović.

“Suštinski problem je što vlast računa da te “njihove” ljude može da kupi. Onog trenutka kada bi im se jedan po jedan čovek suprotstavio, tada bi im iz ruku izmaklo njihovo glavno oružje. Poteškoća se ogleda u nedovoljno obrazovanim ljudima koji se mogu lako “prodati” i kojima se lako može manipulisati” dodao je glumac i aktivista Branislav Trifunović.

“Kroz medije čujem da su ugrožena prava radnika. Ali ne vidim nikakve sindikate koja se bore za njihova prava, ne vidim apsolutno ništa. Dokle god ne dođe do podizanja standarda prosečnog zaposlenog lica, do tada ćemo se boriti za osnovna lična prava koja su nam data, što je sasvim besmisleno”, izjavio je
Dušan Čavić, autor video projekta Ciklotron.

“Dokle god znamo da prepoznamo šta je dobro, a šta loše-postoji šansa da se borimo protiv partijskog zapošljavanja. Potrebno je da ljudi budu osvešćeni i odgovorni prema sebi i drugima” izjavio je Pavle Dimitirijević, šef pravnog tima Crte.

Istinomer forum je pokrenuo razgovor o odgovornosti javnih vlasti, pravima građana na slobodne medije i učešće u demokratskim procesima.

Snimak celokupne debate možete pogledati na Istinomer YouTube kanalu na ovom link-u.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA i Istinomer, održali su forum „Ko mrsi konce građanima Kruševca?“ u prostorijama Caffe-a Arabika u Kruševcu.

 

Čije je moje radno mesto? Kako funkcioniše politika zapošljavanja na lokalu?

Kako se troše pare građana i kome idu sredstva iz lokalnih budžeta?

Da li nam treba “jaka ruka”? – model privatne države i privatnih gradova

Koliko su građani zaista aktivni i spremni da preduzmu konkretne akcije?

Šta guši aktivizam na lokalu?

 

Odgovore na ova pitanja imali su priliku da čuju svi zainteresovani za političku scenu Srbije. Istinomer je otvorio vrata građanima i građankama i pozvao ih na razgovor o odgovornosti javnih vlasti i učešću u demokratskim procesima.

 

Na Istinomer forumu govorili su:

 

o   Slaviša Milenković, novinar i aktivista Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac

o   Nada Budimović, novinarka

o   Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTE

o   Dušan Čavić, Ciklotron, autor video projekta “Marka Žvaka”

o   Branislav Trifunović, glumac i aktivista (Kruševljanin)

 

Moderatorka: Mihaela Šljukić Bandović, novinarka Istinomera