Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, danas je pokrenula portal “Ko je na vlasti”, koji je predstavljen u Nišu. Putem ovog portala građani mogu lako i brzo, na jednom mestu, da dođu do informacija o stranačkoj pripadnosti odbornika, ko je menjao stranke nakon izbora, ko podržava vlast, a ko ne.

 

U skoro trećini gradova ili opština u Srbiji zabeleženo je preko 100 slučajeva stranačkog preletanja nakon poslednjih lokalnih izbora. Najviše  slučajeva da su lokalni odbornici prešli iz jedne u drugu stranku zabeležno je Kragujevcu 11, zatim sledi Merošini sa 10 dok je po šest odbornika stranački dres promenilo u Apatinu i Žablju.

 

Na portalu “Ko je na vlasti” predstavljeni su podaci o stranačkoj pripadnosti odbornika u 170 gradova i opština u Srbiji. Za četvrtinu od ukupno 6.737 odbornika nije bilo moguće doći do informacija o stranačkoj pripadnosti jer se ove informacije prilikom podnošenja izbornih lista ne prikupljaju već samo podaci o koalicijama.

 

Iako bi bilo očekivano da se informacije o stranačkoj pripadnosti odbornika nađu na zvaničnim internet prezentacijama lokalnih samouprava, tih podataka nema. Posle godinu dana uspeli da na jednom mestu prikupimo i objavimo informacije o odbornicima u 170 gradova i opština” izjavio je Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTE.

 

Učesnici debate “Ko je na vlasti” Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Nenad Stojanović iz Proaktiva, politikolog i doktorand na Centralno-evropskom univerzitetu Vujo Ilić i Pavle Dimitrijević iz CRTE, zaključili su da građani treba da pamte ko su bili preletači, da prate kako su zastupali interese građana i da sledeći put dobro razmisle ko su ljudi na listama kandidata koje žele da podrže.

 

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA je predstavila rezultate istraživanja javnog mnjenja „Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2017 u Medija centru  u Beogradu.

 

Rezultati istraživanja pokazuju da je prekinut generalni trend pozitivnih promena iz prethodne godine. Negativan trend uočen je u pogledu poverenja građana da sopstvenim angažmanom mogu da menjaju stvari u državi. Zainteresovanost za politiku je ponovo blago opala u odnosu na prethodne dve godine, i vratila se na nivo iz 2013. godine.

 

CRTA, u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom već petu godinu za redom sprovodi istraživanje “Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji”.

 

Na konferenciji su govorili:

 

●  Vukosava Crnjanski , direktorka CRTE (Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost)  

●  Svetlana Logar , direktorka istraživanja Ipsos Strategic Marketing-a  

●  Dr Dušan Spasojević , asistent na Fakultetu političkih nauka

●  Vujo Ilić , politikolog i doktorant na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti

 

Više o samom istraživanju možete pročitate ovde.

Cilj istraživanja je da utvrdi stepen spremnosti građana i građanki Srbije da učestvuju u demokratskim procesima koji podrazumevaju razne oblike učešća građana, od glasanja na izborima do pokretanja i učešća u konkretnim akcijama, i da prati promene u stepenu učešća tokom vremena.

Rezultat istraživanja sprovedenog 2017. godine pokazuju da je prekinut generalni trend pozitivnih promena iz prethodne godine. U odnosu na 2016. godinu, promene u meri angažovanosti  i učešća građana u demokratskim procesima nesistematski variraju kroz različite indikatore.

Najupadljiviji negativan trend uočen je u pogledu poverenja građana da sopstvenim angažmanom mogu da menjaju stvari, a najupadljiviji pozitivan trend u pogledu podrške demokratiji kao najboljem poličkom sistemu za Srbiju.

Ucesce gradjana u demokratskim procesima u Srbiji 2017

Tek svaki četvrti građanin Srbije je zainteresovan za politiku, dok je uverenje da svojim angažmanom mogu da utiču na promene u društvu na najnižem nivou u poslednjih pet godina, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja „Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2017“. Ovogodišnji rezultati pokazuju da je prekinut opšti trend pozitivnih promena iz prethodne godine u spremnosti za angažovanje i učešće građana u demokratskim procesima. Ovo istraživanje već petu godinu za redom sprovodi CRTA u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom uz podršku Britanske ambasade u Beogradu.

Prvi put u poslednjih pet godina većina građana (51 odsto) misli da je demokratija najbolji oblik državnog uređenja za Srbiju, dok je nastavljen trend smanjenja procenta građana koji veruju da samo politika “čvrste ruke” može izvući državu iz krize (44 odsto).

“Iako ohrabruju podaci da raste podrška demokratiji ipak zabranjiva nizak nivo učešća građana u demokratskim procesima. Potrebno je pod hitno preduzeti konkretne akcije u vidu obrazovanju građana za demokratiju. Bez aktivnih i osvešćenih građana nećemo imati društvo koje napreduje. Donosioci odluka moraju da obezbede da postojeći mehanizmi za učešće građana, poput javnih rasprava ili narodne incijative, ne budu samo mrtvo slovo na papiru” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

U odnosu na prošlu godinu značajno više građana ne veruju da mogu da utiču na promene kroz uključivanje medija u rešavanje njihovih problema (sa 39 na 28 odsto), organizovanjem pritisaka na parlament (sa 27 na 15 odsto) ili kontaktiranjem njihovih narodnih poslanika (sa 19 na 8 odsto).

“ I dalje mali broj građana, 13 odsto, učestvuje u inicijativama vezanim za rešavanje nekog problema u lokalnoj zajednici dok su izbori i dalje jedina aktivnost u kojoj učestvuje većina građana” izjavila je Svetlana Logar, direktorka istraživanja Ipsos Starategic Marketinga.

Kao i prethodne dve godine, akcije u kojima građani najčešće učestvuju jesu diskutovanje o politici sa drugim ljudima (37 odsto), ili potpisivanje peticije (17 odsto).

„Ono što nam pokazuje ovo istraživanje jeste da su građana u potpunosti van političkog procesa kojim dominiraju isključivo političke partije što nije dobro u tranzicionim društvima. Demokratija u Srbiji kao da je u potpunosti fokusirana na izbore i političke stranke a da građani imaju tek minimalni uticaj na politiku“ smatra Dušan Spasojević, docent Fakulteta političkih nauka.

Ponovo se blago smanjio i procenat građana koji izražavaju i samu želju da utiču na odluke vlasti na lokalnom i na nacionalnom nivou. Oko četvrtine građana želi da utiču na odluke vlasti na nacionalnom nivou, dok je prošle godine tako mislila trećina građana dok na lokalnom nivou tu želju izražava 32 odsto građana.

„U drugim evropskim zemljama više od polovine građani je zainteresovano za politiku dok je kod nas tek četvrtina. Takođe, stepen učešća građana u Srbiji u demokratskim procesima 13 odsto, dok na nivou Evrope on iznosi skoro 40 odsto“ izjavio je Vujo Ilić, politikolog i doktorand Centralnoevropskog univerziteta.

Kao i prethodnih godina, građani su nešto zadovoljniji radom Vlade nego radom Skupštine, ali u oba slučaja je znatno više nezadovoljnih nego zadovoljnih i procenat nezadovoljnih raste. Nezadovoljno radom Skupštine je 41 odsto građana dok je zadovoljnih 19 odsto. Nezadovoljstvo radom Vlade izrazilo je 39 odsto građana dok je zadovoljnih 28 posto.

Preuzmite: Istrazivanje: kljucni nalazi Istrazivanje gradjana u demokratskim porcesima

Download: Key findings Audit of political engagement Serbia 2017

Preuzmite kompletno istraživanje na srpskom jeziku: Ucesce gradjana u demokratskim procesima u Srbiji 2017

Preuzmite kompletno istraživanje na engleskom jeziku: Audit of political engagement Serbia 2017

U skoro trećini gradova ili opština u Srbiji zabeleženo je preko 100 slučajeva stranačkog preletanja nakon poslednjih lokalnih izbora. Najviše  slučajeva da su lokalni odbornici prešli iz jedne u drugu stranku zabeležno je Kragujevcu 11, zatim sledi Merošini sa 10 dok je po šest odbornika stranački dres promenilo u Apatinu i Žablju.

Od danas na portalu “Ko je na vlasti”, koji je napravila organizacija CRTA a koji je predstavljen u Nišu,  građani lako i brzo, na jednom mestu,  mogu da dođu do informacija stranačkoj pripadnosti odbornika, ko je menjao stranke nakon izbora, ko podržava vlast, a ko ne.

Stranačko preletanje, umesto izuzetka, postaje pravilo koje vodi izigravanju poverenja građana i dovodi do obesmišljavanja izbora. Skupštinska većina uz «pozajmljene odbornike» čini prekrojenu skupštinsku većinu. Promena izborne volje građana mimo izbora urušava poverenje građana u institucije i vladavinu prava. Verujemo da ćemo ovom inicijativom doprineti širem društvenom dijalogu o odgovornosti i posledicama ovakvog postupanja izabranih predstavnika građana” izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Na portalu “Ko je na vlasti” predstavljeni su podaci o stranačkoj pripadnosti odbornika u 170 gradova i opština u Srbiji. Za četvrtinu od ukupno 6.737 odbornika nije bilo moguće doći do informacija o stranačkoj pripadnosti jer se ove informacije prilikom podnošenja izbornih lista ne prikupljaju već samo podaci o koalicijama.

Iako bi bilo očekivano da se informacije o stranačkoj pripadnosti odbornika nađu na zvaničnim internet prezentacijama lokalnih samouprava, tih podataka nema. Posle godinu dana uspeli da na jednom mestu prikupimo i objavimo informacije o odbornicima u 170 gradova i opština” izjavio je Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima CRTE.

Učesnici debate “Ko je na vlasti” Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Nenad Stojanović iz Proaktiva, politikolog i doktorand na Centralno-evropskom univerzitetu Vujo Ilić i Pavle Dimitrijević iz CRTE, zaključili su da građani treba da pamte ko su bili preletači, da prate kako su zastupali interese građana i da sledeći put dobro razmisle ko su ljudi na listama kandidata koje žele da podrže.

Vujo Ilić smatra da “izlazak iz stranke nužno ne predstavlja nešto loše dok prelazak u drugu stranku može biti problematičan”. “Ovde ljudi ne znaju za koga glasaju jer se odbornici kriju iza stranačke liste“ istakao je Nenad Stojanović iz organizacije Proaktiv.  Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju istakao je da je ta organizacija pokrenula inicijativu za donošenje Zakona o lustraciji „preletača“ koji bi se bazirao na trgovini uticajem: “Pokretanje krivičnog postupka dalo bi mogućnost oduzimanja mandata poslanicima i odbornicima koji prekrajaju izbornu volju građana težeći ka potencijalnom unovčavanju svojih funkcija.”

CRTA poziva građane da portalu “Ko je na vlasti” šalju informacije o slučajevima stranačkog preletanja u njihovim opštinama i gradovima.

Stranačko preletanje, umesto izuzetka, postalo je pravilo. Građanima je teško da isprate ko je od lokalnih odbornika promenio “stranački dres” i koje ideje i politiku zastupaju odbornici koji su “preleteli” iz stranke kojoj su dali glas za neku novu stranku.

Nakon iscrpnog rada na prikupljanju informacija o stranačkom sastavu lokalnih skupština u svih 170 gradova i opština, želimo sa javnošću da podelimo informacije do kojih smo došli. Sve informcije biće dostupne građanima i građanka na portalu “Ko je na vlasti” koji ćemo predstaviti u petak 30. juna u Nišu u Deli prostoru.

Građani će dobiti mogućnost da jednostavno dođu do informacija o njihovim odbornicima, ko je menjao stranke nakon izbora, ko podržava vlast, a ko ne.

Promena izborne volje građana mimo izbora urušava poverenje građana u institucije i vladavinu prava. Verujemo da ćemo ovom inicijativom doprineti širem društvenom dijalogu o odgovornosti i posledicama ovakvog postupanja izabranih predstavnika građana.

Na debati “Ko je na vlasti” pokušaćemo da dođemo i do odgovora na pitanje da li je i kako moguće fenomenu “stranačkog preletanja” stati na put.

Događaj će direktorka CRTE Vukosava Crnjanski dok će na debati “Ko je na vlasti”, koju će moderirati novinarka Istinomera Vesna Radojević,  učestvovati:   Mladen Jovanovića iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Nenad Stojanović iz Proaktiva, politikolog i doktorand na Centralno-evropskom univerzitetu Vujo Ilić i Pavle Dimitrijević iz CRTE.

Otvorenost lokalnih samouprava doprineće boljem kvalitetu usluga i efikasnijem radu opština i institucija zaključak je panel diskusije “Partnerstvo za otvorenu upravu u Srbiji – perspektive i izazovi” koju je organizovala CRTA uz podršku Misije OEBS u Srbiji.

Na skupu su se predstavnici lokalnih samouprava šumadijskog i moravičkog okruga bolje upoznali sa obavezama koje Republike Srbije preuzela kroz članstvo u Partnerstvu za otvorenu upravu (POU) a koje predstavlja međunarodnu inicijativu čija je svrha veći angažman vlada, pa i Vlade Srbije kao potpisnice, u povećanju transparentnosti, odgovornosti i integriteta javne vlasti. Vlada Srbije usvojila je 17. novembra Akcioni plan za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za 2016. i 2017. godinu. Državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu (MDULS) Željko Ožegović pozvao je opštine da dozvole organizacijama civilnog društva i građanima da budu deo rešenja za problem transparentnosti koji postoji na nivou gradova i opština.

Srbija je za dve godine dosta napredovala na Doing biznis listi, ali možemo još više uraditi u pravcu otvaranja države i lokalnih samouprava. Mnogi podaci koji su javni i objavljuju se u službenim listovima, opštine često ne objavljuju na svojim sajtovima i to moramo menjati i uz pomoć organizacija civilnog sektora koji će svojim znanjima pomoći državu u otvaranju podataka”, rekao je Ožegović.

Državna uprava i lokalne samouprave mogu da očekuju pomoć od organizacija civilnog društva u unapređnje transparetnosti i otvorenosti ali  pre svega lokalne samouprave moraju da budu svesne da su one tu zbog građana i da građani imaju pravo da znaju kako se troši njihov novac” izjavila je direktorka CRTE Vukosava Crnjanski.

Katrin Gabriel iz Misije OEBS u Srbiji naglasila je da otvorenost lokalnih samouprava znači bolji kvalitet i efikasniji odgovor na potrebe građana i da stvara uslove za bolji rad institucija. “Efikasna primena principa na kojima se zasniva Partnerstvo za otvorenu upravu znači da će lokalne samouprave biti bliže građanima i da će njihove potrebe biti bolje formulisana u lokalne politike” naglasila je Gabriel.

Država je uradila mnogo u približavanju uprave građanima i to kroz tri reformska zakona – Zakona o upravnom postupku, inspekcijskom nadzoru i Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja. Ipak, potrebno je da se naročito lokalne samouprave još više potrude da otvore svoj rad ka građanima i popravimo tu krvnu sliku koja se odnosi na odnos građanin – uprava, a koja u ovom trenutku nije sjajna”, kazala je načelnica Šumadijskog okruga, Biljana Ilić Stošić.

Transparentnost rada uprava dovodi do odgovornosti vlasti jer tada građani mogu da kontrolišu one koje su birali. To može na početku biti neprijatna činjenica, ali će dodatno motivisati državne službenike da bolje rade svoj posao, rekla je Dragana Brajović iz MDULS-a. “Kada se kaže “otvoreni podaci” to ne znači samo da lokalne samouprave objave podatke. To podrazumeva da su podaci objavljeni u mašinski čitljivom formatu koji je lako pretraživ, poput excela”, kazala je Brajović.

Programski direktor CRTE Raša Nedeljkov naglasio je “otvoreni podaci” treba da budu besplatini. “Kada je reč o objavljivanju budžeta, danas je situacija bolja nego pre nekoliko godina, ali smo i dalje na niskom nivou kada je reč o objavljivanju podataka o izvršenju budžeta. Želim da verujem da lokalne samouprave nemaju tehničkih kapaciteta da te podatke objave, a ne da se te informacije ne objavljuju namerno”, rekao je Nedeljkov.

Partnerstvo za otvorenu upravu (POU) predstavlja dobrovoljnu, multilateralnu inicijativu čiji je cilj da osigura obaveze vlada prema svojim građanima u smislu promovisanja transparentnosti, osnaživanja građana, borbe protiv korupcije i korišćenja novih tehnologija radi jačanja sistema upravljanja. Partnerstvo je zvanično formirano 20. septembra 2011. godine kada je usvojena deklaracija od strane osam Vlada. Partnerstvo danas ima preko 70 zemalja članica.

Beograd, 8. novembar 2016. godine – Tek trećina građana učestvuje u političkom životu Srbije, ili bar veruje u efikasnost građanskog učešća, ali se nastavlja blagi pozitivni trend u pogledu generalne spremnosti građana na učešće u demokratskim procesima koji ukazuju na osnaživanje svesti o ulozi građana u demokratizaciji društva, pokazuju rezultati istraživanje «Učešće građana u demokratskim procesima u Srbiji 2016». Ovo istraživanje, četvrtu godinu za redom, sprovodi CRTA u okviru inicijative Otvoreni parlament u saradnji sa Ipsos Strategic Marketingom.

Demokratija podrazumeva aktivno učešće građana u političkom životu i zato ne možemo biti zadovoljni ovim rezultatima. Kao i prethodnih godina, poverenje građana da pojedinim konkretnim akcijama mogu da dovedu do promena je nešto veće od načelnog uverenja da obični ljudi mogu da menjaju stvari u državi. Građani veruju da na promene u državi najviše mogu da utiču glasanjem na izborima i skretanjem pažnje medija na probleme “ izjavila je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTE.

Rezultati pokazuju da je ove godine uočljivo porastao procenat građana koji su bar načelno izrazili želju da utiču na odluke na lokalnom nivou, sa 28 na 34 odsto, dok se prvi put uočava i porast građana koji izražavaju želju da utiču na odluke vlasti na nacionalnom nivou, sa 22 na 28 procenata. Nastavljen je i blagi trend porasta učešća građana u bar nekoj od akcija u vezi sa promenama stanja u državi, ali taj porast uglavnom potiče od povećanog broja građana koji su rekli da su diskutovali o politici sa drugim ljudima (sa 34 na 40 odsto).

«Upadljivo raste broja građana koji diskutuju o politici posle naglog pada zainteresovanosti za diskutovanje o politici sa drugim ljudima u 2014. godine. Sa druge strane, entuzijazam građana da se stvari mogu menjati građanskim učešćem kao i spremnost građana da učestvuju u konkretnim akcijama ostali su na nivou prošle godine”, izjavila je Svetlana Logar, direktorka istraživanja Ipsos Strategic Marketinga.

Mali procenat građana je zaista aktivno angažovan u političkom životu Srbije, i taj procenat se smanjio u odnosu na prethodnu godinu za tri odsto. U 2016. godini tek devet odsto građana je pokrenulo neku inicijativu ili su učestvovali u rešavanju nekog problema u lokalnoj zajednici dok je u 2015. bio 12 procenata. Kao i prethodnih godina, akcija u kojoj su građani najčešće učestvovali je potpisivanje peticije (16 odsto).

Porastao je procenat građana koji sebe ocenjuju kao bar osrednje obaveštenim o temama vezanim za politiku i politički sistem i nosioce vlasti, ali je porasla i stvarna obaveštenost tako da je u poslednje tri godine sada uočljiv trend blagog porasta. Kao i prethodnih godina, građani ocenjuju da najmanje znaju o Vladi AP Vojvodine, a najviše o politici u Srbiji i lokalnoj samoupravi u njihovom mestu.

Istraživanje je sprovedeno u septembru 2016. godine na reprezentativnom uzorku.

CRTA će pratiti celokupan izborni proces u okviru posmatračke misije „Građani na straži“.

Cilj posmatračke misije ’Građani na straži’ u toku izborne kampanje 2016. godine je da efikasno isprati i analizira primenu zakona i međunarodnih standarda tokom pripreme i sprovođenja izbora, informiše građane o kvalitetu i demokratičnosti izbornog procesa i dešavanja tokom kampanje, i obezbedi brzu reakciju na kršenja izbornih procedura i procesa u lokalnim sredinama širom Srbije.

PERIOD PRE IZBORNOG DANA

Tokom ovog perioda naš tim će pratiti više aspekata izbornog procesa: izbornu kampanju (opšte informacije u vezi sa kampanjom; glavne teme kampanje; generalnu atmosferu kampanje; slučajevi neregularnosti ali i slučajevi teških povreda izbornog zakona tokom izvođenja kampanje), rad izborne administracije, korišćenje javnih resursa u kampanji i kako mediji izveštavaju.

U periodu od 24. marta do dana izbora, 24. aprila 2016 godine, naši specijalno obučeni dugoročni posmatrači, ukupno njih 30, biće raspoređeni u svakom od postojećih okruga, time ostvarajući jednaku mogućnost dobijanja informacija o toku i trendovima izbornog procesa za teritoriju cele Srbije[1].

Suštinska uloga dugoročnih posmatrača je posmatranje i ocena efektivnosti i nepristrasnosti izborne administracije, primene izbornih zakona i regulativa, prirode kampanje i političkog ambijenta. U tom cilju, naši dugoročni posmatrači će uspostavljati i održavati kontakte sa regionalnom i lokalnom administracijom i predstavnicima vlasti, političkim partijama i kandidatima, liderima manjinskih grupa i građanskim društvom, uključujući grupe za zaštitu ljudskih prava, ženske organizacije, druge NVO i predstavnike medija.

Naša metodologija za dugoročno praćenje izbornog procesa se bazira na najvišim međunarodnim standardima za posmatranje izbora (Deklaracija o principima za međunarodno posmatranje izbora[2], Kodeks ponašanja za međunarodne posmatrače izbora, Deklaracija o principima za nepartisjko posmatranje izbora od strane građanskih organizacija[3] i Kodeks ponašanja za nepratijske posmatrače) što nam omogućava da izveštavamo o kvalitetu samog izbornog procesa.

IZBORNI DAN – 24. april 2016. godine

Naš fokus tokom izbornog dana biće posmatranje kvaliteta samog izbornog procesa. Naši posmatrači biće raspoređeni na  450 biračkih mesta. Nakon intenzivnog treninga sprovedenog od strane CRTA tima, naši posmatrači će na biračkim mestima posmatrati najvažnije aspekte procesa glasanja u vezi sa otvaranjem biračkih mesta, tokom glasanja, zatvaranjem biračkih mesta i prebrojavanjem glasova. Naši posmatrači će biti na biračkim mestima od početka priprema za otvaranje biračkih mesta pa sve dok članovi biračkih odbora ne objave rezultate izbora za posmatrano biračko mesto, čime ćemo obezbediti apsolutan uvid u to šta se dešavalo na biračkim mestima tokom izbornog dana.

PERIOD POSLE IZBORNOG DANA

Nakon procesa glasanja tokom izbornog dana, naši posmatrači će pratiti rad Republičke izborne komisije do saopštavanja zvaničnih rezultata. Takođe, pratićemo i proces žalbi na rad biračkih odbora i Republičke izborne komisije ukoliko ih bude.

KAKO DOBIJAMO INFORMACIJE OD POSMATRAČA SA TERENA

Naši posmatrači obučeni su da posmatraju kvalitet izbornog procesa u periodu pre izbora, na sam izborni dan i kao posle dana izbora. Posmatrači će nalaze svog posmatranja na terenu unositi u standardizovani formular koji će prosleđivati CRTA centru za komunikacije u Beogradu. Rezultati svakog posmatranja unosiće se u posebnu bazu podataka koja nam omogućava da na jednostavan način obradimo, analiziramo i protumačimo podatke.

Kako bi se testirala spremnost cele infrastrukture za praćenje izbornog dana, kao i mehanizam za prikupljanje i obradu podataka, simulacija izbornog dana biće održana u prostorijama CRTE 19. aprila. U simulaciju će biti uključeni svi posmatrači koji će biti raspoređeni na biračkim mestima na sam dan izbora, operateri call centra za prijem podataka i svi ostali članovi tima.

Sve informacije o radu posmatračke misije «Građani na straži»  objavljivaće se na sajtu CRTE www.crta.rs.

[1] Posmatračka misija «Građani na straži» neće imati raspoređene posmatrače na teritoriji Kosova i Metohije

[2] https://www.ndi.org/dop

[3] https://www.ndi.org/DoGP

Koalicija organizacija civilnog društva, gde je CRTA jedan od vodeća tri partnera, u narednih godinu dana će realizovati incijativu “Real Say on Policy” sa ciljem unapređenja komunikacije građana i njihovih izabranih predstavnika.

Izgradnja poverenja između građana i njihovih predstavnika, stvaranje prostora za uključivanje građana u procese donošenja odluka, razvoj mehanizma za prosleđivanje predloga građana ka parlamentu, čine osnovne elemente ove inicijative. Pored CRTE, vodeći partneri u ovoj incijativi su Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Trag fondacija i Slavko Ćuruvija Fondacija dok će kroz samu realizaciju biti podržano 20 organizacija civilnog društva i medijskih organizacija.

Za realizaciju ove inicijative, CRTA je sa partnerima dobila donaciju na javnom konkursu Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u iznosu od 450.000 dolara.

CRTA će u partnerstvu sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, Trag fondacijom, Slavko Ćuruvija Fondacijom i još 20 organizacija civilnog društva i medijskih partnera sprovoditi sledeće aktivnosti:

U predizobrnom periodu CRTA će razviti alat kojim ćemo približiti biračima partijske i koalicione platforme i programe.  CRTA i Slavko Ćuruvija fondacija sa još nekoliko medijskih partnera će pratiti na koji način mediji izveštavaju o pitanjima od značaja za birače. Nacionalna koalicija za decentralizaciju će u saradnji sa 16 organizacija civilnog društva pokrenuti kampanju “Postavi pravo pitanje” u cilju uspostavljanja dijaloga između građana i kandidata za narodne poslanike.

Glavni fokus incijative “Real Say on Policy” odnosi na postizborni period tokom kojeg će  CRTA pratiti ispunjenje predizbornih obećanja kandidata za poslanike i osnaživati dijalog između građana i njihovih predstavnika. Trag fondacija i CRTA će u partnerstvu sa šest organizacija civilnog društva izrađivati sažetke predloga zakona, kao i ex ante analize za zakone od velikog interesa za društvo. Za teme od najvećeg značaja za društvo CRTA će organizovati javne debate. Aktivnosti u okviru ovog jednogodišnjeg projekta, CRTA će primarno realizovati u okviru inicijative Otvoreni parlament sa fokusom na novi saziv Narodne skupštine. Na portalu Otvoreni parlament biće kreiran online alat putem kojeg će građani moći da glasaju da li su za ili protiv nekog predloga zakona i te informacije će dolaziti do poslanika.

Nacionalna koalicija za decentralizaciju i Trag fondacija će razviti program podrške za organizacije civilnog društva za uspostavljanje dijaloga između građana i njihovih predstavnika u vezi sa konkrentim zakonskim rešenjima i povezivanje građana i poslanika i na lokalnom nivou.

Takođe, Nacionalna koalicija za decentralizaciju i Trag fondacija će podržati do pet umetničkih udruženja u cilju podsticanja debate na temu uloge građana u modernim demokratijama, a biće i organizovana nacionalna koferencija “U potrazi za aktivizmom u Srbiji”.